Da li islam zaista uči da je Muhamed jedini univerzalni poslanik?

Odgovor na polemike muslimanskih davagandista

Basam Zavadi i musliman po imenu Mansur Ahmed odlučili su da se pozabave člankom koji je napisao Abu Salam, a koji je prošao kroz razne odlomke Kurana kako bi dokazao da je Muhamedova misija bila ograničena samo na Arape.

Muslimanski autori započinju svoje „pobijanje“ pretpostavkom da su Muhamedova učenja koja nisu zabeležena u Kuranu neophodna za ispravno razumevanje toga šta kuranski stihovi zapravo znače i kako ih treba primenjivati. Pozivaju se na odabrane kuranske odlomke, koje su pogrešno protumačili tako da znače da je Alah zadužio muslimane da se obraćaju Muhamedovom sunetu kako bi ispravno tumačili Kuran.

Da stvar bude gora, čine lažnu analogiju, jer tvrde da je pokušaj ograničavanja muslimana samo na Kuran isto što i ograničavanje hrišćana na jevanđelja pri izlaganju učenja hrišćanstva u njegovoj punini (što je prilično ironično poređenje, budući da je to UPRAVO ono što ovi davagandisti vole da rade kada je reč o pitanjima kao što su božanstvo Hrista i Trojstvo!).

Problem sa ovim poređenjem jeste u tome što Kuran ne samo da tvrdi da je potpuno detaljna knjiga, nego i kaže da su sami stihovi u potpunosti objašnjeni!

„U kazivanju o njima je pouka za one koji su razumom obdareni. Kur'an nije izmišljen govor, on priznaje knjige pre njega objavljene, i objašnjava sve, i uputa je i milost narodu koji veruje.“ S. 12:111 Hilali-Khan

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ S. 41:3 Hilali-Khan

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ Khalifa

Tvrdeći da su čak i njegovi stihovi u potpunosti detaljno objašnjeni, Kuran pobija tvrdnju autora da se mora posegnuti za drugim izvorima, kao što su hadiska literatura, sira itd, kako bi se ispravno razumelo šta islamsko pismo zaista uči.

Međutim, od životne je važnosti imati na umu da ni jevanđelja ni bilo koji pojedinačni novozavetni spis ne iznose takvu tvrdnju, zbog čega hrišćani moraju da ispituju čitav novozavetni korpus (kao i Stari zavet) ako žele da saznaju šta Biblija uči o bilo kom teološkom pitanju.

Takođe treba istaći da je analogija autora suviše uopštena i da pogrešno pretpostavlja kako jevanđelja sama po sebi nisu dovoljna za raspravu o bilo kojoj temi. Njihove primedbe pogrešno pretpostavljaju da su hrišćani dužni da se obraćaju ostalim novozavetnim spisima kako bi ispravno razumeli jevanđelja. Međutim, to nije slučaj, budući da su jevanđelja dovoljna da se obradi pitanje zemaljskog života Hrista, te stoga nema potrebe posezati za izvorima izvan jevanđelja radi pojedinosti o tome šta je istorijski Isus govorio i činio.

Što je još važnije, na mnogim mestima hadisi ne pojašnjavaju, nego zapravo protivreče Kuranu, kao što ćemo upravo videti.

Za više o takozvanoj dovoljnosti Kurana i navodnoj potrebi za Muhamedovim sunetom, molimo pogledajte sledeće članke i linkove:

http://free-minds.org/node/219
http://submission.org/hadith/
http://yuksel.org/e/religion/trash.htm
http://quran.org/19quest.htm
http://answering-islam.org/Quran/Incoherence/index.html
http://answering-islam.org/Responses/Osama/zawadi_poetry2.htm
http://answering-islam.org/Responses/Osama/zawadi_poetry3.htm

Autori zatim pokušavaju da suprotstave Abu Salama dvojici pisaca koji su poslali članke našem sajtu, naime Kalumu Beku i Ernestu Hanu. Bek i Han tvrde da je, prema Kuranu, Muhamedova misija univerzalna, slično Isusovoj misiji, i da svako može da izdvoji odlomke iz bilo kog od ta dva pisma kako bi opovrgao tu činjenicu.

Zapanjujuće je što ovi autori zaista misle da su te dve perspektive nužno protivrečne, dok to u stvari samo pokazuje da nisu razumeli zašto Bek i Han zauzimaju stav koji zauzimaju. Kao prvo, Bek i Han su nastojali da pobiju muslimansku tvrdnju da je Isus poslat samo narodu Izrailja i hteli su da pokažu šta se dešava kada neko odluči da tumači Kuran onako kako muslimani pogrešno čitaju Sveto pismo. Primenjujući isti muslimanski metod egzegeze (pre bi se reklo eisegeze) na Kuran, može se dokazati da je Muhamed poslat samo Arapima.

Kao drugo, i Bek i Han su uzeli zdravo za gotovo da su reči kojima Kuran opisuje Muhamedovu misiju univerzalne po svom obimu, dok je članak Abu Salama nastojao da dokaže da to nije slučaj. Kao što je Salam pokazao, arapska reč kojom se opisuje Muhamedova misija koristi se u kontekstima u kojima je jasno ograničena po obimu i nije univerzalna u svojoj primeni.

