Hristos – Onaj koji daje život

Još kuranskih dokaza da je Isus jednak Alahu

Kuran više puta potvrđuje da je Alah taj koji je u stanju da isceli i da oživi mrtve:

„I kada ste jednog čoveka ubili, pa se o njemu prepirati počeli, Allah je dao da izađe na videlo ono što ste bili sakrili. Pa smo Mi rekli: "Udarite ga jednim njenim delom!" I eto, tako Allah mrtve vraća u život i pruža vam dokaze Svoje, da biste shvatili.“ S. 2:72-73

„Zar ne znaš za onog koji se s Avramom o njegovom Gospodaru prepirao, kojem je Allah carstvo dao?! Kad Avram reče: „Gospodar moj je Onaj Koji život i smrt daje!“ On odgovori: „Ja život i smrt dajem!“ Avram reče: „Allah čini da Sunce izlazi s istoka, pa učini ti da izađe sa zapada!“ I nevernik se zbuni. A Allah, zaista, nepravednike ne upućuje na Pravi put.“ S. 2:258

„Odazvaće se jedino oni koji slušaju. A Allah će da oživi umrle; zatim će Njemu svi da se vrate.“ S. 6:36

„zaista, moji neprijatelji? Ali, to nije Gospodar svetova Koji me je stvorio i On me na Pravi put upućuje, i Koji me hrani i poji, i Koji me, kad se razbolim, leči, i Koji će život da mi oduzme, i Koji će posle da me oživi, i Koji će mi, nadam se, greške na Sudnjem danu oprostiti!“ S. 26:77-82

„Mi ćemo, zaista, mrtve oživeti i Mi smo zapisali ono što su uradili i dela koja su iza sebe ostavili – sve smo Mi to u Knjizi jasno pobrojali.“ S. 36:12

Kuran dalje osuđuje pojedince zato što obožavaju bića koja ne mogu ništa da stvore i koja nemaju moć da daju život i/ili vaskrsnu mrtve:

„A oni su uzeli božanstva mimo Njega, koja ništa ne stvaraju, a koja su sama stvorena, koja nisu u stanju da od sebe otklone neku štetu ni da sebi pribave kakvu korist, koja nemaju moć da život oduzmu, da život daju niti da ožive.“ S. 25:3

Ovo pretpostavlja da su stvaranje i davanje života božanski prerogativi, i stoga, da bi neko bio istinski božanski, mora imati moć da vrši te božanske funkcije.

Ovde stvar postaje prilično zanimljiva. Prema Kuranu, postoji samo još jedna Osoba koja je posedovala sposobnost da stvara, daje život i vaskrsava mrtve… Isus Hristos!

„I poslaće ga kao poslanika Izrailjevim sinovima: „Doneo sam vam znak od vašega Gospodara: oblikovaću vam od ilovače nešto poput ptice, i u nju ću da duvnem, pa će, Allahovom dozvolom, da bude ptica; i izlečiću slepog od rođenja i gubavog, i oživljavaću mrtve Allahovom dozvolom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim čuvate. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete.“ S. 3:49

I:

„Kad Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, seti se blagodati Moje prema tebi i tvojoj majci kada sam te Duhom blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) pomogao pa si sa ljudima, u bešici i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te naučio pismenosti i mudrosti, i Tori i Jevanđelju; i kada si, Mojom dozvolom, od blata nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, Mojom dozvolom, postala ptica; i kada si, Mojom dozvolom, od rođenja slepog i gubavog izlečio; i kada si, Mojom dozvolom, dizao mrtve; i kada sam od tebe odbio Izrailjeve sinove, kad si im ti doneo jasne dokaze, pa su oni među njima koji nisu verovali - povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina““ S. 5:110

Ovi tekstovi odjek su upravo onih čuda za koja jevanđelja objavljuju da ih je sam Gospod Isus činio, i na koja se čak i pozvao kada su učenici Jovana Krstitelja došli da ga pitaju da li je on Onaj koji je trebalo da dođe:

„I pozva Jovan dvojicu od učenika svojih i posla ih Isusu, govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo? Došavši pak ti ljudi k njemu rekoše: Jovan Krstitelj posla nas tebi govoreći: Jesi li ti Onaj što će doći, ili drugoga da čekamo? A u taj čas on iscijeli mnoge od bolesti, i od rana i od zlih duhova, i mnogim slijepim darova vid. I odgovarajući Isus reče im: Idite i kažite Jovanu što vidjeste i čuste: slijepi progledaju, hromi hode, gubavi se čiste, gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se propovijeda jevanđelje; I blažen je onaj koji se ne sablazni o mene.“ Luka 7:19-23

Ono što Isusova čuda čini toliko zapanjujućim jeste to što Hristos čini upravo one znake i čudesa za koje Stari zavet kaže da će ih Bog jednoga dana činiti kada dođe da prebiva sa svojim narodom!

