Ponovni osvrt na grube greške Kurana o hrišćanskoj teologiji

U nekim od naših prethodnih članaka i pobijanja (1, 2, 3, 4), razmatrali smo kuransku tvrdnju da su hrišćani nevernici zato što veruju da je Alah Mesija Isus, sin Marijin (upor. K. 5:17, 72). Tvrdili smo da je izjava da je Alah, odnosno Bog, Isus netačna formulacija jer sugeriše da hrišćani zapravo veruju da je Hristos jedina Ličnost Boga, to jest da je Isus sve što Bog jeste. Tvrdili smo da je ispravan način da se formuliše stvarni hrišćanski stav taj da se kaže kako je Isus Bog, budući da to potvrđuje da Hristos poseduje Božju suštinu potpuno i savršeno, a da pri tom ne implicira da je on jedina Božanska Ličnost koja je poseduje.

U ovom članku iznećemo dodatne dokaze koji pokazuju da su kuranske izjave o tome u šta hrišćani veruju o Isusu grubo pogrešne.

Evo konkretnih stihova o kojima je reč, zajedno sa njihovim neposrednim kontekstima:

„Nevernici su oni koji govore: „Zaista je Allah Mesija Marijin sin!“ Reci: „Ko može da spreči Allaha da, ako hoće, uništi Mesiju, Marijinog sina, i njegovu majku, i sve one koji su na Zemlji?“ Allahova je vlast na nebesima i na Zemlji i na onome što je između njih; On stvara šta hoće, i Allah nad svime ima moć. Jevreji i hrišćani kažu: „Mi smo deca Allahova i Njegovi miljenici.“ Reci: „Pa zašto vas On kažnjava zbog vaših greha?“ A nije tako! Vi ste kao i ostali ljudi koje On stvara: kome hoće On će da oprosti, a koga hoće On će da podvrgne patnji. Allahova je vlast na nebesima i na Zemlji i na onome što je između njih, i kod Njega je konačno odredište.“

„Nevernici su oni koji govore: „Allah je, zaista, Mesija, Marijin sin!“ A Mesija je govorio: „O Izrailjevi sinovi, obožavajte Allaha, i mog i vašeg Gospodara!“ Ko drugom mesto koje pripada samo Allahu daje, Allah će ulazak u Raj da mu zabrani i boravište njegovo će da bude Pakao; a nepravednicima niko neće moći da pomogne. Nevernici su oni koji govore: „Allah je, zaista, jedan od trojice!“ A samo je jedan Bog! I ako se ne okane onoga što govore, nesnosna patnja će, zaista, da stigne svakog od njih koji ostane nevernik. Zašto se oni ne pokaju Allahu i ne zamole Njegov oprost, a Allah oprašta grehe i milostiv je. Mesija, Marijin sin, samo je poslanik, i pre njega su dolazili i odlazili poslanici, a njegova majka je iskreno srcem verovala; i oboje su hranu jeli. Pogledaj kako im Mi iznosimo jasne dokaze, i pogledaj, zatim, njih kako se odmeću! Reci: „Zar pored Allaha obožavate nešto što ne može da vam nanese nikakvu štetu, niti da vam pribavi neku korist? A Allah je, zaista, Svečujući i Sveznajući.““

Pre svega, čini se da je K. 5:72 u protivrečnosti sa K. 5:76. Odlomak najpre kaže da Alah JESTE Mesija (st. 72), a zatim tvrdi da hrišćani služe Mesiji UMESTO (ili pored) Alaha. U oba slučaja to znači da oni nisu jedno te isto. Šta, dakle, Kuran zapravo želi da kaže o verovanjima hrišćana? Zar ove dve optužbe nisu protivrečne?

Drugo, pažljiva analiza ovih tekstova upućuje na to da Kuran optužuje hrišćane da poistovećuju Isusa sa Bogom koji ga je poslao, sa Onim kome je Isus služio kao svom Gospodu. Neposredni konteksti takođe pokazuju da bi Alah trebalo da bude Bog za koga Jevreji i hrišćani tvrde da je njihov Otac (doduše, u čisto duhovnom smislu), i onaj koji bi mogao da uništi Isusa i Mariju ako bi to hteo. Za Alaha se dalje kaže da je onaj za koga su nevernici tvrdili da je treći od trojice, tj. treći od tri boga, pri čemu su druga dva boga Isus i njegova blažena majka.

