Davagandista ponovo pretvara Muhameda u boga! 1. deo

Postalo je očigledno da Pol Bilal Vilijams jednostavno ne zna kada da odustane, niti je zainteresovan da išta nauči iz svojih grubih grešaka i promašaja. Vilijams neprestano ponavlja iste tvrdnje koje ne samo da su iznova i iznova pobijene, nego se na kraju okreću protiv njega samog time što dokazuju da je islam lažna religija i da je Muhamed lažni prorok.

Uzmimo, na primer, sledeću objavu koja pokušava da dokaže da su Jevreji i hrišćani uzeli svoje verske autoritete za bogove koje obožavaju umesto Boga:

„Oni, pored Allaha, bogovima smatraju svoje sveštenike, i svoje monahe i Mesiju, Marijinog sina.“. „A naređeno im je da obožavaju samo jedinog Allaha – nema istinskog boga osim Njega. Uzvišen je On u odnosu na one koje Njemu pridružuju u obožavanju.“ [9:31]

Jednom prilikom, dok je Allahov Poslanik učio ovaj ajet, Adi bin Hatim reče: "O Allahov Poslaniče! Oni ih ne obožavaju (tj. rabine i monahe)."

Allahov Poslanik reče: "Svakako da ih obožavaju. [Oni (tj. rabini i monasi) su dozvoljene stvari proglašavali zabranjenim, a zabranjene dozvoljenim, i oni (tj. Jevreji i hrišćani) su ih sledili; i time su ih zaista obožavali].

Prorok Muhamed

Islam2001.tumblr.com

Izvor: Prenose Ahmed, At-Tirmizi i Ibn Džerir (Jevrejima i hrišćanima je zapoveđeno da obožavaju jednoga Boga)

Prema Muhamedu, kad god neko prihvati odluke rabina i monaha kojima se izričito zaobilaze i/ili poriču Božje objavljene zapovesti, on ih time zapravo uzdiže na nivo božanstva, odnosno obožava ih.

Kao što ćemo upravo videti, to je tačno ono što su muslimani učinili u slučaju Muhameda, a tu činjenicu Vilijams posredno potvrđuje u sledećem odgovoru jednom hrišćaninu:

Pol Vilijams 8. mart 2013. u 23:41

Mojsije i Isus poslati su samo Jevrejima. Isus nije ukinuo Zakon, iako ti sam živiš ne obazirući se na njega, ludače (jedeš li svinjetinu?)

Prema islamu, konačni poslanik i prorok poslat je SVEM čovečanstvu, a šerijat ukida sve prethodne pravne sisteme, ali jevrejski zakon i šerijat veoma su slični.

Zašto ne slediš ni Isusovo ni Muhamedovo učenje, ludače?

Vilijamsov poziv da se slede učenja Isusa i Muhameda, koji su podržavali Mojsijev zakon — a posebno zapovest kojom se zabranjuje svinjetina, odnosno svinjsko meso uopšte — pokazuje da njemu zapravo nije stalo ni do doslednosti ni do poštenja. Da mu je zaista bilo stalo do doslednosti i poštenja, ne bi imao drugog izbora nego da osudi Muhameda zato što je sebe pretvorio u boga koji je od svojih sledbenika zahtevao da ga obožavaju.

Taj nedostatak brige za istinu objašnjava zašto je Vilijams zgodno propustio da pomene da je, iako je Mojsije zabranio jedenje svinje, ovaj blagosloveni Božji sluga zabranio i jedenje kamiljeg mesa:

„I reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći im: Kažite sinovima Izrailjevim i recite: Ovo su životinje koje ćete jesti između svijeh životinja na zemlji: Što god ima papke i papci su mu razdvojeni i preživa između životinja, to jedite. Ali onijeh što samo preživaju ili što samo imaju papke razdvojene, ne jedite, kao što je kamila, jer preživa ali nema papaka razdvojenih; da vam je nečista;“ Levitska 11:1-4

„Ne jedi ništa gadno. Ovo su životinje koje ćete jesti: goveče, ovcu, kozu, Jelena, srnu, bivola, divokozu, jednoroga i kozu kamenjaču; I sve životinje koje imaju papke rascijepljene na dvoje, i koje preživaju između životinja, njih jedite. Ali ne jedite onijeh koje samo preživaju ili koje samo imaju papke rascijepljene na dvoje“ „kamile“, „zeca, pitomoga zeca, jer preživaju a nemaju papaka razdvojenijeh;“ „da vam je nečisto;“. Ponovljeni zakoni 14:3-7

Mojsijeva Tora je takođe zabranila određene vrste vodenih životinja, naročito one koje nemaju peraja i krljušt (Levitska 11:9-12; Ponovljeni zakoni 14:9-10).

