Dodatni dokazi da Alah ne može biti Bog
Further evidence that Allah cannot be God
U ovom članku ćemo prigovor muslimanskog takijiste Pola Bilala Vilijamsa okrenuti protiv njega samog, kako bismo mu dali da okusi sopstveni lek.
U jednoj od svojih objava na blogu, koju smo već obradili u sledećim člancima,
Isusovo sveznanje – Lukina perspektiva, 1. deo, 2. deo
Vilijams je pokušao da dokaže da Isus nije mogao biti Bog, već da nije bio ništa više od ljudskog bića, pošto prema Luki 8:40-48 nije znao da je jedna žena dotakla rese njegove odeće te je zato morao da pita ko ga je dotakao.
Kao što smo već izneli, Vilijams pretpostavlja da takva pitanja automatski dokazuju da je Isus morao biti neznalica, jer očigledno smatra da Bog nikada ne bi mogao da postavlja ovakva pitanja. Izgleda da Vilijamsu nikada nije palo na pamet da je Hristos mogao postavljati pitanja iz raznih razloga: da bi pojedince naveo da priznaju i/ili uvide svoje grehe, da bi zapušio usta svojim protivnicima, da bi razotkrio prave namere i/ili zloću ljudi itd.
Pošto je to pretpostavka u pozadini njegovog prigovora, pogledajmo šta se dešava kada je primenimo na njegove sopstvene verske tekstove.
Prema Kuranu, Alah mora da stavlja pojedince u određene situacije i da ih podvrgava određenim iskušenjima kako bi otkrio i saznao da li zaista veruju ili ne:
„Ako vas rane spopadnu - pa sigurno su takve rane i druge spopale, i te dane pobede Mi naizmenice dajemo ljudima, da bi Allah ukazao na one koji veruju, i odabrao neke od vas koji su životom posvedočili. A Allah ne voli nepravednike. I da bi vernike očistio, a nevernike uništio. Zar mislite da ćete da uđete u Raj, a da Allah ne ukaže na one među vama koji se bore, i na one koji su strpljivi?!“ S. 3:140-142 Shakir
„Ono što vas je zadesilo kada su se dve grupe sukobile, bilo je Allahovom dozvolom, i da bi ukazao na one ko su vernici. I da bi ukazao ko su licemeri. Njima je rečeno: „Dođite, borite se na Allahovom putu, ili se branite!“ A oni su kazali: „Da znamo da će da bude borbe, mi bismo vas sledili.“ Toga dana oni su bili bliži neverovanju nego verovanju. Svojim ustima su govorili ono što nije bilo u njihovim srcima! A Allah najbolje zna što oni kriju.“ S. 3:166-167 Shakir
„Zar mislite da ćete da budete ostavljeni, a da Allah ne ukaže na one među vama koji se bore i koji umesto Allaha i Njegovog Poslanika i vernika nisu uzeli nikoga za prisnog prijatelja?! A Allah u potpunosti zna ono što radite.“ S. 9:16 Shakir
Kuran takođe kaže da je Alah rekao Mojsiju da blago govori faraonu, jer bi to moglo dovesti do toga da se faraon pokaje:
„Idite kod faraona, jer je on, zaista, preterao u nepravdi. I obratite mu se blagim rečima, kako bi razmislio ili se pobojao.““ S. 20:43-44 Hilali-Khan
Iz ovog teksta je očigledno da Alah nije znao kakav će biti ishod Mojsijevog susreta sa faraonom.
Alah takođe mora da sazna ko će mu od njegovih sledbenika dati zajam:
„Ko je taj koji će Allahu lep zajam dati, pa da mu ga On mnogostruko vrati, Allah uskraćuje i obilno daje, i Njemu ćete se vratiti.“ S. 2:245 Pickthall
Sledeći primer je prilično zanimljiv:
„A kada Avram reče: „Gospodaru moj, pokaži mi kako oživljuješ mrtve?“ On reče: „Zar ne veruješ?!“ „Svakako, verujem“, odgovori on, „ali da mi se srce smiri!“ Zatim mu reče: „Pa, onda, uzmi četiri ptice, iseci ih, pa po jedan njihov deo stavi na svaki brežuljak. Zatim ih pozovi, doći će ti žureći! Znaj da je Allah, zaista, silan i mudar.““ S. 2:260 Hilali-Khan
Očigledno je da je Alah bio zaprepašćen, pa čak i uznemiren, Avraamovom sumnjom u njegovu sposobnost da daje život.
