Evo dolaze plavuše!
Here Comes The Blondes!
„Prorok” iskušenja i požude
Fetiš prema plavušama
Prema muslimanskim tumačima i navodno verodostojnim hadisima, sledeći tekst,
„Ima ih koji govore: „Dozvoli mi i ne dovedi me u iskušenje!“ Eto, baš su pali u iskušenje! A Pakao će sigurno da obuhvati nevernike.“ S. 9:49 Pickthall
sastavljen je da bi se prekorio Džad b. Kajs, koji je od Muhameda tražio dozvolu da ostane kod kuće i da se ne pridruži muslimanskoj hordi dok su se spremali da krenu u pohod protiv Vizantijskog carstva, na mesto zvano Tabuk. Njegov izgovor bio je to što se plašio da neće moći da se uzdrži od bludnih dela sa vizantijskim ženama:
A ima među njima i onih koji kažu: ,Dozvoli mi, da ostanem kod kuće, i ne uvodi me u iskušenje’: to je bio al-Džad b. Kajs, kome je Poslanik rekao: ,Hoćeš li se boriti protiv Vizantinaca?’, na šta je on odgovorio: ,Zaluđen sam ženama, i bojim se da, ako ugledam te vizantijske žene, neću moći da se držim podalje od njih i biću uveden u iskušenje’. Bog, uzvišen neka je On, kaže: Zaista su [već] pali u iskušenje!, time što su ostali kod kuće (varijantno čitanje [za saqatū, ,pali su’] glasi [u jednini] saqat, ,pao je’). I zaista će Pakao obuhvatiti nevernike, za koje iz njega neće biti izlaza. (Tafsir al-Jalalayn; podebljanje i kurziv naši)
(Među njima) među licemerima (ima onaj koji govori) ovde se misli na Džada ibn Kajsa: (Dozvoli mi) da ostanem kod kuće (i ne dovodi me u iskušenje) ženama istorijske Sirije. (Zaista su u iskušenje) idolopoklonstvo i licemerje (upravo tako pali. Zaista je Pakao svuda okolo) biće svuda okolo (nevernicima) na Sudnjem danu. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs; podebljanje i kurziv naši)
Ako se čitaoci pitaju zašto je b. Kajs uopšte strahovao da će podleći bludu, razlog je ono što je Muhamed rekao njemu i ostalim džihadistima:
(„Ima ih koji govore: „Dozvoli mi i ne dovedi me u iskušenje!““) [9:49]. Ovo je objavljeno povodom licemera Džada ibn Kajsa. Naime, kada se Alahov Poslanik pripremao za bitku kod Tabuka, rekao mu je: „O Ebu Vehbe, zar ne bi voleo da imaš MNOŠTVO VIZANTIJSKIH ŽENA I MUŠKARACA KAO NALOŽNICE I SLUGE?” On reče: „O Alahov Poslaniče, moj narod zna da veoma volim žene i, ako ugledam vizantijske žene, bojim se da se neću moći uzdržati. ZATO ME NE DOVODI U ISKUŠENJE NJIMA, i dozvoli mi da ne pođem, a ja ću ti umesto toga pomoći svojim imetkom”. Poslanik se okrenu od njega i reče: „Dozvoljavam ti”, i tako Alah, uzvišen neka je On, objavi ovaj stih. Kada je ovaj stih objavljen, Alahov Poslanik upita Banu Selemu, pleme al-Džada: „Ko je vaš prvak, o Banu Selema?” Rekoše: „Al-Džad ibn Kajs, osim što je škrtac i kukavica”. Poslanik odgovori: „Ima li gore bolesti od škrtosti? Naprotiv, vaš prvak je onaj lepi, kovrdžavi mladić: Bišr ibn al-Bara ibn Ma’rur”. Hasan ibn Sabit sastavio je o njemu sledeće stihove: I reče Alahov Poslanik, a istina sustiže onoga o kome je rekao: koga smatrate svojim prvakom. Rekosmo: Džada ibn Kajsa, iako ga smatramo škrticem i smutljivcem. On reče: šta je gore od onoga čime prekorevate Džada i što ruku čini potrebitom. I postavi Bišra ibn al-Baraa za prvaka zbog njegove velikodušnosti, a i priliči da Bišr, koji se odaziva na tuđi poziv, bude postavljen za prvaka. Kada mu dođe izaslanstvo, on troši svoj imetak i kaže: uzmite, jer sutra će se vratiti. Stihovi posle ovog stiha, pa sve do Alahovih reči („Obavezna milostinja pripada samo siromasima i nevoljnicima“) [9:60], odnose se na licemere. (‘Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab al-Nuzul; podebljanje, verzal, kurziv i podvlačenje naši)
