Dela apostolska 8,37 – raščlanjivanje dokaza

Priredio James Snapp, Jr. (uz pomoć članova grupe NT Textual Criticism na Fejsbuku), april 2014.

„Ako vjeruješ od svega srca, može. A on odgovarajući reče: Vjerujem da je Isus Hristos Sin Božiji.“

– Dela apostolska 8:37

Dela apostolska 8:37 dobila su različit tretman u novijim prevodima Novog zaveta. Nekoliko primera to ilustruje:

        New American Standard Bible (2002):  Dela 8:37 nalaze se u tekstu, unutar jednostrukih uglastih zagrada, uz fusnotu koja kaže: „Rani rkp. ne sadrže ovaj st.“1 



        New International Version (2002):  stiha 37 nema u tekstu; fusnota uz kraj stiha 36 kaže: „Neki kasni rukopisi _krstim?“_  _37__Filip reče: „Ako veruješ svim srcem, možeš.“  Evnuh odgovori: „Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.“_“2



        Holman Christian Standard Bible (2000):  Dela 8:37 nalaze se u tekstu, unutar jednostrukih uglastih zagrada, uz fusnotu koja kaže: „8:37 Drugi rkp. izostavljaju tekst u uglastim zagradama.“3 



        English Standard Version (2002):  stiha 37 nema u tekstu; fusnota uz kraj stiha 36 kaže: „Neki rukopisi dodaju ceo stih 37 ili njegov veći deo:  _I Filip reče: „Ako veruješ svim srcem, možeš.  A on odgovori: „Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.“_“4



        New King James Version (1990):  stih 37 nalazi se u tekstu, bez uglastih zagrada; fusnota uz kraj stiha 38 kaže: „NU-tekst i M-tekst izostavljaju ovaj stih.  Nalazi se u zapadnim tekstovima, uključujući latinsku tradiciju.“5



        New Living Translation (1996):  stiha 37 nema u tekstu; fusnota uz kraj stiha 36 kaže: „Neki rukopisi dodaju stih 37, _„Možeš“, odgovori Filip, „ako veruješ svim srcem.“  A evnuh odgovori: „Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.“_“6

_______________

3 – str. 980, Holman Christian Standard BibleÒ Copyright Ó 2004 by Holman Bible Publishers.

4 – str. 917, The Holy Bible, English Standard VersionÒ and ESVÒ Bible, Kindle Edition Ó2001 by Crossway, a publishing ministry of Good News Publishers. All Rights Reserved. Version esv.2013.05.a.mobi .

        Ove razlike u našim engleskim prevodima odražavaju razlike u rukopisima, u svedočanstvu starih prevoda i u patrističkom svedočanstvu.  U ovom radu izložićemo neke dokaze za i protiv uključivanja ovih stihova.  Sledeći spisak navodi svedoke i za i protiv stiha.  Patristički svedoci navedeni su prema datumima nastanka (tačnim kada je to moguće; inače približnim) dela u kojima se Dela 8:37 koriste, ili u kojima se okolni stihovi koriste bez njega.  Pojedinosti o samim delima i iskazima navedene su gde je to izvodljivo.



        Rukopisi Dela apostolskih navedeni su prema datumima nastanka.  Prevodi Dela apostolskih navedeni su prema datumima nastanka njihovih najranijih rukopisnih predstavnika, od kojih su neki posebno navedeni.  Čitaoci treba da imaju u vidu da su datumi nastanka nekih prevoda znatno raniji od datuma nastanka najranijih rukopisa tih prevoda. (Na primer, najraniji rukopis jevanđelja na gotskom, koja je preveo Vulfila sredinom 300-ih, jeste Codex Argenteus, čiji datum nastanka pada u 500-e.  Slično tome, neki srednjovekovni rukopisi predstavljaju starolatinske prevode nastale pre Vulgate).

SVEDOCI IZ 100-IH

● Irinej – Protiv jeresi, treća knjiga, 12:8 (napisano na grčkom, sačuvano na latinskom). Treća knjiga Irinejevog dela Protiv jeresi napisana je, prema Irinejevoj sopstvenoj izjavi pri početku knjige (treća knjiga, 3:3), dok je Eleuterije bio episkop Rima, od oko 174. do 193. godine (ili je, prema uvodu u Irinejeva dela u Ante-Nicene Fathers, tom 1, str. 312, Eleuterijev episkopat počeo oko 177, a završio se 188). Stoga se datum nastanka Irinejeve treće knjige Protiv jeresi može s pravom navesti kao „oko 184“ ili „180-e“.) U tom delu, sačuvanom u latinskom prevodu, Irinej piše:

        Philippus autem rursus spadoni reginae Aethiopium revertenti a Hierosolymis, et legenti Esaiam prophetam, solus soli, quem annuntiavit?  Nonne eum de quo dixit propheta:  “Tanquam ovis ad occisionem ductus est, quemadmodum agnus ante tondentem se sine voce, sic non aperuit os?  Nativitatem autem ejus quis enarrabit?  Quoniam tolletur a terra vita ejus.”  Hunc esse Jesum, et impletam esse in eo Scripturam; quemadmodum ipse eunuchus credens, et statim postulans baptisari dicebat:  “Credo Filium Dei esse Jesus.”  Qui et missus est in regions Aethiopiae, praedicaturus hoc quod ipse crediderat . . . .”7   



        „Koga je Filip propovedao evnuhu etiopske carice, koji se vraćao iz

        Jerusalima i čitao proroka Isaiju, dok su njih dvojica bili nasamo?  

        Zar ne Onoga o kome je prorok govorio:  „Kao ovca na klanje bi odveden,

        i kao jagnje nemo pred onim koji ga striže, tako ne otvori usta?  A ko će objaviti

        rod njegov?  Jer se uzima sa zemlje život njegov.“ Objavio je da je to Isus,

        i da se Sveto pismo ispunilo u njemu; kao što je i sam evnuh, verujući

        i odmah tražeći da bude kršten, rekao: ‘Verujem da je Isus Sin Božji.’  

        Taj čovek je takođe poslat u krajeve Etiopije, da propoveda ono u šta je i sam poverovao . . . .“8

_______________

7 – Latinski tekst nalazi se u delu W. Wigana Harveyja Sancti Irenaei Episcopi Lugdunensis Libros Quinque Adversus Haereses, tom 2 (Cambridge, 1862), str. 62. Odgovarajući pasus označen je brojem 10, a ne 8.

8 – Prema Ante-Nicene Fathers, tom 1, 1913, Roberts & Donaldson, str. 433.

Sačuvana je i grčka sholija koja se pripisuje Irineju9.

