Reč je postala knjiga – ulibracija Alahove reči

Odgovor na muslimansko objašnjenje dvostrukih priroda Kurana

Kao što sam obećao na kraju sledećeg pobijanja (*) nastavljam svoj odgovor (*) na „odgovor“ (*) muslimanskog davagandiste Basama Zavadija na moje pobijanje (1, 2) njegovog neuspelog pokušaja (*) da dokaže da je Trojstvo logički nespojivo sa učenjem Gospoda Isusa u Jovanu 17:3 da je Otac jedini istiniti Bog.

Uporedio sam hrišćansko verovanje u ovaploćenje Gospoda Isusa sa islamskim shvatanjem prirode Kurana, kako bih pokazao Zavadiju (i muslimanima uopšte) da u hrišćanskom stanovištu nema ničega logički nedoslednog. Naposletku, suniti veruju da je Kuran nestvoreni govor ili reč Alaha, što znači da sunitsko gledište zapravo pripisuje dve prirode muslimanskom pismu, budući da je knjiga koja ga sadrži deo stvorenoga, a ne večna. Tako je jedan aspekt Kurana nestvoren, dok je drugi njegov aspekt stvoren.

Dalje sam citirao razne izvore koji spremno priznaju da je islamsko gledište o Kuranu slično hrišćanskom razumevanju ovaploćenja. Razlika je u tome što hrišćani veruju da je večna, nestvorena Božja Reč postala telo (ovaploćenje, od incarnatio [„u telu“]), dok sunitski islam uči da je nestvoreni Alahov govor postao knjiga, što se ponekad naziva „ulibracija“ („pretvoreno u knjigu“ [uknjiženje], od in libro [„u knjizi“]).

Zatim sam tvrdio da je Zavadi nedosledan kada napada hrišćansko razumevanje ovaploćenja Hrista, budući da i sam zastupa slično gledište o Kuranu.

Evo kako je Zavadi odgovorio:

Kao što sam ranije rekao, Kuran je u svojoj suštini nestvoren i saopšten nam je putem stvorenih sredstava. On nije postao stvorenje. On nije stvorenje. Hrišćani ne kažu samo da je Bog ostao u svojoj suštini i da nam se jednostavno saopštio kroz lik čoveka. Ne, oni kažu da je On postao čovek. Pošto muslimani ne kažu da je Alahovo božansko svojstvo govora postalo papir, mastilo itd., već da se ono samo saopštava putem tih sredstava, analogija je u najboljem slučaju pogrešna.

Hrišćani veruju da je božanska suština Boga bila u samom čoveku Isusu Hristu. Ali muslimani nigde ne veruju da je božansko svojstvo Boga u samoj knjizi. U njoj su samo njena poruka i informativni sadržaj. Svako može da ispiše Kuran na parčetu papira. To ne znači da on može bilo kada da pretvori obično parče papira u božansko parče papira. Naravno, papir može postati svet u smislu da sadrži reči Božanskog, ali ne i da je sam po sebi zaista postao božanski. Kada bi to bio slučaj, Poslanik (mir neka je s njim) bi nas učio da obožavamo Kuran ili da od njega tražimo blagoslove trljajući ga po licu itd.“ (Izvor)

Zavadijevi komentari potvrđuju ono što sam više puta rekao o njegovoj nesposobnosti da razume ova pitanja i o tome zašto nije kvalifikovan da se njima bavi. Njegove izjave pokazuju zašto treba da prestane da se bavi apologetikom (osim ako mu je namera da diskredituje islam), budući da je više puta pokazao da naprosto nije sposoban za ozbiljno kritičko promišljanje o ovim stvarima.

Na primer, njegova tvrdnja da Kuran nije postao stvorenje pokazuje da ili nije razmislio o implikacijama onoga što njegovi izvori kažu o prirodi Kurana, ili, ako jeste, onda je naprosto nepošten. Želeći da mu pružimo priliku, reći ćemo da nije odvojio vreme da ozbiljno promisli o onome što sunitski islam tvrdi za Kuran.

S tim u vezi, izgleda da će ovo biti još jedan slučaj u kojem ćemo morati da izvučemo implikacije tradicionalnog sunitskog gledišta o muslimanskom pismu kako bi Zavadi uvideo zašto postoji bitan aspekt Kurana koji jeste stvoren.