I:
„Ima ih koji govore: „Dozvoli mi i ne dovedi me u iskušenje!“ Eto, baš su pali u iskušenje! A Pakao će sigurno da obuhvati nevernike.“
U komentaru Svevišnjeg reči: „Među njima ima (mnogo) ljudi koji govore: Oslobodi me i ne dovodi me u iskušenje”, spominje se da je ovaj stih objavljen povodom čoveka po imenu al-Džad b. Kajs. Uzvišeni u ovom stihu spominje „među njima”, misleći na licemere. Što se tiče reči „čovek koji kaže: Oslobodi me…”, to se odnosi na čoveka koji je poslaniku rekao: „Naredi da ne pođem s tobom.” Što se tiče reči „ne dovodi me u iskušenje”, to znači: „ne muči me prizorom žena al-Asfara („Žutih”, tj. plavuša) i njihovih kćeri, jer me žene dovode u iskušenje, (jer se bojim) da bih mogao izaći i sa njima počiniti greh…”
Prenosi Muhamed ibn Amr, od Asima, od Ise, od Ibn Ebi Nedžiha, od Mudžahida, o Alahovim rečima: „Oslobodi me i ne dovodi me u iskušenje”, da je Alahov poslanik rekao: „Napadnite Tabuk i vaš plen biće KĆERI AL-ASFARA I ŽENE RIMLJANA (Vizantinaca).”
Al-Džad odgovori: „Oslobodi nas i ne dovodi nas u iskušenje ženama.” Prenosi al-Kasim, od al-Husejna, od Hadžadža, od Ibn Džurejdža, od Mudžahida, koji je izjavio da je poslanik rekao: „Napadnite i imaćete plen OD KĆERI AL-ASFARA”, misleći na rimske žene, a ovo predanje ponovili su i drugi. (Tafsir al-Tabari, K. 9:49; podebljanje, verzal i podvlačenje naši)
Ovde imamo čoveka za koga muslimani tvrde da je bio oličenje svetosti i moralne vrline, kako mami svoje ljude da se bore protiv Vizantinaca pominjući sve one lepe plavuše koje čekaju da budu zarobljene, kako bi Muhamedovi ljudi potom mogli da sa njima bludniče i čine preljubu, a i da ih prodaju kao stoku ako to požele.
Sramotno je što je sledeći tekst,
„I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu.“. „To vam je Allahov propis! A ostale su vam dozvoljene, ako želite da im venčane darove date i da se njima oženite, a ne da činite blud! A suprugama vašim sa kojima imate bračne odnose dajte venčane darove kao što je propisano. I nije vam greh ako se, posle određenog venčanog dara, sa njima nagodite. Allah, zaista, sve zna i mudar je.“ S. 4:24 Wahiduddin Khan
„I zabranjuju vam se udate žene,“ „osim one koje su u vašem vlasništvu“… Aisha Bewley
„I zabranjuju vam se udate žene,“ „osim one koje su u vašem vlasništvu“… Muhammad Taqi Usmani
„I zabranjuju vam se udate žene“ „osim one koje su u vašem vlasništvu“… Faridul Haque
„I zabranjuju vam se udate žene“ „osim one koje su u vašem vlasništvu“… Ahmed Raza Khan (Barelvi)
„udate žene,“ „osim one koje su u vašem vlasništvu“. „To vam je Allahov propis!“… Abdel Haleem
„udate žene“ „osim one koje su u vašem vlasništvu“… Ali Quli Qar’ai
„I zabranjuju vam se udate žene,“ „osim one koje su u vašem vlasništvu“… N. J. Dawood
„objavljen” kako bi Muhamedu i njegovim razbojnicima dao pravo da spavaju sa zarobljenim ženama, čak i ako su te zarobljenice bile udate, a njihovi muževi još uvek živi i prisutni!