Sholija prenosi smisao primedbe koju je Irinej izneo u Protiv jeresi, knjiga 4 (23:2):

        „Filip je, kada je zatekao evnuha etiopske carice kako čita ove reči

        koje behu napisane:  „Kao ovca na klanje bi odveden; i kao jagnje što ćuti

        pred onim koji ga striže, tako ne otvori usta svojih:  u poniženju njegovom sud njegov

        bi oduzet;“ i sve ostalo što je prorok potom izneo o njegovom stradanju i njegovom

        dolasku u telu, i o tome kako su ga obeščastili oni koji mu nisu verovali, lako ga je

        ubedio **da poveruje u njega, da je on Hristos Isus,** koji je razapet pod

        Pontijem Pilatom i pretrpeo sve što je prorok prorekao, **i da je Sin**

        **Božji**, koji ljudima daje večni život. I odmah pošto ga je krstio, otišao je

        od njega. Jer ništa drugo nije nedostajalo onome koga su proroci već poučili:

        on nije bio neznalica u pogledu Boga Oca, ni u pogledu pravila o tome kako živeti, nego je samo bio

        neznalica u pogledu dolaska Sina Božjeg, i ubrzo pošto je to saznao, otišao je      svojim putem radujući se, da u Etiopiji bude glasnik Hristovog dolaska.“10

SVEDOCI IZ 200-IH

● Tertulijan (sasvim rane 200-e, latinski.) U aparatu u UBS-2 Tertulijan je naveden kao svedok za uključivanje Dela 8:37, bez ikakve naznake da je taj citat sumnjiv. Međutim, u UBS-4 Tertulijanovo ime se ne pojavljuje među svedocima za uključivanje. Ova nedoslednost možda proizlazi iz upotrebe Tertulijanovih primedaba u delu O krštenju, glava 18, u kojoj Tertulijan pokušava da odgovori na prigovor svom stavu da krštenje ne treba udeljivati na brzinu:

        „Oni čija je dužnost da krštavaju znaju da se krštenje ne sme udeljivati olako.  „Daj svakome ko od tebe traži“ ima svoju primenu; to se odnosi na davanje milostinje.  Pre treba obratiti pažnju na ono drugo mesto:  „Ne dajte svetinje psima, i ne bacajte bisera svojih pred svinje“, i „Ne polaži ruke ni na koga prebrzo, da ne budeš sudeonik u tuđim gresima.“

_______________

9 – sa str. 144, Catenae Graecorum Patrum, tom 3, priredio John Anthony Cramer. Ova zbirka grčkih komentara na tekst Novog zaveta, od kojih se neki pripisuju određenim patrističkim autorima, može se preuzeti sa https://archive.org/details/catengrcorumpat03cramgoog . Harvey donosi isti materijal iz Cramerove knjige.

10 – Prema Ante-Nicene Fathers, tom 1, 1913, Roberts & Donaldson, str. 494-495.

        „Ako je Filip tako brzo krstio evnuha, razmislimo o tome da je milost Gospodnja očigledno posredovala da pokaže kako je to bilo primereno.  Duh je zapovedio Filipu da pođe prema tom putu.  Sam evnuh nije zatečen rasejan; niti je bio čovek koji bi poželeo da se krsti iz iznenadnog hira:  bio je neko ko je krenuo u hram da se moli i čija je pažnja bila prikovana za božansko Sveto pismo.  Bog ga je, zatekavši ga u takvom držanju, poslao apostola k njemu a da ovaj to nije ni tražio; druga zapovest Duha \[Filipu\] bila je da se pridruži evnuhovim kolima.  Mesto iz Svetog pisma koje **nadahnjuje veru** upravo je ono što je bilo potrebno.  On je pozvan i primljen u kola.  Gospod je objavljen.  **Vera ne odlaže.**  Voda je pri ruci.  I kada je zadatak dovršen, apostol biva odnesen.“11



        Možda se dogodilo to da su tvorci UBS aparata poverovali odrednici u registru za Dela 8:26-40 u Tertulijanovom delu, pa se prosto pretpostavilo da to uključuje i stih 37.  Ali trenutno ne mislim da se Tertulijanovi iskazi mogu pouzdano smatrati korišćenjem tog stiha.  Moguće je da je Tertulijan, kada je napisao da je to mesto iz Svetog pisma nadahnulo veru i da „vera ne odlaže“, imao na umu Etiopljaninovo ispovedanje vere.  Ali to dokazi ne zahtevaju.

● Papirus 45 (pripisan ranim 200-im). Snimci P45 nalaze se na sajtu CSNTM.12 Potražite stranicu čiji profil ima ovakvu siluetu (a), a zatim možete uvećati odgovarajući tekst (b).

Prikazani tekst glasi:

        – ισατο αυτω τον Ι¯¯ν¯ ως δ-

        – τι ϋδωρ και φησιν ο ευν –

        – ελευσεν στηναι το αρμα και –

        – τε Φιλιππος και ο ευνουχος –

        – σαν εκ του ϋδατος Π¯¯ν¯α¯ ¯-

        – τον ουκετι ὁ ευνουχος –

        – πος δε ευρεθη εις Αζω – 13

_______________

11 – Prema engleskim prevodima Evansa i Soutera, na http://www.tertullian.org/articles/evans_bapt/evans_bapt_text_trans.htm i http://www.tertullian.org/articles/souter_orat_bapt/souter_orat_bapt_04baptism.htm . Evans donosi i latinski tekst.

12 – Na http://www.csntm.org/manuscript/zoomify/GA_P45?page=10#viewer .

13 – Vidi sledeću stranicu.

        Nema dovoljno prostora za stih 37.  Takođe nedostaju, ranije u stihu 36, reči Ιδου υδωρ („Evo vode!“).

● Kiprijan, Tri knjige svedočanstava protiv Jevreja (Ad Quirinium), knjiga 3, rasprava 12, glava 43 (napisano u 250-im, na latinskom). U toj vrlo kratkoj glavi Kiprijan nastoji da iz Svetog pisma potvrdi da onaj ko ima veru može odmah nešto zadobiti – verovatno oproštaj grehova. Njegov dokaz za to je sledeći:

        „U Delima apostolskim:  „Evo vode; šta smeta da se krstim?“  Tada Filip reče: „Ako veruješ

        svim srcem“, možeš.““14

● Poncije Đakon – Život i stradanje Kiprijanovo (napisano ubrzo posle Kiprijanove smrti, koja se dogodila 258. Najkasnije u 260-im). Poncije, koji je bio blizak Kiprijanov poznanik, koristi Dela 8:37 u sklopu jedne uzgredne napomene u trećem pasusu:

        „Jer iako se u Delima apostolskim opisuje da je Filip evnuha odmah krstio,

        **zato što je poverovao svim srcem svojim**, to nije primerena paralela.“15

● De Rebaptismate, anonimno latinsko delo napisano u 250-im, kao odgovor Kiprijanu, ne donosi izričit citat Dela 8:37 u svojoj četvrtoj glavi, ali pominje veru etiopskog evnuha:

        “Sicuti Aethiops eunuchus cum rediret ab Hierusalem et legeret prophetam Esaiam et haesitaret

        suggerente Spiritu audita veritate a Philippo diacono credidit et baptizatus est, et cum ascendisset

        de aqua, Spiritus Domini rapuit Philippum, et non vidit eum iam nunc amplius eunuchus;

        abibat enim viam suam gaudens, quamquam, ut animadvertis, imposita ei manus non est ab

        episcopo, ut Spiritum Sanctum acciperet.”16



        Kao što je etiopski evnuh, kada se vraćao iz Jerusalima i čitao proroka

        Isaiju, i bio zbunjen, primio pomoć od Duha i čuo istinu od Filipa

        đakona, **poverovao** i bio kršten.  A kada je izišao iz vode, Duh

        Gospodnji odnese Filipa, i evnuh ga više ne vide.  Jer je otišao svojim putem radujući se – iako,

        kao što primećuješ, na njega nije položio ruke episkop, da bi primio Svetog            Duha.“17

        Ovo bi mogla biti nejasna aluzija na Dela 8:37.

_______________

13 – Ovo je samo radi orijentacije. Na snimcima na CSNTM može se videti znatno više teksta. Vidi i celoviti prepis ove stranice P45 na str. 181-182 u The Complete Text of the Earliest New Testament Manuscripts, Philip W. Comfort i David P. Barrett (1999, Baker Books).

14 – Prema str. 545, Ante-Nicene Fathers, tom 5, 1886, Roberts & Donaldson.

15 – str. 268, Ante-Nicene Fathers, tom 5, 1886, Roberts & Donaldson.

16 – Iz Florilegium Patristicum, Fasciculus XI, Gerardus Rauschen, Tertulliani De Baptismo et Ps-Cypriani De Rebaptismate Recensio Nova, 1916.

