Da li je Hristova žrtva umilostivila Oca ili celo Božanstvo? [Deo A]

Deo A

Pitanje:

Prema istorijskom hrišćanskom učenju, Isus je prineo samoga sebe na krstu kao žrtvu za greh kako bi umilostivio ili utolio Božji gnev (u ovom slučaju gnev Oca). Veruje se da je Hristos primio na sebe Božji gnev umesto grešnika, kako bi Bog mogao da im pokaže milost opraštajući im njihova zla dela (pod uslovom da se pokaju i poveruju), a da pritom i dalje očuva svoju savršenu pravdu i pravednost. Međutim, ovo otvara izvesna pitanja i prigovore. Budući da se veruje da je Isus deo Božanstva, znači li to da je prineo samoga sebe kao žrtvu da bi umilostivio i sopstveni gnev i zadovoljio i sopstvenu pravdu? A šta je sa Svetim Duhom, za koga trinitarci veruju da je takođe Bog? Da li je Hristos umilostivio i njega? Ako nije, kako onda bilo koji od njih dvojice može biti Bog? Kako to da samo jedna Božanska Ličnost trinitarnog Božanstva biva umilostivljena, a ostale ne? Zar to ne ruši navodno suštinsko jedinstvo Božanstva?

Odgovor:

Pre nego što uopšte odgovorimo na ove konkretne prigovore, od ključne je važnosti da sažeto izložimo biblijske dokaze da je Trojstvo božanski otkrivena istina Svetog pisma.

Sveto pismo svedoči da je Bog Tro-lično Biće i da je Hristos Božanska Ličnost koja poseduje dve različite prirode.

Novi zavet je izričit u svojoj tvrdnji da je Otac potpuno Bog, idući čak dotle da ga naziva i Bogom našega Gospoda Isusa Hrista!

„Blagodat vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospoda Isusa Hrista. Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, Otac milosrđa i Bog svake utjehe,“ 2. Korinćanima 1:2-3

„Da vam Bog Gospoda našega Isusa Hrista, Otac slave, dade Duha mudrosti i otkrivenja da ga poznate,“ Efescima 1:17

„Petar, apostol Isusa Hrista, izabranima koji stranstvuju u rasijanju po Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji; Po predznanju Boga Oca, osvećenjem Duha za poslušanje i kropljenje krvlju Isusa Hrista: Blagodat i mir da vam se umnoži. Blagosloven Bog i Otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas po velikoj milosti svojoj preporodi za živu nadu vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih,“ 1. Petrova 1:1-3

„Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kada mu dođe ovaj glas od veličanstvene slave: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.“ 2. Petrova 1:17

Činjenicu da Sveto pismo uči da je Otac Bog spremno priznaju čak i antitrinitarni i pseudohrišćanski kultovi i sekte. Stoga nema potrebe ulaziti u potpuno biblijsko izlaganje u odbranu te istine. Navedeni stihovi bi trebalo da budu dovoljni. Ono što ove jeresi obično poriču jeste večno, nestvoreno božanstvo Hrista i/ili Božansku Ličnost Svetoga Duha.

Takođe nema potrebe trošiti vreme na dokazivanje da nadahnuto Sveto pismo potvrđuje da Isus ima ljudsku prirodu. Novozavetni spisi krajnje jasno uče da je Hristos postao istinsko ljudsko biće od krvi i mesa, koje je iskusilo stvarnu ljudsku slabost i ograničenja, tj. glad, žeđ, umor, bol, smrt itd., sa izuzetkom greha:

„A privremeno manjim od anđela vidimo Isusa, zbog stradanja sve do smrti, ovjenčanoga slavom i čašću, da bi po blagodati Božijoj okusio smrt za sve. Jer je prikladno Bogu, za Kojega je sve i kroz Kojega je sve, Koji privede mnoge sinove u slavu, da Čelnika spasenja njihova učini savršenim kroz stradanje. Jer i Onaj koji osvećuje i oni koji se osvećuju svi su od jednoga; zato se ne stidi da ih naziva braćom, govoreći: Objaviću Ime tvoje braći svojoj, usred sabora pjesmom ću te veličati. I opet: Ja ću se uzdati u Njega. I opet: Evo ja i djeca koju mi dade Bog. A pošto ta djeca imaju zajednicu u krvi i mesu, i On uze najprisnijeg udjela u tome, da smrću satre onoga koji ima moć smrti, to jest đavola, I da izbavi one koji iz straha od smrti cijeloga života bijahu krivci za svoje robovanje. Jer, zaista se ne prisajedini anđelima, nego se prisajedini sjemenu Avraamovu. Stoga je trebalo da u svemu bude podoban braći, da bi bio milostiv i vjeran Prvosveštenik u službi Bogu, kako bi očistio grijehe naroda. Jer pošto je i sam stradao budući kušan, zato može pomoći onima koji bivaju kušani.“ Jevrejima 2:9-11, 14-18

„Imajući, dakle, Prvosveštenika Velikoga, koji je prošao nebesa, Isusa Sina Božijega, treba da se držimo čvrsto vjere koju ispovijedamo. Jer nemamo prvosveštenika koji ne bi mogao sastradati nemoćima našim, nego Prvosveštenika koji je u svemu kušan kao i mi, ali bez grijeha.“ Jevrejima 4:14-15

„I onih sveštenika bilo je mnogo, jer ih je smrt sprečavala da ostaju, A Ovaj, pošto ostaje vavijek, ima neprolazno sveštenstvo. Zato i može potpuno i za uvijek spasti one koji kroz njega dolaze Bogu, pošto svagda živi pa može posredovati za njih. Jer takav nam Prvosveštenik trebaše: svet, nezlobiv, čist, odvojen od grješnika i viši od nebesa; Koji nema potrebe, kao oni prvosveštenici, da svaki dan prinosi žrtve, najprije za svoje grijehe, a potom i za narodne, jer On ovo učini jednom zauvijek prinijevši samoga sebe. Jer Zakon postavlja za prvosveštenike ljude koji imaju slabosti, a riječ zakletve, poslije Zakona, postavlja Sina vavijek savršenoga.“ Jevrejima 7:23-28 – uporediti 5:7-9; Matej 1:24-25, 2:1-6; Marko 4:35-41; Luka 1:26-35; 2:4-15; Jovan 1:14; 4:1-8; 11:33-35

Nadahnuto Sveto pismo takođe objavljuje da je Hristos po suštini potpuno Bog i da je Sveti Duh Božanska Ličnost koja poseduje sve suštinske atribute božanstva i ličnosti.

Na primer, obojica se poistovećuju sa Jahveom (GOSPODOM) i Bogom, i čak se tako i nazivaju:

Sin – Isaija 9:6-7; Jeremija 23:5-6; Matej 1:21-23 (up. Psalam 130:7-8); Luka 8:39; Jovan 1:1, 18; 5:16-18; 10:27-33 (up. Ponovljeni zakoni 32:39; Psalam 95:6-8; Isaija 43:10-13); 20:28 (up. Psalam 35:23); Rimljanima 9:5; 10:9-13 (up. Isaija 28:16; Joil 2:32); Filipljanima 2:5-11 (up. Isaija 45:23); Titu 2:13; Jevrejima 1:1-3, 7-13 (up. Ponovljeni zakoni 32:43 [Kumranski svici, Septuaginta]; Psalmi 45:6-7; 102:25-27; 110:1); 1. Petrova 2:3-8 (up. Psalmi 34:8; 118:22; Isaija 8:14; 28:16); 3:14-15 (up. Isaija 8:12-13); 2. Petrova 1:1; Otkrivenje 1:17-18; 2:8, 23; 22:12-13, 16, 20 (up. Psalam 62:12; Priče Solomonove 24:12; Isaija 40:9-11; 41:4; 44:6; 48:12; 62:11; Jeremija 17:10; Matej 16:27).

Sveti Duh – 2. Samuilova 23:2-3; Dela apostolska 5:3-4; 28:25-27 (up. Isaija 6:8-10); 2. Korinćanima 3:17-18; Jevrejima 3:7-11 (up. Psalam 95:7-11); 10:15-17 (up. Jeremija 31:33-34).

