Kuranova zbrka u pogledu identiteta Marije

Vrhunski muslimanski takijista Ibn Anwar pridružio se redovima ostalih muslimanskih davagandista u pokušaju da spase Kuran od jedne krupne greške.

Novajlija je napisao članak u kome pokušava da ubedi svoje čitaoce da tvrdnja Kurana o Mariji, majci Hrista, da je ona sestra Aronova (Q. 19:28) ne znači da ju je Muhamed pomešao sa Mojsijevom sestrom koja je nosila isto ime.

U ovom članku ispitaćemo njegove argumente da vidimo koliko je dobro prošao u pokušaju da ovu grešku objasni i otkloni.

Zamagljivanje i obmana

Žutokljunac se upušta u tiradu o tome kako Kuran ne kaže da je Marija „sestra Arona i Mojsija i kći Amramova", tim tačnim rečima:

„Prvo što bi trebalo da primeti svako ko je zaista zainteresovan da stvarno razume ovaj stih jeste to da on ne kaže: „O Marijo, majko Isusova, koja si sestra Arona i Mojsija i kći Imranova". Da je tako rekao, onda bi kritičari Kurana imali dobar argument protiv islama i njegovog primarnog teksta. Ali, kao što svako dete može da zaključi, stih jednostavno kaže: „O sestro Aronova". Oni koji tvrde da Kuran brka Mariju, majku Isusovu, sa Marijom, sestrom Arona i Mojsija, najčešće su hrišćani. Može li ijedan jedini hrišćanin da iz svoje Biblije van svake sumnje dokaže da Marija, majka Isusova, sigurno nije imala brata po imenu Aron? Nigde u Bibliji ne postoji nijedan stih koji kaže da je Marija bila jedino dete svojih roditelja. Neumoljivi hrišćanski kritičar, koji odbija da izgubi, tada će posegnuti za surom al-Imran, stihom 35, koji govori o „Imranovoj ženi" (ocu Mojsija, Arona i Marije).

„U umu kritičara, kada spojite 19:28 i 3:35, dobićete rezultat da Kuran zapravo kaže da je Marija, majka Isusova, doista doslovna kći Mojsijeva i neposredna kći Imranova (Amrama u Bibliji). Kao prvo, stih ne mora da se prevede kao „Imranova žena", jer reč o kojoj je reč, imra'ah, doslovno znači „žena", zbog čega Muhamed asad [sic] prenosi stih ovako: „Kada Joakimova žena reče: „Gospodaru moj, ovo što je u stomaku mom ja zaista zavetujem Tebi na službu, pa primi to od mene, Ti si, zaista, Svečujući i Sveznajući.““" Kao drugo, čak i kada bih se složio da stih govori o Imranovoj ženi, može li mi neki hrišćanin, molim vas, dokazati da se muž Marijine majke apsolutno nije zvao Imran? Iz čisto racionalne perspektive, pozicija hrišćanskog kritičara krajnje je sumnjiva, bez ijednog stvarnog dokaza. Da je Kuran zaista bio zbunjen oko Marije i Mojsija, zar ne bi negde stvarno rekao da je ona „sestra Mojsijeva"? Primetite da nigde nema takvog stiha, uprkos činjenici da je Mojsije daleko značajnija figura u Kuranu nego i Aron i Imran. Zapravo, Mojsije se u Kuranu pominje 136 puta! Da je Kuran uistinu bio u zbrci u pogledu Marijinog odnosa prema Aronu i Imranu, njoj bi kao brata pripisao Mojsija, budući da je on daleko istaknutija figura u Kuranu…"

Postoji nekoliko problema sa novajlijinim zamagljivanjem.

Prvo, takijista je zgodno propustio da pomene sledeći kuranski odlomak u kome se za Mariju izričito kaže da je kći Imranova (Amrama):

„I Mariju, kćer Joakimovu, koja je svoju nevinost sačuvala, pa smo u nju život udahnuli, i ona je u reči svoga Gospodara i Njegove knjige poverovala i bila je od onih koji su pokorni.“ S. 66:12 Shakir

Pošto bi Marija trebalo da bude kći Imranova, onda bi, logično govoreći, to njenu majku činilo Imranovom ženom!

Stoga je ispravnije tumačiti imra'ah u Q. 3:35 kao Imranovu ženu, a ne kao ženu iz njegove loze.

Zapravo, upravo su tako mnogi muslimanski prevodioci razumeli arapski tekst:

„Kada Joakimova žena reče:“ Hilali-Khan

„Kada Joakimova žena reče:“ Pickthall

„Kada Joakimova žena reče:“ Muhammad Taqi Usmani

„Kada Joakimova žena reče:“ Abdul Majid Daryabadi

„Kada Joakimova žena reče:“ Muhammad Sarwar

„Kada Joakimova žena reče:“ Aisha Bewley

„Joakimova žena reče:“ Abdel Haleem

„Kada Joakimova žena reče:“ Farooq Malik

„Kada Joakimova žena reče:“ Sahih International

„Joakimova žena reče:“ Shabbir Ahmed

„Kada Joakimova žena reče:“ Hamid S. Aziz

„Kada Joakimova žena reče:“ Tahir al-Qadri Mohammad

„Kada Joakimova žena reče:“ Muhammad Mahmoud Ghali

„Kada Joakimova žena reče:“ Ali Quli Qara’i

„Kada Joakimova žena reče:“ Faridul Haque

„Kada Joakimova žena reče:“ Hasan Al-Fatih Qaribullah

„Kada Joakimova žena reče:“ Muhammad Ahmed – Samira

„Kada Joakimova žena reče:“ Dr. Kamal Omar

„Joakimova žena reče:“ Rashad Khalifa

„Kada Joakimova žena reče:“ Progressive Muslims

„Kada Joakimova žena reče: „Gospodaru moj, ovo što je u stomaku mom“ Al-Muntakhab

Svi gorenavedeni prevodi preuzeti su sa ovog izvora.