17 – Prema engleskom prevodu na http://www.newadvent.org/fathers/0515.htm .

SVEDOCI IZ 300-IH

● Kodeks Vatikanus (oko 325) ne sadrži taj stih. Međutim, umlaut, ili distigma ( ¨ ), pojavljuje se neposredno pored reda u kome se završava stih 36 i počinje stih 37. To mesto je označeno i znakom sigma-eta; prema Wielandu Willkeru, to je skraćenica za σημειωσαι, što znači „od značaja“.18

        Nisu svi istraživači ubeđeni da su umlauti (ili „distigmai“) u Kodeksu Vatikanusu savremeni nastanku rukopisa.  Godine 2009. Peter Head je predložio da su ti znaci dodati u 1500-im.  Drugi veruju da su samo _neke_ od distigmi drevne.19  Ako je distigma pored kraja Dela 8:36 savremena nastanku rukopisa, onda naš drugi po starini rukopis Dela 8:36 svedoči i o postojanju predloška bez stiha 37 i o postojanju bar jednog rukopisa koji je sadržao stih 37 – a oba su bila starija od samog Kodeksa Vatikanusa.



        επι τι ϋδωρ και φησιν

        ο ευνουχος ϊδου υδωρ

        τι κωλυει με βαπτισθη

    ¨   ναι**·** και εκελευσε στη

        ναι το αρμα**·** και κατεβη

        σαν αμφοτεροι εις το

● Sahidski Codex Oriental MS 7594 (oko 325), papirusni rukopis otkriven u Egiptu ranih 1900-ih, ne sadrži Dela 8:37.20 Tekst Dela u ovom rukopisu neobično je mešovit. Sadrži „zapadno“ čitanje u 15:34, „Ali Sili se učini dobro da tamo ostane.“ Sveukupno je, međutim, blizak saveznik teksta Kodeksa Vatikanusa; ima čak i neobično čitanje Kodeksa Vatikanusa u 27:37, „sedamdeset šest duša“.

_______________

18 – Na http://www-user.uni-bremen.de/~wie/Vaticanus/general.html .

19 – Predlozi Petera Heada izneti su u onlajn razmeni na blogu Evangelical Textual Criticism, na Philip B. Payne je odgovorio na argumente Petera Heada na http://www.pbpayne.com/wp-content/uploads/2010/03/Critique_of_Vaticanus_Marginalia_31Mar2010.pdf i na https://app.box.com/shared/uz2jds515x . Ostali Payneovi radovi o umlautima takođe su dostupni na internetu.

20 – Vidi str. 167 u Coptic Biblical Texts in the Dialect of Upper Egypt, priredio E. A. Wallis Budge, 1912.

● Kodeks Sinaitikus (oko 350) ne sadrži Dela 8:37.21

φησιν ο ευνουχος

        ιδου υιδωρ τι κωλυ

        ει με βαπτισθηναι

        και εκελευσεν στη

        ναι το αρμα και κα

        τεβησαν αμφοτε

● Amvrosije Milanski (episkop od 374. do 397. Pisao na latinskom.) Amvrosijevo ime bilo je u aparatu UBS-2 kao svedok za uključivanje Dela 8:37. Pretražio sam priličan deo Amvrosijevih dela, ali nigde nisam uspeo da nađem jasnu referencu na Dela 8:37. U registru uz tom 4 izdanja Amvrosijevih dela Karla Schenkla (taj tom donosi Amvrosijev komentar Jevanđelja po Luki) našao sam odrednicu „Acts 8, 26 sqq.“ Provera te reference, na str. 440, pokazuje da ona ne uključuje korišćenje 8:37. (Moguće je da referenca na Dela 8:37 postoji negde u građi koju nisam mogao da pretražim.) U aparatu UBS-4 Amvrosijevo ime pojavljuje se na spisku svedoka za neuključivanje.22

● Pacijan Barselonski (delatan 365-391), u Besedi o krštenju, deo 7,

napisao je sledeće:

        Seme Hristovo, to jest Duh Božji, rukama

        sveštenika stvara novog čoveka začetog u utrobi naše Majke, i

        primljenog pri rođenju iz krstionice, dok vera predsedava bračnim obredom.  

        Jer niti će se činiti da je u Crkvu pricepljen onaj ko nije

        poverovao, niti će se činiti da je iznova rođen od Hrista onaj ko nije

        sam primio Duha.  Moramo, dakle, verovati, da bismo mogli

        biti rođeni.  **Jer tako kaže Filip: „****_Ako veruješ . . .      možeš.“_**Hrista

        stoga treba primiti, da bi On rodio, jer ovako kaže apostol

        Jovan: „_A koji ga primiše, dade im vlast da postanu_

        _sinovi Božji._“23

_______________

21 – Cela stranica može se videti na http://codexsinaiticus.org .

23 – Prema engleskom prevodu Pacijanove Besede o krštenju na http://www.tertullian.org/fathers/pacian_5_baptism.htm .

● Ambrozijaster (negde između 366. i 384, dok je Damas bio episkop Rima, pisano na latinskom). (Ime „Ambrozijaster“ je nadimak za nepoznatog autora čije se delo, sve do 1500-ih, smatralo Amvrosijevim.) Prema Alexanderu Souteru, Ambrozijasterov tekst Dela apostolskih je evropski i podseća na tekst starolatinskog Kodeksa Gigasa i na tekst kojim se služio Lucifer iz Kaljarija (oko 350-370), koji je delovao na Sardiniji.24 U svom komentaru Pavlovih poslanica, komentarišući Efescima 4:12, Ambrozijaster pominje Filipa:

        „Filip nije odredio ni dan ni vreme za evnuhovo krštenje, niti mu je unapred

        odredio razdoblje posta.“25 



        To nije potvrda postojanja Dela 8:37 u Ambrozijasterovom tekstu Dela apostolskih.  Međutim, u Ambrozijasterovom delu _Quaestiones Veteris et Novi Testamenti_, 91:6, dok se bavi Fotinovom jeresi i raspravlja o jedinstvenosti Isusa kao Sina Božjeg, on piše:  



        “Aut dicat Fotinus, quare vere filius dei creditor, si non est verus.  Aut quod opus erat hunc

        credere filium dei, si unus esset de ceteris sanctis, qui filii dei digni sunt appellari?  Aut numquid

        aliqua indignitas in hoc est, per quam filius dei, sicut ceteri sunt, credi non posset, et idcirco

        dicetur, ut hic, de quo incredulum videtur, credatur esse filius dei?  Si enim potior est ceteris,

        quod opus est ut dicatur:  Crede Christum Filium esse dei, nisi quia, ut aliter de hoc credatur,       praecipitur quam de ceteris, ut, quia multi sunt qui filii dei sanctitatis causa appellantur, hic solus

        verus dei filius credatur, unde et unicus dicitur?26

Što znači otprilike ovo:

        „Ali reci, Fotine, zašto se veruje u istinitog Sina Božjeg, ako on nije istinit.  **Kakva je potreba**

        **da čovek veruje u Sina Božjeg**, ako je ovaj \[tek\] poput ostalih svetih

        koji su dostojni da se nazovu decom Božjom?  Utoliko što se kaže: „Verujem da je Hristos Sin Božji“, on je nužno veći od ostalih; inače, zar to ne bi značilo da

        se o njemu veruje nešto što opisuje i ostale?  Jer mnogi su

        nazvani decom Božjom zbog svoje svetosti, ali kada čovek veruje u jedinog

        istinitog Sina Božjeg, zar time ne kaže da je on jedinstven?“



        Ovo izgleda kao korišćenje Dela 8:37, premda bez ijednog elementa njegovog pripovednog okvira.