Očigledno je zašto je Vilijams odlučio da zanemari te delove Zakona i da se umesto toga usredsredi na pitanje svinjetine. Vilijams je svestan da ove konkretne zabrane osuđuju Muhameda kao lažnog proroka jer je on, za razliku od Mojsija, dozvolio svojim sledbenicima da jedu kamilje meso:

„Stvara i stoku koja teret nosi“ „i onu od koje je prostirka; jedite deo onoga čime vas opskrbljuje Allah,“, „a ne sledite đavolje stope, zaista vam je on otvoreni neprijatelj, i to osam životinja u paru: par ovaca i par koza. Reci: „Da li je On zabranio mužjake ili ženke, ili ono što se nalazi u utrobama ženki? Obavestite me pouzdano, ako je istina to šta govorite“,“ „i par kamila“, „i par goveda. Reci: „Da li je On zabranio mužjake i ženke i ono što se nalazi u utrobama ženki? Da li ste vi bili prisutni kad vam je Allah to propisao?“ Ima li onda većeg nepravednika od onoga koji, ne znajući istinu, izmišlja laži o Allahu da bi ljude u zabludu doveo? Allah sigurno neće da uputi na Pravi put ljude koji su nepravednici. Reci: „Ja ne vidim u ovome što mi se objavljuje da je ikome zabranjeno da jede ma šta drugo osim uginule životinje, ili krvi koja ističe, ili svinjskog mesa, to je, zaista, pogano, ili što je kao vid neposlušnosti zaklano u nečije drugo, a ne u Allahovo ime.“ A bude li ko primoran, ne želeći to i ne preterujući u tome, pa tvoj Gospodar je, zaista, Oprostitelj greha, Milostivi.“ „Jevrejima smo sve životinje koje imaju kopita ili kandže zabranili, a od goveda i brava njihov loj, osim onog sa leđa ili sa creva, ili onog pomešanog sa kostima.“: „Time smo ih zbog njihove nepravde kaznili; i Mi, zaista, govorimo istinu. A ako ti oni ne budu verovali, ti reci: „Gospodar vaš je posednik neizmerne milosti, ali kazne Njegove ne bivaju pošteđeni ljudi grešnici.““ S. 6:142-147

„A kamile smo vam učinili jednim od Allahovih znamenja“: „i vi u njima imate dobro; zato spominjite Allahovo ime nad njima, kada budu za klanje pripremljene, a kada se to završi, jedite meso, a nahranite i onoga koji ne prosi, a i onog koji prosi; tako smo vam ih potčinili da biste zahvalni bili.“ S. 22:36

Hadisi takođe pominju slučajeve u kojima je Muhamed žrtvovao kamile i delio njihovo meso ljudima:

Preneo Enes ibn Malik:
Allahov Poslanik je u Medini klanjao četiri rekata podne-namaza, a mi smo bili u njegovom društvu, i dva rekata ikindija-namaza u Zul-Hulejfi, a zatim je tu prenoćio do zore; onda je uzjahao, a kada je stigao do El-Bejde, hvalio je i slavio Allaha i izgovorio tekbir (tj. Elhamdulillah, Subhanallah i Allahu ekber). Zatim su on i ljudi s njim proučili telbiju s namerom da obave hadž i umru. Kada smo stigli (u Meku), naredio nam je da izađemo iz ihrama (nakon obavljene umre) (to je traženo samo od onih koji sa sobom nisu imali hedj (životinju za žrtvovanje)) sve do dana tervije, tj. osmog zul-hidžeta, kada su obukli ihram za hadž. Prorok je žrtvovao mnogo kamila (koljući ih) sopstvenim rukama, stojeći. Dok je Allahov Poslanik bio u Medini, žrtvovao je dva rogata ovna, crne i bele boje, u ime Allaha." (Sahih al-Buhari, tom 2, knjiga 26, broj 623)

Preneo Alija:
Prorok me je poslao da nadgledam (klanje) budna (hedj-kamila) i naredio mi je da razdelim njihovo meso, a zatim mi je naredio da razdelim njihove pokrivače i kože. Alija je dodao: "Prorok mi je naredio da nadgledam klanje (budna) i da mesaru ništa (od njihovih tela) ne dam kao naknadu za klanje." (Sahih al-Buhari, tom 2, knjiga 26, broj 774)

Muhamed je otišao čak toliko daleko da je SVE vodene životinje proglasio dozvoljenim za jelo!