- Poglavlje: Dozvoljeno je imati odnos sa zarobljenicom nakon što se utvrdi da nije trudna, a ako ona ima muža, njen brak se poništava kada bude zarobljena
Ebu Seid al-Hudri prenosi da je u bici kod Hunejna Alahov Poslanik poslao vojsku u Evtas, gde su se sreli sa neprijateljem i borili se s njim. Pošto su ih savladali i zarobili, izgleda da su se ashabi Alahovog Poslanika ustezali od odnosa sa zarobljenicama zato što su njihovi muževi bili politeisti. Tada Alah, Svevišnji, objavi o tome: „I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu“ (4:24) (tj. bile su im dozvoljene kada bi im istekao period idet). (Sahih Muslim, knjiga 008, broj 3432 – vidi i ovde)
12 Brak (Kitab al-Nikah)
(711) Poglavlje: O odnosima sa zarobljenicama
Ebu Seid al-Hudri reče: „Alahov Poslanik poslao je vojni pohod u Evtas povodom bitke kod Hunejna. Sreli su svog neprijatelja i borili se s njim. Porazili su ih i zarobili. Neki od ashaba Alahovog Poslanika ustezali su se od odnosa sa zarobljenicama zbog njihovih paganskih muževa. Zato je Alah uzvišeni objavio kuranski stih „I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu.“ To znači da su im one dozvoljene kada napune svoj period čekanja.
Ocena: Sahih (Al-Albani)
Referenca: Sunen Ebu Davud 2155
Referenca u knjizi: knjiga 12, hadis 110
Engleski prevod: knjiga 11, hadis 2150 (Sunnah.com; kurziv i podvlačenje naši)
Ovo nije samo preljuba, već i otvoreno silovanje, jer ne znamo ni za jednu razumnu i moralno pristojnu ženu koja bi rado i dobrovoljno imala odnos sa upravo onim čovekom koji je tek završio sa pljačkanjem njenog mesta/grada/sela i ubijanjem njenih najmilijih.
Čitaoci se možda pitaju kako možemo biti sigurni da je Muhamed mislio na plavuše. Odgovor leži u imenu koje su Arapi dali Vizantincima, naime Banu Asfar, što znači „deca Žutoga”. To objašnjava zašto čak i muslimanski prevodioci taj izraz prevode kao „Žuti”:
„… Muhamed bin Ishak prenosi od az-Zuhrija, Jezida bin Ruvmana, `Abdulaha bin Ebi Bekra, `Asima bin Katade i još nekolicine, da su rekli: „Alahov Poslanik reče al-Džadu bin Kajsu iz Beni Selime…
<<Da li bi voleo da se ove godine boriš protiv žutih (Rimljana)?>> On reče: `O Alahov Poslaniče! Daj mi dozvolu (da ostanem) i ne izlaži me fitni. Alaha mi! Moj narod zna da nema čoveka koji više voli žene od mene. Bojim se da, ako ugledam žene žutih, neću biti strpljiv.’ Alahov Poslanik se okrenu od njega i reče…
<
(„Ima ih koji govore: „Dozvoli mi i ne dovedi me u iskušenje!““) Stoga Alah kaže da je fitna u koju je pao zato što se nije pridružio Alahovom Poslaniku (u džihadu) i što je svoju sigurnost pretpostavio sigurnosti Poslanika, gora od fitne za koju je lažno tvrdio da je se boji.”… (Tafsir Ibn Kathir, K. 9:49; podebljanje i podvlačenje naši)
I obratite pažnju kako arapski leksikoni definišu reč asfar i njen koren:
Sad-Fa-Ra = bojiti u žuto. safraa’un (ž. r. od asfaru, mn. sufrun) – žut, žućkastosmeđ. musfarun (gl. obl. 9) – ono što jeste ili postaje žuto i bledo.