Za obojicu se kaže da su učestvovali u stvaranju svega i da takođe dele odgovornost za održavanje celokupnog stvorenja:

Sin – Jovan 1:3, 10; 1. Korinćanima 8:6; Kološanima 1:16-17; Jevrejima 1:2-3, 10-12.

Sveti Duh – Postanje 1:1-2; 6:3; Brojevi 11:16-17, 24-29; Jov 26:13; 27:3; 33:4; 34:14-15; 37:10; Psalam 104:29-30; Isaija 32:14-15; 34:16; 44:1-3; Jovan 6:63; 2. Korinćanima 3:6.

Za obojicu se takođe kaže da poseduju Božje suštinske atribute, kao što su večnost, sveblagost, sveznanje itd.:

Sin – Matej 11:27-30; 18:20; 28:16-20; Marko 2:5-12; 7:24-30; 14:58; 15:29; Luka 7:48-50; 24:44-47; Jovan 1:45-49; 2:19-25; 5:19-29; 6:35-40, 44, 54; 10:17-18, 27-28; 11:25-26; 14:6, 12-15, 20-23; 15:4-5; 16:28-31; 17:1-2, 5, 12, 20-24, 26; 20:24-29; 21:17-21; Dela apostolska 1:24; 7:59-60; 9:4-5, 14, 21; Rimljanima 2:16; 8:3, 10, 35-39; 1. Korinćanima 4:4-5; 10:1-4; 2. Korinćanima 5:10; 13:5; Galatima 1:4; 2:16, 20; Filipljanima 3:20-21; Kološanima 1:13-20, 27; 2:2-3, 9; 3:11; 2. Timoteju 1:8-12; 3:10-12; Jevrejima 1:3; 1. Jovanova 1:1-3; 5:18-20; Otkrivenje 1:17-18; 2:1, 8, 18-23; 3:1, 7-8; 5:6; 17:14; 19:11-16; 22:12-13.

Sveti Duh – Psalam 139:7-12; Isaija 11:1-2; 40:13; Jezekilj 36:25-27; 37:12-14; 39:29; Agej 2:5; Zaharija 4:6; Marko 13:11; Jovan 14:16-17, 26; 16:5-15; Dela apostolska 1:8; 2:1-4, 17-18; 10:19-20; 13:2-4; 16:6-7; 20:23-25; 21:10-11; Rimljanima 1:4; 5:5; 8:9-16, 26-27; 14:17; 15:13, 16, 18-19, 30; 1. Korinćanima 2:10-12; 12:3-13; 3:16; 6:19; Kološanima 1:8-12; 1. Timoteju 4:1; 2. Timoteju 1:14; Jevrejima 2:4; 9:14.

Obojica su, štaviše, uključeni u spasenje, posvećenje i proslavljenje vernika:

Sin – Isaija 53:1-12; Matej 1:21; Marko 10:45; 14:24; Jovan 3:14-18, 36; 5:21, 25-29; 6:27-29, 32-51, 53-58; 10:7-18, 27-28; 11:23-27; Dela apostolska 2:37-38; 3:16; 26; 4:5-12; 5:31; 10:43; 13:23, 38-39; 15:11; 16:30-31; 26:18; Rimljanima 3:21-28; 5:8-11, 15-19; 8:3, 31-39; 1. Korinćanima 1:2, 17-24, 30; 6:9-11; 15:1-4, 12-28, 45-49; 2. Korinćanima 13:14; Galatima 1:4; 2:16, 20; 4:4-5; Efescima 1:3-7; 2:11-22; 5:1-2, 23, 25-26; Filipljanima 3:8-11, 20-21; Kološanima 1:13-14, 19-20; Kološanima 2:8-15; 1. Solunjanima 1:9-10; 4:13-18; 5:1-2, 9-10; 1. Timoteju 1:12-16; 2:5-6; Titu 2:13-14; Jevrejima 1:3; 2:9-18; 4:15-16; 5:5-9; 6:19-20; 7:24-28; 9:22-28; 10:5-14; 1. Petrova 1:2, 21-23; 2. Petrova 1:1; 1. Jovanova 1:7; 2:1-2; 4:10, 14; 5:18; Otkrivenje 7:9-17.