„Vama se dopušta da u moru lovite i da ulov jedete,“, „da se njime vi i putnici koristite, a zabranjuje vam se da na kopnu lovite dok obrede hodočašća obavljate. I bojte se Allaha, pred Kojim ćete da budete sabrani.“ S. 5:96 Muhamed Asad

„I On je Taj Koji je potčinio more,“, „da iz njega jedete sveže meso“, „i da vadite nakit koji nosite - ti vidiš lađe kako ga seku da biste nešto iz obilja Njegovog stekli i da biste zahvalni bili.“ S. 16:14

Ono što ovome daje posebnu ironiju jeste to što su se Jevreji žalili Muhamedu zbog toga što je dozvolio neka jela koja je Bog zabranio, koristeći to kao dokaz da on ne sledi Avraamovu veru!

(Svaka hrana je bila dozvoljena sinovima Izrailjevim) svaka hrana koja je danas dozvoljena Muhamedu i njegovoj zajednici bila je dozvoljena i sinovima Izrailjevim, sinovima Jakovljevim, (osim onoga što je Izrailj) Jakov ((sam sebi) zabranio) putem zaveta, ((u danima) pre nego što je Tora objavljena) pre objave Tore Mojsiju, Jakov je sebi zabranio meso i mleko kamila. Kada je ovaj ajet objavljen, Prorok je upitao Jevreje: "Šta je to Jakov sebi zabranio od hrane?" Oni rekoše: "nije sebi zabranio nijednu vrstu hrane, a sve što je nama danas zabranjeno, kao što je kamilje meso i drugo, već je bilo zabranjeno svim prorocima, od Adama do Mojsija. Samo vi takve stvari činite dozvoljenim." A tvrdili su da su te stvari zabranjene i u Tori. Zato je Allah rekao Muhamedu: (Reci) im: (Donesite Toru i pročitajte je (nama)) gde su one zabranjene (ako istinu govorite) u svojoj tvrdnji. Ali oni nisu uspeli da donesu Toru i znali su da su lažovi, jer u Tori nije bilo ničega što bi potkrepilo njihovu tvrdnju. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn 'Abbâs, Kuran 3:93; podebljanje naše)

Kada su Jevreji rekli Proroku: "Tvrdiš da slediš Avraamovu veru, ali Avraam nije jeo kamilje meso niti pio kamilje mleko", objavljeno je sledeće: Svaka hrana je bila dozvoljena sinovima Izrailjevim osim onoga što je Izrailj, Jakov, zabranio sebi, naime kamila: kada ga je zadesio išijas ('irq al-nasā), zavetovao se da, ako ozdravi, više neće jesti od toga, pa mu je to bilo zabranjeno; pre nego što je Tora objavljena, a to je bilo posle Avraamovog vremena, jer u njegovo vreme to nije bilo zabranjeno, kako su oni tvrdili. Reci im: "Donesite sada Toru i čitajte je, da bi se pokazala istinitost onoga što govorite, ako istinu govorite", u onome što govorite; oni su zanemeli i nisu je [Toru] doneli. Bog, uzvišen neka je, tada reče: (Tafsir Al-Jalalayn; podebljanje naše)

Nažalost po Vilijamsa, to nisu jedini propisi koje je Muhamed ukinuo.