_______________

24 – Vidi analizu Alexandera Soutera u Texts & Studies (1905), A Study of Ambrosiaster, naročito str. 207-208.

26 – iz CSEL 50, str. 155-156, priredio Alexander Souter (1908). Ovu referencu donosi str. 199 u The Problem of the Text of Acts Williama A. Strangea, © Cambridge University Press 1992. #71 u Monograph Series of the Society for New Testament Studies, G.N. Stanton, glavni urednik.

● Grigorije Niski (delatan 370-e–395 – brat Vasilija Kesarijskog) posebno je zanimljiv patristički pisac, delom i zato što je, kako je zaključio James Brooks, „jedan od najranijih pisaca čiji citati podupiru vizantijski tekst češće nego bilo koji drugi“.27 Spisi Grigorija Niskog ne sadrže mnogo neposrednih citata iz knjige Dela apostolskih. Međutim, u delu De Baptismo izneo je iskaz koji bi mogao upućivati na veru etiopskog evnuha. Preveo sam ga ovako:

        „Ugledaj se na etiopskog evnuha, s njegovom vatrenom čežnjom.  Jer ovaj čovek je, pošto je Filip,

        a da on to nije primetio, bio podstaknut od Svetog Duha da pođe tim putem i seo

        s njim u kola, poduzeo ne samo da čita Isaijinu mudrost, nego i da je razume.  

        Jer mu se apetit razbudio kada je primio tumačenje; bio je poput mladunčeta kome se da da okusi \[omiriše?\] krv ranjenog plena; bio je vrlo uporan i željan da    Filip ulovi i sasvim zakolje divljač, to jest proroštvo, koje mu je bilo u rukama.  I nimalo mu nije bilo teško da zatraži da od njega primi krštenje – bez čekanja na gostinsku sobu, bez biranja sela, ili traženja mesta osvećenja.  Jer je razborito zaključio da je Gospodu svako mesto isto i da je svaka voda podesna za upotrebu pri krštenju,    **samo ako se utvrdi da on ima veru**, i ako je primio osvećujući blagoslov sveštenika.“

Grčki tekst završne, relevantne rečenice:

        και παν υδωρ επιτηδειον εις την του βαπτισματος χρειαν,

        μονον εαν ευρη πιστιν του λαμβανοντος, και ευλογιαν του αγιαζοντος ιερεως.28

Iskaz Grigorija Niskog da je za evnuha utvrđeno da ima veru verovatno je aluzija na Dela 8:37, mada se slučajna sličnost ne može sasvim isključiti.

● Hromatije Akvilejski (delatan 388-407), u Sermo 2.7, upoređuje krštenja Simona vračara i etiopskog evnuha s Nojevim potopom, a vodeći poređenje dalje, upoređuje Simona vračara s gavranom, a etiopskog evnuha s golubicom:

        „Ovaj evnuh je, budući da je golubica, izabran, a Simon mag je,

        budući da je gavran, odbačen; jer **prvi je poverovao svim**

        **srcem svojim** i svom verom, a drugi je pristupio sumnjajući u

        umu svom i sav ispunjen neverjem.“29

Ovo je jasno aluzija na Dela 8:37.

_______________

28 – Vidi Migneov P.G. tom 46, stupci 421 (grčki) i 422 (latinski).

29 – Citirano na str. 98 u Arator on the Acts of the Apostles – A Baptismal Commentary, Richard Hillier, © Richard Hillier 1994, Oxford University Press. William A. Strange je, u The Problem of the Text of Acts, smestio Hromatijevo korišćenje Dela 8:37 u CChr.SL 9A, str. 11, redovi 124-127.

● Kodeks Glazier (copG67, označen i kao „mae“, nastao krajem 300-ih ili početkom 400-ih, na srednjoegipatskom, koptskom dijalektu) jeste koptski rukopis Dela 1:1-15:3. Njegov tekst uključuje Dela 8:37. CopG67 je jedan od najvažnijih svedoka „zapadnog“ teksta Dela apostolskih i često se slaže s Kodeksom D.

        Ovde prikazani prepis preuzet je iz rada Hansa-Martina Schenkea.30

● Vulgatin tekst Dela apostolskih, koji je preveo Jeronim (ili njegovi savremeni pomoćnici) negde posle 383. godine (kada je dovršio standardizovanje latinskog teksta, na osnovu drevnih grčkih rukopisa), biće razmotren dalje u ovom radu.

SVEDOCI IZ 400-IH

● Jovan Zlatousti (delatan 381-407 u Antiohiji, a potom u Carigradu, pisao na grčkom), u Besedama o Delima apostolskim, beseda 19, opširno je citirao iz 8. glave Dela apostolskih. On ne koristi stih 37, a s obzirom na njegove izričite citate stiha 36 i stiha 38, jasna je implikacija da stiha 37 nije bilo u njegovom tekstu.

● Avgustin Hiponski (delatan 391-430, Severna Afrika, pisao na latinskom, ali se povremeno pozivao na grčke rukopise), u Besedi 49, odeljak 11, u svojim Besedama o izabranim jevanđelskim čitanjima, piše:

        „Evnuh poverova u Hrista i reče, kada dođoše do

        neke vode: „Evo vode, šta me sprečava da se krstim?“ 

        **Filip mu reče: „Veruješ li u Isusa Hrista?“  On**          

        **odgovori: „Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.“**

        Odmah siđe s njim u vodu.  Kada je tajna

        i sakrament krštenja bio izvršen, da se dar

        Svetoga Duha ne bi smatrao ljudskim,

        nije se čekalo, kao u onom drugom slučaju, da apostoli dođu,

        nego je             Sveti Duh došao odmah.“31

_______________

30 – Vidi str. 152 u delu Hansa-Martina Schenkea Apostelgeschichte 1,1 – 15,3 im Mittelägyptischen Dialekt des Koptischen (Codex Glazier) – Dela apostolska 1:1-15:3 na srednjoegipatskom dijalektu koptskog – Texte & Untersuchungen 137. Berlin: Akademie (1991).

31 – Vidi Avgustinovu Besedu 49 na engleskom na http://www.newadvent.org/fathers/160349.htm .

● Kodeks Aleksandrinus (oko 400-450) ne sadrži taj stih.32

τι ϋδωρ και φησιν ο ευνουχος**·**

ϊδου ϋδωρ τι κωλυει με βαπτισθη

ναι**·** και εκελευσεν στηναι το αρμα**·**

και κατεβησαν αμφοτεροι εις το

ϋδωρ. . . .

● Speculum – poznato i kao Liber Qui Appelatur Speculum et Liber de Divinis Scripturis Sive Speculum (deo 2: O razlikovanju ličnosti Oca, Sina i Svetoga Duha) i ponekad nazivano „Pseudo-Avgustin“ (mada nije jedino delo s takvim imenom) – napisano je na latinskom, verovatno oko 425. Njegovi citati iz Dela apostolskih ukazuju na to da se autor služio jednim oblikom afričkog starolatinskog teksta. Autor jasno citira Dela 8:37: „Item illic: Et respondens spado ait: credo filium Dei esse Christum Iesum“33 – „Tamo [to jest, u Delima] opet: „a evnuh odgovarajući reče: ‘Verujem da je Isus Hristos Sin Božji.’“

● Codex Ephraemi Syri Rescriptus (Kodeks C, 04, nastao u 400-im) ne sadrži Dela 8:37.

● Kodeks Beza (Kodeks D i d, 05, nastao u 400-im ili 500-im – neki istraživači ga svrstavaju u sasvim kasne 300-e ili rane 400-e – na grčkom i latinskom), vodeći rukopis zapadnog teksta Dela apostolskih, nije sačuvan za Dela 8:37 i okolne stihove.