Prvo, Kuran ne može biti ono što jeste ako nije uknjižen, to jest zapisan. Naposletku, sama reč Kuran govori o pitanju njegovog uknjiženja, budući da znači čitanje/recitovanje. Dakle, njegovo uknjiženje jeste bitan i nužan sastojak njegovog sklopa, jer zašto bi se inače uopšte nazivao Kuranom? Zašto ga jednostavno ne nazvati Alahovom Rečju? Razlog je očigledan, osim ako se ne zovete Zavadi… naziva se Kuranom zato što je knjiga koju su vernici dužni da čitaju i recituju, što nas vodi do naše druge tačke.

Kuran svedoči da je knjiga koja je spuštena Muhamedu da je čita i recituje:

„Oni traže od tebe propise o ženama. Reci: „Allah će da vam objasni propise o njima i o onome što vam se čita u Knjizi o ženama - siroticama, kojima ne dajete ono što im je propisano, a ne želite da se njima oženite, i o nejakoj deci, i o tome da prema siročadima pravedno postupate. A Allah sigurno zna za dobro koje učinite.““ S. 4:127 Y. Ali

„A ti kazuj iz Knjige svoga Gospodara ono što ti se objavljuje, niko ne može da izmeni Njegove reči, i ti osim kod Njega, nećeš naći nikakvo utočište.“ S. 18:27 Sale

„Ovo su reči i dokazi jasne Knjige!“ S. 26:2 Y. Ali

„Ovo su reči Kur'ana i jasne Knjige, upute i radosne vesti onima koji veruju,“ S. 27:1-2 Y. Ali

„i govore:“Zašto mu od Gospodara njegovog nisu neka čuda poslata?” Reci:“Čuda su jedino kod Allaha, a ja samo jasno opominjem.” A zar im nije dosta to što Mi tebi objavljujemo Knjigu koja im se kazuje: u njoj je, zaista, milost i pouka ljudima koji veruju.“ S. 29:50-51 Pickthall

Primetite da ovaj odlomak jasno kaže da je knjiga bila spuštena, tj. da je bila knjiga i pre nego što je spuštena. Dakle, poruka nije tek stavljena u knjigu NAKON što je spuštena, već je spuštena knjiga (koju su potom i ljudi zapisali).

„Ovo su stihovi mudre Knjige, upute i milosti onima koji rade dobra dela,“ S. 31:2-3

„Knjigu objavljuje, u to nema sumnje, Gospodar svetova. Međutim, oni govore:“On je izmišlja!” Ne, ona je istina od Gospodara tvog da opominješ narod kojem pre tebe nije došao niko da ga opominje, da bi išao Pravim putem.“ S. 32:2-3 Shakir

„Knjigu objavljuje Allah, Silni i Mudri! Mi ti, zaista, objavljujemo Knjigu, pravu istinu, pa obožavaj samo Allaha, iskreno verujući u Njega.“ S. 39:1-2 Shakir

„Oni koji Allahovu Knjigu čitaju i obavljaju molitvu i udeljuju od onoga čime ih Mi opskrbljujemo, i tajno i javno, mogu da se nadaju nagradi koja neće da nestane,“ S. 35:29 Pickthall

„On je nepismenima poslao Poslanika, jednog između njih, da im reči Njegove kazuje i da ih očisti i da ih Knjizi i mudrosti nauči, iako su pre bili u očiglednoj zabludi,“ S. 62:2

Kuran dalje kaže da je Muhamed poslat da recituje i čita pročišćene listove:

„Poslanik od Allaha koji uči čiste listove“ S. 98:1-2 Pickthall

Kuran bi takođe trebalo da bude knjiga koja potvrđuje prethodno objavljene knjige, i to na arapskom jeziku, kako bi Arapi mogli da saznaju Alahove objave (kažemo „trebalo bi“ jer islamsko pismo protivreči prethodnim Svetim pismima):

„I kada im je došla Knjiga od Allaha koja potvrđuje istinitost onoga što oni imaju, a još od pre su pomoć protiv nevernika molili, i kada im je došlo ono što im je poznato kao istina, oni u to ne poverovaše. Pa neka Allahovo prokletstvo stigne nevernike!“ S. 2:89 Shakir