Drugim rečima, u rečima koje Kuran koristi nema ničega što bi nužno dokazivalo da je Muhamed poslat svim stvorenjima za sva vremena. Neko najpre mora da pretpostavi to značenje i da ga učita u Kuran kako bi došao do zaključka da je Muhamed poslat svim ljudima za sva vremena.

Kao treće, i još važnije, Zavadi i njegov koautor ne uviđaju kako njihovo (pogrešno) razumevanje i (pogrešno) tumačenje islamskog korpusa stvara velike probleme za njihovo verovanje u nepogrešivost Kurana.

U ovom odgovoru uzećemo zdravo za gotovo da su autori u pravu i da reči kojima Kuran opisuje Muhamedovu misiju zaista znače da je on bio poslanik poslat celom stvorenju i da je njegova poruka za sva vremena. Pokazaćemo kako taj stav znači da i Kuran i Muhamedov sunet sadrže veliku protivrečnost.

**
Muhamed – jedini univerzalni poslanik**

Zavadi i njegov koautor navode sledeće predanje kako bi dokazali da je Muhamed bio univerzalni poslanik, za razliku od poslanika pre njega:

Prenosi Džabir bin Abdulah:

Poslanik je rekao: „Dato mi je pet stvari koje pre mene nisu date nikome drugom.

1. Alah me je učinio pobedonosnim putem strahopoštovanja (time što je zastrašio moje neprijatelje) na udaljenosti od mesec dana putovanja.

2. Zemlja mi je (i mojim sledbenicima) učinjena mestom za molitvu i sredstvom za obavljanje tajemuma, te stoga bilo ko od mojih sledbenika može da se moli gde god ga zatekne vreme molitve.

3. Ratni plen mi je učinjen halalom (dozvoljenim), a pre mene nije bio dozvoljen nikome drugom.

4. Dato mi je pravo zagovaranja (na Dan vaskrsenja).

5. Svaki poslanik je slat SAMO svom narodu, a ja sam poslat celom čovečanstvu. (Sahih al-Buhari, tom 1, knjiga 7, broj 331)

Ovaj hadis potvrđuje Kuran, koji na više mesta kaže da su poslanici slati samo svojim narodima:

„Zatim smo, posle njega, poslanike narodima njihovim slali koji su im donosili jasne dokaze, ali oni nisu hteli da veruju u ono što su pre poricali. Tako Mi pečatimo srca onima koji prelaze Allahove granice.“ S. 10:74 Hilali-Khan

„I pre tebe smo slali poslanike njihovim narodima i oni su im donosili jasne dokaze, pa smo kažnjavali one koji su grešili, a bila nam je dužnost da pomognemo vernike.“ S. 30:47 Hilali-Khan

Kuran dalje kaže da su poslanici govorili jezikom svog naroda kako bi oni mogli da razumeju objavu:

Poruka Kurana i suneta je jasna: svi poslanici su slati sopstvenim narodima ili nacijama, govoreći upravo njihovim jezikom. Muhamed je, međutim, navodno izuzetak, budući da je njegova poruka bila namenjena svim narodima u svim vremenima.

Mojsije i faraon

Međutim, Kuran protivreči toj tvrdnji, jer pominje nekoliko poslanika koji su poslati i drugim narodima pored sopstvenog.

Jedan takav poslanik bio je Mojsije, za koga Kuran kaže da je poslat i Egipćanima i Izrailjcima:

„Mi nismo poslali nijednog poslanika a da nije govorio jezikom svoga naroda, kako bi im objasnio poslanicu. Pa Allah u zabludi ostavlja onoga koga želi a na Pravi put uputi onoga koga želi; On je Silni i Mudri. I Mojsija smo poslali sa Našim dokazima: „Izvedi svoj narod iz tmina na svetlo i podseti ga na Allahove blagodati.“ To su, uistinu, dokazi za svakog ko je strpljiv i zahvalan. I kad je Mojsije svom narodu kazao: „Setite se Allahove blagodati kada vas je izbavio od faraonovih ljudi koji su vas mučili najgorim mukama, koji su vam klali mušku decu, a žensku ostavljali u životu - to je bilo veliko iskušenje od vašega Gospodara.““ S. 14:4-6

Očigledno je da je autor Kurana umetnuo priču o Mojsiju odmah nakon K. 14:4 kao primer poslanika koji je poslat samo svom narodu, što objašnjava zašto K. 14:5-6 pravi razliku između Mojsijevog naroda i faraonovog naroda.