_______________

32 – Dela 8:10-39 mogu se videti na listu 61r u boji u prikazu Kodeksa Aleksandrinusa u Britanskoj biblioteci, na http://www.bl.uk/manuscripts/Viewer.aspx?ref=royal_ms_1_d_viii_fs001r .

Preporučujem korišćenje pregledača Chrome.

33 – Citat u delu Speculum nalazi se na stranicama 307-308 u Corpus Scriptorum Ecclesiasticorum Latinorum, tom 12, priredio Franciscus Weihrich (1887).

SVEDOCI IZ 500-IH

Fulgentije Ruspijski (delovao 507-533, uglavnom na području današnjeg Tunisa, u severnoj Africi, pisao na latinskom, poznavao grčki) upotrebio je Dela 8:37 u svom spisu De Veritate Praedestinationis et Gratiae Dei ad Joannem et Venerium negde nakon 523. godine:

        “Ipse in spadone opus gratiae salutaris perfecit, quo illuminante idem

        spado Christum esse Filium Dei credidit, et ad stagnum veniens

        sacrae tinctionis effectum poposcit, nec baptizatus tantum, sed et

        Spiritu sancto repletus abscessit.”34

To otprilike glasi ovako: „Delo spasonosne milosti tako je dovršeno, jer je taj prosvetljeni evnuh, poverovavši da je Hristos Sin Božji, došavši do svetog jezerca, primio ne samo delotvorno pranje koje je zatražio, nego je i otišao ispunjen Svetim Duhom.“

        Još jednu upotrebu Dela 8:37 kod Fulgentija nalazimo u _Poslanici XII,_ _Ad Ferrandum_ 14 (CChr. SL 91, strana 390, redovi 282 i dalje).35

● Koptski rukopis Chester Beatty Coptic B, u kojem posle Dela apostolskih sledi Jevanđelje po Jovanu, oba na sahidskom dijalektu, pronađen je zajedno sa nekoliko novčića; utvrđivanjem vremena kovanja novčića, vreme nastanka kodeksa – ili barem vreme kada je položen tamo gde je pronađen – izvedeno je kao 570-600. U ovom rukopisu Dela 8:38 slede odmah posle Dela 8:36, bez Dela 8:37.36

_______________

34 – Fulgentijeva upotreba Dela 8:37 u ovom spisu nalazi se u Minjovom P.L., tom 65; knjiga prva, poglavlje 9 (stupci 612-614).

35 – Prema Williamu A. Strangeu, na strani 200 dela The Problem of the Text of Acts, © Cambridge University Press 1992. Pregled na internetu na http://books.google.com/books?id=3LCmYzrdz_IC .

36 – Vidi digitalnu stranu #388 dela The Coptic Text of Acts, u izdanju koptskog društva St. Shenouda the Archimandrite Coptic Society, na http://ixoyc.net/data/Fathers/617.pdf .]

● Kodeks E (08), Codex Laudianus, nastao u 500-im, šesti je po starini među sačuvanim grčkim uncijalnim rukopisima knjige Dela apostolskih. Dela 8:37 nalaze se u njegovom grčkom i u njegovom latinskom tekstu na listu 70v (slika 148).37

Kodeks E ima neobično čitanje; umesto εξεστιν, čita σωθησει. Naknadni ispravljač prilagodio je latinski tekst tako da odgovara smislu ove varijante.

_______________

37 – Sa http://bav.bodleian.ox.ac.uk/icv/page.php?book=ms._laud_gr._35&page=147 .

Snimci Kodeksa Laudianusa na internetu ustupljeni su ljubaznošću projekta Polonsky Foundation Digitization Project.

OSTALI DOKAZI

Sada prelazimo na uopšteniji pregled dokaza. Text und Textwert pruža sledeće podatke:

78 grčkih rukopisa Dela apostolskih nije sačuvano za ovaj deo teksta.

417 grčkih rukopisa ne sadrži Dela 8:37.

Šezdeset četiri grčka rukopisa sadrže Dela 8:37.38

Tih 64 grčkih rukopisa navedeni su ovde, uz beleške o nekima od njih:

E – Codex Laudianus, 08, opisan gore.

88c – 1100-e. Značajan jer ima 1. Korinćanima 14:34-35 posle 14:40, i ima CJ dodat na margini.

94 – oko 1200. (8:39 – kao u 1739.) 103 – 1100-e. (8:39 – kao u 1739.)

180 – 1273. 221mg – 900-e (za glavni tekst). 296 – 1500-e. Ceo Novi zavet.

307 – 900-e. (8:39 kao u 1739.) Blisko srodan sa 453. Srodan sa 1739.

322 – 1400-e. (8:39 kao u 1739.) Član familije 1739.

323 – 1100-e. (8:39 kao u 1739.) Član familije 1739.

385 – 1407. (8:39 kao u 1739.)

429 – oko 1300. Ima naknadno dodat CJ. Član familije 1739.

452c – 1100-e? 453 – 1300-e? (8:39 kao u 1739.)

455 – 1300-e. 464 – 1000-e. (u izvornom stanju bio pridružen jevanđeljskom rukopisu 252.)

467 – 1400-e. (8:39 kao u 1739.) 522 – 1515. Srodan sa 1739.

606 – 1000-e. 607 – 1000-e. 610 – 1100-e. Srodan sa 453.

628c – 1300-e. Grčki i latinski u paralelnim stupcima.

629 – 1300-e. Codex Ottobonianus. Sadrži CJ. Waltz ga opisuje kao „očigledno jedini ,zapadni‘ minuskul“.39 (#298 u zbirci Ottobianus u Vatikanskoj biblioteci)

630 – oko 1300. Neobična mešavina. 636 – 1400-e. Ima CJ na margini.

641 – 1000-e. Tekst je praćen komentarom Ekumenija.

876 – 1100-e. Na CSNTM.40 913 – 1300-e.

945 – 1000-e. Član familije 1739. 1104 1501 1509

1609 1610 1642 1678 – Blisko srodan sa 453. Srodan sa 1739.

1704 – Srodan sa 1739. 1735

1739 – 900-e. Atos, Lavra, rukopis 184. (8:39: – Sveti Duh siđe na evnuha, a anđeo Gospodnji odnese Filipa.) Napisao ga je pisar Jefrem, koji je verno reprodukovao svoje predloške, koji su verovatno poticali iz biblioteke u Cezareji i verovatno nisu nastali kasnije od poznih 400-ih.

1751 1765 (1300-e) 1780 1830 1832 1851

1853 1869 1877c 1883 1884

1891 – (900-e) Član familije 1739. 1892c 1903

2200 – Srodan sa 1739. 2298 – (1000-e) Srodan sa 1739. 2473

2488 2494 2544c 2619 2737 2805

2816c – koristio ga je Erazmo, ranije nazivan rukopis #4. 2818 – Blisko srodan sa 453, ranije #36.

_______________

38 – Text und Textwert nije neposredno konsultovan; ovo su mi javili Peter Streitenberger i Jonathan Clark Borland u Fejsbuk grupi NT Textual Criticism.

39 – Vidi http://www.skypoint.com/members/waltzmn/Manuscripts501-1000.html#m629 .

40 – Rukopis 876 može se pogledati na http://www.csntm.org/Manuscript/View/GA_876 . Čuva se na Univerzitetu Mičigen. Henry A. Sanders analizirao je i uporedio njegov tekst u delu Manuscript No. 16 of the Michigan Collection, zabeleživši preko 600 neortografskih razlika u odnosu na Textus Receptus.