„On tebi objavljuje Knjigu sa Istinom, koja potvrđuje prethodne, a objavio je i Toru i Jevanđelje, još pre kao putokaz ljudima, a objavio je i ono što rastavlja istinu od zablude (Kur'an). Onima koji u Allahove reči i znakove ne veruju, pripada teška patnja, a Allah je silan i žestoko kažnjava.“ S. 3:3-4

„A tebi objavljujemo Knjigu, sa Istinom, da potvrdi knjige objavljene pre i da nad njima bdi. I ti im sudi prema onome što objavljuje Allah i ne povodi se za njihovim prohtevima, i ne odstupaj od Istine koja ti dolazi“ S. 5:48

„A ova Knjiga, koju objavljujemo, blagoslovljena je, ona potvrđuje one pre nje i da upozoriš Mekku majku gradova i sve oko nje. A oni koji u Budući svet veruju - veruju i u nju i o molitvama svojim brinu.“ S. 6:92 Shakir

„Mi smo Mojsiju dali Knjigu da učinimo potpunom blagodat onome koji će prema njoj da postupa i kao objašnjenje svemu i uputu i milost, da bi oni poverovali da će pred svojim Gospodarom da stanu. A ova je Knjiga koju objavljujemo blagoslovljena, zato je sledite i Allaha se bojte, da bi vam milost bila ukazana. I zato, da ne kažete: „Knjiga je objavljena dvema zajednicama pre nas, ali mi ne znamo da je čitamo kao oni.“ I da ne kažete: „Da je Knjiga objavljena nama, bolje bismo se od njih držali Pravog puta.“ Pa objavljuje vam se, eto, od Gospodara vašeg jasan dokaz i uputa i milost. I ima li, onda, većeg nepravednika od onoga koji Allahove reči i dokaze ne priznaje i od njih odvraća?! A Mi ćemo teškom mukom da kaznimo one koji od Naših znakova odvraćaju, zato što to stalno čine.“ S. 6:154-157

„Ovo su reči jasne Knjige!“… „A kad im dolazi Istina od nas, oni govore: „Zašto mu nije dato isto kao što je dato Mojsiju?“ A zar oni nisu porekli ono što je dato Mojsiju ranije?! Oni govore: „Dve čarolije, jedna drugu podržava“, i govore: „Mi ni u jednu ne verujemo!“ Reci: „Pa donesite vi od Allaha knjigu koja bolje, nego ove dve, na Pravi put upućuje, nju bih sledio, ako istinu govorite!““ S. 28:2, 48-49 Pickthall

„A ono što ti iz Knjige objavljujemo sušta je istina, ona potvrđuje da su istinite i one pre nje. Allah, zaista, o svojim stvorenjima sve u potpunosti zna i sve dobro vidi.“ S. 35:31

„Mojsijeva Knjiga bila je predvodnik i milost pre njega. A ovo je Knjiga na arapskom jeziku koja nju potvrđuje, da bi upozorila one koji čine nepravdu, i da bi obradovala one koji čine dobro.“ S. 46:12 Y. Ali

„„O narode naš“, govorili su, „mi smo slušali Knjigu koja se objavljuje posle Mojsija, koja potvrđuje da su istinite i one pre nje, i koja upućuje ka Istini i na Pravi put.“ S. 46:30 Shakir

Ovi odlomci pokazuju da Kuran mora biti knjiga poput svih onih knjiga koje bi trebalo da potvrđuje.

Treće, za Kuran se kaže da je u majci knjige i da je upisan na sačuvanoj ploči:

„Mi je objavljujemo kao Kur'an na arapskom jeziku, da biste razumeli, a on je u Glavnoj knjizi, kod Nas, cenjen i savršen.“ S. 43:3-4

„Naprotiv! Ovo je veličanstveni Kur'an na pomno čuvanoj Ploči.“ S. 85:21-22

Evo kako su muslimanski tumači protumačili ove konkretne odlomke:

<„a on je“> znači, Kuran…

<„u Glavnoj knjizi“> znači, Al-Lawh Al-Mahfuz (Sačuvana ploča). To je bilo mišljenje Ibn `Abasa i Mudžahida…

<„kod Nas“> znači, u Našem prisustvu. To je bilo mišljenje Katade i drugih. (Tafsir Ibn Kathir, K. 43:4)