Sveti Duh – 1. Samuilova 10:6, 9-11; Psalam 51:11; 143:10; Isaija 63:7-14; Jezekilj 36:25-27; 37:12-14; 39:29; Jovan 3:3-8; 7:38-39; Rimljanima 2:26-29; 8:1-2, 5-16, 23; 14:17; 15:13, 16; 1. Korinćanima 2:4-5, 9-15; 6:11; 12:1-4, 7-13; 14:1-2, 12; 2. Korinćanima 1:21-22; 3:17-18; 5:5; 13:14; Galatima 3:2-3, 5, 14; 4:6; 5:5, 16-26; 6:1; Efescima 1:13-14; 2:18-22; 4:3, 30; 6:17-18; Filipljanima 1:19; 3:3; 1. Solunjanima 1:5-6; 4:8; 2. Solunjanima 2:13; Titu 3:5; 1. Petrova 1:2.

Iz prethodno navedenih podataka trebalo bi, dakle, da bude jasno da se učenje o blaženom i presvetom Trojstvu zasniva na izričitom svedočanstvu Svetoga pisma. To učenje počiva na sledeće tri jasno otkrivene istine:

Postoji jedan večni Bog koga nadahnuti spisi nazivaju Jahve (GOSPOD).
Sveto pismo potvrđuje da su Otac, Sin i Sveti Duh potpuno Bog i da sve tri Božanske Ličnosti poseduju svaki suštinski atribut božanstva.
To isto nadahnuto Sveto pismo svedoči da Otac nije Sin, koji nije Sveti Duh, koji nije Otac. Naprotiv, ova trojica su u prisnom zajedništvu ljubavi i savršenom opštenju jedni sa drugima.

**
Sveto pismo objavljuje da je Bog nepojmivo Biće koje je potpuno jedinstveno kako po svom postojanju, tako i po svojim delima.**

Takođe je važno imati na umu činjenicu da se, prema Svetom pismu, Bog istinski može poznati, ali ne i potpuno spoznati, jer je on beskonačno Biće koje prevazilazi sposobnost bilo kog konačnog stvorenja da ga u potpunosti pojmi. Nadahnuti spisi svedoče da u stvorenom svetu ne postoji ništa što je istovetno Bogu i da su njegova suština i svojstva jednostavno nepojmivi.

Pročitajte sledeće mesta za biblijske dokaze: 1. Carevima 8:26-27; Jov 5:8-9; 10:4-5; 11:6-11; 12:6-25; 35:5-14; 36:26; 37:5, 16, 23; Psalam 86:8-10; 89:5-9; 113:5-6; 139:1-16; 147:4-5; Isaija 40:13, 17-18, 25-26; 55:8-9; Jeremija 10:6; 23:23-24; Matej 11:27; Jovan 1:18; 6:44-46; Rimljanima 11:33-36; Efescima 3:17-19; Filipljanima 4:7.

Sveto pismo takođe potvrđuje da čovek za sada Boga vidi i opaža tek nejasno. Međutim, stvari će biti drugačije kada se Gospod Isus vrati, jer će on preobraziti svete usavršivši njihove duše, umove i tela:

„Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo; A kada dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično. Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete razmišljah; a kada sam postao čovjek, odbacio sam što je djetinjsko. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.“ 1. Korinćanima 13:9-12

U svetlu toga, ne treba da nas iznenadi otkriće da možda nećemo biti u stanju da potpuno razumemo ili dokučimo kako je Hristova iskupiteljska smrt uticala na Božanske Ličnosti Božanstva. Zapravo bi trebalo da očekujemo da će različite uloge koje je Božanstvo preuzelo u ovom božanskom činu, u ikonomiji iskupljenja, biti prilično teško u potpunosti dokučiti, naročito u svim njihovim veličanstvenim pojedinostima. Stoga ovoj temi treba da pristupimo sa velikom poniznošću i sa svešću da savršeno razumevanje ovog veličanstvenog dela Trojedinog Boga u spasavanju čovečanstva prevazilazi moć naših konačnih umova da ga potpuno obuhvate ili usvoje.

Sa svim ovim pred očima, sada smo spremni da krenemo u istraživanje Svetoga pisma kako bismo videli šta ono ima da kaže u vezi sa iznetim prigovorima koji se tiču Isusove zamenske žrtve.