safra im. ž. r. (prid. mn. sufr) 2:69, 77:33
isfarra gl. (9) trpni particip 30:51, 39:21, 57:20 (Project Root List)
Svim sledećim izvorima može se pristupiti ovde.
II bojiti u žuto, učiniti žutim, žutiti… IX požuteti, žutiti se; bledeti, postati bled… (wajhuhu) prebledeo je, pobeleo je…
safar žutica…
sufra žuta boja, žutilo, žuto; bledilo, bledoća (lica)…
safar žuta boja, nešto žuto; bledilo, bledoća... s. al-baida žumance…
asfar2, ž.… safra2, mn.… žut; plav (kosa); bled, bledunjav, iznuren… (Hans Wehr, 4. izd., strana 604 (od 1303)
safar… II. INF. tasfir, bojiti u žuto… (Steingass, str. 584)
… s-f-r… postati žut, (o biljkama) uvenuti do te mere da požute… safra’ [kvazi-aktivni particip; mn.… sufr] žut (2:69)… „da treba da bude svetložute boje, da se svidi onima koji je vide.“. (Brill, str. 527–528)
… Učinio ga je žutim ili ga obojio u žuto… Postalo je žuto… Žuto ili zlatne boje… znači i zlato.. „"Zamoli za nas Gospodara svoga", rekoše oni, "da nam objasni kakva još treba biti, jer nama krave izgledaju slične, a mi ćemo nju, ako Allah da, sigurno da pronađemo."“ (2:70)… to je i vrsta žuči… „Teško toga dana poricateljima!“ (77:34)… Požuteo ili učinjen žutim… „Ti ne možeš da dozoveš mrtve, ni gluve da dovikneš, kad se od tebe okrenu, udaljavajući se,“ (30:52). (M.G. Farid, Dictionary of Quran, str. 484)
<žut… postati žut, bled… žut (A.A. Nadwi, Vocabulary of the Holy Quran, str. 313)
… safaar /im./ žutilo, žuto.. safaar (beed) žumance.. saffar2 /pr. gl./ učiniti žutim. Sis-sagaayir bi-tsaffar is-sinaan cigarete žute zube… Sitsaffar2 ili Sissaffar2 /nepr. gl./ biti učinjen žutim… Sisfarr /nepr. gl./ 1 žutiti, požuteti. wara ik-kitaab isfarr’ min if-fams stranice knjige su požutele od sunca. 2 postati bled ili iznuren… Sistasfar /pr. gl./ 1 odabrati zbog žutila. 2 odbaciti zbog žutila… (Hind/Badawi (egipatski), str. 505)
Safara…
Bojiti u žuto. Safra’un… ž. r. od Asfaru… mn. Sufrun… Žut; žućkastosmeđ. Musfarun… IX. Ono što jeste ili postaje žuto i bledo.