Da Kuran insinuira kako hrišćani obožavaju ili služe trima bogovima — Alahu, Isusu i Mariji — lako se može dokazati prostim čitanjem neposrednog konteksta, koji govori o tome da su Isus i Marija jeli. Ta primedba da su Marija i njen sin morali da jedu hranu treba da posluži kao dokaz protiv toga da je bilo ko od njih dvoje bog, jer Bog ne jede.1

Ovo se može dodatno potkrepiti sledećim stihovima koji se pojavljuju u istoj suri, odnosno poglavlju:

„A kada Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, jesi li ti govorio ljudima: ' Prihvatite mene i moju majku kao dva boga uz Allaha!'“ On će da kaže: „Uzvišen si Ti od toga! Meni ne priliči da govorim ono što nemam pravo. Ako sam ja to govorio, Ti to već znaš; Ti znaš šta je u meni, a ja ne znam šta je u Tebi; Ti, zaista, dobro znaš ono šta je čulima nedokučivo.“ Ja sam im samo govorio ono što si im Ti naredio: „Obožavajte Allaha, i mog i vašeg Gospodara!“ I ja sam bio njima svedok dok sam bio među njima, a kad si me Ti k Sebi uzeo, Ti si ih jedini nadzirao; Ti nad svime nadzireš." Ako ih podvrgneš patnji, sluge su Tvoje, a ako im oprostiš, pa, uistinu si Ti Silni i Mudri.“

Uporedite kako naredni prevodi prenose relevantne delove teksta:

„jesi li ti govorio ljudima: ' Prihvatite mene i moju majku kao dva boga uz Allaha!'“ Hilali-Khan

„jesi li ti govorio ljudima: ' Prihvatite mene i moju majku kao dva boga uz Allaha!'“ Y. Ali

„jesi li ti govorio ljudima: ' Prihvatite mene i moju majku kao dva boga uz Allaha!'“ Arberry

Arapske reči min dooni mogu značiti „umesto“ ili „uz isključenje“, kao u sledećim odlomcima:

Reci: Ako je budući dom kod Alaha posebno za vas „mimo ostalog sveta“, onda poželite smrt ako govorite istinu. S. 2:94 Shakir

I zaista ću ih zavesti, i zaista ću u njima probuditi želje, i zaista ću im narediti pa će seći uši stoci, i zaista ću im narediti pa će menjati Alahovo stvorenje. „A ko Sotonu, umesto Allaha, prihvati za zaštitnika, on je na očiglednom gubitku.“ S. 4:119

Ili mogu značiti „pored“, kao u sledećim navodima:

Zar ne znaš da Alahu pripada vlast nad nebesima i zemljom; „i da, osim Allaha, ni zaštitnika ni pomagača nemate?!“ S. 2:107

„Ima ljudi koji pored Allaha druge, kao jednake Njemu, prihvataju; vole ih kao što se Allah voli!“, a oni koji veruju jači su u ljubavi prema Alahu, i o, kada bi oni koji su nepravedni videli, kada ugledaju kaznu, da moć sasvim pripada Alahu i da je Alah strog u kažnjavanju (zla). S. 2:165 Shakir

Ovi odlomci navode na zaključak da K. 5:116 možda insinuira kako su hrišćani krivi što uzimaju Isusa i Mariju za dva boga uz isključenje jednog Boga svega — to jest, hrišćani navodno obožavaju (ili su obožavali) Isusa i Mariju umesto Alaha, ili pored istinitog Boga. Međutim, u svetlu pomena da je Alah treći od trojice, čini se prilično izvesnim da Kuran optužuje hrišćane da obožavaju Isusa i Mariju pored Alaha.

Ipak, kako god neko odlučio da tumači reči min dooni, Kuran bi i dalje bio u zabludi. Uostalom, istinski hrišćani nikada nisu uzimali Isusa i Mariju za dva boga nasuprot jednom istinitom Bogu. Niti ih smatraju za dva dodatna boga — nijedan obavešteni hrišćanin koji veruje Bibliji ne veruje da su Isus i Marija dva boga pored vrhovnog Boga svega.

Štaviše, istorijska hrišćanska vera, onako kako je izražena u učenjima nadahnutog Svetog pisma i iskovana u klasičnim simvolima vere Crkve, npr. u Nikejskom simvolu vere itd., nikada nije Isusa smatrala niti zastupala kao nekog drugog boga. To je verovanje jeretika i sekti kao što su Jehovini svedoci, mormoni itd. Naprotiv, pravoverno hrišćanstvo potvrđuje da je Isus Hristos večna Ličnost — konkretno, druga Božanska Ličnost — jednog istinitog Božanstva.