Ipak, ovo direktno protivreči drugim stihovima koji jasno pokazuju da je Alah poslao Mojsija kao poslanika faraonu i njegovom narodu:

„Zatim smo, posle njih, Mojsija i Arona poslali sa Našim dokazima faraonu i njegovim glavešinama, ali su se oni uzoholili; bili su narod zločinački. A kada im je od Nas došla Istina, kazali su: „Ovo je, zaista, prava vradžbina!“ „Zar za Istinu koja vam je došla kažete da je vradžbina?“ Kazao je Mojsije, „a čarobnjaci neće nikad uspeti!“ A oni rekoše: „Zar si došao da nas odvratiš od onoga na čemu smo zatekli naše pretke, da bi vas dvojica dobili vlast u ovoj zemlji? Mi nećemo da poverujemo vama dvojici!“ I faraon reče: „Dovedite mi svakog učenog čarobnjaka!“ I kad čarobnjaci dođoše, Mojsije im reče: „Bacite ono što imate da bacite!“ I kad oni baciše, Mojsije uzviknu: „Ono što ste priredili čarolija je! Allah će zaista da je uništi, zaista, Allah ne dozvoljava da dela pokvarenjaka budu ispravna.“ Allah će Svojim rečima da utvrdi istinu, makar to bilo krivo nevernicima! I nije poverovao Mojsiju niko, osim malo njih iz faraonovog naroda, iz straha da faraon i njegove glavešine ne počnu da ih zlostavljaju - a faraon je, zaista, na Zemlji bio nasilnik i zaista je bio od onih koji prelaze svaku granicu.“ S. 10:75-83

„I Mojsija smo poslali sa Našim znakovima i dokazom jasnim, faraonu i njegovim glavešinama, ali su oni sledili faraonovu veru, a faraonova vera bila je zabluda. Na Sudnjem danu on će svoj narod da predvodi i u Pakao da ga uvede, a užasno je mesto u koje će da bude doveden! Na ovom svetu ih je pratilo prokletstvo a pratiće ih i na Sudnjem danu; strašna je kazna kojom će da budu kažnjavani.“ S. 11:96-99

Sledeći odlomak ukazuje na to da je Alah poslao poslanika upravo faraonu:

„Mi smo vam zaista poslali Poslanika da bi svedočio protiv vas, isto onako kao što smo i faraonu poslali poslanika, ali faraon nije poslušao poslanika, pa smo ga teškom kaznom kaznili.“ S. 73:15-16

Nema nikakve sumnje da taj poslanik treba da bude Mojsije, kao što priznaju i sledeći tumači:

Zaista smo vama, o stanovnici Meke, poslali Poslanika, naime Muhameda, da bude svedok protiv vas, na Dan vaskrsenja, za svaku neposlušnost koju činite, baš kao što smo faraonu poslali poslanika, naime Mojsija, mir neka je na njega. (Tafsir al-Dželalejn; podebljanje naše)

Gle! Poslali smo vam poslanika) tj. Muhameda (kao svedoka protiv vas) da je preneo poruku, (baš kao što smo faraonu poslali poslanika) tj. Mojsija. (Tanvir al-Mikbas min Tafsir Ibn Abas; podebljanje naše)

(Ali faraon se pobunio protiv poslanika) tj. Mojsija, i nije prihvatio njegov poziv, (pa smo ga zgrabili nimalo nežnim stiskom) stoga smo ga kaznili teškom kaznom, tj. potapanjem. (Tanvir al-Mikbas min Tafsir Ibn Abas; podebljanje naše)

Musliman može tvrditi da su i Egipćani bili Mojsijev narod, jer je odgajan među njima, pošto ga je usvojila faraonova žena. Problem sa tim odgovorom jeste u tome što Kuran nikada ne tvrdi da su i Egipćani bili Mojsijev narod. Kuran zapravo razlikuje Mojsijev narod, Izrailjce koje je Bog spasao, od faraonovog naroda koji je bio potpuno uništen:

„A glavešine faraonovog naroda rekoše: „Zar ćeš da ostaviš Mojsija i njegov narod da nered po Zemlji pravi i da tebe i božanstva tvoja napusti?“ On reče: „Ubijaćemo njihovu mušku decu, a žensku ćemo da im ostavljamo u životu; mi, uistinu, vladamo nad njima.“ Mojsije reče svome narodu: „Molite Allaha da vam pomogne i budite strpljivi, Zemlja je, zaista, Allahova. On je daje u nasleđe kome On hoće od Svojih sluga; a lep ishod pripada bogobojaznima.““ S. 7:127-128

„Posle smo poslali Mojsija i brata mu Arona sa Našim rečima i znacima i očiglednim dokazom, faraonu i njegovim glavešinama, ali su se oni uzoholili, bili su to nadmeni ljudi. Govorili su: „Zar da poverujemo dvojici ljudi koji su kao i mi, a njihov narod je u našem ropstvu?"“ S. 23:45-47

„I Mi objavismo Mojsiju: „Kreni noću sa Mojim slugama, ali bićete gonjeni.“ I faraon posla sakupljače po gradovima. „Zaista su ovi mala skupina, i rasrdili su nas, a svi smo spremni!“ I Mi ih izvedosmo iz vrtova i reka, iz riznica i divnih dvoraca. Tako je bilo, i Mi smo dali da to naslede Izrailjevi sinovi, pa ih oni, u zori, sustigoše, pa kad jedni druge ugledaše, Mojsijevi sledbenici povikaše:“Sustiće nas sigurno!”“Neće!” Reče on,“Gospodar moj je sa mnom, On će mi put pokazati.” I Mi objavismo Mojsiju: „Udari štapom svojim po moru!“ I ono se rastavi i svaka njegova strana je bila kao veliko brdo, i Mi onda tamo one druge približismo, Mojsija i sve one koji su bili sa njim spasismo, a one druge potopismo.“ S. 26:52-66