Kada sada tome dodamo činjenicu da Kuran Mariju takođe poistovećuje sa Aronovom sestrom,

„Hej ti, koja ličiš na Arona, otac ti nije bio nevaljao, a ni majka tvoja nije bila bludnica!“ S. 19:28 Pickthall

onda se zaključak čini neizbežnim: Muhamed i/ili njegovi izvestioci pomešali su Isusovu majku sa Mojsijevom sestrom, budući da je ova potonja jedina Marija za koju znamo da je imala oca po imenu Amram i brata po imenu Aron, prema nadahnutom Svetom pismu:

„A ime je ženi Amramovoj Johaveta, kći Levijeva, koja mu se rodila u Misiru; a ona rodi Amramu Arona i Mojsija, i Mariju sestru njihovu.“ Brojevi 26:59

„A sinovi Amramovi: Aron i Mojsije, i kći Marija. A sinovi Aronovi: Nadav i Avijud i Eleazar i Itamar.“ 1. Dnevnika 6:3

Zapravo, hebrejska Biblija je čak izričito naziva sestrom Aronovom!

„I Marija proročica, sestra Aronova, uze bubanj u ruku svoju; a za njom izidoše sve žene s bubnjima i sviralama.“ Izlazak 15:20

Ovo možda objašnjava zašto Kuran koristi izraz „sestra Aronova", a ne „sestra Mojsijeva". Muhamed i/ili njegovi izvestioci možda su čuli Jevreje i/ili hrišćane kako taj izraz koriste za Mojsijevu sestru, budući da su je tako opisanu našli u Izlasku.(1) Muhamed i/ili njegovi izvori zatim su izbrkali rodoslove i identitete dveju Marija, što je rezultiralo krupnom greškom koju nalazimo u Kuranu.

Drugo, žutokljunac lukavo pokušava da teret dokazivanja prebaci na hrišćane, tražeći od njih da pokažu da se Hristov deda po majci nije takođe zvao Imran i/ili da dokažu da je Kuran pogrešno smatrao blaženu Isusovu majku Mojsijevom sestrom kada je nju poistovetio sa sestrom Aronovom.

Problem sa davagandistovim dimnim zavesama jeste u tome što hrišćani nemaju odgovornost da pokažu bilo šta drugo osim da se izrazi „sestra Aronova" i „kći Imranova" koriste jedino u vezi sa onom Marijom za koju se izričito kaže da je Mojsijeva sestra. Na novajliji je da pruži neki biblijski, istorijski i/ili arheološki dokaz da je Isus imao dedu po majci po imenu Imran i da se njegov ujak zvao Aron, te da su oni bili različiti od Mojsijevog oca i brata.

Da li je on ipak Mojsijev brat?

Ovo me dovodi do trećeg problema sa žutokljunčevom tiradom. Nakon što je razglabao o tome kako ovi hrišćanski kritičari u suštini nemaju nikakvog uporišta, budući da ne mogu konačno da dokažu da Kuran brka Isusovu majku sa Mojsijevom sestrom, novajlija potom navodi muslimanske autoritete koji zapravo priznaju da je Aron pomenut u Q. 19:28 u stvari Mojsijev brat!

Evo nekih predanja koja je novajlija preuzeo od al-Taberija, a koja to izričito tvrde:

Abu Kurajb, Ibn al-Mutsanna, Sujan, Ibn Vaki i Abu Saib obavestili su nas rekavši da nas je obavestio Abdulah bin Idris, koji je rekao: „Čuo sam od svog oca, koji je preneo od Simaka bin Harba, od Alkame bin Vaila, od Mugire bin Šube, koji je rekao: 'Alahov Poslanik me je poslao narodu Nedžrana i oni su mi rekli: „Zar ne čitaš 'ya ukhta harun'?" Rekao sam da, a vi već znate koliki je razmak između Mojsija i Isusa. Potom sam se vratio Proroku i ispričao mu o tome, na šta je on rekao: „Zar im nisi rekao da oni (svojima) daju imena po imenima svojih proroka i pravednika koji su bili pre njih."'"

Ibn Humajd nas je obavestio i rekao da nas je obavestio Al Hakam bin Bašir i rekao da nas je Amru obavestio od Simaka bin Harba, od al-Kame bin Vaila, od Mugire bin Šube, koji je rekao: „Prorok me je poslao narodu Nedžrana radi jednog posla i oni su mi rekli: 'Zar vaš Prorok ne priznaje da je Aron, brat Marijin, brat Mojsijev?' Nisam bio u stanju da im odgovorim sve dok se nisam vratio Proroku i ispričao mu o tom događaju, a on je rekao: 'Zaista oni nadevaju/daju (svom potomstvu) imena onih koji su bili pre njih.'"

Drugi učenjaci su mišljenja da to znači da je Aron brat Mojsijev, a da se Marija njemu pripisuje (ukhta) zato što je on iz njene loze, poput onoga što se uobičajeno kaže Tamimijima (narodu Tamima): „O brate Tamimov", ili Mudarijima: „O brate Mudarov".

Musa bin Harun nas je obavestio i rekao da nas je obavestio Amr bin Hamad, a on je rekao da nas je obavestio Asbat od al-Sudija u vezi sa stihom „ya ukhta harun" (O sestro Aronova), i on je rekao: „Marija potiče iz loze Aronove, a to je isto kao kada vi kažete: 'O brate toga i toga.'"

Ono što sve ovo čini još upečatljivijim jeste to da takijista ide dotle da kaže kako je gledište prema kome izraz „sestra Marijina" ukazuje na to da je Marija iz loze Arona, brata Mojsijevog, uverljiva i prihvatljiva pozicija!

Iako se detalji predanja mogu razlikovati, sva se slažu u jednoj suštinskoj tački, a to je da Marija o kojoj se govori u stihu nije doslovna i neposredna sestra proroka Mojsija. Tumačenja izložena gore možemo sažeti na sledeći način:

Harun je bio pravedan čovek iz naroda Izrailja, ali ne i brat Mojsijev, a Marija mu je pripisana zbog njegove pravednosti, osobine koju je i ona delila.
Harun je bio zao čovek iz naroda Izrailja, ali ne i brat Mojsijev, a Marija mu je pripisana zbog njegove zloće, osobine koju je i ona delila, kako su to doživljavali oni koji su je optuživali.
Harun u ovom stihu jeste stvarni brat Mojsijev, ali Marija mu je pripisana ne zato što je doslovno njegova sestra, već zato što potiče iz te loze.