Stoga hrišćani ne veruju da je Bog troje ili treći od trojice, kao što priznaju i sledeći naučnici:

„Da uzmemo jednostavan primer: obično se kaže da Kuran odbacuje hrišćansko shvatanje Trojstva. Utoliko što se Trojstvo shvata kao negiranje tevhida, to je tačno. Ali ne misle svi hrišćani da Trojstvo negira tevhid. Sasvim suprotno, većina formulacija učenja o Trojstvu pažljivo čuva Božje jedinstvo. Ako ‘trojnost’ ima prednost nad jednošću, onda kuranske kritike važe. Ali među hrišćanima, tačna priroda odnosa između troje i jednog jeste predmet stalne rasprave. Jedan od stvarnih kuranskih stihova koji se uzimaju kao negiranje Trojstva kaže: ‘Oni koji kažu: „Bog je treći od trojice“ postali su prikrivači istine’ (5:73). Već elementarno poznavanje bilo kog hrišćanskog katihizisa govori nam da Bog nije ‘treći od trojice.’ Naprotiv, Bog je istovremeno jedan i troje**. Utoliko što je troje, on se svojim stvorenjima predstavlja kao tri ličnosti — Otac, Sin i Sveti Duh.

„Drugi kuranski stih kaže nešto slično, ali sada nam prvi stih pomaže da razumemo šta se kritikuje… (4:171)

„Zapazite da ovaj odlomak Isusu daje izuzetno uzvišen položaj i priznaje da on ima svojstva koja nema nijedan drugi prorok. Međutim, još jednom naglašava da postoji samo jedan Bog. Ako vera u Isusa vodi ka potvrđivanju tri boga, onda Kuran to odbacuje. Ali opet, stvarni hrišćanski stav je veoma suptilan, i malo bi hrišćana, ako i jedan, tvrdilo da veruje u nešto drugo osim u jednog jedinog Boga.“ (Sachiko Murata i William C. Chittick, The Vision of Islam [Paragon House Publishers, meki povez 1995], The Vision of Islam, Deo II: Iman, Poglavlje 4. Islam and Other religions, str. 170; podebljano naglašavanje naše)

Ironično, jedan od vodećih severnoameričkih muslimanskih učenjaka priznao je u svojim predavanjima o knjizi Murate i Chitticka da hrišćani apsolutno poriču da je Bog troje:

„A ima muslimana koji misle da hrišćani, zato što veruju u Trojstvo, veruju u nekog drugog Boga! … Zato što hrišćani veruju da je Bog jedan, oni ne veruju da je Bog troje. Zaista ne veruju! Oni ne veruju da je Bog troje; veruju da je on jedan, ali da je trodelan na taj mistični, tajanstveni način. I nikada to neće objasniti! Dakle, oni veruju u jednog Boga. Oni nisu idolopoklonici na taj način, oni veruju u jednog Boga.“ (Hamza Yusuf, Vision of Islam, CD broj 5)

Zaista je zapanjujuće što ovaj učenjak ne vidi kako njegov sopstveni stav o verovanju hrišćana potkopava ono što njegovo sopstveno sveto pismo kaže o suštinskom hrišćanskom učenju o Bogu. Njegovo poznavanje hrišćanskog učenja daleko je superiornije od onoga što je znao čak i autor Kurana, iako bi on trebalo da bude Bog!

Da se vratimo na pitanje kojim se bavimo: kuranska formulacija po kojoj hrišćani navodno kažu da je Alah Hristos implicira da hrišćani zapravo veruju da je Isus istovetan sa Bogom Ocem!

Ovaj zaključak proističe iz sledećih kuranskih tvrdnji:

1. Alah je Isusov Gospod i onaj koji ga je poslao (K. 5:17, 72).
2. Alah je onaj za koga hrišćani navodno tvrde da je treći od tri boga, pri čemu su druga dva boga Isus i Marija (K. 5:73-75, 116).
3. Alah je onaj koji bi zaista mogao da uništi i Isusa i Mariju ako bi to hteo (K. 5:17).
4. Alah je takođe onaj za koga Jevreji i hrišćani tvrde da je njihov duhovni Otac (K. 5:18).

A prema nadahnutom hrišćanskom grčkom Svetom pismu, Isusa je poslao Bog Otac, i Ocu je Hristos služio i nazivao ga svojim Bogom:

„Jer Bog tako zavolje svijet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni. Jer ne posla Bog Sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroz njega. Koji u njega vjeruje ne sudi mu se, a koji ne vjeruje već je osuđen, jer nije vjerovao u ime Jedinorodnoga Sina Božijega.“ Jovan 3:16-18

„Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću istjerati napolje. Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla. A ovo je volja Oca koji me posla, da sve što mi je dao ništa od toga ne izgubim, nego da to vaskrsnem u posljednji dan. A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki koji vidi Sina i vjeruje u njega ima život vječni; i ja ću ga vaskrsnuti u posljednji dan.“ Jovan 6:37-40

„I Otac koji me posla on je i posvjedočio za mene. Niti ste glas njegov ikada čuli, ni lice njegovo vidjeli.“ Jovan 5:37

„Ali ako ja i sudim, sud je moj istinit, jer nisam sam nego ja i Otac koji me posla. A i u Zakonu vašemu stoji napisano da je svjedočanstvo dvojice ljudi istinito. Ja sam onaj koji svjedoči za sebe, i svjedoči za mene Otac koji me posla.“ Jovan 8:16-18