„A jedan čovek, vernik, iz faraonove porodice, koji je krio svoje verovanje, reče: „Zar da ubijete čoveka zato što govori: 'Moj Gospodar je Allah!' A doneo vam je jasne dokaze od vašeg Gospodara? Ako je lažov, njegova laž će njemu da naudi, a ako govori istinu, onda će da vas stigne bar nešto od onoga što vam se preti; zaista Allah neće da uputi na Pravi put onoga koji u zlu preteruje i koji mnogo laže.“ … „I Allah ga je sačuvao od zala onog što su spletkarili, a faraonove pristalice zla patnja zadesi. Oni će se ujutru i naveče u vatri pržiti. A kad nastupi Čas:“Uvedite faraonove ljude u patnju najtežu!”“ S. 40:28, 45-46

„Zar ja nisam bolji od ovog bednika koji jedva razgovetno govori? Zašto mu nisu stavljene narukvice od zlata, ili zašto zajedno sa njim nisu došli anđeli? I on zavede svoj narod pa mu se pokoriše; oni su, zaista, bili narod grešni. A kad izazvaše Naš gnev, Mi ih kaznismo i sve ih potopismo“ S. 43:52-55 Y. Ali

Vidi takođe: K. 2:54, 60, 67; 5:20-21; 10:84-89; 7:141, 148, 150, 155, 159-160; 20:85-86, 90; 28:15; 61:5

Dakle, Kuran poriče da su faraon i Egipćani bili Mojsijev narod, Mojsijev puk.

Kuran o Isusovoj misiji

Kuran takođe tvrdi da je Alah poslao Isusa da bude znak i milost celom stvorenju:

„I spomeni iz Knjige Mariju: kada se od ukućana svojih povukla na istočnu stranu, i od njih uzela zaklon, Mi smo ka njoj poslali Našeg anđela i on joj se pokazao u potpunom ljudskom obliku. „Tražim zaštitu Svemilosnog od tebe, ako se Njega bojiš!“ Uzviknu ona. „A ja sam upravo izaslanik tvoga Gospodara“, reče on, „da ti poklonim čestitog dečaka!“ „Kako ću da imam dečaka?“ Reče ona, „kad me nijedan muškarac nije dodirnuo, a ja nisam bludnica.“ A on reče: „Eto tako, Gospodar tvoj je kazao: 'To je Meni lako, i zato da ga učinimo da bude znak ljudima i znak naše milosti.' Tako je unapred određeno.““ S. 19:16-21

„I spomeni onu koja je sačuvala čednost - svoje devičanstvo, pa smo u nju udahnuli život, i nju i njenog sina smo učinili da budu svim svetovima znamenje.“ S. 21:91 Hilali-Khan

Zanimljivo je da Kuran opisuje Isusovu misiju gotovo na isti način na koji opisuje Muhamedovu službu:

„tebe smo poslali samo kao milost svetovima“ S. 21:107 Hilali-Khan

Štaviše, islamska predanja tvrde da je Isus poslao svoje učenike da propovedaju celom svetu:

Jezid b. Abu Habib al-Misri mi je rekao da je pronašao dokument u kojem se nalazio zapis (T. imena) o onima koje je poslanik poslao u zemlje i kraljevima Arapa i nearapa, kao i o onome što je rekao svojim drugovima kada ih je poslao. Poslao sam ga Muhamedu b. Šihabu al-Zuhriju (T. po jednom njegovom pouzdanom zemljaku) i on ga je prepoznao. Sadržao je izjavu da je poslanik izašao sa svojim drugovima i rekao: ‘Bog me je poslao kao milost svim ljudima, zato primite poruku od mene, Bog vam se smilovao. Nemojte ustuknuti preda mnom kao što su učenici ustuknuli pred Isusom, sinom Marijinim.’ Upitali su ga kako su ustuknuli, a on je rekao: ‘Pozvao ih je na zadatak sličan onom na koji sam ja pozvao vas. Oni koji su morali da idu na kratko putovanje bili su zadovoljni i prihvatili su; oni pred kojima je bilo dugo putovanje bili su nezadovoljni i odbili su da idu, pa se Isus požalio na njih Bogu. (T. Od te iste noći) svaki od njih je bio u stanju da govori jezik naroda kome je poslat.’ (T. Isus je rekao: ‘To je stvar za koju je Bog odredio da je učinite, zato idite.’)