U raspravi koja sledi nećemo se baviti opcijom dva, jer je slična opciji jedan uz tek malu razliku u osobini o kojoj je reč, to jest, jedna pretpostavlja pozitivnu odliku, a druga negativnu, a poenta obeju jeste zajednička crta između Arona i Marije. Bilo da je reč o pohvali ili prekoru, osnovna poenta jeste da oboje dele slične osobine, otuda i povezivanje upotrebom termina ukht. Štaviše, ima malo ili nimalo dokaza da je Aron na koga se u stihu misli u islamskoj tradiciji bio na bilo koji način zao. Zapravo, rečenica koja neposredno sledi govori o pozitivnom karakteru Marijinih roditelja, što, čini se, sugeriše da je čitava poenta stiha, izgleda, poređenje pravednosti Aronove sa njenim roditeljima i samom Marijom. Treba primetiti da i opcija jedan i opcija tri imaju dokaznu vrednost uprkos prividnoj dihotomiji, ali one ne moraju nužno biti međusobno isključive, kao što će biti pokazano u svoje vreme.

A nakon citiranja još jednog učenjaka, žutokljunac nastavlja i kaže:

Komentar šejha al-Maragija podudara se sa al-Taberijevim u svojim suštinskim tačkama i iz njega možemo razabrati da je, kao i kod al-Taberijevog komentara, bolje pridržavati se onoga što je Prorok rekao. Na ovom mestu važno je primetiti da Prorokovo objašnjenje ne sadrži nikakve naznake o stvarnom odnosu između Marije i Arona. Prorokovo objašnjenje u suštini kaže da potomci prošlih proroka i pravednika koriste njihova imena za sebe i svoju decu. Međutim, čini se da odgovor koji je Prorok dao implicitno dopušta mogućnost da stih zaista govori o Mariji koja je imala stvarnog brata po imenu Aron, koji je tako nazvan zato što je među Jevrejima bio običaj da se prizivaju imena starih proroka i daju njihovoj deci iz poštovanja. Ovu mogućnost pominje muftija Šafi Usmani u svom komentaru. [3] Ovo, međutim, ostaje samo mogućnost, jer je Prorok vrlo lako mogao misliti na opciju jedan, koja je ranije pomenuta. Kako god bilo, suštinska i temeljna tačka koja se odmah može razabrati iz proročkog objašnjenja jeste da osoba po imenu Marija u ovom stihu definitivno nije stvarna i doslovna sestra drevnih proroka, Arona i Mojsija.

Želeli bismo da predložimo da oba tumačenja ili obe pozicije koje šejh al-Maragi nabraja, a koje gore nabraja i al-Taberi, nisu međusobno isključive, kao što je ranije pomenuto. Kuranska upotreba reči ukhta u odnosu na Mariju i Arona odraz je OBA TUMAČENJA: Marija je neposredan potomak Arona, a on je bio pravedan čovek. S druge strane, postojao je još jedan pojedinac po imenu Aron, koji nije bio brat Mojsijev, u Marijino vreme ili pre toga, i zbog njegove pravednosti i Marijine sopstvene pravednosti to dvoje je takođe povezano terminom o kome je reč, to jest ukhta. Ona je sestra Aronova u smislu da je njegov potomak i oboje dele odliku pravednosti, a istovremeno je opisana kao sestra Aronova u smislu da je postojao još jedan Aron koji nije bio stvarni brat Mojsijev, ali je takođe bio pravedan poput Marije, majke Isusove. STOGA UKHTA ZNAČI DA JE ONA POTOMAK DOMA ARONOVOG, a to ukazuje i na pravednost koju ona deli sa dvojicom Arona, od kojih je PRVI BRAT MOJSIJEV, a drugi čovek iz naroda Izrailja. Verujemo da je ovo razuman način razumevanja dvaju različitih tumačenja koja nalazimo kod al-Taberija, al-Maragija, kao i u drugim delima tefsira. (Podebljanje i velika slova naši)

Ovo je isti onaj davagandista koji nam je maločas govorio da „sestra Aronova" ne znači da je Muhamed imao u vidu onog Arona koji je bio brat Mojsijev, i da je na hrišćanima da dokažu suprotno!

Međutim, budući da je takijista odlično obavio posao pobijanja sopstvenog argumenta i u suštini utvrdio hrišćansku tvrdnju da Aron koga Kuran ima u vidu nije niko drugi do brat Mojsijev, nema stoga nikakve potrebe da „hrišćanski kritičari" bilo šta dokazuju!

Preuzimanje tereta dokazivanja

Problemi za takijistu daleko su od kraja.

Prema jednom od predanja koja navode muslimanski autoriteti, Muhamed je tvrdio da su ljudi u prošlosti povezivali određene pojedince sa imenima konkretnih proroka ili pobožnih osoba. Evo ga, preuzeto iz zbirke Sahih Muslim:

Mugira b. Šuba je preneo: Kada sam došao u Nedžran, oni (hrišćani Nedžrana) upitali su me: Vi u Kuranu čitate „O sestro Harunova" (tj. hazreti Merjem), a Mojsije je rođen mnogo pre Isusa. Kada sam se vratio Alahovom Poslaniku, upitao sam ga o tome, na šta je on rekao: (Ljudi starog doba) davali su imena (svojim ljudima) po imenima apostola i pobožnih ljudi koji su bili pre njih. (Sahih Muslim, knjiga 025, broj 5326; *)

Dovoljno je reći da postoji čitav niz problema sa rešenjima koja predlažu Muhamed i njegovi sledbenici.

Na prvom mestu, apsolutno ne postoji nikakav dokaz za tvrdnju da su Jevreji i hrišćani ljude nazivali imenima svojih proroka i/ili pravednika koji su bili pre njih. To je nešto što je Muhamed jednostavno izmislio kako bi sačuvao obraz nakon što je razotkriven da je načinio tako sramotnu grešku.