„Radovaće se tome pustinja i zemlja sasušena, veseliće se pustoš i procvjetati kao ruža. Procvjetaće obilno, i veseliće se radujući se i popijevajući; slava Livanska daće joj se i krasota Karmilska i Saronska; ta će mjesta vidjeti slavu Gospodnju, krasotu Boga našega. Ukrijepite klonule ruke, i koljena iznemogla utvrdite. Recite onima kojima se srce uplašilo: Ohrabrite se, ne bojte se; evo Boga vašega; osveta ide, plata Božija, sam ide, i spašće vas. Tada će se otvoriti oči slijepima, i uši gluhima otvoriće se. Tada će hrom skakati kao jelen, i jezik nijemoga pjevaće, jer će u pustinji provreti vode i potoci u zemlji sasušenoj.“ Isaija 35:1-6

Upravo to ove kuranske stihove čini prilično izuzetnim. Kuran prikazuje Hrista kako stvara život i podiže mrtve na potpuno isti način na koji to čini Alah — činjenica koju priznaju čak i muslimanski učenjaci:

„… Njegovo stvaranje živih ptica od ptica načinjenih od gline, isceljivanje slepog i gubavog, i podizanje mrtvih takođe se pripovedaju u 3:49 (za slepog i gubavog vidi 3:49c). Te poslednje tri čudesne moći pripisane Isusu IZUZETNE su po tome što UKAZUJU NA MOĆI OBIČNO REZERVISANE ZA BOGA; Bog je onaj koji isceljuje (26:8 [sic]); On je onaj koji podiže mrtve kroz čitav Kuran; a stvaranje ptica od gline i njihovo oživljavanje udahnjivanjem u njih U POTPUNOSTI JE PARALELNO BOŽJEM STVARANJU LJUDSKOG BIĆA (15:26-29; 32:7-9; 38:71-72). Stih, međutim, više puta jasno stavlja do znanja da su sve te moći činjene po Božjem dopuštenju (po Mom dopuštenju) i da su, dakle, u krajnjoj liniji Njegove. Isusova sposobnost isceljivanja i moć da podiže mrtve nalaze se i u kanonskim jevanđeljima, a sličan izveštaj o Isusovom stvaranju ptica od gline dat je u nekanonskom Tominom jevanđelju detinjstva.“ (The Study Quran: A New Translation and Commentary, Seyyed Hossein Nasr (glavni urednik) [HarperOne, 2015], str. 334)

Pokušaj da se umanji Isusova sposobnost da vrši isključivo božanske funkcije neubedljiv je iz sledećih razloga.

Prvo, izraz „Božje dopuštenje“ ne mora značiti da je Isusu data moć da izvede te zadivljujuće podvige. Pre će biti da taj izraz jednostavno može značiti da je Alah, odnosno Bog, dao Isusu dozvolu da upotrebi svoj svojstveni božanski autoritet kako bi činio te čudesne znake i čudesa. Zapazimo, na primer, kako sledeći stih koristi taj izraz:

„"Onaj ko je neprijatelj anđelu Gavrilu, neka zna da on Allahovom dozvolom tebi na srce stavlja Kur' an potvrdujući istinitost onoga od pre, kao putokaz i radosnu vest vernicima."“ S. 2:97

Iz konteksta je jasno da „po Božjem dopuštenju“ ovde znači da je Gavrilo morao najpre da dobije dozvolu od Alaha pre nego što je mogao da spusti delove Kurana Muhamedu. Prema tome, taj izraz ne znači da je Gavrilu data sposobnost da silazi ili uzlazi, već dozvola da to čini. Na sličan način, Isus je morao najpre da dobije dozvolu od Boga da čini čuda, budući da je došao da vrši Božju volju, a ne svoju.

Upravo to uči Sveto pismo, naime, da Hristos nije mogao niti je delao nezavisno od Boga, već je činio samo ono što mu je Otac zapovedio:

„A Isus im reče: Kad podignete Sina Čovječijega, onda ćete doznati da Ja jesam, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj, onako govorim. I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene sama; jer ja svagda činim što je njemu ugodno.“ Jovan 8:28-29

„Jer ja ne govorih sam od sebe, nego Otac moj koji me posla, on mi dade zapovijest šta da kažem i šta da govorim. I znam da je zapovijest njegova život vječni. Što god, dakle, ja govorim, onako govorim kako mi je rekao Otac.“ Jovan 12:49-50

„Nego da zna svijet da ljubim Oca, i kao što mi zapovjedi Otac, onako tvorim. Ustanite, hajdemo odavde!“ Jovan 14:31