Čini se da se sa sigurnošću može reći da se Dela 8:37 čitaju u oko 15% sačuvanih grčkih rukopisa Dela 8. Takođe se čini da se sa sigurnošću može reći da je uključivanje Dela 8:37 osobena crta teksta familije 1739.

U delu The Problem of the Text of Acts, dr William Strange iznosi detaljan spisak latinskih svedoka za Dela 8:37.41 Ovi svedoci odražavaju latinske pretke koji su sadržali prevode nastale pre izrade Vulgate (to jest, pre poznih 300-ih). Starolatinski rukopisi koji podržavaju uključivanje Dela 8:37 jesu:

6 = Codex Colbertinus (OL c) – 1200-e

50 = latinski stubac Kodeksa Laudianusa (OL e) – 550

51 = Codex Gigas, poznat i kao Codex Holmiensis (OL gig)42 – oko 1250

54 = Codex Perpinianus (OL p) – 1150

56 = Liber Comicus (OL t) – oko 85043

57 = Codex Schlettstadtensis, lekcionar (OL r) – 700-e ili 800-e

58 = Codex Wernigerodensis (OL w) – 1400-e44

59 = Codex Demidovianus (OL dem) – 1250

61 = Knjiga iz Armaga (OL D*) – 800-e (sadrži aleksandrijsko čitanje Mateja 27:49)

62 = Bible de Rosas, poznata i kao Biblia Sancta Petri Rodensis (OL r R*) – 1000-e, Biblija u četiri toma

63 = Codex Philadelphiensis (OL ph) – 1150

67 = Codex Legionensis, poznat i kao Palimpsest iz Leona (OL l) – 600-e

Dr Strange je takođe naveo sledeće prepise Vulgate kao podršku uključivanju Dela 8:37:

Vgam = Codex Amiatinus (Vg A*) – 600-e

VgMM = Missale Mixtum – 1000 (?)

Vgtol = Codex Toletanus (Vg T*) – 900-e

Vgvalic = Codex Valicellanus (Vg V*) – 800-e

Vg231a = Codex Sarisburiensis, poznat i kao Salisburgensis, (231a, W*) – 1200-e

Vg243 = Brit. Lib. Add. MS 11852 (Vg U*) – oko 900

Vg493 = Bodleian 3418 (Vg O*) – 700-e

Vg1266 = Codex Theodulfianus (Vg Θ) – 800-e

Vg1396 = Bamberg Bibl. Mun. A.I.5 (Vg B*) – pozne 700-e ili rane 800-e (rad Alkuinovih učenika)

Vggk629 = rukopis 629, latinski stubac u Kodeksu Otobonianusu

_______________

41 – strana 199, The Problem of the Text of Acts, W. A. Strange, © Cambridge University Press, 1992, Society for New Testament Studies Monograph Series 71.

42 – Ovde prikazani detalj iz Kodeksa Gigasa preuzet je sa http://www.kb.se/codex-gigas/eng/ .

43 – Ne treba ga mešati sa slično nazvanim lekcionarom nastalim 1067.

44 – Nekada se nalazio u Nemačkoj, u gradu Vernigerodeu koji je poznat po svom zamku, a danas je taj rukopis rukopis #799 u zbirci Van Kampen.

● Beda Časni (delovao 690-735, pisao na latinskom) umro je pre nego što je većina tih rukopisa nastala. U svom Komentaru na Dela apostolska, Beda je koristio latinski tekst koji nije sadržao stih 37, ali kada je započeo izlaganje o stihovima 36-38, napisao je:

        Hic alia translatio juxta Graecum exemplar aliquot versus plus habet,

        ubi scriptum est, Ecce aqua, quis prohibit me baptizari? 

        Dixit autem ei Philippus, Si credis ex toto corde tuo, salvus eris.

        Respondens autem dixit, Credo in Christum Filium Dei. 

        Et jussit stare currum, et caetera.45

To jest: „Na ovom mestu postoji drugi prevod, i grčki predložak ima nekoliko stihova više, gde je zapisano: ,Evo vode, ko me sprečava da se krstim?‘: Filip mu reče: ,Ako veruješ svim srcem svojim, bićeš spasen.‘ On odgovori i reče: ,Verujem u Hrista, Sina Božjeg.‘ I zapovedi da kola stanu“, i tako dalje.

        Verovatnoća da je Beda koristio Kodeks Laudianus izuzetno je velika.



        Dr Strange takođe navodi da još nekoliko prevoda Dela apostolskih podržava uključivanje Dela 8:37.46  Među njima su sledeći:

jermenski prevod (nastao u 400-im, prvobitno sa sirijskog predloška 411. godine, ali potom, posle 430, temeljno usaglašen sa grčkim predloškom iz Konstantinopolja),

gruzijski prevod (preveden (uglavnom) sa jermenskog prevoda odnosno prevoda, kasnije u 400-im),

Jedan etiopski rukopis (tačna istorija nastanka i razvoja etiopskog prevoda predmet je rasprave, ali su Garima jevanđelja, najraniji etiopski rukopis bilo kog novozavetnog teksta, radiokarbonski datovana najkasnije u sredinu 600-ih),

holandski prevod (1200-e),

visokonemački prevod (Codex Teplensis) (1300-e), i provansalsko-katalonski prevod (1100-e) (predstavljen pariskim rukopisom #8086; koji ima mešavinu starolatinskih i vulgatnih čitanja, poput Kodeksa Vernigerodensisa).

            Pored toga, harklejanski sirijski prevod sadrži Dela 8:37, praćeno zvezdicom.47  To znači da se stih nalazio u rukopisu koji je Toma iz Harkela konsultovao 616. godine, kada je u manastiru Enaton, oko devet milja zapadno od Aleksandrije u Egiptu, izradio ovaj savesno urađeni sirijski prevod.  Kao osnovu za svoju reviziju filoksenovskog sirijskog prevoda (koji je i sam bio revizija Pešite, koja je do 600-ih bila standardni sirijski novozavetni tekst), Toma je upotrebio nekoliko grčkih rukopisa u Enatonu koje je smatrao dovoljno drevnim.  Najstariji prepis harklejanskog sirijskog prevoda jeste Vat. Syr. 268, koji je verovatno nastao u 600-im.

_______________

45 – Vidi stranu 42 toma 6 dela J. A. Gilesa Venerabilis Bedae – Commentaria in Scripturas Sacras (1844).

46 – Vidi stranu 196 dela The Problem of the Text of Acts, W. A. Strange, © Cambridge University Press, 1992. Njegov spisak dopunio sam podacima iz raznih izvora.

47 – Prepisi harklejanskog sirijskog prevoda izuzetno su međusobno slični; uključivanje Dela 8:37 praćeno zvezdicama potvrđeno je za rukopis Oxford 333, prema Eldonu Jayju Eppu na strani xii dela The Theological Tendency of Codex Bezae Cantebrigiensis in Acts, © Cambridge University Press, 1966.

            Jedan od rukopisa koje je Toma iz Harkela koristio za svoju reviziju teksta Dela apostolskih pokazuje izrazitu srodnost sa tekstom Papirusa 38, fragmenta iz poznih 200-ih koji sadrži tekst Dela 18:27-19:6 i 19:12-16.  Papirus 48, koji sadrži tekst Dela 23:11-16 i 23:24-29, još je jedan fragment iz 200-ih sa „zapadnim“ tekstom Dela apostolskih.



        (Ne znam da li arapski rukopis 151 na Sinaju, nastao 867. godine u Damasku, sadrži Dela 8:37 ili ne.  Verovatnoća je da ne sadrži, budući da mu je predložak bio sirijski.  Ipak, ne bi bilo naodmet proveriti.)