Oni koje je Isus, sin Marijin, poslao, i učenici i oni koji su došli posle njih, u zemlji su bili: Petar učenik I PAVLE SA NJIM, (Pavle je pripadao sledbenicima i nije bio učenik) u Rim. Andrija i Matej u zemlju ljudoždera; Toma u zemlju Vavilona, koja je u zemlji istoka; Filip u Kartaginu, koja je Afrika; Jovan u Efes, grad mladića iz pećine; Jakov u Jerusalim, koji je Elija, grad svetilišta; Vartolomej U ARABIJU, KOJA JE ZEMLJA HIDŽAZA; Simon u zemlju Berbera; Juda, koji nije bio jedan od učenika, postavljen je na mesto Jude Iskariotskog. (The Life of Muhammad: A Translation of Ibn Ishaq’s Sirat Rasul Allah, sa uvodom i beleškama Alfreda Gijoma [Oxford University Press, Karachi, sedamnaesto izdanje 2004], str. 653; podebljanje i verzal naši)

Uzvišeni Alah naređuje Svojim vernim slugama da budu Alahovi pomagači u svako doba, u svim svojim rečima i delima, žrtvujući sebe i svoj imetak. Alah im naređuje da prihvate Njegov poziv i poziv Njegovog Poslanika, baš kao što su učenici rekli poslaniku ‘Isau kada je rekao…

(Ko su moji pomagači (u stvari) Alahovoj) što znači: ‘ko će me podržati u prenošenju poruke Alaha, Uzvišenog i Najčasnijeg?’ …

(Havarijuni rekoše:) u vezi sa sledbenicima ‘Isaa…

(Mi smo Alahovi pomagači) što znači: ‘podržaćemo te u pogledu poruke sa kojom si poslat i pomoći ćemo ti da je preneseš.’ Time je ‘Isa poslao učenike u razne krajeve Šama da pozovu GRKE i Izrailjce u islam. Slično tome, tokom dana hadža, Alahov Poslanik je pitao…

<<Ko će me podržati u prenošenju poruke moga Gospodara? Zaista, Kurejšije su me sprečile da prenesem poruku moga Gospodara.>> Uzvišeni i Najčasniji Alah je podigao Evs i Hazredž da podrže Poslanika. Oni su bili stanovnici Medine koji su mu dali zavet i podržali ga, obavezavši se da će ga štititi od ljudi i džina ako se preseli k njima. Kada se preselio k njima sa svojim ashabima, ispunili su svoj zavet Alahu. To je razlog zbog kojeg su ih Alah i Njegov Poslanik nazvali el-Ensar, pomagači. To ime je postalo sinonim za njih. Neka je Alah zadovoljan njima i neka i njih obraduje. (Tafsir Ibn Kesir, K. 61:14; podebljanje i verzal naši)

Dakle, Isus je bio još jedan poslanik čija je poruka bila namenjena celom svetu, a ne samo njegovom narodu!

Tora i Jevanđelje – vodstvo čovečanstvu

Sledeći odlomak pruža dodatnu potvrdu da misije Mojsija i Isusa nisu bile ograničene samo na njihov narod:

„On tebi objavljuje Knjigu sa Istinom, koja potvrđuje prethodne, a objavio je i Toru i Jevanđelje, još pre kao putokaz ljudima, a objavio je i ono što rastavlja istinu od zablude (Kur'an). Onima koji u Allahove reči i znakove ne veruju, pripada teška patnja, a Allah je silan i žestoko kažnjava.“ S. 3:3-4

Budući da islamska tradicija prihvata da je Tora data Mojsiju, to znači da su njegovo zakonodavstvo i Isusovo Jevanđelje objavljeni celom čovečanstvu.(1)

Niti je ovo jedini odlomak koji govori o Mojsijevoj Knjizi kao vodstvu za celo čovečanstvo:

„Oni ne poznaju Allaha kako treba, kad govore: „Nijednom čoveku Allah nije ništa objavio!“ Reci: „A ko je objavio Knjigu koju je doneo Mojsije kao svetlo i uputu ljudima, koju na listove stavljate i pokazujete, a mnogo i krijete, i podučeni ste onome što ni vi ni preci vaši niste znali?“ Reci: „Allah!“ Zatim ih ostavi, neka se lažima svojim zabavljaju.“ S. 6:91

„I Mi smo Mojsiju dali Knjigu, nakon što smo uništili drevne narode, da bude svetlo ljudima, i uputa, i milost, da bi se prisetili i primili pouku.“ S. 28:43 Hilali-Khan

A da autori ne bi tvrdili kako arapska reč nas ne dokazuje da je Alah dao Mojsijeva i Isusova pisma kao vodstvo svim ljudima, obratite pažnju na to šta Kuran kaže o samom sebi:

„U ramazanu je počelo objavljivanje Kur'ana, koji je putokaz ljudima, jasan dokaz Pravog puta i razlikovanja dobra od zla. Ko od vas u tom mesecu bude kod kuće, neka posti, a ko bude bolestan ili se na putu zadesi, neka isti broj dana naposti. Allah želi da vam olakša, a ne da vam oteža, i da određeni broj dana ispunite i da Allaha veličate jer vas je uputio, pa da zahvalni budete.“ S. 2:185 Hilali-Khan

Islamsko pismo koristi potpuno isti jezik da opiše Toru, Jevanđelje i samo sebe. Dakle, sva ta pisma su poslata da vode celo čovečanstvo!

A šta je sa Jonom?