Ovo nije jedini put da je Alah bio zatečen odgovorom i postupcima ljudi:
„Šta vam je, zašto jedni drugima ne pomognete?“ S. 37:25
Ovde je Alah očigledno zatečen nejedinstvom vernika i njihovim nedostatkom brige jednih za druge.
Alah je čak i zbunjen tvrdnjom nevernika da je on izrodio kćeri:
„Oni, sigurno, izmišljajući govore: „Allah je rodio!“ - A zaista su oni lažljivci. Zar je On kćeri sinovima pretpostavio?! Šta vam je, kako rasuđujete?! Zašto ne razmislite? Ili, vi, možda, imate očigledan dokaz?! Donesite svoju Knjigu, ako govorite istinu!“ S. 37:151-157 Shakir
Ovi primeri dokazuju da, prema Vilijamsovom rezonovanju, Alah ne može biti istinski božanski, jer postavljanje takvih pitanja podrazumeva da mu nedostaje sveznanje.
Hadisi pružaju dodatnu potvrdu da je Alah neuko božanstvo koje postavlja pitanja kako bi došlo do novih saznanja.
Na primer, rečeno nam je da Alah zaista silazi u poslednjoj trećini noći do neba najbližeg zemlji, kako bi odgovorio na molitve:
Prenosi Abu Hurejra:
Alahov Poslanik je rekao: „Svake noći, kada nastupi poslednja trećina noći, naš Gospodar, Uzvišeni, Blagosloveni, silazi na najbliže nebo i kaže: Ima li koga da Me priziva pa da mu se odazovem? Ima li koga da Me moli pa da mu udovoljim? Ima li koga da traži Moj oprost pa da mu oprostim?“ (Vidi hadis br. 246, tom 2). (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 93, broj 586; *)
Gornji hadis Vilijamsu predstavlja mnoštvo problema. On ukazuje na to da Alah nije sveprisutan, zbog čega mora da siđe na najniže nebo da bi čuo molitve koje mu se upućuju i odgovorio na njih. Očigledno, molitve ne dopiru do Alaha ako on još uvek prebiva na svom prestolu ili iznad njega, a taj presto bi trebalo da se nalazi iznad sedmog neba.
Štaviše, ovo ne samo da poriče Alahovo sveznanje kao i njegovu sveprisutnost, već pretpostavlja i ravnu zemlju.
Ovo predanje ima smisla samo u kosmologiji ravne zemlje, jer ne funkcioniše ako je zemlja lopta. Naposletku, besmisleno je govoriti o tome da Alah silazi u poslednjoj trećini noći kada imamo u vidu da bi u pojedinim delovima sveta bila noć, dok bi u drugima zapravo bio dan ili veče. Otuda je noć jednog čoveka dan drugog.