Još jedna zapovest koju je Muhamed prekršio jeste svetkovanje subote, iako ju je Bog izričito odredio kao znak saveza koji je preko Mojsija sklopio sa Izrailjem:

„I reče Gospod Mojsiju govoreći: A ti kaži sinovima Izrailjevijem i reci: Ali subote moje čuvajte, jer je znak između mene i vas od koljena do koljena, da znate da sam ja Gospod koji vas posvećujem. Čuvajte dakle subotu, jer vam je sveta; ko bi je oskvrnio, da se pogubi; jer ko bi god radio kakav posao u nju, istrijebiće se ona duša iz naroda svojega. Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi. Zato će čuvati sinovi Izrailjevi subotu praznujući subotu od koljena do koljena zavjetom vječnim. To je znak između mene i sinova Izrailjevih dovijeka; jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, a u sedmi dan počinu i odmori se.“ Izlazak 31:12-17 – upor. 20:8-11; Ponovljeni zakoni 5:12-15; Isaija 56:1-8, 58:13-14

Ozbiljnost svetkovanja subote vidi se iz činjenice da su svi koji bi bili uhvaćeni u njenom namernom kršenju morali biti pogubljeni bez milosti:

„Ali ko od sile zgriješi između rođenijeh u zemlji ili između došljaka, on ruži Gospoda; neka se istrijebi ona duša iz naroda svojega. Jer prezre riječ Gospodnju, i zapovijest njegovu pogazi; neka se istrijebi ona duša; bezakonje je njezino na njoj. A kad bijahu sinovi Izrailjevi u pustinji, nađoše jednoga gdje kupi drva u subotu. I koji ga nađoše gdje kupi drva, dovedoše ga k Mojsiju i k Aronu i ka svemu zboru. I metnuše ga pod stražu, jer ne bješe kazano šta će se činiti s njim. A Gospod reče Mojsiju: Neka se pogubi taj čovjek; neka ga zaspe kamenjem sav zbor iza okola. I sav zbor izvede ga iza okola i zasuše ga kamenjem, i umrije, kao što zapovjedi Gospod Mojsiju.“ Brojevi 15:30-36

Sam Kuran priznaje težinu kršenja subote, budući da govori o grupi Jevreja koje je Alah pretvorio u svinje i majmune zato što su prekršili subotu!

„Vama je poznato šta se dogodilo onima od vas“ „koji su subotu oskrnavili“, „pa smo im Mi kazali: "Budite majmuni prezreni!"“ S. 2:65 - upor. 4:47; 7:163-164

„I iznad njih smo brdo digli, zbog zaveta koji su dali, i rekli smo im: „Na kapiju pognutih glava uđite!“ I još smo rekli: „Subotu ne skrnavite!“ I od njih smo čvrsto obećanje uzeli.“ S. 4:154

Pa ipak, uprkos tim izričitim izjavama i upozorenjima, Muhamed je podsticao svoje sledbenike da obeščaste Božju subotu tako što je namerno izabrao petak, čime je hteo da ponizi Jevreje i hrišćane:

Preneo Ebu Hurejre:
Čuo sam Allahovog Poslanika kako kaže: "Mi (muslimani) smo poslednji (koji dolazimo), ali (ćemo biti) prvi na Dan vaskrsenja, iako su ranijim narodima Sveta pisma data pre nas. I to je bio njihov dan (petak) čije im je obeležavanje bilo propisano, ali su se oko njega razišli. Zato nas je Allah uputio na njega (petak), a svi ostali ljudi su iza nas u tom pogledu: jevrejski (sveti dan je) sutra (tj. subota), a hrišćanski (je) prekosutra (tj. nedelja)." (Sahih al-Buhari, tom 2, knjiga 13, broj 1; vidi i broj 21)

Preneo Ebu Hurejre:
Prorok je rekao: "Mi smo poslednji (koji dolazimo), ali ćemo biti prvi na Dan vaskrsenja; narodima je Knjiga (tj. Sveto pismo) data pre nas, a nama je Sveta knjiga data posle njih. To je (tj. petak) dan oko koga su se oni razišli. Tako je sledeći dan (tj. subota) propisan Jevrejima, a dan posle njega (tj. nedelja) hrišćanima. Svakom muslimanu je dužnost da opere glavu i telo (barem) jednom u svakih sedam dana (tj. petkom)." (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 56, broj 693)

Muhamed je takođe lažno tvrdio da je subota određena samo za one koji su se oko nje razišli:

„Svetkovanje subote propisano je onima koji su imali o njoj različita mišljenja, i tvoj Gospodar će na Sudnjem danu da presudi u vezi sa onim u čemu su se razilazili.“ S. 16:124 Šakir

Evo šta je čuveni muslimanski tumač Ibn Kesir napisao o tom odlomku:

Propisivanje subote Jevrejima

Nema sumnje da je Allah svakom narodu propisao po jedan dan u sedmici u koji bi se ljudi okupljali da Ga obožavaju. Za ovaj ummet propisao je petak, jer je to šesti dan, u kome je Allah dovršio i usavršio svoje stvaranje. Toga dana je sabrao i upotpunio svoje blagodati prema svojim slugama. Rečeno je da je Allah taj dan propisao sinovima Izrailjevim preko svog proroka Musaa, ali su ga oni izmenili i izabrali subotu, jer je to bio dan u koji Stvoritelj nije ništa stvorio, budući da je svoje stvaranje dovršio u petak. Allah im je u zakonima Tevrata (Tore) učinio obaveznim držanje subote, rekavši im da svetkuju subotu. Istovremeno im je rekao da slede Muhameda kada bude poslat, i uzeo je od njih obećanja i savez o tome. Zato Allah kaže…

<„Svetkovanje subote propisano je onima koji su imali o njoj različita mišljenja“,>

Mudžahid je rekao: "Oni su svetkovali subotu, a zanemarili petak." Zatim su nastavili da svetkuju subotu sve dok Allah nije poslao Isaa, sina Merjeminog. Rečeno je da im je on rekao da to promene u nedelju, a rečeno je i da nije napustio zakone Tevrata osim nekoliko propisa koji su ukinuti, te da je nastavio da svetkuje subotu sve dok nije uzdignut (na nebo). Kasnije su hrišćani u vreme Konstantina bili ti koji su to promenili u nedelju, kako bi se razlikovali od Jevreja, i počeli su da se mole prema istoku umesto da budu okrenuti prema Kupoli (tj. Jerusalimu). A Allah najbolje zna. U dva Sahiha je preneseno da je Ebu Hurejre čuo Allahovog Poslanika kako kaže…

Ovu verziju zabeležio je El-Buhari. Preneseno je da su Ebu Hurejre i Huzejfa rekli da je Allahov Poslanik rekao…

Preneo ga je Muslim. (Tefsir Ibn Kesira)

Tako Muhamed ne samo da je prekršio subotu, nego je otišao i toliko daleko da je namerno izabrao dan kojim je mogao da istakne svoju nadmoć nad Jevrejima koji su se držali izričite Božje zapovesti da poštuju subotu!

Time, međutim, Muhamed stoji osuđen zbog svojevoljnog prkošenja Bogu, budući da je namerno prekršio zapovest koja je data Mojsiju.

Sada dolazimo do poslednjeg primera koji dokazuje da je Muhamed sebe pretvorio u predmet obožavanja.

Bog je upozorio Izrailjce da se ne žene ponovo svojim razvedenim ženama koje su se u međuvremenu udale za drugoga:

„Kad ko uzme ženu i oženi se njom, pa se dogodi da mu ona ne bude po volji, što on nađe na njojzi štogod ružno, neka joj napiše knjigu raspusnu i da joj u ruke, pa neka je otpusti iz svoje kuće. A ona otišavši iz kuće njegove, ako otide i uda se za drugoga, Pa ako ovaj drugi muž omrzne na nju i napiše joj knjigu raspusnu i da joj u ruku, i otpusti je iz svoje kuće, ili ako umre ovaj drugi muž koji se oženi njom, Tada pređašnji muž koji je otpusti ne može je opet uzeti za ženu, pošto se s njega ona oskvrnila, jer je gad pred Gospodom.“ „jer je gad pred Gospodom“. „Tako ne daj da se griješi zemlja koju ti Gospod Bog tvoj daje u našljedstvo.“ Ponovljeni zakoni 24:1-4

„Govore: Ako ko pusti ženu svoju, i ona otišavši od njega, uda se za drugoga, hoće li se onaj vratiti k njoj? Ne bi li se sasvijem oskvrnila ona zemlja? A ti si se kurvala s mnogim milosnicima; ali opet vrati se k meni, veli Gospod. Podigni oči svoje k visinama, i pogledaj gdje se nijesi kurvala; na putovima si sjedela čekajući ih“ „kao Arapin u pustinji“, „i oskvrnila si zemlju kurvarstvom svojim i zloćom svojom.“ Jeremija 3:1-2

Još jednom, Muhamed se svojevoljno suprotstavio Bogu. Ne samo da je dozvolio čoveku da oženi svoju bivšu suprugu koja se u međuvremenu udala za drugoga, nego je i propisao kao zakon da žena mora imati odnos sa sadašnjim mužem pre nego što bi mogla da se vrati prethodnom!

