Da li je Isus zaista pogrešno citirao Psalam 22:1?

Denis Giron

Danas sam posetio sajt Blogging Theology Pola Vilijamsa i naišao na zanimljiv članak Erika bin Kisama, pod naslovom Eli Eli lama sabachthani – da li je reč o pogrešnom citiranju Psalama? Članak se bavi onim što se može zaključiti iz semitske fraze koju Isusu na krstu pripisuju jevanđelja po Marku i Mateju. To je tema koja me zanima[1], pa sam želeo da podelim nekoliko misli.

Pre nego što pređem na suštinu Erikovog članka, želim da se dotaknem nekoliko usputnih primedaba koje je izneo, a za koje je i sam napomenuo da bi ih mogao potpunije obraditi u budućim tekstovima.

Najpre, tu je Erikov stav da bi Isusova izjava podrazumevala da se Isus osećao napuštenim od Boga.

To, naravno, otvara pitanje: da li je On zaista mislio da ga Bog napušta? Veliki deo samog Erikovog članka odnosi se neposredno na stav, koji mnogi zastupaju, da je Isus zapravo citirao (ili parafrazirao) početak 22. psalma, a to nam pruža drugačije viđenje.

Kada bih naglas pročitao (ili parafrazirao) dotični stih pred drugima, to ne bi značilo da zaista verujem kako me je Bog u tom trenutku napustio. Analogno tome, ako je Hristos prizivao u sećanje dotični psalam, onda Njegovo citiranje ne mora da podrazumeva da se zaista osećao napuštenim od Boga.

Ovde vredi napomenuti da neki jevrejski izvori beleže predanje koje dotični psalam vidi kao ukazivanje na mesijansku ličnost koja strada za druge.[2] U svetlu tog jevrejskog predanja, barem je moguće da je Hristos suptilno usmeravao pažnju onih kojima je psalam bio poznat ka zaključku da, iako je moglo izgledati da je za Njega sve gotovo, priča, da tako kažemo, još nije bila završena.

Drugo, tu je Erikova usputna primedba o razlici između citata u Marku 15:34 i Mateju 27:46 (Ελωι naspram Ηλι). Svakako se slažem sa Erikom da je to naizgled citiranje u varijantnom obliku zanimljiva tema.

Što se te razlike tiče, vredi primetiti da i sam 22. psalam, barem u svojoj masoretskoj verziji, prelazi sa Eli na početku na Elohai u stihu koji neposredno sledi (a, iako se prisvojni sufiksi ne koriste, ipak može biti vredno uporediti 2. Samuilovu 22:32 sa Psalmom 18:31, koji koriste El, odnosno Eloh).

Štaviše, čini se vrednim istaći da se, naročito za muslimane koji istražuju ovu temu, naizgled varijantni citati pojavljuju i u Kuranu.[3] Vrednost tog zapažanja jeste u tome što objašnjenja koja muslimani nude mogu i ovde biti primenljiva.

Na primer, neki bi mogli tvrditi da su varijantni citati sasvim prihvatljivi ako značenje ostaje isto (ovde je analogna i surat al-Qari`a(t) 101:5, koja u nekim čitanjima ima `ihn, a u drugima suf, pri čemu obe reči znače „vuna“).

Međutim, lično sam se susretao sa drugim muslimanima koji su iznosili tvrdnju da neki naizgled ponavljajući kuranski tekstovi zapravo donose odlomke razgovorâ u kojima je i sâm govor sadržao izvesno ponavljanje.

Tako, na primer, kada Iblis nije pao ničice pred Adama, Bog mu je postavio varijacije istog pitanja: ma laka ala takuna ma`a l-sajidin [15:32] i ma mana`aka an tasjuda [38:75].

Priznajem da bih nerado predlagao da je tako i sa poklikom sa krsta, ali ako je takva pojava moguća, onda bi neko mogao, hipotetički, da tvrdi — ako je Hristos upotrebio obe verzije, jednu sa elohai, a drugu sa eli — da bi to barem moglo objasniti zašto su neki pogrešno pomislili da priziva Iliju (mada je, naravno, takva zamisao krajnje spekulativna).

