Evsevije o istinskoj i drevnoj veri
U ovoj objavi navodiću Evsevijevu Istoriju crkve, napisanu oko 312–324. godine, u kojoj se on poziva na pisce, apologete, teologe, oce itd. Crkve da bi dokazao da su sveti apostoli i njihovi naslednici oduvek učili da je Isus Hristos Bog koji je postao čovek. Pominjaće apologete i mučenike poput Klimenta, Irineja, Justina i drugih čije je spise proučavao da bi pokazao kako su svi oni potvrđivali božanstvo Gospoda Isusa Hrista.
Evsevije takođe pominje kako su jeretici menjali Sveto pismo da bi ga uskladili sa svojim jeresima i lažnim učenjima. Srećom, istinski vernici su prepisivali svete spise onako kako su im predati od apostola i njihovih saputnika, da bi sačuvali istinita čitanja bogoduhnovenog Svetog pisma.
Sav naglasak je moj.
Poglavlje 28. Oni koji su prvi izneli Artemonovu jeres; njihov način života i kako su se usudili da iskvare Sveto pismo.
1. U jednom mukotrpnom delu jednog od tih pisaca protiv jeresi Artemonove, koju je Pavle Samosatski pokušao ponovo da oživi u naše dane, nalazi se izveštaj primeren istoriji koju sada razmatramo.
2. Jer on kritikuje, kao kasnu novotariju, gorepomenutu jeres koja uči da je Spasitelj bio puki čovek, budući da su oni pokušavali da je uzveličaju kao drevnu. Pošto je u svom delu izneo mnoge druge argumente kojima pobija njihovu bogohulnu laž, dodaje sledeće reči:
3. Jer oni kažu da su svi rani učitelji i apostoli primili i učili ono što oni sada objavljuju, i da je istina jevanđelja bila očuvana do vremena Viktora, koji je bio trinaesti rimski episkop posle Petra, ali da je od njegovog naslednika, Zefirina, istina bila iskvarena.
4. I ono što govore moglo bi zvučati uverljivo, kada im, pre svega, božansko Pismo ne bi protivrečilo. A postoje i spisi izvesne braće stariji od Viktorovog vremena, koje su oni pisali u odbranu istine protiv pagana i protiv jeresi koje su postojale u njihovo vreme. Mislim na Justina i Miltijada i Tatijana i Klimenta i mnoge druge, u čijim se delima svima O HRISTU GOVORI KAO O BOGU.
5. Jer ko ne zna za dela Irineja i Melitona i drugih koja uče DA JE HRISTOS BOG I ČOVEK? A koliko psalama i himni, koje su od početka pisala verna braća, opevaju Hrista Reč Božju, govoreći o njemu kao o Božanskom.
6. Kako onda, budući da se mišljenje koje drži Crkva propoveda toliko godina, njegovo propovedanje moglo biti odloženo, kao što oni tvrde, sve do Viktorovog vremena? I kako to da se ne stide da tako lažno govore o Viktoru, dobro znajući da je on odlučio od zajednice Teodota obućara, vođu i oca ovog bogoodričućeg otpadništva, i prvog koji je izjavio da je Hristos puki čovek? Jer ako se Viktor slagao s njihovim mišljenjima, kao što njihova kleveta tvrdi, kako to da je izbacio Teodota, izumitelja ove jeresi?
7. Toliko o Viktoru. Njegovo episkopstvo trajalo je deset godina, a Zefirin je postavljen za njegovog naslednika oko devete godine vladavine Severa. Pisac gorepomenute knjige, govoreći o osnivaču ove jeresi, pripoveda još jedan događaj koji se zbio u vreme Zefirina, ovim rečima:
8. Podsetiću mnogu braću na činjenicu koja se dogodila u naše vreme, a koja bi im, da se zbila u Sodomi, mislim, poslužila kao opomena. Bio je jedan ispovednik, Natalije, ne tako davno, nego u naše dane.
9. Ovog čoveka su svojevremeno prevarili Asklepiodot i drugi Teodot, menjač novca. Obojica su bili učenici Teodota obućara, koji je, kao što sam rekao, bio prva osoba koju je odlučio od zajednice Viktor, tadašnji episkop, zbog ovog uverenja, ili bolje reći bezumlja.