Za muslimanske autore stvari postaju još gore. Kuran prepričava biblijsku priču o proroku Joni koji je poslat narodu Ninive, tj. Asircima:

„Nije bilo ni jedno naselje koje je poverovalo svom poslaniku, i da im je to verovanje koristilo kako bi se sačuvali kazne, osim Joninog naroda; kada su poverovali, otklonili smo im tešku patnju na ovom svetu, i dali smo im da još određeno vreme uživaju u životu.“ S. 10:98

„I Jona je bio poslanik. A kad pobeže na jednu lađu prepunu. I sa njima baci kocku i kocka na njega pade, pa ga riba proguta, a bio je zaslužio prekor, i da nije bio jedan od onih koji Allaha slave i veličaju, sigurno bi ostao u njenoj utrobi do Dana kad će svi da budu oživljeni, i Mi ga izbacismo na jedno pusto mesto, a bio je bolestan, i učinismo da iznad njega izraste vreža jedne tikve, i poslasmo ga stotini hiljada ljudi, i više, i oni poverovaše, i njima smo dali da uživaju do određenog roka.“ S. 37:139-148 – up. 21:87-88

Obratite pažnju na to kako Ibn Kesir objašnjava K. 10:98:

„… Suština je u tome da između Musaa i Junusa nije bilo nijednog naroda koji je u celosti poverovao, osim Junusovog naroda, stanovnika Nejnave (Ninive). A oni su poverovali samo zato što su se plašili da ih ne zadesi kazna od koje ih je njihov Poslanik upozoravao. Zaista su videli njene znake. Zato su zavapili Alahu i zatražili pomoć. Ponizno su Ga prizivali. Doveli su svoju decu i stoku i zamolili Alaha da otkloni kaznu od koje ih je njihov Prorok upozoravao. Kao rezultat toga, Alah je spustio Svoju milost, uklonio pošast sa njih i dao im predah… Tumačeći ovaj ajet, Katada je rekao: ‘Nijedan grad nije porekao istinu, a zatim poverovao kada je ugledao pošast, tako da mu je to verovanje koristilo, sa izuzetkom Junusovog naroda. Kada su izgubili svog proroka i pomislili da im je pošast blizu, Alah je u njihova srca poslao želju za pokajanjem. Zato su obukli vunene tkanine i odvojili svaku životinju od njenog mladunčeta. Potom su četrdeset noći vapili Alahu. Kada je Alah video istinu u njihovim srcima i da su iskreni u svom pokajanju i kajanju, uklonio je pošast sa njih.’ Katada je rekao: ‘Pominje se da je Junusov narod bio u Nejnavi, u zemlji Mosula.’ Ovo je takođe preneto od Ibn Mesuda, Mudžahida, Seida bin Džubejra i drugih od selefa.“ (Tafsir Ibn Kesir; podebljanje naše)

A evo šta kaže u vezi sa K. 21:87-88:

JUNUS

Ova priča se pominje ovde, kao i u suri As-Safat i suri Nun. Junusa bin Matu, mir neka je na njega, Alah je poslao stanovnicima Ninive, koja je bila grad u oblasti Mosula [u severnom Iraku]… (Tafsir Ibn Kesir; podvlačenje naše)

Dvojica Dželala kažu:

I poslasmo ga, potom — kao [što smo činili] i ranije, narodu u Ninivi, u oblasti Mosula — ka [zajednici od] sto hiljada ili, zapravo, više — [zajednici od] dvadeset, trideset ili sedamdeset hiljada. (Tafsir al-Dželalejn, K. 37:147; podebljanje naše)

Svako ko poznaje Sveto pismo odmah može da uoči problem. Jona nije bio Asirac, nego Jevrejin/Izrailjac koji je živeo u zemlji Izrailju:

„Dođe riječ Gospodnja Joni, sinu Amatijevu, govoreći: Ustani, idi u Nineviju grad veliki, i propovijedaj protiv njega, jer izađe zloća njihova preda me.“… „Tada mu rekoše: Kaži nam zašto dođe ovo zlo na nas; koje si radnje? I odakle ideš? Iz koje si zemlje? I od koga si naroda? A on im reče: Jevrejin sam, i bojim se Gospoda Boga nebeskoga, koji je stvorio more i suhu zemlju. Tada se vrlo uplašiše ljudi, i rekoše mu: Što si učinio? Jer doznaše ljudi da bježi od Gospoda, jer im on kaza.“ Jona 1:1-2, 8-10

„On povrati međe Izrailjeve od Emata do mora uz polje, po riječi Gospoda Boga Izrailjeva koju reče preko sluge svojega Jone, sina Amatijina, proroka iz Gatefera.“ 2. Carevima 14:25

Uporedi:

„Potom izide treći ždrijeb za sinove 3avulonove po porodicama njihovijem; i međa našljedstvu njihovu bi do Sarida. A odatle ide međa njihova pokraj mora na Maralu, i dopire do Davaseta, i ide na potok koji je prema Jokneamu, Pa se okreće od Sarida na istok do međe Kislot-Tavorske, i ide na Davrat i izlazi do Jafe; Otuda ide opet k istoku do Gita-Efera, a to je Ita-Kasin, i izlazi na Remon-Metoar, a to je Neja; Otuda se savija međa k sjeveru na Anaton, i izlazi u dolinu Jeftail, S Katatom i s Nalalom i Simronom i Idalom i Vitlejemom, dvanaest gradova sa selima svojim.“ Isus Navin 19:10-15

Ovo ukazuje na to da je Jona verovatno bio iz Zavulonovog plemena, sina Jakovljevog.

