Danilov dijadski monoteizam
Prorok Danilo je video viziju u kojoj je ugledao dve različite božanske Ličnosti kako večno vladaju čitavim svetom, i u kojoj su ih obožavali svi narodi i svi ljudi na svim jezicima:
„Posmatrao sam dok se ne postaviše prijestoli, i Starac dana ne sjede, i na njemu odijelo bijelo kao snijeg, i vlasi glave Njegove kao čista vuna, a prijesto Njegov plamen ognjeni, točkovi Njegovi oganj plamteći. Rijeka ognjena je proticala ispred Njega, tisuće tisuća su mu služile, i neizbrojno mnoštvo stajalo pred Njim; sud zasjede i knjige se otvoriše.“… „Vidjeh u noćnom viđenju i, gle, sa oblacima nebeskim kao da dolazaše Sin Čovječji i da stiže do Starca dana i pred Njega bi priveden. I dade Mu se vlast i čast i carstvo, i svi narodi i plemena i jezici da Mu služe; vlast Njegova je vlast vječna, koja neće proći, i carstvo Njegovo neće se razrušiti.“… „Carstvo, pak, i vlast i veličanstvo careva koji su pod cijelim nebom dade se Svetima Višnjega, a Carstvo Njegovo je Carstvo vječno, i sve vlasti Njemu će služiti i slušati Ga.“ Danilo 7:9-10, 13-14, 27, New International Version (NIV)
Aramejska reč elyonin je u množini i doslovno znači „Najviši/Najuzvišeniji". Iz konteksta je očigledno da množina jasno upućuje na Starca danima i Sina Čovečijeg, budući da njih dvojica zajedno i zauvek vladaju nad svim stvorenjem.
Sledeći tumač iznosi na videlo značaj Danilove slikovitosti i ono što ona podrazumeva o složenoj prirodi jednoga istinitog Boga Izrailja:
„Slikovitost oblaka u ovom prizoru je značajna… Ali daleko najčešće se ona vezuje za teofanije – to jest, za javljanja Boga. Pedeset osam od osamdeset sedam pojavljivanja reči anan nalazi se u kontekstu Božjeg prisustva.63 Naročito Petoknjižje govori o vidljivim ispoljavanjima Jahveove slave u oblaku na vrhu Sinaja i nad šatorom od sastanka (npr. Izlazak 24:16; 40:34-35), a njegovo prisustvo u stubu od oblaka vodi narod kroz pustinju (npr. Brojevi 14:14; Ponovljeni zakoni 31:15). I kasniji tekstovi o hramu pominju oblak (1. Carevima 8:11; Jezekilj 10:4).
„Ali nije značajno samo prisustvo oblaka u Danilu 7 – već znamo da je Jahve (Starac danima) prisutan u prestonoj dvorani (vidi gore o 7:9-10). Ono što je kod oblaka u Danilu 7 posebno značajno jeste to što neko dolazi s njima (7:13b). Mi koji stojimo izvan Danilovog konteksta lako bismo mogli zamisliti nekoga kako ulebdeva u prestonu dvoranu na klobučastoj gomili oblaka,64 ali to verovatno nije ono što je Danilo video. U svom starom bliskoistočnom kontekstu, Danilo bi video nekoga kako jaše oblake poput bojnih kola. Stari zavet govori o Jahveu koji jaše svoja oblačna kola kroz nebesa (Psalam 104:3; up. Psalam 65:5[4], gde je slika jahača prisutna a da oblaci nisu izričito pomenuti), a proroci govore o Jahveu koji jaše na oblaku u sudu (Isaija 19:1; up. Jeremija 4:13; Naum 1:3). U širem hananskom svetu, bog oluje Baal bio je Jahač oblaka koji je upravljao vremenskim prilikama, a time i poljoprivrednom plodnošću. Naoružan munjom, darivao je kišu vernim obožavaocima. U Ugaritu, gradu-državi iz petnaestog veka pre n. e. na sirijskoj obali severno od Izrailja, Baal je bio božanski junak koji je porazio Jama, kada je bog mora pokušao da postane bog nad panteonom. Baalova pobeda donela mu je kraljevsku vlast među bogovima i on je služio kao namesnik pod svojim ocem, vrhovnim bogom Elom, ostarelim i mudrim likom koji je predsedavao svetom i kome je služio božanski savet.
„Ne propustite ono što se dešava u Danilovoj viziji. Tu je ognjeni prizor koji okružuje Jahvea, koji sedi na prestolu, i tu je oblak na kome neko jaše. U Starom zavetu Jahve jeste onaj koji jaše na oblacima. U ovoj jednoj jedinoj viziji postoje dve Jahveove figure: Starac danima na prestolu i Jahve koji jaše na oblaku i prima večno pravo da vlada. Danilo je gledao dve sile na nebu – onu na prestolu i namesnika, koji deli Jahveovu suštinu i prima večno gospodstvo i vlast.