Muhamed je očigledno pretpostavljao da, ako je noć tamo gde se on nalazi, onda to mora biti slučaj i svuda drugde u svetu. To znači da je pogrešno verovao da je zemlja ravna, a tu činjenicu i sam Kuran potvrđuje:
„i Zemlju kako je prostrta?!“ S. 88:20 T. B. Irving
Al-Dželalejn objašnjavaju:
A zemlja, kako je prostrta? — i tako iz toga zaključite o moći Boga, uzvišen neka je On, i o Njegovoj jednosti. Započinjanje [pominjanjem] kamila jeste zato što su one u bližem dodiru s njom [zemljom] nego bilo koja druga [životinja]. Što se tiče Njegovih reči sutihat, „prostrta je“, ovo na doslovnom čitanju sugeriše da je zemlja ravna, što je mišljenje većine učenjaka [objavljenog] Zakona, a ne lopta, kako tvrde astronomi (ahl al-hay’a), čak i ako ovo [potonje] ne protivreči nijednom od stubova Zakona. (Tafsir al-Dželalejn; podebljanje naše)
Za više o temi ravne zemlje u Kuranu preporučujemo sledeće članke:
Evo još jednog hadisa koji podrazumeva da je Alah neznalica:
Prenosi Abu Hurejra:
Alahov Poslanik je rekao: „Alah je stvorio stvorenje, a kada je završio sa svojim stvaranjem, ustala je Rahm (materica), i Alah joj je rekao: ’Stani! Šta želiš?’ Ona reče: ’Na ovom mestu tražim kod Tebe utočište od svih onih koji me kidaju (tj. kidaju rodbinske veze).’ Alah reče: ’Da li bi bila zadovoljna time da Ja održavam dobar odnos sa onim ko održava dobar odnos s tobom, a da prekinem odnos sa onim ko prekine odnos s tobom?’ Ona reče: ’Da, Gospodaru moj.’ Alah joj reče: ’To ti pripada.’“ A zatim je Abu Hurejra proučio stih: „Zar i vi ne biste, kad biste se vlasti dočepali, nered na Zemlji činili i rodbinske veze kidali!“ (47:22) (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 93, broj 593; *)
Alah je očigledno bio zatečen postupkom materice, što ponovo pokazuje da ne može biti sveznajući, jer bi, da jeste, već unapred znao šta će materica učiniti i šta će želeti, kao i kako da je umiri.
I na kraju:
Prenosi Abu Hurejra:
Alahov Poslanik je rekao: „Čovek koji nikada nije učinio nijedno dobro delo rekao je da, kada umre, njegova porodica treba da ga spali i baci polovinu pepela njegovog sagorelog tela u zemlju, a drugu polovinu u more, jer, tako mi Alaha, ako bi ga se Alah domogao, kaznio bi ga kaznom kakvom ne bi kaznio nikoga među ljudima. Ali Alah je naredio moru da sakupi ono što je bilo u njemu (od njegovog pepela), i isto tako je naredio zemlji da sakupi ono što je bilo u njoj (od njegovog pepela). Zatim je Alah rekao (ponovo stvorenom čoveku): ’Zašto si to učinio?’ Čovek je odgovorio: ’Iz straha od Tebe, a Ti to (vrlo dobro) znaš.’ I tako mu je Alah oprostio.“ (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 93, broj 597)
Čovek se pita: zar Alah nije znao razlog zbog kojeg je taj čovek učinio to što je učinio? Ako jeste, čemu uopšte pitanje? Ili Alah nije bio siguran u pravi razlog zbog kojeg je čovek dao da mu se telo spali i razaspe? Da li je Alah mislio da je čovek to učinio zato što je verovao da zaista može da osujeti Alaha sprečivši svoje vaskrsenje i tako u potpunosti izbegne sud? Ili je Alah bio svestan činjenice da je čovek to učinio iz straha od njega?
Bilo kako bilo, jasno je da (prema Vilijamsovom rezonovanju) Alah nije mogao znati zašto je čovek učinio to što je učinio, što onda dokazuje da je islamski bog nesavršeno, neuko božanstvo.
S obzirom na to, lakše je prihvatiti da je Isus, koji je ovaploćeni Bog, mogao biti istovremeno i sveznajući u odnosu na svoje božanstvo i nesvestan određenih činjenica u svojoj budnoj ljudskoj svesti, jer nadahnuto Sveto pismo uči da je postao čovek koji je lično iskusio istinska ljudska ograničenja. Ipak, ne možemo da dokučimo kako bi bilo moguće da Alah bude neznalica kada bi trebalo da bude netelesno biće koje nikada nije postalo čovek od krvi i mesa.
Iskreno se nadam da će Vilijams uživati u našem ispitivanju njegovih sopstvenih izvora. Možda će mu naša kratka rasprava pomoći da shvati da bi, kada bi dosledno primenio svoje prigovore na svoje verske tekstove, morao da zaključi da Alah ne može biti Bog.
Povezani članci