Da li je kuranski izazov ispunjen? 2. deo

Nastavljamo tamo gde smo stali.

Treći problem sa Alijevim tvrdnjama jeste to što pažljivo čitanje Istinskog Furkana pokazuje da autor ne veruje u jeres koju mu Ali lažno pripisuje, budući da on jasno potvrđuje da su Otac, Reč i Sveti Duh tri različite Ličnosti koje koegzistiraju kao Trojični Bog:

3. Naši verni poklonici posvedočili su da smo im se pojavili u manifestacijama koje pokazuju TRI LIČNOSTI. Ipak, Nama pripadaju kako izvanredne manifestacije tako i čudesna preobraženja.

4. Štaviše, prihvatili su Nas verom kao „Ava, Oče“ i gledali Nas kao „Milostivog Sina“ i priznali Nas kao „Utešitelja Duha“. Stoga nisu naneli zlo sebi, niti su hulili, niti su Nam pridružili sudruge.

5. Jer Mi smo „Otac“, „Sin“, „Duh“ kao TROJIČNI BOG i samo jedan Bog. Nema nikoga pored Nas ni na nebesima ni na zemlji. (Al Safi i Al Mahdi, Istinski Furkan [WinePress Publishing, Enumclaw, WA 1999], 12. Trojični Bog (Surat Al Thalut), str. 61-62; isticanje velikim slovima naše)

I:

8. Oni koji su zalutali među Našim poklonicima takođe su Nam pridodali sudruge, što je bogohulno dodavanje. Dali su Nam devedeset devet sudruga sa sličnim imenima nedostojnih ljudskih ličnosti. Nikada nikome nismo dali dopuštenje niti ovlašćenje da koristi protivrečne titule za opisivanje Nas.

9. Na primer, lažno su objavili da smo Mi Diktator, Osvetnik, Uništitelj, Oholi, Onaj koji pobeđuje i ponižava druge; da smo izdali jedni druge i da smo Najveći od Varalica.

10. Daleko od Nas da budemo opisani lažljivim rečima otpadnika. Mi smo Sveti, Sveti, Sveti, i daleko iznad njihovih najsmelijih maštarija.

11. U stvarnosti, ono što su izrekli nije bilo plod njihove mašte, već je bilo pod moćnim uticajem Satane, zloga…

14. Oni koji veruju, među Našim sledbenicima, objavljuju da smo Mi jedan i jedini istinski Bog, TROJIČNI U JEDINSTVU, SJEDINJEN U TROJSTVU SUŠTINSKI, tako da nema ni razdvajanja ni dodavanja. Oni su, zapravo, govorili istinu o Nama, dok su varalice lagale. (Isto, str. 63-64)

22. Štaviše, ovaj čovek je zlostavljao Naše istinske vernike stavljajući im mač pod grlo kad god ne bi posvedočili da je Bog samo jedan a ne TROJIČNI BOG. To uprkos činjenici da Nam nikada nisu pridružili sudruga, niti su Nas povezali sa bilo kojom ovozemaljskom ličnošću. (Isto, str. 67; isticanje velikim slovima naše)

Sada, može se reći da autor nije uvek pažljiv u načinu na koji opisuje Trojstvo, budući da neki od njegovih izraza mogu voditi ka modalizmu. Međutim, gore navedene sure nedvosmisleno svedoče da autor nije modalista koji veruje da su Otac, Reč i Sveti Duh jedna te ista Ličnost. Naprotiv, on je trinitarac koji odlučno svedoči da su ova trojica različite Ličnosti koje večno koegzistiraju kao jedan istiniti Bog.

Četvrto, budući da Ali ima problem sa načinom na koji je autor artikulisao Trojstvo, šta će onda reći o grubom iskrivljavanju i nerazumevanju ovog suštinskog hrišćanskog učenja u Kuranu?

Kuran pogrešno definiše hrišćansko verovanje kao obožavanje tri boga, koje čine Alah, Marija i njihovo potomstvo Isus:

„A kada Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, jesi li ti govorio ljudima: ' Prihvatite mene i moju majku kao dva boga uz Allaha!'“ On će da kaže: „Uzvišen si Ti od toga! Meni ne priliči da govorim ono što nemam pravo. Ako sam ja to govorio, Ti to već znaš; Ti znaš šta je u meni, a ja ne znam šta je u Tebi; Ti, zaista, dobro znaš ono šta je čulima nedokučivo.““ S. 5:116 Pickthall

Zato Kuran osuđuje hrišćane, upozoravajući ih da je verovanje da je Alah treći od trojice kufr ili nevernstvo:

„Allah je, zaista, jedan od trojice“ S. 5:73 Pickthall

Dovoljno je reći da ovo nije ništa drugo do izopačenje suštinskog hrišćanskog učenja, budući da nijedan pravoverni hrišćanin koji veruje Bibliji ne tvrdi da se Trojstvo sastoji od Boga, Marije i Isusa. Niti hrišćani veruju da je Bog treći od trojice, što u kontekstu Kurana znači da bi Bog trebalo da bude treći od tri boga, pri čemu su ostala dva božanstva Marija i Isus. Štaviše, ako Ali želi da tvrdi da se izjava da Bog ili Alah ovde odnosi na Onoga koga hrišćani nazivaju Ocem, onda to samo pogoršava grešku, jer nijedan biblijski upućen hrišćanin ne veruje da je Otac treći od trojice. Naprotiv, hrišćani su tradicionalno smatrali da je Otac Prvi od trojice unutar Božanstva, dok je Sin drugi a Sveti Duh treći.

Sada Ali može reći da se ovi tekstovi ne bave istorijskim hrišćanskim razumevanjem Trojstva, već nekim jeretičkim verovanjima koja su kružila u Muhamedovo vreme. Problem sa ovim argumentom jeste to što on u suštini znači da Kuran nigde ne definiše i/ili ne razmatra stvarna verovanja trinitaraca. Ali stoga mora da se suoči sa činjenicom da njegovo pismo nigde ne kaže da su hrišćani nevernici zato što govore da je Alah Otac, Sin i Sveti Duh. Kao takav, Ali nema izbora nego da prizna da Kuran nigde ne napada stvarna verovanja hrišćana, već samo odbacuje izopačenje tih verovanja koje i sami hrišćani otvoreno odbacuju i osuđuju.

Kako god bilo, ako želi da bude dosledan, Ali nema izbora nego da progovori protiv sopstvenog Pisma, baš kao što je učinio sa Istinskim Furkanom, jer ono iskrivljeno predstavlja istorijski hrišćanski stav o prirodi Božanstva i o Ličnosti Hrista.

S tim rečeno, vreme je da pređemo na poslednji deo naše rasprave.