Drugo, Jevreji i hrišćani nisu koristili (niti to danas čine) izraz „brat/sestra od" kada su se pozivali na nečiju lozu ili plemensku pripadnost. Izraz koji koriste da označe nečiju lozu jeste „sin/kći/potomak od":

„U vrijeme Iroda, cara judejskoga, bijaše neki sveštenik od reda Avijina, po imenu Zaharija, i žena njegova od kćeri Aronovih, po imenu Jelisaveta.“ Luka 1:5

„A ovu, kćer Avraamovu, koju sveza satana evo osamnaest godina, ne trebaše li odriješiti od ove sveze u dan subotni?“ Luka 13:16

„A Isus mu reče: Danas dođe spasenje domu ovome; jer i ovo je sin Avraamov.“ Luka 19:9

A ako bi u vidu bila nečija plemenska pripadnost, onda bi to označili upotrebom genitiva, to jest „iz/od plemena":

„Obrezan sam u osmi dan, od roda sam Izrailjeva, plemena Venijaminova, Jevrejin od Jevreja, po zakonu farisej,“ Filipljanima 3:5

Štaviše, ni primeri iz arapskog jezika ne prolaze ništa bolje, to jest „O brate Tamimov" ili „O brate Mudarov", jer se u tim slučajevima govori o nekome ko je pripadnik tog određenog plemena. Međutim, Aron nije ime plemena, već konkretne osobe! A pleme kome je Aron pripadao zove se Levi.

Dakle, ako je Kuran zaista mislio na pleme kome je Marija pripadala, onda je trebalo da kaže „sestra Levijeva" ili, da bude biblijski i istorijski tačniji, „kći Levijeva".

Imajući sve prethodno u vidu, novajlija je obavezan da potkrepi svoje tvrdnje, ne prebacivanjem tereta dokazivanja, već iznošenjem nekih pouzdanih istorijskih podataka koji pokazuju da je Marija bila iz plemena Levijevog i potomak Aronov. Takođe mora da navede izvore koji izraz „brat/sestra od" koriste da označe nečiju lozu.

Ne baš tako jasan Kuran

Treće, Kuran tvrdi da je spis čiji su stihovi jasni i podrobno objašnjeni:

„Elif-lam-ra. Ovo je Knjiga čije su reči usavršene a potom razjašnjene, od Mudrog i Onog Koji sve u potpunosti zna,“ S. 11:1 Arberry Meka

„Elif-lam-ra. Ovo su reči Knjige, jasnog Kur'ana!“ S. 15:1 Y. Ali Meka

„Mi dobro znamo da oni govore:“Poučava ga jedan čovek!” Jezik onog zbog koga oni krivo govore je jezik nearapina, a ovaj Kur’an je na jasnom arapskom jeziku.“ S. 16:103 Hilali-Khan Meka

„Mi je objavljujemo kao Kur'an na arapskom jeziku, da biste razumeli,“ S. 43:3 Hilali-Khan Meka

„Allah vam tako objašnjava propise Svoje, da biste razmislili!“ S. 2:242 Y. Ali Medina – up. Q. 2:187, 219, 242, 266; 3:103, 118; 4:26, 176; 5:89; 24:18, 58-59, 61; 57:17

„On vam je stvorio zvezde da se po njima u mraku upravljate, na kopnu i moru. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji znaju. On vas je stvorio od jednog čoveka, a zatim vam sledi boravište i spremište. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji razumeju.“ S. 6:97-98 Meka

„I eto, tako Mi izlažemo dokaze da bi oni kazali: „Ti si to učio“, i da bismo to objasnili ljudima koji znaju.“ S. 6:105 Hilali-Khan

„Reci: „Ko je zabranio Allahove ukrase koje je On za sluge Svoje stvorio, i ukusna jela?“ Reci: „To je za vernike na ovom svetu, a na onom svetu su samo za njih.“ Eto, tako Mi temeljno izlažemo dokaze ljudima koji znaju.“ S. 7:32 Hilali-Khan Meka

„A Mi smo im doneli Knjigu koju smo po Našem znanju objasnili, da bude uputa i milost ljudima koji veruju.“ S. 7:52 Hilali-Khan

„I tako Mi opširno iznosimo dokaze, da bi oni došli sebi.“ S. 7:174 Hilali-Khan

„Ovaj Kur'an nije izmišljen, od Allaha je - on potvrđuje ono što je objavljeno pre njega i objašnjava propise, nema sumnje da je on Objava od Gospodara svetova!“ S. 10:37 Hilali-Khan Meka

„U kazivanju o njima je pouka za one koji su razumom obdareni. Kur'an nije izmišljen govor, on priznaje knjige pre njega objavljene, i objašnjava sve, i uputa je i milost narodu koji veruje.“ S. 12:111 Meka

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ S. 41:3 Hilali-Khan Meka

Evo kako druga verzija prevodi gornji tekst:

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ Khalifa – Up. Q. 6:55, 126; 11:1; 16:89; 30:28

Pa ipak, prema islamskim predanjima koja je davagandista naveo, bilo je izvornih govornika arapskog jezika koji nisu razumeli navodno jasan Kuran, budući da su arapski izraz „sestra Aronova" shvatili tako da je Muhamed mislio kako je blažena Isusova majka bila sestra Mojsijeva!

Setite se da je u hadisu iz Sahih Muslima Muhamedov sopstveni ashab Mugira bio zatečen kuranskim izrazom. Poput hrišćana Nedžrana, on ni na trenutak nije pomislio da taj izraz znači nešto drugo do da je Marija bila sestra Arona i Mojsija. Zbog toga je ostao zanemeo i posramljen prigovorom hrišćana, što ga je nagnalo da otrči Muhamedu po odgovor.