I ona je zaista utvrđena u Majci Knjige, izvoru svih pisama, naime u Sačuvanoj ploči, [koja je] kod Nas (ladaynā zamenjuje [fī ummi’l-kitābi, „u Majci Knjige“]) [i ona je] zaista uzvišena, iznad [svih] pisama [koja su došla] pre nje, mudra, jer sadrži izvrsne mudrosti. (Tafsir Al-Jalalayn, K. 43:4; podebljanje i podvlačenje naši)

Ne, nego je to slavan, veličanstven Kuran, na ploči, koja lebdi iznad sedmog neba, sačuvanoj (čita se mahfūzin), od svih đavola i od toga da bilo šta od njenog sadržaja bude izmenjeno; visoka je koliko je rastojanje između zemlje i neba, i široka koliko je rastojanje između istoka i zapada, načinjena od belih bisera — kako je naveo Ibn ‘Abās… (Tafsir al-Jalalayn, K. 85:21-22; podebljanje i podvlačenje naši)

(A gle, u Izvoru odredaba) na Čuvanoj ploči, (koju Mi posedujemo) gde je zapisano, (on) tj. Kuran (jeste zaista uzvišen) uzvišen, plemenit i slavan, (odlučujući) u objašnjavanju dozvoljenog i zabranjenog, (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs, K. 43:4; podebljanje i podvlačenje naši)

(Ne, nego je to) tj. Kuran koji vam Muhamed recituje (slavan Kuran) plemenit je i počastvovan Kuran (Na čuvanoj ploči) On kaže: zapisan je na ploči koja je zaštićena od đavola. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs, K. 85:21-22; podebljanje i podvlačenje naši)

Čak i takozvani autentični hadisi pominju da je Alah napisao knjigu pre stvaranja:

LV. Reči Alaha Svemogućeg: „Ovo je veličanstveni Kur'an na pomno čuvanoj Ploči.“ (85:21-22)

„Tako Mi brda Tur, i Knjige u redovima napisane“ (52:1-2): Katada je rekao da „mastur“ znači „napisano“. „Yasturun“ (68:1) znači „oni ispisuju“, a Umm al-Kitab (43:4) jeste ceo Kuran i njegov izvor. [Rekao je da] „ma talfizu“ (50:18) znači: „Ne izgovori ništa a da to nije zapisano protiv njega.“ Ibn ‘Abas je rekao: „Zapisuju se i dobro i zlo“, a „yuharrufuna“ (4:46) znači „oni uklanjaju“. Niko ne uklanja reči nijedne od Knjiga Alaha Svemogućeg, već ih izvrću, tumačeći ih nepravilno. „Dirasatihim“: (6:156) znači „njihovo recitovanje“. „Wa'iyya“ (69:12) jeste čuvanje, „ta'iha“ (69:12) znači „sačuvati je“. „meni se ovaj Kur'an objavljuje da upozoravam njime vas i one do kojih on dopre“ misleći na stanovnike Meke, „one do kojih on dopre“ (6:19) misleći na ovaj Kuran, tako da je on njegov opominjač.

7114. Ebu Rafi je preneo od Ebu Hurejre da je Poslanik rekao: „Kada je Alah dovršio stvaranje, napisao je knjigu koja je kod Njega (u kojoj stoji): ,Moja milost je nadvladala (ili pretekla) Moj gnev.‘ Ona je kod Njega iznad Prestola.“ (Aisha Bewley, The Sahih Collection of al-Bukhari, 100. Knjiga o tevhidu (verovanje da je Alah Jedan u svojoj Suštini, Svojstvima i Delima); izvori 1, 2)

Ovo predanje uvodi dodatni problem. Kako majka knjige može biti izvor Kurana kada bi Kuran trebalo da bude večan, dok je ploča/knjiga stvorena? Ako to znači da je nebeska knjiga izvor zemaljskog Kurana, onda to samo dodatno potvrđuje moju tvrdnju. Dokazuje da je pisani aspekt Kurana bitan deo njegove prirode, budući da nije potekao od Alaha, već iz nebeske knjige koju je Alah napisao. Upravo to kažu sledeći muslimanski autoriteti o „silasku“ Kurana Muhamedu:

(„U ramazanu je počelo objavljivanje Kur'ana“) (2:185) Ibn `Abas i drugi su rekli: „Alah je spustio Kuran ceo odjednom SA Sačuvane ploče (Al-Lawh Al-Mahfuz) u Kuću moći (Baytul-`Izzah), koja je na nebu ovoga sveta. Potom je silazio u delovima Alahovom Poslaniku, u skladu sa događajima koji su se odvijali tokom perioda od dvadeset tri godine.“ (Tafsir Ibn Kathir, K. 97:1; podebljanje i verzal naši)