„Danilova vizija prestone dvorane pruža zapanjujući prikaz božanskog saveta u izrailjskom bogoslovlju i istovremeno ističe njegovu najznačajniju razliku u odnosu na druge božanske savete starog Bliskog istoka. U hananskom božanskom savetu, Jahač oblaka bio je Elov namesnik i primio je večno pravo da vlada kada je porazio Jama. Ali Baal je bio drugi bog, različit od Ela. U izrailjskom božanskom savetu, međutim, položaj namesnika ‚nije popunio neki drugi bog, već sam Jahve u drugom obliku. Ta „ipostas" Jahveova bila je iste suštine kao i Jahve, ali zasebna, druga ličnost.'65 Na čelu Izrailjevog božanskog saveta stajao je Jahve (El/Elohim), ali je njegov namesnik delio Jahveovu suštinu. To ima dubokosežne posledice po razumevanje monoteizma prema Starom zavetu. Izrailjev božanski savet imao je ‚drugu ličnost' koja deli Jahveovu suštinu – upravo ono što je bilo potrebno da bi se razumela Isusova tvrdnja u Novom zavetu da je jedno sa Ocem.66" (Wendy Widder, Daniel: A Discourse Analysis of the Hebrew Bible (23) (Zondervan Exegetical Commentary on the Old Testament), Daniel L. Block (glavni urednik) [Zondervan Academic, 2023], str. 378-380; naglasak moj)
I:
„Možda je drugi razlog zbog koga je ‚Sin Čovečiji' bio Isusov omiljeni naziv taj što upravo u Danilovoj viziji iz 7. poglavlja nalazimo najjasniju starozavetnu sliku božanskog saveta, a u njoj i Isusov odnos prema Jahveu – verovatno istinu o njemu koju su njegovi slušaoci najteže shvatali i prihvatali. U Danilovoj viziji izrailjskog božanskog saveta, Jahve je sedeo na čelu saveta, ali je delio svoju suštinu sa drugom silom koja je bila zaseban lik,142 kome je dao večno gospodstvo i vlast. Ovaj prikaz božanskog saveta pokazuje da je starozavetni ‚monoteizam' imao mesta za ‚drugu ličnost'. Možda je vraćanje slušalaca na viziju iz Danila 7 bio Isusov ponovljeni poziv ljudima da ga prepoznaju kao tu drugu ličnost, da razumeju i poveruju da je on jedno sa Ocem (vidi raspravu gore, str. 378-380).143
„Znamo da je bar Isusova obrazovana publika razumela šta on čini kada tvrdi da je ‚Sin Čovečiji'. To znamo zato što su ga optužili za bogohuljenje kada je taj naziv upotrebio na svom suđenju. Isus je rekao Sinedrionu: „od sada ćete vidjeti Sina Čovječijega gdje sjedi s desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim.“ (Matej 26:64; Marko 14:62; Luka 22:69), što je jasno upućivanje na Danila 7:13, i svi su ga čuli kako tvrdi da deli suštinu Oca,144 onoga koji će ga na kraju uzvisiti i dati mu večno carstvo. Bila je to tvrdnja koju nisu mogli – niti hteli – da trpe; zahtevali su njegovu smrt."
142. Svaka rasprava o prirodi Trojstva zalazi u polje jeretičkih mina. Isus će sebe poistovetiti sa velikim „Ja jesam", što znači da je i on Jahve Starog zaveta; to jest, „Jahve" nije prosto Bog Otac, već čitavo Božanstvo označeno jedninom. Ono što možemo reći (a da ne upadnemo u jeres) jeste da u Bogu postoji unutrašnja složenost koja u Starom zavetu nije bila sasvim očigledna. Isus se može i razlikovati od Boga i poistovetiti sa Bogom…
144. Jezik „suštine" opterećen je kasnijim patrističkim bogoslovskim značenjem, ali za naše potrebe on znači da su verski vođi iz Novog zaveta razumeli da Isus tvrdi kako ima poseban i isključiv odnos sa Bogom, koji ga stavlja u ravan sa njim. Isus je tvrdio da ontološki učestvuje u identitetu Boga Izrailja. (Isto, str. 398-399; naglasak moj)
ZA DALJE ČITANJE
RANA CRKVA I DANILOV MESIJANIZAM
Javljanja Hrista u Knjizi proroka Danila
Danilov Sin Čovečiji kao Mesija
Sin Čovečiji jaše na oblacima, 1a deo, 1b deo, 2a deo, 2b deo