I takođe imajte na umu predanje od al-Taberija u kome je Aiša optužila Vahba da laže kada je on porekao da je Isusova majka bila stvarna sestra Mojsijeva:

Jakub me je obavestio da nas je Ibn Alija obavestio od Saida bin Abu Sadake, od Muhameda bin Sirina, i on je rekao: Rečeno mi je da je Kab rekao o Alahovim rečima „ya ukhta harun" (O sestro Aronova): „taj Aron nije brat Mojsijev". Kab je rekao: „Aiša mu je rekla: 'LAŽEŠ.' On je odgovorio: „O majko vernika, ako je Prorok tako rekao, onda on najbolje zna, a ako nije, ja sam ustanovio da je razmak između njih šest stotina godina." On je rekao: „tako je ona zaćutala". (Podebljanje i velika slova naši)

Ovo bi zaista trebalo da zabrine žutokljunca. Aiša je sa Muhamedom živela otprilike devet godina, tj. od trenutka kada je njen brak konzumiran u dobi od 9 godina pa do vremena Muhamedove smrti, koja se dogodila kada je njoj bilo 18 godina:

(39) POGLAVLJE. Davanje svoje MALE DECE u brak (dozvoljeno je).

Na osnovu Alahove izjave: „a i one koje ga još nisu dobile“ (st. 65:4)

A 'Idda za devojčicu PRE PUBERTETA jeste tri meseca (u gorenavedenom stihu).

5133. Preneto od Aiše da je Prorok sa njom sklopio bračni ugovor kada je imala šest godina, a brak je konzumirao kada je imala devet godina, i onda je ostala sa njim devet godina (tj. do njegove smrti). (The Translation of the Meanings of Sahih Al-Bukhari, preveo dr Muhammad Muhsin Khan [Darussalam Publishers & Distributors, Rijad – Saudijska Arabija, jul 1997], tom 7, hadisi 5063 do 5969, 67 – Knjiga An-Nikah (Brak), str. 57; isticanje velikim slovima naše)

Čak se kaže da je ona bila jedan od najučenijih muslimana koji su ikada živeli.

Pa ipak, svih tih godina Aiša je pretpostavljala da Kuran tvrdi kako je Mojsije zapravo bio Isusov ujak! Bio je potreban jedan preobraćenik na islam, koji je imao izvesno znanje o biblijskoj hronologiji, da bi joj ukazao na tu grešku!

To znači da imamo ni manje ni više nego tri nezavisna svedoka koji su svi mislili da Kuran uči kako je Isusova majka bila biološka sestra Mojsijeva! Dvoje od tih svedoka lično su poznavali Muhameda, pri čemu je jedna od njih njegova sopstvena žena, a drugi svedok bili su hrišćani kojima je arapski bio maternji jezik i koji bi taj jezik veoma dobro poznavali.

Dakle, ovde su bili izvorni govornici arapskog, ljudi čiji je maternji jezik bio arapski, koji nisu razumeli kuransku izjavu kao da se odnosi na neki drevni običaj ili tradiciju. Niti su je smatrali ukazivanjem na Marijinu lozu.

Kako je to objasnio jedan pisac sa sajta Answering Islam:

#1 Prvi važan trag koji ovde treba primetiti, i koji se lako previdi, nalazi se u samom tekstu. Arapski hrišćani Nedžrana prigovorili su tome što se Marija naziva „sestrom Aronovom". To mnogo govori, nemojte propustiti ovu temeljnu tačku…..

„Muhamed je rekao da su ovaj način upotrebe idioma, 'sestra Aronova', koristili pobožni ljudi 'starog doba', tj. ljudi koji su živeli u Marijino vreme. Ti ljudi su svoje sugrađane nazivali po pobožnim osobama koje su živele ranije. Ali hrišćani Nedžrana nisu prepoznali upotrebu tog idioma. Iako su živeli oko 600 godina posle Hristovog vremena, bili su upoznati sa sopstvenim verskim pričama, a svakako i sa jevrejskim. Ali taj idiom im je zvučao neobično. Da im je idiom bio poznat, ne bi prigovorili. Ali izraz 'sestra Aronova', kada se primeni na Mariju u odnosu na Arona, nije im bio poznat.

„Dalje, nisu prepoznali ni tehniku ni obrazac po kome je taj idiom upotrebljen. Da su znali za običaj za koji je Muhamed rekao da je postojao, da ljudi druge ljude nazivaju 'bratom' ili 'sestrom' drevnih pobožnih osoba, poput, možda, 'sestra Mojsijeva', 'brat Davidov', 'sestra Avramova', 'brat Isakov', razumeli bi šta Kuran govori i ne bi uputili prigovor. Ali i idiom i obrazac u kome je upotrebljen bili su im strani.

„Obratite pažnju na sledeći ključni događaj. I opet, on je temeljan za ovu tačku. Arapski musliman koji je došao u Nedžran i razgovarao sa hrišćanima nije znao da je taj izraz metaforičan. Kada je suočen sa greškom, ostao je zanemeo! Morao je da ode i vidi se sa Muhamedom kako bi saznao zašto u Kuranu postoji greška. Da je znao da je reč o metaforičnom idiomu, ne bi morao da ide i vidi se sa Muhamedom; mogao je hrišćanima Nedžrana da kaže značenje te metafore. Umesto toga, musliman je bio zbunjen zato što je i on razumeo taj odlomak tako da je Marija bila Aronova doslovna sestra.

„Ukratko, hrišćani su arapski tekst Kurana razumeli tako da označava doslovan odnos brata i sestre između Arona i Marije. Dalje, nisu prepoznali idiom 'sestra Aronova' kada ga je Muhamed upotrebio u vezi sa Marijom. Zapravo, izraz 'sestra Aronova' bio im je neuobičajen kada se primeni na bilo koga osim na Aronovu stvarnu sestru – Mariju. Dalje, ni arapski musliman, Mugira Šuba, nije znao da je taj idiom metaforičan. I on ga je razumeo doslovno. Kada mu je rečeno za grešku, bio je zbunjen i otišao je da se vidi sa Muhamedom kako bi dobio odgovor." (Silas, Da li je Marija sestra Aronova?)

Silas takođe pokazuje da ni Kuran ni hadisi ne pružaju nijedan primer da je izraz „sestra od" ikada upotrebljen na način koji je Muhamed predložio.