Štaviše, Jona je govorio hebrejski, A NE ASIRSKI! Izrailjci i Asirci nisu govorili istim jezikom, iako su Izrailjci morali da uče asirski jezik, budući da je asirsko carstvo u to vreme bilo dominantna sila:

„Ali car Asirski posla Tartana i Ravsarisa i Ravsaka iz Lahisa k caru Jezekiji u Jerusalim s velikom vojskom; i oni se podigoše i dođoše u Jerusalim; i podigavši se i došavši, stadoše kod jaza Gornjega jezera, koji je pokraj puta u polju bjeljarevu. I stadoše vikati cara. Tada dođe k njima Elijakin, sin Helkijin, koji bijaše nad dvorom, i Somna pisar i Joah, sin Asafov, pametar. I reče im Ravsak: Kažite caru Jezekiji: Ovako kaže veliki car, car Asirski: Kakva je to uzdanica u koju se uzdaš? Ti veliš, ali su prazne riječi, da imaš svjeta i sile za rat. U što se, dakle, uzdaš, te si se odmetnuo od mene? Gle, uzdaš se u Misir, u štap od trske slomljene, na koji ako se ko nasloni, ući će mu u ruku i probošće je; takav je Faraon, car Misirski, svima koji se uzdaju u nj. Ako li mi rečete: Uzdamo se u Gospoda Boga svojega; nije li to onaj čije je visine i oltare oborio Jezekija i zapovjedio Judi i Jerusalimu: Pred ovijem oltarom klanjajte se u Jerusalimu. Hajde, zateci se mojemu gospodaru, caru Asirskom; i daću ti dvije tisuće konja, ako možeš dobaviti koji će jahati na njima. Kako ćeš, dakle, odbiti i jednoga vojvodu između najmanjih sluga gospodara mojega? Ali se ti uzdaš u Misir za kola i konjike. Svrh toga, eda li sam ja bez Gospoda došao na ovo mjesto da ga zatrem? Gospod mi je rekao: Idi na tu zemlju i zatri je. Tada Elijakim, sin Helkijin, i Somna i Joah rekoše Ravsaku: Govori slugama svojim Sirski, jer razumijemo, a nemoj nam govoriti Judejski da sluša narod na zidu.“ 2. Carevima 18:17-26

Zaključne napomene

Iz našeg ispitivanja videli smo da, iako Kuran tvrdi da su poslanici slati sopstvenim narodima govoreći njihovim jezikom, Kuran takođe uči da je pored Muhameda bilo i poslanika koji su poslati narodima različitim od njihovog sopstvenog.

Prema islamskom pismu, Mojsije je bio poslanik poslat faraonu i Egipćanima, a Tora, za koju islamska tradicija kaže da mu je data, bila je namenjena kao vodstvo celom čovečanstvu.

I Kuran i islamska tradicija uče da su Isus i njegova majka bili znak celom stvorenju i da su njegovi učenici poslati mnogim narodima, kao što su Grci i Arapi. Kuran dalje kaže da je i Isusovo Jevanđelje dato kao vodstvo celom čovečanstvu, baš kao Tora i Kuran.

Islamska tradicija dalje tvrdi da je Jona poslat Asircima, iako je bio Izrailjac čiji je maternji jezik bio hebrejski, a ne asirski!

Dakle, u svetlu ovih očiglednih protivrečnosti, autorima preostaju sledeće mogućnosti.

Zavadi i njegov koautor mogu zauzeti stav da reči kojima se opisuju misije Mojsija i Isusa ne ukazuju nužno na to da su njihova služba i poruka bile namenjene svim narodima u svim vremenima. Mogu tvrditi da se te reči mogu koristiti u ograničenijem smislu i da ne moraju biti sveobuhvatne ili univerzalne u svojoj primeni.

Međutim, to ih ostavlja pred problemom da moraju priznati kako je Abu Salam bio u pravu i da reči kojima se opisuje Muhamedova misija ne dokazuju nužno da je ona bila univerzalna po svom obimu. Što je još gore, to protivreči onome što hadisi kažu o tome da je Muhamed poslat svim narodima i dodatno se sukobljava sa kuranskom tvrdnjom da su Mojsije i Jona poslati narodima različitim od njihovog sopstvenog.

Ili muslimanski autori mogu izabrati gledište da su Mojsije i Isus bili poput Muhameda u tome što je njihova poruka bila namenjena celom čovečanstvu, a ne samo njihovom sopstvenom narodu. Međutim, to tumačenje se sukobljava sa izričitim učenjima i Kurana i hadisa, koji tvrde da su poslanici slati samo svom narodu i na svom jeziku! A i dalje nam ostaje problem sa Jonom.

Dakle, kako god ovi autori pokušali da to izokrenu, suočeni su sa nepomirljivim protivrečnostima i u Kuranu i u sunetu. Toliko o tvrdnji da je Kuran savršen ili da ga sunet zaista objašnjava i pojašnjava!

