Da li Kuran zaista poriče da čovek može nositi grehe drugoga? 2. deo

Da čovek može nositi grehe drugoga? – 2. deo

Isus je apsolutno bezgrešan i svet

Prema islamskim izvorima, Isus je bio savršeno pravedan i čist još od začeća:

Reče: Ja sam samo poslanik Gospodara tvoga, da ti darujem besprekornog sina (ghulaman zakiyyan). K. 19:19

Evo još nekoliko prevoda koji pomažu da se izvuče nameravano značenje izraza ghulaman zakiyyan:

„svetog sina.“ J. Ali
„dečaka najčistijeg.“ Arberi
„pravednog sina.“ Hilali-Kan

Sam Muhamed je posvedočio ne samo da je Isus bio zaštićen od Satane od svog rođenja:

Prenosi Abu Hurejra: Prorok je rekao: „Kada se bilo koje ljudsko biće rodi, Satana ga dodirne sa obe strane tela svojim dvama prstima, osim Isusa, sina Marijinog, koga je Satana pokušao da dodirne ali nije uspeo, jer je umesto toga dodirnuo posteljicu.“ (Sahih al-Buhari, tom 4, knjiga 54, broj 506; *)

nego i da je Hristos jedini prorok/poslanik koji na dan vaskrsenja neće priznati da je počinio ijedan greh:

„Otići će Isi i reći: ’O Isa! Ti si Alahov Poslanik i Njegova Reč koju je bacio Merjemi i duh od Njega. Govorio si ljudima dok si bio u kolevci. Zauzmi se kod svoga Gospodara za nas. Zar ne vidiš šta trpimo?’ Isa će reći: ’Moj Gospodar je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada ponovo,’ I NIJE POMENUO NIKAKAV GREH. ’O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom. Idite Muhamedu.’ (Bjuli, The Sahih al-Bukhari, 68. Knjiga tefsira; *; podebljanje i velika slova naši)

U svetlu ovoga, zar nema više smisla da on, a ne Muhamed, dobije pravo da posreduje za druge, budući da je apsolutno čist, dok je ovaj drugi bio grešnik koji nije bio siguran u svoje konačno odredište?

Što se tiče Svetog pisma, Hristos je više nego kvalifikovan da nosi naša bremena, jer je više nego savršen čovek. On je takođe božanski Sin Božji koji je došao da spase svoj narod od njihovih grehova:

„Rodiće sina, i nadenućeš mu ime Isus, „jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih.““ Matej 1:21

„Ali kada dođe punina vremena, „posla Bog Sina svojega, koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom, Da iskupi one koji su pod zakonom“, da bismo primili posinjenje. A pošto ste sinovi, „posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša“, koji viče: ’Ava, Oče!’ Tako više nisi rob, nego sin, a ako si sin, onda si i naslednik kroz Boga.“ Galatima 4:4-5

„Evo pouzdane reči koja zaslužuje da bude potpuno prihvaćena: „Hristos Isus dođe u svijet da spase grješnike“‑od kojih sam ja najgori.“ 1. Timoteju 1:15

Zapravo, i sami starozavetni proroci su posvedočili da je to jedan od glavnih razloga zbog kojih bi Bog poslao svog Mesiju na svet.

Na primer, prorok Isaija je, gotovo osam vekova pre rođenja našega Gospoda, prorokovao Duhom Hristovim koji je bio u njemu,

„Što se tiče toga spasenja, „O kojem spasenju ispitivaše i istraživaše proroci, koji proricaše o vama podarenoj blagodati; Ispitujući u koje ili kakvo vrijeme javljaše Duh Hristov koji bješe u njima, unaprijed svjedočeći za Hristova stradanja i za slave poslije toga.“. Njima je otkriveno da nisu služili sebi nego vama, u onome što vam je sada objavljeno preko onih koji su vam propovedali radosnu vest Svetim Duhom poslatim sa neba, u šta anđeli žude da zavire.“ 1. Petrova 1:10-12 – upor. Matej 10:16-17; Luka 10:23-24; 24:25-27; 24:44-47; Dela apostolska 3:19-26; 10:43; 13:27-37; 26:22-23; Rimljanima 1:1-4; 1. Korinćanima 15:1-4

Da Mesija, koga on identifikuje kao Slugu i Mišicu Jahvinu, dolazi da ponese naše prestupe i da preda svoj život kao žrtvu za krivicu:

„Ko je poverovao onome što je čuo od nas? „i mišica Gospodnja kome se otkri?“ Jer je izrastao pred njim kao mladica, i kao koren iz suve zemlje; nije imao ni obličja ni veličanstva da bismo ga pogledali, ni lepote da bismo ga poželeli. Bio je prezren i odbačen od ljudi; čovek bola, i vičan patnji; i kao onaj od koga ljudi kriju lice, bio je prezren, i mi ga nismo cenili. Zaista, on je poneo naše bolove i nosio naše patnje; a mi smo mislili da je pogođen, udaren od Boga i ojađen. Bio je tlačen i mučen, „ali ne otvori usta svojih“; kao jagnje koje se vodi na klanje, i kao ovca koja ćuti pred onima koji je strižu, „kao jagnje na zaklanje vođen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je striže ne otvori usta svojih“. Ugnjetavanjem i sudom bio je odveden; a ko od njegovog naraštaja pomisli da je odsečen iz zemlje živih, „za prijestupe naroda mojega bi ranjen“ I odrediše mu grob s bezbožnicima, i s bogatašem u smrti njegovoj, „jer ne učini nepravde, niti se nađe prijevara u ustima njegovijem“. Ipak, volja Gospodnja beše da ga slomi; udario ga je patnjom; „kad položi dušu svoju u prinos za grijeh“, videće potomstvo svoje; produžiće dane svoje; volja Gospodnja napredovaće u ruci njegovoj. „Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bješe na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo. Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas.“. Iz muke duše svoje videće i biće zadovoljan; „pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova“. Zato ću mu dati deo s mnogima, i s moćnima će deliti plen, „jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grijehe mnogih, i za zločince se moli“.“ Isaija 53:1-12

Novi zavet preuzima ovu temu i objavljuje Hrista kao ispunjenje ovih obećanja:

„Jer na to ste i pozvani, jer je i Hristos stradao za vas, ostavljajući vam primer, da idete njegovim stopama. „On grijeha ne učini, niti se nađe prijevara u ustima njegovim; On vrijeđan, ne uzvraćaše uvredom; stradajući, ne prijećaše“, nego je i dalje sebe predavao onome koji sudi pravedno. „On grijehe naše sam iznese na tijelu svojem na drvo“, da bismo umrli grehu i živeli pravednosti. „jer se njegovom ranom iscijeliste. Jer bijaste kao izgubljene ovce, ali sada se vratiste Pastiru i Episkopu duša vaših.“.“ 1. Petrova 2:21-25 – upor. Luka 22:37; Dela apostolska 8:30-35

Stoga je jedino Hristos kvalifikovan da nosi naša bezakonja, jer je jedino on savršeno pravedan i čist, budući da je božanski Sin Božji u telu:

„ali on ima sveštenstvo trajno, jer ostaje doveka. Zato i može potpuno spasti one koji preko njega pristupaju Bogu, jer uvek živi da posreduje za njih. Jer nam je i priličilo da imamo takvog prvosveštenika, „svet, nezlobiv, čist, odvojen od grješnika i viši od nebesa“. Njemu nije potrebno, kao onim prvosveštenicima, da svakodnevno prinosi žrtve, najpre za svoje grehe a potom za grehe naroda, jer je to učinio jednom zauvek kada je prineo samoga sebe. Jer zakon postavlja za prvosveštenike ljude u njihovoj slabosti, ali reč zakletve, koja je došla posle zakona, postavlja Sina koji je učinjen savršenim doveka.“ Jevrejima 7:24-28

„koliko će više krv Hristova, koji je kroz večnoga Duha „prinese sebe neporočna Bogu“, očistiti našu savest od mrtvih dela da služimo Bogu živome.“ Jevrejima 9:14 – upor. 4:15; Marko 1:24; Jovan 6:69; 7:18; 8:29, 46; Dela apostolska 3:14-15; 7:52; 22:14; 2. Korinćanima 5:21; 1. Petrova 1:18-19; 3:18; 1. Jovanova 2:1-2; 3:3, 5, 7

Štaviše, budući da Kuran nigde ne poriče mogućnost da neko ko je apsolutno bezgrešan ponese grehe drugih, muslimani stoga ne mogu prigovarati učenju o zamenskom pomirenju.(1) Jedini stvarni razlog zbog kojeg bi odbacili Hristovu zamensku smrt jeste taj što muslimansko pismo poriče raspeće Isusovo. Ali to je tema za drugi članak.

Ako nije drugačije naznačeno, svi kuranski citati preuzeti su iz engleske verzije Muhameda Marmadjuka Piktala.

Srodni članci

Savršeni čovek
Kako jedan čovek može platiti za grehe drugoga?
Isus i Muhamed: dva proroka za izgubljeni svet?
V. Moć posredovanja
VI. Isus kao pravedni Sluga i Posrednik
Isus opet nadmašuje Muhameda! 1. deo, 2. deo
Islam i učenje o prvorodnom grehu
Ponovni osvrt na širk Adama i Eve
Islamska božanska prevara sa osiguranjem
Ponovno preispitivanje islamske božanske prevare sa osiguranjem [1. deo], [2. deo]
Razotkrivanje još Zavadijeve nepoštenosti i nedoslednosti

Fusnote

(1) Ali čak i ovde Kuran protivreči samome sebi, jer postoje izvesni odlomci koji kažu da će grešnici deliti breme drugih. Hadisi idu i dalje, tvrdeći da će Alah otkupiti muslimane iz pakla kažnjavajući nevernike Jevreje i hrišćane u paklu za njihove grehe. Za više o ovim temama preporučujemo sledeće članke i pobijanja:

Ko snosi posledice grehova prema Kuranu?
Ko trpi gubitak ako je Muhamed bio u zabludi?
Islamsko učenje o zamenskom pomirenju i otkupljivanju grešnika
Islam i kažnjavanje nevinih: odgovor na MENJ-ovo predloženo usklađivanje kuranske protivrečnosti