Pa ipak, zato što je božanski Sin, Hristos je mogao da čini sve što čini Otac, i to na potpuno isti način na koji to čini Otac:

„Čovjek otide i javi Judejcima da je Isus taj koji ga učini zdravim. I zato gonjahu Judejci Isusa, i gledahu da ga ubiju, jer činjaše to u subotu. A Isus im odgovori: Otac moj do sada djela, i ja djelam. I zato još više tražahu Judejci da ga ubiju, ne samo što narušavaše subotu, nego što i Boga nazivaše svojim Ocem gradeći se jednak Bogu. A Isus odgovori i reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego što vidi da Otac čini; jer što On čini, to isto čini i Sin; Jer Otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje što sam čini; i pokazaće mu veća djela od ovih da se vi čudite. Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava, tako i Sin koje hoće oživljava. Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, Da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina ne poštuje ni Oca koji ga je poslao. Zaista, zaista vam kažem: Ko moju riječ sluša i vjeruje Onome koji me je poslao, ima život vječni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život. Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvši ga oživjeće. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi; I dade mu vlast i da sudi, jer je Sin Čovječiji. Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijega, I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda. Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe. Kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volju svoju no volju Oca koji me je poslao.“ Jovan 5:15-30

„Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla. A ovo je volja Oca koji me posla, da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u posljednji dan. A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki koji vidi Sina i vjeruje u njega ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.“ Jovan 6:38-40

Hristos polaže pravo na moć da daje život i podiže mrtve na isti način na koji to čini Otac, i zahteva da primi upravo istu čast koju prima Otac, budući da je ljubljeni Sin i božanski Sudija koji će odrediti večnu sudbinu svakog pojedinca.

Zaista je zapanjujuće u svemu ovome to što Isus tvrdi da je On Onaj koji će u poslednji čas silom svoga glasa vaskrsnuti mrtve iz njihovih grobova — podvig koji Kuran pripisuje jedino Bogu!

„Tako je jer Allah postoji, i što On može mrtve da oživi, i što On sve može. i što će Čas oživljenja da dođe, u to nema sumnje, i što će Allah da oživi one u grobovima.“ S. 22:6-7

Kao da to nije dovoljno zadivljujuće, Hristos je takođe rekao da je on Istina, Vaskrsenje i Život — upravo ona imena i titule koje islam pripisuje Bogu/Alahu. Isus je čak vaskrsao čoveka koji je bio mrtav četiri dana, kao natprirodnu, božansku potvrdu tih zapanjujućih tvrdnji:

„Reče joj Isus: Vaskrsnuće brat tvoj. Marta mu reče: Znam da će vaskrsnuti o vaskrsenju u posljednji dan. Isus joj reče: Ja sam vaskrsenje i život; koji vjeruje u mene ako i umre, živjeće. I svaki koji živi i vjeruje u mene neće umrijeti vavijek. Vjeruješ li ovo? Reče mu: Da, Gospode! Ja vjerujem da si ti Hristos Sin Božiji koji dolazi u svijet.“… „Isus reče: Sklonite kamen! Reče mu Marta, sestra umrloga: Gospode, već zaudara; jer je četiri dana U grobu. Reče joj Isus: Ne rekoh li ti da ako vjeruješ, vidjećeš slavu Božiju? Tada skloniše kamen gdje ležaše mrtvac. A Isus podiže oči gore, i reče: Oče, blagodarim ti što si me uslišio! A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao. I ovo rekavši, viknu gromkim glasom: Lazare, iziđi napolje! I iziđe umrli uvijen po rukama i nogama pogrebnim povojima, i lice mu ubrusom povezano. Isus im reče: Razdriješite ga i pustite neka ide.“ Jovan 11:23-27, 39-44

„Neka se ne zbunjuje srce vaše, vjerujte u Boga, i u mene vjerujte. U kući Oca mojega stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mjesto. I ako otidem i pripremim vam mjesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gdje sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate. Reče mu Toma: Gospode, ne znamo kuda ideš; i kako možemo znati put? Isus mu reče: Ja sam Put i Istina i Život; niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.“ Jovan 14:1-6

Drugi problem sa muslimanskim prigovorom jeste to što muslimane i dalje ostavlja pred neizbežnom činjenicom da je Alah namerno uzeo Isusa za svog partnera time što mu je dopustio da učestvuje u njegovoj jedinstvenoj moći da stvara život i podiže mrtve. Čineći to, Alah je u suštini počinio upravo onaj prestup za koji muslimansko pismo kaže da nikada neće biti oprošten:

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo, a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 – up. K. 4:116; 2:22; 39:65

Ovo pak stvara veliku dilemu za muslimane, jer moraju ili prihvatiti da je njihovo sopstveno božanstvo krivo za širk, budući da je uzeo stvorenje za sudruga i partnera u sopstvenom božanstvu. Ili moraju priznati činjenicu da Isus ne može biti puko stvorenje, već da mora biti i istinski božanski, što objašnjava zašto je u stanju da stvara i daje život na potpuno isti način kao i Alah.