10. Natalija su oni nagovorili da dopusti da bude izabran za episkopa ove jeresi, uz platu koju bi mu oni isplaćivali, od sto pedeset denara mesečno.
11. Pošto se tako povezao s njima, Gospod ga je često opominjao kroz viđenja. Jer samilosni Bog i naš Gospod Isus Hristos nije hteo da svedok njegovih sopstvenih stradanja, izbačen iz Crkve, propadne.
12. Ali kako je malo mario za viđenja, jer ga je zaokupio prvi položaj među njima i ona sramna pohlepa koja upropašćuje mnoge, bičevali su ga sveti anđeli, i teško su ga kažnjavali čitave noći. Zatim, ustavši ujutru, obukao je kostret i posuo se pepelom, i s velikom žurbom i suzama pao je pred Zefirina, episkopa, valjajući se pred nogama ne samo klira, nego i laika; i svojim suzama ganuo je samilosnu Crkvu milostivog Hrista. I premda je mnogo molio i pokazivao ožiljke od udaraca koje je primio, jedva je bio ponovo primljen u zajednicu.
13. Dodaćemo od istog pisca još neke odlomke o njima, koji glase ovako:
Oni su se prema božanskom Pismu odnosili nepromišljeno i bez straha. Odbacili su pravilo drevne vere; a Hrista nisu upoznali. Oni se ne trude da nauče šta božansko Pismo objavljuje, nego mukotrpno tragaju za bilo kakvim oblikom silogizma koji bi se mogao smisliti da podupre njihovo bezbožništvo. A ako im neko iznese odlomak božanskog Pisma, oni gledaju može li se od njega načiniti konjunktivni ili disjunktivni oblik silogizma.
14. I kao oni koji su od zemlje i koji govore o zemlji, i kao neznalice u pogledu onoga koji dolazi odozgo, oni napuštaju sveta pisma Božja da bi se posvetili geometriji. Neki od njih mukotrpno mere Euklida; a Aristotelu i Teofrastu se dive; a Galena neki možda čak i obožavaju.
15. Ali da su oni koji koriste veštine nevernika za svoja jeretička mišljenja i koji lukavstvom bezbožnika krivotvore jednostavnu veru božanskog Pisma daleko od vere, zar treba i govoriti? Stoga su smelo položili ruke na božansko Pismo, tvrdeći da su ga ispravili.
16. Da o njima u ovome ne govorim lažno, može saznati ko god želi. Jer ako neko sakupi njihove primerke i uporedi ih jedne s drugima, naći će da se veoma razlikuju.
17. Asklepijadovi se, na primer, ne slažu s Teodotovima. A mnogi od njih se mogu nabaviti, jer su njihovi učenici marljivo pisali ispravke, kako ih nazivaju, to jest iskvarenja, svakoga od njih. Opet, Hermofilovi se ne slažu s ovima, a Apolonidovi nisu dosledni ni sami sebi. Jer možeš uporediti one koje su pripremili ranije s onima koje su kasnije iskvarili, i naći ćeš da se znatno razlikuju.
18. Ali koliko je drzak ovaj prestup, nije verovatno da su oni sami toga nesvesni. Jer ili ne veruju da je božansko Pismo govorio Sveti Duh, pa su tako neverni, ili pak sebe smatraju mudrijima od Svetog Duha, i u tom slučaju šta su drugo nego opsednuti demonima? Jer ne mogu poreći počinjeni zločin, jer su primerci napisani njihovim sopstvenim rukama. Jer takve spise nisu primili od svojih učitelja, niti mogu pokazati ikakve primerke s kojih bi ih prepisali.
19. Ali neki od njih nisu smatrali vrednim truda da ih kvare, nego prosto poriču zakon i proroke, i tako su, kroz svoje bezakono i bezbožno učenje pod izgovorom milosti, potonuli u najdublje dubine propasti.
Neka ovo bude dovoljno o ovim stvarima. (Evsevije, Crkvena istorija, Knjiga V)
DALJE ČITANJE
Da li su rani crkveni oci bili trinitarci?
DA LI SU RANI HRIŠĆANI BILI TRINITARCI?
VANBIBLIJSKA POTVRDA ZA TROJSTVO