U islamu se čovek koji bivšu suprugu čini dozvoljenom za njenog prethodnog muža naziva muhallil, tj. onaj koji ženu čini halal (dopuštenom)!

„Razvod može biti dva puta, nakon čega se ona, ili lepo i pravedno zadržava, ili joj se uz dobročinstvo poslednji razvod daje! A vama nije dopušteno da uzimate bilo šta od onoga što ste im darovali, osim ako se njih dvoje plaše da Allahove propise neće da izvršavaju. A ako se bojite da njih dvoje Allahove propise neće da izvršavaju, onda im nije greh da se ona otkupi. To su Allahove granice, pa ih ne prekoračujte! A oni koji Allahove granice prekoračuju, to su pravi nepravednici! A ako je opet razvede, ona mu nije nakon toga dopuštena“ „sve dok se ne uda za drugog muža. Pa ako je i on razvede“. „onda njima dvoje nije greh da se jedno drugom vrate, ako misle da će Allahove propise izvršavati. To su Allahove granice koje On objašnjava ljudima koji znaju.“ S. 2:229-230

Sledeći hadisi objašnjavaju kako je ovaj propis trebalo sprovoditi:

Prenela Aiša:
Rifa'a el-Kurazi je neopozivo razveo svoju ženu (tj. taj razvod je bio konačan). Kasnije se njome oženio Abdur-Rahman ibn ez-Zubejr. Ona dođe Proroku i reče: "O Allahov Poslaniče! Bila sam Rifa'ina žena i on me je razveo tri puta, a zatim sam se udala za Abdur-Rahmana ibn ez-Zubejra, koji, Allaha mi, nema ništa osim nečega nalik ovoj resi, o Allahov Poslaniče", pokazujući resu koju je uzela sa svog pokrivača. Ebu Bekr je sedeo sa Prorokom, dok je Halid ibn Said ibn el-As sedeo na vratima sobe čekajući dopuštenje da uđe. Halid poče da doziva Ebu Bekra: "O Ebu Bekre! Zašto ne ukoriš ovu ženu zbog onoga što otvoreno govori pred Allahovim Poslanikom?" Allahov Poslanik ne učini ništa osim što se osmehnu, a zatim reče (ženi): "Možda želiš da se vratiš Rifa'i? Ne, (to nije moguće), sve dok ne budeš uživala u polnom odnosu s njim (Abdur-Rahmanom) i dok on ne bude uživao u polnom odnosu s tobom." (Sahih al-Buhari, tom 8, knjiga 73, broj 107)

Jahja mi je preneo od Malika, od el-Misvera ibn Rifaa el-Kurazija, od ez-Zubejra ibn Abd ar-Rahmana ibn ez-Zubejra, da je Rifaa ibn Simval razveo svoju ženu Tamimu bint Vehb, u vreme Allahovog Poslanika, neka ga Allah blagoslovi i podari mu mir, tri puta. Zatim se ona udala za Abd ar-Rahmana ibn ez-Zubejra, a on se okrenuo od nje i nije mogao da konzumira brak, pa se rastao od nje. Rifaa je hteo ponovo da je oženi i to je spomenuto Allahovom Poslaniku, a on mu je zabranio da je oženi. Rekao je: "Ona ti nije halal sve dok ne okusi slast snošaja." (Malikova Muveta, knjiga 28, broj 28.7.17)

Dakle, Muhamed dozvoljava ono što Jahve osuđuje kao sramotno i odvratno!

U svetlu svega rečenog, Vilijams nema drugog izbora nego da prizna da je Muhamed sebe učinio bogom pored Alaha. Vilijams sada mora da prihvati činjenicu da je, prema Muhamedovim sopstvenim tvrdnjama, njegov prorok postao predmet obožavanja, a time i idol, budući da je učinio dozvoljenim ono što je Bog nazvao nedozvoljenim, i nedozvoljenim ono što je Bog odredio kao dozvoljeno.

Stoga Vilijams mora da bude iskren prema svojim čitaocima i prizna da je rob Muhameda, koga obožava kao još jedno božanstvo pored Alaha.

Za Vilijamsa problemi tek počinju, kao što ćemo videti u drugom delu našeg odgovora.