Musfarran… Žut (30:51; 39:21; 57:20). Safra’u… Boje laneta (2:69). Sufrun… Žućkastosmeđ (77:33). (L; T; R; LL) (Dictionary of the Holy Quran, str. 317)
Razlog zbog kojeg su Rimljani tako nazvani jeste njihova svetla koža, plava kosa i plave/zelene oči, kao što potvrđuju svi sledeći izvori:
Jednog dana, dok je Božji Poslanik pripremao ovaj pohod, reče Džadu b. Kajsu,343 bratu344 Banu Selime:345 „Da li bi voleo, o Džade, da se ove godine boriš protiv Banu Asfara (sinova Žutoga/Crvenoga)346?” On reče: „O Božji Poslaniče, izvini me [od ovoga] i ne dovodi me u iskušenje. Boga mi, moj narod ne poznaje većeg obožavaoca žena od mene. Bojim se da, ako ugledam žene Banu Asfara, neću moći da se obuzdam.” Božji Poslanik se okrenu od njega govoreći: „Izvinjavam te.” Povodom al-Džada objavljen je sledeći stih…347 [„„ne dovedi me u iskušenje“”] značilo je da se plašio iskušenja od žena Banu Asfara…
346. Vakidi: Da li bi voleo, o Ebu Vehbe, da nam se ove godine pridružiš [u pohodu]? Možda bi mogao da ZAROBIŠ NEKU ŽENU Banu Asfara.
Arapi su Vizantince zvali Banu Asfar, nasuprot asvad (crni), što je opis nearapa kao SVETLOPUTIH. Genealozi nisu bili zadovoljni objašnjenjem preko boje, pa su Asfara (Sefo iz Postanja 36:11), unuka Isava (u Septuaginti, Postanje 36, 10) i oca Rumila (Postanje 36, 11), smatrali pretkom Ruma… Ibn Hazm (Jamharah, 511), s druge strane, navodi da su Banu Asfar bili potomci ‘Isaba b. Ishaka b. Ibrahima, koji su živeli u planinama al-Šarata između Sirije i al-Hidžaza.
347. Kuran 9:49… Vakidi, Maghazi, III, 992–93, navodi da je njegov sin ‘Abdalah, koji se borio sa muslimanima kod Bedra i koji je bio polubrat Muaza b. Džebela, razmenio oštre reči sa svojim ocem zbog njegovog odbijanja da učestvuje u pohodu. (The History of al-Tabari: The Last Years of the Prophet, preveo i propratio komentarima Ismail K. Poonawala [State University of New York Press (SUNY), Albany, NY 1990], tom IX (9), str. 48; podebljanje i verzal naši)
I:
„Božji Poslanik, dok je spremao svoju opremu, upita Džada b. Kajsa, čoveka iz Banu Seleme: ,Džade, da li bi sada voleo da napadneš banu asfar, ,žute kože’?’2 On odgovori: ,Božji Poslaniče, izvini me i ne dovodi me u iskušenje; kunem se Bogom, moj narod dobro zna da nema čoveka koga žene privlače više od mene. Bojim se da, kada bih ugledao žene banu asfara, ne bih mogao da se obuzdam!’
„Božji Poslanik se okrenu od njega govoreći: ,Onda te izvinjavam’.”
2. Epitet koji se odnosi na svetlu boju kože Vizantinaca. (Ibn Kathir, The Life of the Prophet Muhammad: Al-Sira al-Nabawiyya, preveo profesor Trevor Le Gassick, pregledao dr Muneer Fareed [Garnet Publishing, 2000], tom IV (4), str. 2; podebljanje i podvlačenje naši)
Konačno:
Fetva br: 285367
Banu al-Asfar su Rimljani
Datum fetve: 28. rebiul-ahir 1436 / 18. 2. 2015.
Pitanje
Ko su banu al asfar? Da li su to celokupno evropsko stanovništvo ili samo Grci, i da li su potomci ibn Ishaka ibn Ibrahima? (Mir neka je na obojicu)
Odgovor
Svaka savršena hvala pripada Alahu, Gospodaru svetova. Svedočim da niko nije dostojan obožavanja osim Alaha i da je Muhamed Njegov rob i poslanik.