**
Povezani članci**

http://answering-islam.org/Quran/Contra/mo_not_universal.html
http://answering-islam.org/Quran/Contra/jonah.html
http://answering-islam.org/Quran/Incoherence/messenger_language.html
http://answering-islam.org/Shamoun/christs_apostles.htm
http://answering-islam.org/Shamoun/quran_affirms_paul.htm
http://answering-islam.org/Shamoun/messiah.htm
http://answering-islam.org/Shamoun/badawi_lies3.htm

Napomene

(1) Ova tvrdnja da su Tora i Jevanđelje namenjeni celom čovečanstvu protivreči sledećem navodu:

„A otkud da oni traže od tebe da im sudiš kad imaju Toru, u kojoj su Allahovi propisi? Oni ni posle tvoje presude ne bi bili zadovoljni, i oni nisu vernici. Mi smo objavili Toru u kojoj je uputa i svetlo. Po njoj su Jevrejima sudili verovesnici koji su bili poslušni Allahu, i pobožni ljudi, i učeni, od kojih je traženo da čuvaju Allahovu knjigu, i oni su nad njom bdeli. Zato se, kad budete sudili, ne bojte ljudi, već se bojte Mene, i ne zamenjujte Moje reči za nešto što malo vredi! A oni koji ne sude prema onom što je Allah objavio, oni su, zaista, nevernici. Mi smo im u njoj propisali: glava za glavu, i oko za oko, i nos za nos, i uvo za uvo, i zub za zub, i za rane je odmazda, a onaj ko od odmazde odustane, biće mu to iskupljenje od greha. Oni koji ne sude prema onome što je Allah objavio, zaista, su nepravednici. Posle njih smo Isusa, Marijinog sina, poslali, koji je priznavao Toru objavljenu pre njega, a njemu smo dali Jevanđelje, u kome je bila uputa i svetlo, i da potvrdi Toru, objavljenu pre njega, u kojoj je, takođe, bila uputa i pouka bogobojaznima, i sledbenicima Jevanđelja smo bili naredili da sude prema onome što je objavio Allah u njemu. Oni koji nisu sudili prema onome što je objavio Allah - zaista su prema Allahu nepokorni. A tebi objavljujemo Knjigu, sa Istinom, da potvrdi knjige objavljene pre i da nad njima bdi. I ti im sudi prema onome što objavljuje Allah i ne povodi se za njihovim prohtevima, i ne odstupaj od Istine koja ti dolazi; svima vama smo zakon i pravac propisali. A da je Allah hteo, On bi vas učinio sledbenicima jednog verozakona, ali, On hoće da vas iskuša u onome što vam propisuje, zato se takmičite ko će više da učini dobra; Allahu ćete svi da se vratite, pa će o onome u čemu ste se razilazili da vas obavesti.“ S. 5:43-48 Hilali-Khan

Pažljivo ispitivanje sadržaja Tore, Jevanđelja i Kurana pokazuje da oni ne propisuju i ne zabranjuju iste stvari. To znači da Alah nije dao svim zajednicama isto zakonodavstvo niti je propisao potpuno isti put u svakoj pojedinosti.

U svetlu toga, kako Tora može da funkcioniše kao vodstvo za celo čovečanstvo kada K. 5:48 kaže da je Alah svakom narodu propisao drugačiji zakon i put?

Štaviše, kako i Tora i Jevanđelje mogu da funkcionišu kao vodstvo za celo čovečanstvo kada Kuran izričito kaže da je Isus derogirao određene zabrane koje se nalaze u Tori?

„Potvrđujući tako istinitost Tore, objavljene pre mene, i dopuštajući nešto što vam je bilo zabranjeno, ja vam donosim dokaz od vašega Gospodara. Pa, bojte se Allaha, a meni budite pokorni!“ S. 3:50

Obratite pažnju na to kako sledeći tumači tumače ovaj tekst:

(i da vam dozvolim deo onoga što vam je bilo zabranjeno.) Ovaj deo ajeta ukazuje na to da je ‘Isa derogirao neke od zakona Tevrata i obavestio Jevreje o istini u pogledu nekih pitanja oko kojih su se sporili. (Tafsir Ibn Kesir; podebljanje naše)

Isto tako, došao sam vam potvrđujući ono što je bilo preda mnom od Tore, i da vam dozvolim nešto od onoga što vam je U NJOJ bilo zabranjeno. Tako im je dozvolio ribu i ptice koje nemaju kandže; kaže se i da im je sve to dozvolio, tako da ba‘d, ‘nešto’, znači kull, ‘sve’). Došao sam vam sa znakom od vašeg Gospodara, ponovio je to radi naglaska i radi proširenja: zato se bojte Boga i pokoravajte mi se, u onome što vam naređujem o potvrđivanju Božje jednote i pokornosti Njemu. (Tafsir al-Dželalejn; podebljanje i verzal naši)

Ako jedna Knjiga derogira određene propise koji se nalaze u drugoj, kako obe te objavljene Knjige mogu da funkcionišu kao vodstvo za celo čovečanstvo? Koje zapovesti čovek treba da sledi u slučaju kada jedna Knjiga propisuje stvari koje se sukobljavaju ili protivreče onome što se nalazi u drugoj?

Problemi Kurana postaju sve gori i gori!