Prelazeći sa toga na važniju tačku Erikovog članka, on se glasno pita da li je ta fraza hebrejska ili aramejska. Upotreba glagola lishboq uglavnom navodi na aramejski, ali vredi pomenuti da se u rabinskoj literaturi (od Talmudâ do spisa hasidskih mudraca) nalaze brojni primeri gotovo neprimetnog prelaženja sa hebrejskog na aramejski i obrnuto, ponekad i u jednoj istoj rečenici. To pominjem da bih izneo pretpostavku da je Hristos možda citirao tekst u obliku aramejskog koji je bio veoma blizak hebrejskom.

Erik zatim postavlja nešto što, uz dužno poštovanje prema njemu, po mom osećaju graniči sa lažnom dilemom. On pita da li je Hristos citirao masoretski tekst ili standardni targum tog stiha (Jonatanov).

Erik to čini zato što se citat pripisan Hristu razlikuje od oba (u tačnoj formulaciji, mada ne i u značenju). Tačno je da ne postoji nijedna sačuvana hebrejska ili aramejska verzija 22. psalma koja glasi baš onako kako to podrazumevaju jevanđelja.

Ipak, smatrao bih sasvim verovatnim da je Hristos citirao/parafrazirao stih na način koji je bio rasprostranjen među ljudima tog vremena i podneblja.

U sredini u kojoj su mnogi Jevreji bili nepismeni i/ili su govorili prevashodno aramejski, verovatno je da su pismeni ljudi citirali Sveto pismo na hebrejskom, a objašnjavali ga na aramejskom. Unutar takvog obrasca, usmeni oblik rasprostranjen među određenim ljudima lako je mogao odražavati formulaciju koju podrazumevaju citati u jevanđeljima.

Sličan fenomen postoji među Jevrejima sve do današnjeg dana, gde rasprostranjeni usmeni prevodi ne odgovaraju zvaničnijim prevodima teksta koji su nam sačuvani. Na primer, među nekim hasidskim Jevrejima (naročito lubavičerima) poslednjih godina je postalo popularno da se reči she'ol i geyhinom prevode kao „čistilište“.[4]

Erik dalje napominje da Targum Jonatan koristi metul ma umesto lama. Pošteno govoreći, međutim, ti izrazi su u suštini sinonimni (utoliko što se njihovi semantički opsezi preklapaju).

Prvi doslovno znači „zbog čega“, dok drugi znači „zašto“. Targum Jonatan na Psalme koristi lama i na drugim mestima (na primer, kada Psalam 2:1 pita zašto se neznabošci/narodi bune, kod Jonatana stoji l'ma mitragshin `ammaya). Imajući to u vidu, ništa ne isključuje mogućnost da aramejski prevod Psalma 22:1 koristi lama.

Sa izuzetkom onih ortodoksnih Jevreja koji insistiraju da je istorijski Jonatan ben `Uziel jedini prevodilac korpusa (ili korpusâ) koji danas nazivamo „Targum Jonatan“, gotovo svako ko poznaje ovu temu složio bi se da dotični targum potiče iz vremena posle Hrista.

Stoga ne postoji nikakav razlog da aramejski prevod Psalma 22:1 koji je Hristos upotrebio bude ograničen na tekstove nastale posle Njega. Ni na koji način, dakle, nismo primorani da (pomalo anahrono) zaključimo kako je Hristos „pogrešno citirao“ takve tekstove.

NAPOMENE

• Kao vrlo jednostavan primer, ukratko se osvrćem na Matejev tekst ovde.

• Izvesna rasprava o Pasiqta Rabati može se naći ovde. To treba čitati zajedno sa ovom objavom, o tome kako neki ortodoksni Jevreji dotični rabinski tekst zapravo tumače kao da se odnosi na davidovskog

• Exempli gratia, uporediti razgovor između Boga i Iblisa u surat al-Hijr 15:28-38 i Sad 38:71-81. Isto tako i razgovor između Marije i anđela, u surat Al `Imran 3:45-49 i suri Maryam 19:17-21.

• Na primer, pogledajte ovu objavu na Fejsbuku jednog lubavičerskog šliaha u Japanu, koja uzima izraz iz Vavilonskog Talmuda, esh echad mi-shishim li-Geyhinom (vatra je jedan-od-šezdeset u odnosu na Gehinom) i prevodi ga kao „vatra je jedna šezdesetina čistilišta“. Ta objava na društvenoj mreži odražava usmeni prevod rasprostranjen među lubavičerima, ali se neće naći u zvaničnim prevodima Talmuda (uključujući i prevode na kojima su radili sami lubavičeri, kao što je Artscrollov).