„A Isus im reče: Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste mene; jer ja od Boga iziđoh i dođoh; jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla.“ Jovan 8:42

„Reče joj Isus: Ne dotiči me se, jer još nisam uzišao Ocu svojemu; nego idi braći mojoj i kaži im: Uzlazim Ocu mojemu i Ocu vašemu, i Bogu mojemu i Bogu vašemu.“ Jovan 20:17

„Jer što zakonu bješe nemoguće, pošto bješe oslabljen tijelom, Bog poslavši Sina svoga u obličju tijela grjehovnoga i zbog grijeha, osudi grijeh u tijelu,“ Rimljanima 8:3

Novozavetni spisi takođe svedoče da su istinski hrišćani deca Boga Oca, a ne Isusa Hrista Gospoda:

„A onima koji ga primiše dade vlast da budu čeda Božija, onima koji vjeruju u ime njegovo; Koji se ne rodiše od krvi, ni od želje tjelesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga.“ Jovan 1:12-13

„Jer koje vodi Duh Božiji, oni su sinovi Božiji. Jer ne primiste duha ropstva, da se opet bojite; nego primiste Duha usinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče! Ovaj Duh svjedoči našemu duhu da smo djeca Božija. A kad smo djeca, i nasljednici smo: nasljednici, dakle, Božiji a sunasljednici Hristovi; pošto s njim stradamo da se s njim i proslavimo.“ Rimljanima 8:14-17

„Jer ste svi sinovi Božiji vjerom u Hrista Isusa. Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste. Nema više Judejca ni Jelina, nema više roba ni slobodnoga, nema više muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan (čovjek) u Hristu Isusu. A kad ste vi Hristovi, onda ste sjeme Avraamovo i nasljednici po obećanju.“ Galatima 3:26-29

„A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega, koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom, Da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje. A pošto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša, koji viče: Ava, Oče! Tako nisi više rob, nego sin; ako li si sin, i nasljednik si Božiji kroz Hrista.“ Galatima 4:4-7

Dakle, tvrdeći da hrišćani navodno ispovedaju da je Alah Isus, Kuran u suštini tvrdi da hrišćani veruju kako je Isus istovetan sa Bogom Ocem. Međutim, to nije ništa drugo do grubo iskrivljavanje i izobličavanje istorijskog hrišćanskog stava, o čemu može posvedočiti svako ko ima makar elementarno poznavanje Svetog pisma i istorije crkve.

Musliman bi sada mogao pokušati da bude dovitljiv i ustvrdi da Kuran zapravo osuđuje savelijanstvo, jeres iz 2. i 3. veka koja je učila da je Isus Otac. Problem sa tom tvrdnjom jeste u tome što — pored činjenice da je Crkva osudila to gledište davno pre nego što se Muhamed rodio — ne postoji nikakav dokaz da je to verovanje i dalje cvetalo u vreme kada je Muhamed počeo da se predstavlja kao Božji prorok. Stoga teret dokazivanja leži na svakom muslimanu koji bi tvrdio suprotno.

Uostalom, čak i kada bi neki musliman uspeo da dokaže da Kuran zaista osuđuje savelijanstvo, to samo dodatno potvrđuje da se islamsko sveto pismo ne bavi istorijskim hrišćanskim viđenjem Gospoda Isusa Hrista. Istorijska hrišćanska vera nikada nije učila da je Isus Otac, Sin i Sveti Duh, niti da je Hristos ljudska priroda Oca.

Ako autor Kurana očigledno greši u svojim izjavama o hrišćanskom učenju, šta to govori o njegovoj tvrdnji da je reč Božja?

Zaključno, iz našeg razmatranja kuranskih izjava o hrišćanskim verovanjima čini se očiglednim da je Muhamed mislio kako reći da je Hristos Bog znači da je on ili isti onaj Bog koji ga je poslao, ili pak zasebno božanstvo. Muhamed nikada nije dokučio da Isus može biti Bog a da pri tom ne mora biti istovetan po Ličnosti sa Bogom kome je služio, niti sasvim drugačiji i odvojen bog. Muhamed nije uspeo da shvati da je Božje Biće toliko veličanstveno i neizmerno da bi Bog zaista mogao biti višeličnosne prirode, a da to ne implicira da su te različite Ličnosti Božanstva bile (jesu) različiti i odvojeni bogovi. Izgleda da je Muhamed pretpostavljao da verovanje kako Božanstvo obuhvata više od jedne božanske Ličnosti u suštini znači da hrišćani zapravo obožavaju više božanstava.

U tome se grubo prevario, čime je ustanovljeno da nije bio istinski prorok poslat od jednog istinitog Boga svega stvorenja.