Stoga, koji god odgovor musliman izabrao, jednostavno ne postoji način da izbegne činjenicu da Kuran neosporno pripisuje Isusu istu onu božansku moć koju Alah poseduje — moć da stvara život i vaskrsava mrtve.

Zanimljivo je da islamski izvori izveštavaju kako su se već u Muhamedovo vreme hrišćani pozivali upravo na te kuranske tekstove da bi dokazali da Isus mora biti Bog (po suštini) i Sin Božji (Očev):

Imena četrnaestorice glavnih ljudi među šezdeset jahača bila su: Abdu'l-Masih al-Akib, al-Ajham as-Sajid; Abu Harisa b. Alkama, brat B. Bekra b. Vaila; Evs; al-Haris; Zejd; Kajs; Jezid; Nubejh; Huvejlid; Amr; Halid; Abdulah; Johanes; od njih su prva trojica gore navedena govorila s apostolom. Bili su hrišćani vizantijskog obreda, mada su se međusobno razlikovali u pojedinim tačkama, govoreći: On je Bog; i On je sin Božji; i On je treće lice Trojstva, što je učenje hrišćanstva. Oni tvrde da je on Bog zato što je podizao mrtve, isceljivao bolesne i objavljivao nevidljivo; i pravio ptice od gline pa udahnjivao u njih tako da su odletele;2 a sve je to bilo po zapovesti Boga Svemogućeg: 'Učinićemo ga znakom ljudima.'3 Oni tvrde da je on sin Božji utoliko što kažu da nije imao poznatog oca; i što je govorio u kolevci, a to je nešto što nijedno Adamovo dete nikada nije učinilo. Oni tvrde da je on treći od trojice utoliko što Bog kaže: Mi smo učinili, Mi smo zapovedili, Mi smo stvorili i Mi smo odredili, pa oni kažu: Kada bi On bio jedan, rekao bi: Ja sam učinio, Ja sam stvorio, i tako dalje, ali On je On i Isus i Marija. U vezi sa svim tim tvrdnjama objavljen je Kuran.

Kada su mu se dvojica bogoslova obratila, apostol im reče: 'Predajte se.'1 Oni rekoše: 'Predali smo se.' On reče: 'Niste se predali, zato se predajte.' Oni rekoše: 'Ne, nego smo se predali pre tebe.' On reče: 'Lažete. Vaša tvrdnja da Bog ima sina, vaše obožavanje krsta i vaše jedenje svinjetine sprečavaju vas da se predate.' Oni rekoše: 'A ko je njegov otac, Muhamede?' Apostol je ćutao i nije im odgovorio…

1 Čitanje wajjahu prema W.

2 Sura 3. 43.

3 Sura 19. 21. (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq's Sirat Rasul Allah With Introduction and Notes, Alfred Guillaume [Oxford University Press, petnaesto izdanje 2001], str. 271-272; podebljanje naše)

Očigledno je da je sira grubo iskrivila ono što su ti hrišćani zaista verovali o Trojstvu, budući da nijedan obavešten vizantijski hrišćanin ne bi tvrdio da je Isus treći od trojice, pri čemu bi Bog i Marija bili druga dva člana te trijade.

Ipak, sira pokazuje da je kuranski prikaz Hrista od samog početka predstavljao ozbiljne probleme za muslimane, budući da su hrišćani te izjave koristili kako bi dokazali da je Isus božanski Sin Božji, po suštini jednak Ocu — i bili su u pravu.

Stvarnost je da je ovo prosto još jedan slučaj u kome Muhamed preuzima određena hrišćanska verovanja o Isusu, ne shvatajući ozbiljne probleme koje to stvara za njegovo izričito poricanje božanstva Hrista. Muhamedovo potvrđivanje da je Isus posedovao božansku sposobnost da stvara život i vaskrsava mrtve, kao i moć da isceljuje razne nemoći i bolesti, u direktnom je sukobu s njegovom tvrdnjom da Hristos nije bio ništa više od ljudskog poslanika, poput poslanika koji su mu prethodili (up. K. 5:75; 43:59).

Svi biblijski navodi uzeti su iz Authorized King James Version (AV) Svetog pisma.

Svi kuranski navodi uzeti su iz The Study Quran: A New Translation and Commentary (skraćeno TSQ). Sva podebljanja, velika slova, kurziv i podvlačenja su naša.