Gle, Mi smo ga objavili, to jest Kuran, u celosti, [spuštajući ga] sa Sačuvane ploče na nebo ovoga sveta, u Noći odredbe, to jest [Noći] velike uzvišenosti. (Tafsir al-Jalalayn, K. 97:1; podebljanje i podvlačenje naši)

Prema Alahovim izjavama u Njegovoj Knjizi, dogodile su se dve različite objave Kurana. Važno je razumeti te dve objave kako bi se razjasnile prividne protivrečnosti [sic] u različitim izrazima koji se u Kuranu i suneti koriste da opišu objavljivanje Kurana. S jedne strane, za Kuran se kaže da je objavljen u celosti u ramazanu ili u Lejletul-kadru, Noći odredbe; dok se, s druge strane, kaže da je neprekidno objavljivan u delovima sve do Poslanikove smrti.

Prva objava

Alah je učinio da Kuran siđe SA Zaštićene ploče (al-Lawh al-Mahfooth), na kojoj je bio zapisan, na najniže nebo. U toj objavi ceo Kuran je odjednom spušten na mesto na najnižem nebu koje se naziva „Bayt al-‘Izzah“ (Kuća časti ili moći). Blagoslovena noć u kojoj se taj silazak dogodio naziva se „Lejletul-kadr“ (Noć odredbe), jedna od neparnih noći u poslednjih deset dana meseca ramazana. Alah je o toj prvobitnoj objavi govorio ovako [citira K. 44:1-3; 97:1; 2:185]…

Ovi stihovi moraju [sic] da se odnose na prvobitnu objavu, jer je poznata činjenica [sic] da ceo Kuran nije objavljen Poslaniku Muhamedu u jednoj jedinoj noći u ramazanu.

Ibn ‘Abas je izjavio da je Kuran najpre odvojen sa svog mesta na višim nebesima i smešten u Bayt al-‘Izzah na najnižem nebu. Jedna verzija kaže da se to dogodilo u Noći odredbe u ramazanu. Da je Alah tako želeo, Kuran je potom mogao biti objavljen Poslaniku u celini, u jednoj jedinoj objavi. To je bio način na koji su spuštene sve ranije knjige objave. Ali Alah je odabrao da objavu podeli na dva dela [sic]. Prva objava unutar nebesa predstavljala je najavu stanovnicima nebesa da se poslednja knjiga objave spušta poslednjem od proroka. (Dr Abu Ameenah Bilal Philips, _Usool at-_Tafseer, 6. Objave Kurana, str. 94-96; izvori 1, 2; verzal i podvlačenje naši)

U svetlu prethodnog, čovek se pita zašto se Alah trudio da stvori nebesku ploču na kojoj je zapisao Kuran ako njegovo uknjiženje nije bilo bitan deo njegovog sklopa?(1)

Odgovor je prilično očigledan, ali pošto Zavadiju nije očigledan, moraćemo da mu ga raščlanimo. Ono što svi prethodni stihovi i navodi pokazuju jeste da je uknjiženje Kurana ključan i nužan element njegovog sklopa. Ti navodi dokazuju da je Alah od samog početka nameravao da Kuran bude ulibriran, što znači da Kuran ne može biti ono što jeste ako nije knjiga.

Ali to nas vraća na ono što sam izneo u svom pobijanju o tome da Kuran ima dve prirode. Osim ako Zavadi ne želi da tvrdi da su nebeska ploča i sve knjige koje sadrže Kuran večne, moraće da prizna da postoji nužan deo muslimanskog pisma koji je nesumnjivo stvoren.

Kao što svedoči i sama reč Kuran, takozvana objava koju je Alah navodno dao Muhamedu bila je namenjena da bude zapisana, to jest ulibrirana, kako bi muslimani mogli da je čitaju i recituju. U svetlu toga, Zavadi će morati da prihvati činjenicu da islamsko pismo zaista ima dva nužna sastojka ili dve suštine: Kuran jeste Alahov govor, i stoga nestvoren, ali je i knjiga, i stoga stvoren, budući da se njegovo uknjiženje dogodilo u vremenu. Kao takav, onaj bitni aspekt koji Kuran čini onim što jeste, naime njegova pisana komponenta, ne može biti večan.(1)

Dakle, nasuprot Zavadijevoj tvrdnji, nije reč jednostavno o tome da se Kuran saopštava putem stvorenih sredstava. Naprotiv, samo muslimansko pismo postalo je deo stvorenoga onog trenutka kada ga je Alah zapisao na nebeskoj ploči/knjizi i poslao ga Muhamedu, kako bi ga i vernici zapisali u knjige. Bez te bitne stvorene komponente Kuran ne može biti ono što jeste.