Isusova loza i plemenska pripadnost

Četvrto, dodatni razlog zbog koga tvrdnja da se „sestra Aronova" odnosi na Marijinu lozu ne funkcioniše jeste taj što je dosledno svedočanstvo nadahnutog Svetog pisma, počev od najranijih naših novozavetnih spisa i jevanđelja, da je Isus sin Davidov, i stoga iz plemena Judinog:

„I dođoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, on i učenici njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slijepi sjeđaše kraj puta, proseći. I čuvši da je to Isus Nazarećanin, stade vikati i govoriti: Sine Davidov Isuse, pomiluj me! I prijećahu mu mnogi da ućuti, a on još većma vikaše: Sine Davidov, pomiluj me!“ Marko 10:46-48

„Rodoslov Isusa Hrista, sina Davidova, Avraamova sina.“ Matej 1:1

„A u šesti mjesec poslan bi od Boga anđeo Gavrilo u grad galilejski po imenu Nazaret, Djevojci zaručenoj za muža, po imenu Josif, iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija. I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama! A ona vidjevši ga, uplaši se od riječi njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina, i nadjenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davida, oca njegova; I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i Carstvu njegovu neće biti kraja. A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža? I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega osjeniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božiji.“ Luka 1:26-35

„I sam Isus imaše oko trideset godina kad poče; i bješe, kao što se mišljaše, sin Josifa, sina Ilijeva, Sina Matatova, sina Levijeva, sina Melhijeva, sina Jenejeva, sina Josifova, Sina Matatijeva, sina Amosova, sina Naumova, sina Eslimova, sina Nagejeva, Sina Maatova, sina Matatijeva, sina Semejeva, sina Josifova, sina Jodina, Sina Joananova, sina Risajeva, sina Zorovaveljova, sina Salatiilova, sina Nirijeva, Sina Melhijeva, sina Adijeva, sina Kosamova, sina Elmodamova, sina Irova, Sina Josijina, sina Eliezerova, sina Jorimova, sina Matatova, sina Levijeva, Sina Simeonova, sina Judina, sina Josifova, sina Jonamova, sina Elikimova, Sina Melejeva, sina Mainanova, sina Matatina, sina Natanova, sina Davidova, Sina Jesejeva, sina Ovidova, sina Voozova, sina Salmonova, sina Naasonova, Sina Aminadavova, sina Aramova, sina Joramova, sina Esromova, sina Faresova, sina Judina,“ Luka 3:23, 31, 33

„Jer David govori za njega: Gospoda neprestano gledah pred sobom, jer mi je s desne strane, da se ne pokolebam. Zato se razveseli srce moje i obradova se jezik moj, pa još i tijelo moje počivaće u nadi. Jer nećeš ostaviti dušu moju u adu, niti ćeš dati da Svetac tvoj vidi truljenje. Pokazao si mi puteve života, ispunićeš me veselja licem tvojim. Ljudi braćo, neka je dopušteno sa slobodom reći vam za praoca Davida da i umrije, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana. Budući, dakle, da je bio prorok, i znajući da mu se Bog zakletvom zakleo da će od ploda bedara njegovih po tijelu podignuti Hrista da sjedi na prijestolu njegovu, Predvidjevši govori za vaskrsenje Hristovo da ne bi ostavljena duša njegova u adu, niti tijelo njegovo vidje truljenja.“ Dela apostolska 2:25-31

„O Sinu svojemu, koji je po tijelu rođen od sjemena Davidova, Isusu Hristu Gospodu našem, koji je objavljen u sili po Duhu Svetome za Sina Božijega vaskrsenjem iz mrtvih,“ Rimljanima 1:3-4

„Pamti Isusa Hrista vaskrsloga iz mrtvih, od sjemena Davidova, po Jevanđelju mojemu,“ 2. Timoteju 2:8

„Jer je očigledno da je Gospod naš proizišao iz plemena Judinog, za koje Mojsej ništa ne reče o sveštenstvu.“ Jevrejima 7:14

„I jedan od starješina reče mi: Ne plači, evo, pobijedio je Lav koji je iz plemena Judina, Izdanak Davidov, i otvoriće knjigu i razlomiti sedam pečata njenih.“ Otkrivenje 5:5

„Ja, Isus, poslah anđela svojega da vam posvjedoči ovo u Crkvama. Ja sam Izdanak i Rod Davidov, sjajna Zvijezda Danica.“ Otkrivenje 22:16

Ovo takođe nalazimo izrečeno u spisima apostolskih otaca, kao što je Ignjatije Antiohijski, čovek koji je upoznao apostole poput Jovana. On je oko 107-112. godine n.e. napisao sedam poslanica, na putu ka mučeništvu u Rimu za Hrista:

„Jer naš Bog, Isus Hristos, bio je, po odredbi Božjoj, začet u utrobi Marijinoj, od semena Davidovog, ali Duhom Svetim... Jer Sin Božji, koji je rođen pre nego što je vreme počelo, i koji je sve ustanovio po volji Očevoj, On je začet u utrobi Marijinoj, po odredbi Božjoj, od semena Davidovog, i Duhom Svetim..." (Poslanica Ignjatija Efescima, Poglavlje XVIII — Slava krsta)

Sve ovo ukazuje na to da je Marija morala biti Davidov potomak, budući da je to jedini način na koji je Isus mogao biti iz Davidove loze, s obzirom na to da ga je njegova blažena majka začela i rodila silom Svetoga Duha dok je još bila devica. Kao takva, nije mogla biti iz Aronove loze.

Da li je Marija bila levitskog porekla?

Novajlija sada može pokušati da se suprotstavi ovoj činjenici pozivajući se na Luku 1:36, gde se Jelisaveta identifikuje kao Marijina srodnica ili rođaka:

„I eto, Jelisaveta rođaka tvoja, i ona zače sina u starosti svojoj“

Novajlija bi na osnovu ove činjenice mogao tvrditi da je, budući da se za Jelisavetu kaže da je Aronov potomak (up. Luka 1:5), i Marija morala biti iz Aronovog doma.

Problem je, međutim, u tome što bi jedino što bi ovaj stih dokazao bilo to da je Jelisaveta imala judejsku krv u sebi, a ne da je Marija bila iz Aronovog roda.