Banu al-Asfar (doslovno, „deca žutoga”) jesu naraštaj Vizantinaca iz potomstva ‘Isua ibn Ishaka ibn Ibrahima (Isav, sin Isaka, sina Avramovog), neka Alah uzvisi njihov spomen. An-Nevevi je rekao: „Banu Asfar su Rimljani. Ibn al-Anbari je smatrao da su bili poznati kao Banu al-Asfar (deca žutoga) zato što je abisinska vojska jednom osvojila njihovu zemlju, pa su se neki Abisinci oženili rimskim ženama koje su rodile decu žute kože, sa tamnoćom Abisinaca i beloćom Rimljana. Ebu Ishak ibn Ibrahim al-Harbi rekao je da se Banu al-Asfar pripisuju Asfaru, sinu Roma, sina ‘Isua, sina Ishaka, sina Ibrahima, neka Alah uzvisi njihov spomen. Kadija je primetio da je ovo mišljenje bliže istini od mišljenja Ibn al-Anbarija.” [Šerh Muslim]
Al-Kurtubi je isto mišljenje naveo i u svojoj Tazkirah.
U Tadž al-‘Arusu stoji: „Rimljani se odnosi na naraštaj potomaka Roma, sina ‘Isua, sina Ishaka. Nazvani su po svom pradedi. Kaže se da je ‘Isu imao trideset sinova; Rom je bio jedan od njih. Rimljani su se pomešali sa mnogim plemenima, kao što su Tanuh, Nahd, Sulejm i druga iz Gasana, koja su se naselila u Levantu. Kada su ih muslimani proterali iz Levanta, naselili su se na rimskim teritorijama, pa su se njihove loze shodno tome pomešale.”
A Alah najbolje zna. (Islam Web; podvlačenje naše)
Otuda je očigledno da su Muhamed i njegovi sledbenici imali fetiš prema plavušama, što objašnjava zašto muslimanski teroristi do dana današnjeg naročito cene zarobljenice plave kose. Kako to kaže jedan muslimanski autor:
Vizantinci su kao narod smatrani lepim primerima telesne lepote, a mladi robovi i robinje vizantijskog porekla BILI SU VEOMA CENJENI… Arapsko divljenje vizantijskoj ženi ima zaista dugu istoriju. Za islamski period, najranije književno svedočanstvo koje imamo jeste hadis (izreka Poslanika). Kaže se da se Muhamed obratio Arapinu koji se tek preobratio [na islam]: „Da li bi voleo devojke Banu al-Asfara?” Vizantijske robinje ne samo da su bile tražene za halifske i druge dvorove (gde su neke postale majke budućih halifa), već su postale i oličenje telesne lepote, domaćinske veštine i profinjenih umeća. Tipična vizantijska devojka koja zaokuplja maštu književnika i pesnika imala je PLAVU KOSU, PLAVE ILI ZELENE OČI, čisto i zdravo lice, lepe grudi, tanak struk i telo poput kamfora ili bujice blistave svetlosti. (Ahmad M. H. Shboul, „Byzantium and the Arabs: The Image of the Byzantines as Mirrored in Arabic Literature”, u Arab-Byzantine Relations in Early Islamic Times, ur. Michael Bonner [Burlington: Ashgate Publishing, 2004], str. 240, 248; podebljanje i verzal naši)
Imajući sve navedeno u vidu, moramo se sa svom iskrenošću zapitati: da li muslimani zaista uzimaju ovog čoveka, Muhameda, za uzor moralne vrline, za primer koji svi narodi svih mesta treba da slede? Kakav je to prorok koji bi mamcem (seksa sa) lepim plavušama podsticao ljude da krenu i napadnu, zapravo poubijaju ljude u ime Boga?
Nazvati takvu osobu poslanikom istinitog Boga otkrivenog u Ličnosti Gospoda Isusa Hrista jeste, u najmanju ruku, velika uvreda i užasno bogohuljenje.
Povezani članci i video-snimci
Zašto muslimanski silovatelji više vole plavuše: istorija