        Osim već pomenutih svedoka (uključujući stotine minuskula koji sadrže vizantijski tekst Dela apostolskih), sledeći grčki svedoci podržavaju izostavljanje Dela 8:37:48

P74 – 600-e, snažan predstavnik aleksandrijskog teksta.

H (014) – 900-e, vizantijski tekst

L (020) – 800-e, vizantijski tekst

P (025) – 800-e, vizantijski tekst

Ψ (044) – 800-e, u Delima uglavnom vizantijski

049 – 800-e, vizantijski tekst

056 – 900-e, vizantijski tekst

0142 – 900-e, vizantijski tekst. Vrlo blisko srodan sa 056. Tehnički gledano, minuskul.

33vid – u Delima uglavnom aleksandrijski

81 – 1044, izrazito aleksandrijski, tekst nalik na 066 (066 potiče iz 500-ih, ali nije sačuvan za Dela 8)

88* – 1100-e, sadrži belešku u kojoj stoji da je upoređen sa rukopisom koji je priredio Pamfilije (umro 309) u Cezareji (što može ukazivati na to da je umetanje Dela 8:37 posledica te provere)

104 – 1087, u Delima aleksandrijski

181 – 1000-e, donekle aleksandrijski

326 – 900-e, uglavnom aleksandrijski

330 – 1100-e, u Delima vizantijski

436 – 900-e, u Delima mešovit/aleksandrijski

_______________

48 – Vidi tekstualni aparat Grčkog Novog zaveta Ujedinjenih biblijskih društava (izdanje iz 1965. ima više podataka o ovoj varijantnoj jedinici nego izdanje iz 1993/2001), i stranu 14 dela The Variant Readings of the Western Text of the Acts of the Apostles (XIV) (Acts 81b-40), autora Josepa Ruis-Campsa i Jenny Read-Heimerdinger, prvobitno objavljenog na španskom kao niz članaka u časopisu Filologia Neotestamentaria, © Facultad de Filosofia y Letras – Universidad de Córdoba (España). Odlomak iz toma XV (2002) na internetu na http://rius-camps.cat/Notes%20filologiques%20Fets/14.-%20Act%208,%201b-40.pdf .

48 – Snimci rukopisa 2412 dostupni su na internet stranici zbirke Goodspeed Univerziteta u Čikagu, na http://goodspeed.lib.uchicago.edu/ms/index.php?doc=0922 . Dela 8:36 (bez 8:37) nalaze se na slici 25.

451 – 1000-e, u Delima vizantijski 614 – 1100-e, srodan sa rukopisima 453 i 2412

1175 – 1000-e, uglavnom aleksandrijski 1241 – 1100-e, u Delima vizantijski

1409 – 1300-e, mešovit tekst 1505 – 1100-e, tekst familije 2138

2127 – 1100-e, uglavnom vizantijski

2344 – u Delima uglavnom aleksandrijski, tekst je sličan rukopisu 33

2412 – 1100-e, tekst familije 213849 (rukopis 922 u zbirci Goodspeed. Snimci na internetu.)

2492 – 1200-e, u Delima vizantijski 2495 – oko 1400, tekst familije 2138

Osim već pomenutih svedoka, treba uzeti u obzir i sledeće dokaze:

● Svedočanstvo Vulgate nije dosledno. Kao što je ranije pomenuto, Kodeks Amiatinus – „jedan od najčistijih i najboljih prepisa Jeronimove Vulgate“, prema Christopheru de Hamelu – sadrži Dela 8:37.50 Potiče iz ranih 700-ih (mada pri proceni njegove tekstualne vrednosti nije toliko presudna njegova starost koliko njegova loza porekla 51). Kodeks Fuldensis, nastao 546. godine, ne sadrži Dela 8:37.52

_______________

49 – Snimci rukopisa 2401 dostupni su na internet stranici zbirke Goodspeed Univerziteta u Čikagu, na http://goodspeed.lib.uchicago.edu/ms/index.php?doc=0142 . Dela 8:36 (bez 8:37) nalaze se na slici 24.

51 – Vidi delo Doma Chapmana Notes on the Early History of the Vulgate Gospels za podatke o pozadini i tekstualnom rodoslovu teksta Kodeksa Amiatinusa.

52 – strana 453 dela Codex Fuldensis – Novum Testamentum Latine Interprete Hieronymo, Ernestus Ranke, 1888.

Izdanje Vulgate koje su priredili Wordsworth i White ne sadrži Dela 8:37; međutim, to je možda pre svega posledica uticaja grčkog vizantijskog teksta na svedoke kojima su Wordsworth i White davali prednost. Teško mi je da ubedim samog sebe da su tvorci Kodeksa Amiatinusa, Gutenberg,53 Remski Novi zavet i Komplutenska poliglota svi odreda uspeli da upotrebe pogrešan tekst Dela apostolskih kada su izabrali predloške koji su sadržali Dela 8:37.

● Pešita je verovatno nastala u poznim 300-im i standardizovana je tokom potonjeg veka (na način donekle analogan onome kako je Tindejlov engleski prevod Novog zaveta nastao, a zatim bio standardizovan, u razdoblju 1525-1611). Kodeks Khabouris, koji je možda najpoznatiji prepis Pešite u Sjedinjenim Državama, ne sadrži Dela 8:37.54 Pešita – koja je nastala najkasnije u 300-im – ne sadrži Dela 8:37, prema sirologu Sebastianu Brocku.55

● Bohairski prevod Dela apostolskih verovatno je nastao u 300-im. Najraniji sačuvani bohairski rukopis Dela apostolskih – papirusni kodeks Oriental 424, u biblioteci Chester Beatty – nastao je 1308. godine. Bohairski prevod ima Dela 8:38 odmah posle Dela 8:36, bez Dela 8:37.56

● Etiopski prevod Dela apostolskih verovatno je prvobitno nastao u 400-im, ali, kako izgleda, nijedan sačuvani etiopski prepis Dela apostolskih ne potiče iz vremena pre 1200-ih.57 Izuzev jednog etiopskog svedoka, etiopski dokazi ne podržavaju uključivanje Dela 8:37.

_______________

53 – Na http://www.gutenbergdigital.de/gudi/eframes/index.htm dostupni su digitalni snimci getingenske Gutenbergove Biblije. Međutim, umnožavanje snimaka je ograničeno. Dela 8:36, 37 i 38 mogu se videti u tomu 2 na kraju teksta na listu 289v i na početku teksta na listu 290r. Slika prikazana na prethodnoj strani samo je reprodukcija koju sam sâm napravio.

54 – Prepis teksta Dela apostolskih u Kodeksu Khabouris, koji je uradio S. P. Silver, praćen snimcima stranica rukopisa, dostupan je na http://www.dukhrana.com/khabouris/files/Khabouris%20Acts.pdf .

55 – Vidi stranu 29 dela The Bible in the Syriac Tradition, Sebastian Brock (strana 35 u izdanju iz 2006). Iako je Murdockovo izdanje Pešite iz 1915. donelo Dela 8:37 u uglastim zagradama, uz njih je stajala napomena u kojoj je pisalo: „Ovaj 37. stih ne nalazi se ni u jednom od ranijih izdanja i isključen je iz teksta londonskih izdanja iz 1816. i 1816.“ (Vidi The Syriac New Testament Translated into English from the Peshitto Version, James Murdock, 1915, H. L. Hastings & Sons.) Takođe, delo J. W. Etheridgea The Apostolic Acts and Epistles Translated from the Peschito (1849) nije sadržalo Dela 8:37; fusnota na strani 159 izričito kaže: „Stih 37 nedostaje u Pešiti.“

56 – Vidi digitalne strane #211-212 dela The Coptic Text of Acts, u izdanju koptskog društva St. Shenouda the Archimandrite Coptic Society, na http://ixoyc.net/data/Fathers/617.pdf .