U svetlu toga, ponoviću ono što sam rekao Zavadiju. Pošto Zavadi bez problema tvrdi da je Alah apsolutno jedan i da je Kuran takođe njegov nestvoreni govor koji je postao knjiga, on nema nikakvog logičkog osnova da tvrdi da je hrišćansko verovanje u slavno ovaploćenje večne Božanske Reči iracionalno. Međutim, ako i dalje bude tvrdio da je iracionalno, onda će morati da odbaci svoje verovanje u Kuran, ukoliko želi da bude dosledan i pošten.

Ako Gospod Isus da, u bliskoj budućnosti biće još pobijanja Zavadijevih „odgovora“.

Povezani članci

**
Beleške**

(1) Prema sledećem predanju, Muhamed je možda zaista verovao da je nebeska ploča večna:

7115. Ebu Rafi je preneo da je čuo Ebu Hurejru kako kaže da je čuo Alahovog Poslanika kako govori: „Alah je napisao knjigu pre nego što je stvorio stvorenje: ,Moja milost je pretekla Moj gnev.‘ Ona je zapisana kod Njega iznad Prestola.“ (Bewley, The Sahih Collection of al-Bukhari, 100. Knjiga o tevhidu (verovanje da je Alah Jedan u svojoj Suštini, Svojstvima i Delima); izvori 1, 2)

Preneo Ebu Hurejra:
Čuo sam Alahovog Poslanika kako govori: „PRE nego što je Alah stvorio stvorenja, napisao je Knjigu (u kojoj je zapisao): ,Moja milost je pretekla Moj gnev.‘ I ta (Knjiga) je zapisana kod Njega iznad Prestola.“ (Sahih al-Bukhari, tom 9, knjiga 93, broj 643)

Ako je Alah napisao knjigu pre stvaranja, onda to podrazumeva da je i sama knjiga večna, budući da je postojala pre nego što je stvoreno nastalo. U tom slučaju Zavadi može da tvrdi da samo zemaljska kopija onoga što se nalazi u majci knjige ima stvorenu komponentu.

Međutim, ovo predanje otvara dva problema kojima Zavadi mora da se pozabavi. Prvo, iako nebeska knjiga/ploča može biti večna, to ne znači da je Kuran oduvek bio njen deo. Sama činjenica da hadis kaže da je Alah napisao knjigu ukazuje na to da je Kuran u nju dodat kasnije. Štaviše, čin pisanja pretpostavlja vreme i promenu, što znači da pisani deo Kurana nije večan, budući da se njegovo uknjiženje odigralo u jednom trenutku vremena.

Drugi problem sa Muhamedovim prenetim gledištem jeste da večna knjiga pretpostavlja prostor i mesto, jer mora biti sastavljena od nečeg materijalnog, a materija zahteva prostor/mesto. Ali znamo da su vreme, materija i prostor/mesto stvoreni. U svetlu te činjenice, kako može postojati knjiga koja je postojala pre stvaranja kada samo njeno postojanje zahteva materiju i prostor/mesto? Da li treba da pretpostavimo da je Muhamed zaista verovao da nisu sva materija ili prostor/mesto stvoreni?

Ako jeste, onda to znači da Alah nije tvorac svih stvari i da nije jedino večno biće! I njegova knjiga je večna, a pošto knjiga nije istovetna sa Alahom, to znači da imamo dva različita večna bića ili entiteta! Ali ako postoje dva večna entiteta, onda je time narušen islamski monoteizam, jer to znači da Alah nije jedino nestvoreno biće!

Kakav god odgovor Zavadi smislio, ostaje mu ogroman broj problema i velikih teškoća koje se ne daju lako razrešiti niti objasniti.

Za više o ovom pitanju i o drugim problemima sa onim što hadisi kažu o postojanju drugih večnih objekata pored Alaha, preporučujemo članak: Alah – tvorac svih stvari?