Uostalom, Sveto pismo jasno uči da je levitskim sveštenicima bilo dozvoljeno da se žene ženama iz bilo kog od dvanaest plemena Izrailjevih:

„On neka se ženi djevojkom. Udovicom ni puštenicom ni silovanom ni kurvom da se ne ženi; nego djevojkom iz naroda svojega neka se oženi.“ Levitska 21:13-14

Prorok Jezekilj, u svojoj viziji obnovljenog sveštenstva i hrama, dodatno pojašnjava ovu tačku:

„I udovicom ni puštenicom da se ne žene, nego djevojkom od sjemena doma Izrailjeva ili udovicom svešteničkom neka se žene.“ Jezekilj 44:22 ESV

Sveto pismo takođe pruža primer sveštenika koji se oženio ženom iz Judeje, i to potomkinjom cara Davida:

„Zato Gotolija, mati Ohozijina, vidjevši da joj sin pogibe, usta i pobi sve carsko sjeme doma Judina. Ali Josaveta, kći careva, uze Joasa, sina Ohozijina, i ukrade ga između sinova carevijeh koje ubijahu; i sakri ga s dojkinjom njegovom u ložnicu. I tako Josaveta, kći cara Jorama, žena Jodaja sveštenika, sakri ga od Gotolije, jer bijaše sestra Ohozijina, te ga ne ubi.“ 2. Dnevnika 22:10-11

Stoga je razumnije pretpostaviti da je Jelisaveta bila iz Davidove loze po majčinoj strani, što bi objasnilo njeno srodstvo sa Marijom.

Kao takav, Luka 1:36 vrlo malo doprinosi utvrđivanju da je Marija bila iz Aronove loze, naročito kada biblijski podaci ukazuju u pravcu toga da je ona bila potomak cara Davida.

Zapravo, najraniji sačuvani nekanonski spisi potvrđuju da su rani hrišćani smatrali da je Marija davidovskog roda, a ne levitskog porekla.

Sledeće je preuzeto iz Jevanđelja o Marijinom rođenju, poglavlje 1:

„Blažena i slavna uvek-devica Marija, potekla iz carskog roda i porodice Davidove..."

Sledeći citat dolazi iz spisa koji se obično naziva Jakovljevo protojevanđelje, 10:

„I bio je savet sveštenika, koji reče: Načinimo zavesu za hram Gospodnji. A sveštenik reče: Pozovite mi neoskvrnjene device iz porodice Davidove. I odoše službenici, i tražiše, i nađoše sedam devica. A sveštenik se seti deteta Marije, da je ona bila iz porodice Davidove, i neoskvrnjena pred Bogom..."

Marijina loza prema islamskim učenjacima

Ono što ovo čini prilično ironičnim jeste to što čak i muslimanski učenjaci priznaju da je Marija bila Davidov potomak!

Na primer, isti poznati muslimanski učenjak koga je novajlija citirao, naime Al-Tabari, povezuje Isusovu majku sa Davidom. Otišao je čak dotle da je „pozajmio" Josifov rodoslov koji se nalazi u Matejevom jevanđelju!

„Persijanci tvrde da je šezdeset pet godina nakon što je Aleksandar zauzeo Vavilon, i pedeset jednu godinu nakon što je započela vladavina Arsakida, Marija, kći Imranova, rodila Isusa. Ali hrišćani tvrde da im se Isus rodio 303 godine nakon što je Aleksandar osvojio Vavilon, i da je Jovan Krstitelj rođen šest meseci pre Isusa. Izveštavaju da je Marija bila trudna sa Isusom kada joj je bilo trinaest godina. Takođe izveštavaju da je Isus živeo trideset dve godine i nekoliko dana pre svog vaznesenja, i da je Marija živela još šest godina nakon njegovog vaznesenja, ukupno preko pedeset godina. Tvrde da su se Jovan i Isus sreli na reci Jordan kada je Isusu bilo trideset godina, i da je Jovan ubijen pre Isusovog vaznesenja. Zaharija b. Berehija, otac Jahje b. Zaharije, i Imran b. Matan, otac Marijin, bili su oženjeni dvema sestrama. Jedna je bila udata za Zahariju — ona je bila majka Jovanova; druga je bila sa Imranom b. Matanom, i ona je bila majka Marijina. Imran b. Matan je umro dok je Marijina majka bila trudna sa njom. Kada se Marija rodila, Zaharija se starao o njoj nakon smrti njene majke, jer je njena tetka, sestra njene majke, bila sa njim. Ime Marijine majke bilo je Hana bt. Fakud b. Kabil; ime sestre Marijine majke, to jest, ime Jovanove majke, bilo je Jelisaveta bt. Fakud. Zaharija se starao o Mariji, i ona je bila verena za Josifa b. Jakova b. Matana b. Eleazara b. Eliuda b. Ahima b. Sadoka b. Azora b. Elijakima b. Avijuda b. Zorovavelja b. Salatila b. Jehoniju b. Josiju b. Amona b. Manasiju b. Jezekiju b. Ahaziju b. Jotama b. Oziju b. Jorama b. Josafata b. Asu b. Aviju b. Rovoama b. SOLOMONA B. DAVIDA.

Prema Ibn Humajdu – Salami – Ibn Ishaku: Koliko sam mogao da saznam o njenoj lozi, Marija je bila kći Imrana b. Josije b. Amona b. Manasije b. Jezekije b. Ahazije b. Jotama b. Azarije b. Amasije b. Joasa b. Ahazije b. Jorama b. Josafata b. Ase b. Avije b. Rovoama b. SOLOMONA. (The History of al-Tabari Volume IV - The Ancient Kingdom, prev. Moše Perlman [The State University of New York Press; Albany, 1987], str. 103-104; podebljanje naše)

Dakle, al-Tabari navodi predanja koja potvrđuju da su i Josif I Marija bili potomci cara Davida.