57 – Vidi komentare Curta Niccuma u The Ethiopic Version and the „Western“ Text of Acts in Le Texte Occidental des Acts des Apôtres, na stranama 72 i 76 dela Transmission and Reception: New Testament Text-critical and Exegetical Studies, priredio David Parker, © 2006 Gorgias Press LLC.

● Teofilakt (1055-1107, pisao na grčkom), u svom komentaru na Dela apostolska, navodio je toliko opsežne citate da je njegov komentar praktično rukopis teksta Dela apostolskih sa dugim prekidima. Dela 8:34-40, uključujući stih 37, mogu se naći u Minjovom P.G., tom 125, u stupcima 636-637. Teofilakt ne daje nikakav komentar o stihu 37. Dalje u istom tomu, u stupcu 928, isti odlomak je ponovo naveden, a u stupcu 929 Teofilakt pominje evnuhovu veru.

Nekoliko opštih zapažanja:

● Uključivanje Dela 8:37 podržavaju rani (iz doba Rimskog carstva) patristički pisci na veoma različitim područjima.

● Uključivanje Dela 8:37 podržavaju tri patristička pisca (Irinej, Kiprijan i Poncije) čiji su rukopisi Dela 8 bili stariji od bilo kog danas sačuvanog rukopisa Dela 8 na bilo kom jeziku.

● Dela 8:37 dobro su potkrepljena ne samo „zapadnim“ svedocima nego i familijom 1739. Osim što se nalaze u 1739, Dela 8:37 imaju podršku članova te grupe: 322, 323, 429, 453, 522, 630, 945, 1704, 1891 i 2200.

● Dela 8:37 bila su preovlađujuće čitanje u starolatinskim prevodima Dela apostolskih, i afričkim i evropskim.

● Podrška rukopisa copG67 otežava održavanje teorije da su Dela 8:37 nastala kao latinska interpolacija koja je prodrla u nelatinske tekstove.

● Kombinacija À B A 81 Byz Sah Pesh protiv uključivanja Dela 8:37 veoma je snažna.

● Ako je B¨ savremen sa B, to bi dodatno proširilo ionako impresivan opseg rane podrške uključivanju Dela 8:37.

Još nešto što treba uzeti u obzir: Jovan 9:38-39a

        Jovan 9:38-39a glasi ovako:  „A on reče: Vjerujem, Gospode! I pokloni mu se. I reče Isus:“.  Ovaj odlomak nalazi se u tekstu svih većih savremenih prevoda.  Međutim, izostaje iz sedam ranih svedoka:  Papirusa 75, À\*, W, ranog koptskog (likopolitanski dijalekat) rukopisa Jovana nastalog u 300-im, fajumskog rukopisa (P. Mich. Inv. 3521), sahidskog rukopisa (P. Palau Ribes Inv. 183) i starolatinskog b (Codex Veronensis).  



        Iako su neki tekstualni kritičari, poput Philipa Wesleyja Comforta, predložili da je izostavljanje Jovana 9:38-39a izvorno, takvo rešenje podrazumeva da je Jovan ostavio prizor u 9. poglavlju donekle nedovršenim:  iako je slepi čovek upitan da li veruje u Sina Čovečjeg (ili, u Sina Božjeg, u vizantijskom tekstu), bez 9:38-39a nikada ne čujemo njegov odgovor; umesto toga, Isusove reči neprekinuto prelaze sa Njegove potvrde da je On Sin Čovečji, u stihu 37, na objavu suda u stihu 39.  Pomisao da bi Jovan napisao tako nedovršenu priču jednostavno je neuverljiva.



        Ali kako se onda objašnjava uklanjanje Jovana 9:38-39?  Pretpostavljam da je vrlo rani grčki rukopis Jevanđelja po Jovanu – dovoljno rani da su njegovi potomci uticali na više egipatskih prevoda – bio vlasništvo čteca, i da je kao takav taj prepis sadržao izvesne oznake pored određenih odlomaka od liturgijskog značaja.  Ovaj odlomak u Jovanu 9:38-39 bio je jedan od takvih odlomaka.  Čtečeve

oznake, kojima je bila svrha da skrenu pažnju na odlomak, prepisivač je pogrešno razumeo kao da znače da označene odlomke treba izbaciti, pa je taj odlomak izbacio.

        Ista pojava koja je izazvala gubitak Jovana 9:38-39 u značajnoj grani ranog aleksandrijskog toka prenošenja mogla se ponoviti – u tekstualnoj liniji još većeg uticaja – u 8. poglavlju Dela apostolskih, gde nailazimo na još jedan odlomak koji se lako mogao upotrebiti u liturgiji, pri krštenjima u ranoj crkvi.



        (Usput napominjem da je ovaj činilac – uticaj prepisivačevog pogrešnog razumevanja oznaka u čtečevom prepisu – oznaka pored određenih odlomaka koji su imali poseban tretman u bogosluženjima i pri vršenju svetih obreda kao što je krštenje – u stanju da objasni više kraćih čitanja u aleksandrijskom tekstu jevanđelja i Dela apostolskih.)

Zaključak

        Verujem da Dela 8:37 treba zadržati u tekstu.  Ako ih prati fusnota, ta fusnota treba da bude uravnotežena:  fusnota treba da obavesti čitaoca da stih, iako se ne nalazi u većini rukopisa niti u najstarijim rukopisima, ima veoma ranu i široko rasprostranjenu patrističku podršku.

●●●●●●●

Za dalje proučavanje:

■ Josep Ruis-Camps i Jenny Read-Heimerdinger, The Variant Readings of the Western Text of the Acts of the Apostles (XIV) (Acts 81b-40), Filologia Neotestamentaria, tom XV (2002), strane 111-132. Facultad de Filosofia y Letras – Universidad de Córdoba (España). Odlomak na internetu na

http://rius-camps.cat/Notes%20filologiques%20Fets/14.-%20Act%208,%201b-40.pdf

■ William A. Strange, The Problem of the Text of Acts, © Cambridge University Press, 1992. (Society for New Testament Studies Monograph Series 71.) Dr Strange je trenutno arhiđakon Kardigana, u Velsu. Njegova monografija se može kupiti na Amazonu:

http://www.amazon.com/Problem-Society-Testament-Studies-Monograph/dp/0521413842 .

■ Kurt Aland, Der Neutestamentliche Text in der Vorkonstantinischen Epoche, PLÉROMA. Salus carnis. Homenaje a Antonio Orbe (E. Romero-Pose, ur., Santiago de Compostela 1990), strane 66-70.

(Nisam koristio ovaj materijal, koji je pisan na nemačkom, ali ga je dr Strange preporučio.)

■ Eldon Jay Epp, The Theological Tendency of Codex Bezae Cantebrigiensis in Acts, © Cambridge University Press, 1966. (Society for New Testament Studies Monograph Series 71.)

■ James Hardy Ropes, The Beginnings of Christianity, tom 3 (1926), Macmillan & Co.

■ Joël Delobel, The Nature of „Western“ Readings in Acts, u Recent Developments in New Testament Textual Criticism, strane 69-94, priredili Wim Weren i Dietrich-Alex Koch, © 2003 Koninklijke Van Gorcum.

■ Curt Niccum, The Ethiopic Version and the „Western“ Text of Acts in Le Texte Occidental des Acts des Apôtres, u Transmission and Reception: New Testament Text-critical and Exegetical Studies, priredio David Parker, © 2006 Gorgias Press LLC.

■ Thomas C. Geer, Jr., Family 1739 in Acts (Society of Biblical Literature Monograph Series #48),

DALJE ČITANJE

DELA 8:37 I KRSNA ISPOVEST