I drugi klasični muslimanski učenjaci zauzimali su isti stav:

„Kuran nas obaveštava da se Marijin otac zvao Imran i klasični muslimanski učenjaci JEDNOGLASNO PRIHVATAJU da je ona bila iz loze proroka Davida... Razlike u mišljenju javljaju se, međutim, oko posredne loze, najverovatnije usled nedovoljnog poznavanja takvih stranih imena i otuda proisteklih grešaka pri njihovom beleženju u arapskom pravopisu. Prema španskom egzegeti al-Kurtubiju: ‘Sve ove razlike se pominju zato što su proroci i poslanici svi potomci jedni drugih.’ Sledeći rodoslov (uzimajući u obzir pravopisne varijante), koji se pripisuje Ibn Ishaku ili neposredno Poslanikovom drugu Ibn Abasu, najšire je prihvaćen: Marija bint Imran ibn Jašim ibn Miša ibn Hazkija ibn Javiš (ibn Iša ibn Jahušafat) IBN SULEJMAN IBN DAVUD... Iako ime njene majke nije navedeno u Kuranu, opšte je prihvaćeno da je to Hana bint Fakud." (Alija Šlajfer, Mary The Blessed Virgin of Islam, Fons Vitae; ISBN: 1887752021; 1. jul 1998, str. 22-23; podebljanje i velika slova naši)

Jedan takav učenjak bio je Ibn Kesir, koji je napisao sledeće u vezi sa K. 19:16:

„I spomeni iz Knjige Mariju:“ Ona je bila Merjem bint Imran iz porodične loze Davudove. Bila je iz dobre i čestite porodice sinova Izrailjevih. Alah je spomenuo priču o trudnoći njene majke sa njom u suri Ali Imran, i to da ju je ona (Merjemina majka) slobodno posvetila službi Alahu. To je značilo da je posvetila dete (Merjem) službi u Mesdžidu Svete kuće (u Jerusalimu). Tako su oni (Zekerija, Merjemina majka i Merjem) bili slični u tom pogledu. (K. 19:16; podebljanje naše)

Ibn Kesir je takođe pomenuo muslimane koji su koristili Isusa kao dokaz da čovek može pratiti svoju lozu preko majke:

„... Pominjanje Ise među potomstvom Ibrahimovim, ili Nuhovim kao što smo gore naveli, jeste dokaz da su unuci sa strane čovekove kćeri uključeni u njegovo potomstvo. Isa je uključen u Ibrahimovo potomstvo preko svoje majke, iako Isa nije imao oca. Ibn Abi Hatim je zabeležio da je Abu Harb bin Abi Al-Asvad rekao: ‘Al-Hadžadž je poslao Jahji bin Jameru, govoreći: “Rečeno mi je da tvrdiš da su Al-Hasan i Al-Husein iz potomstva Poslanika; da li si to našao u Alahovoj Knjizi? Čitao sam Kuran od početka do kraja i nisam to našao.” Jahja reče: “Zar ne čitaš u suri Al-Anam...

„i od potomaka njegovih Davida, i Solomuna“ sve do,

„i Jovana, i Isusa“.

Al-Hadžadž reče: “Da.” Jahja reče: “Zar Isa nije iz potomstva Ibrahimovog, iako nije imao oca!” Al-Hadžadž reče: “Rekao si istinu.”’ Na primer, kada čovek ostavi za sobom zaostavštinu, poverenu imovinu ili poklon svome ‘potomstvu’, tada su uključena i deca njegovih kćeri. Ali ako čovek nešto da svojim ‘sinovima’, ili im ostavi poverenu imovinu, onda bi to bilo svojstveno njegovoj muškoj deci i njihovoj muškoj deci..." (K. 6:84-90; podebljanje naše)

Stoga tvrdnja da je Marija bila jedan od Aronovih potomaka nema nikakvu težinu, budući da ne postoje pouzdani istorijski podaci koji bi je potkrepili.

Kao takav, novajlija se mora suočiti sa stvarnošću i prihvatiti činjenicu da Kuran sadrži veliku grešku, jer brka Isusovu majku sa sestrom Mojsijevom!

Naš izazov Novajliji

Evo naših izazova ovom novajliji, koji će, nadamo se, osigurati da takijista sledeći put neće pokušati da izbegne teret dokazivanja, u slučaju da pokuša da odgovori.

Naš izazov je da on pruži neke istorijske i arheološke podatke koji bi potkrepili sledeće tvrdnje njegovog „proroka" i njegovih verskih učenjaka:

– Neka navede reference koje pokazuju da su Jevreji, i pre i za vreme Hrista, nazivali pojedince bratom/sestrom proroka i/ili pobožnih ljudi koji su živeli pre njih.

– Neka citira izvore iz istog perioda u kojima su Jevreji koristili izraz „brat/sestra od" da bi govorili o nečijoj lozi ili plemenskoj pripadnosti.

– Neka pruži pouzdane istorijske podatke koji bi potkrepili tvrdnju da je Isusova majka bila iz plemena Levijevog i, tačnije, da je bila Aronov potomak.

Dodatna literatura

Da li je Marija sestra Aronova?
Marija, majka Isusova i sestra Aronova
Isus je od semena Davidovog
Da li je Marija iz plemena Levijevog ili Judinog?
Imranovo očinstvo: I deo, II deo

Napomena

Zapravo, pretraga imena Mojsije i Mirjam pokazuje da Sveto pismo nikada ne povezuje Mirjam sa Mojsijem samim. Ili se Mojsije, Aron i Mirjam pominju svi zajedno (Brojevi 12:4; 26:59; 1. Dnevnika 6:3), ili se Mirjam povezuje sa Aronom radije nego sa Mojsijem (ili čak nasuprot njemu) (Brojevi 12:1; Mihej 6:4). Mesto u Miheju može jednostavno biti spisak, sa Mirjam pomenutom poslednjom, odmah nakon Arona, ali koji njeno ime ipak stavlja bliže imenu Aronovom nego Mojsijevom.

Pretraga imena Aron i Mirjam otkriva još tri stiha (Izlazak 15:20; Brojevi 12:5,10). Očigledno, Mirjam se nekoliko puta pominje u tesnoj vezi i isključivo sa Aronom, a nikada samo sa Mojsijem. Dakle, nije reč samo o ovom jednom stihu, Izlazak 15:20, već je to dosledno kroz celu Toru.