Isus Hristos – arhanđel Mihailo ili Mihailov Stvoritelj?

Postoje izvesni pseudohrišćanski kultovi kao što su Jehovini svedoci koji veruju da je Isus Hristos zapravo arhanđel Mihailo. Oni to dalje tumače tako da Isus nije večni Bog, nego visoko uzvišeno duhovno stvorenje, štaviše najveće od svih stvorenih duhovnih bića, budući da je za njih Mihailo stvorenje.(1)

Međutim, to je učenje koje jasno protivreči izričitom svedočanstvu Svetog pisma, jer prema nadahnutim hrišćanskim grčkim spisima, Bog Otac je sve stvorio kroz Isusa Hrista, svog voljenog Sina, i za njega. To prirodno uključuje svako duhovno stvorenje:

„Koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje, U kome imamo iskupljenje, oproštenje grijehova; Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari, Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je Njime i za Njega sazdano. I On je prije svega, i sve u njemu postoji.“ Kološanima 1:13-17

Reči „poglavarstva“ i „vlasti“ pojavljuju se i na drugim mestima u Pavlovim spisima u vezi sa buntovnim duhovnim bićima protiv kojih su hrišćani pozvani da ratuju:

„Jer ne ratujemo protiv krvi i tijela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju.“ Efescima 6:12

To znači da je Isus stvorio sva duhovna stvorenja, bilo neprijateljska bilo prijateljska, naročito ona koja imaju vlast, uključujući i arhanđela Mihaila, jer se za njega kaže da je jedan od glavnih duhovnih sila ili poglavara:

„A knez carstva Persijskog stajao je naspram mene dvadeset i jedan dan; i gle, Mihailo, jedan od prvih knezova, dođe da mi pomogne i ostavih ga ondje sa knezom carstva Persijskoga.“ Danilo 10:13 – upor. 12:1

Primetite da se za Mihaila ne kaže da je „onaj IZNAD ili NAD glavnim knezovima“, nego samo „JEDAN OD glavnih knezova“, što znači da ih ima više sličnog ranga, te se to može odnositi jedino na više stvorenih bića visokog ranga. Isus, međutim, nije prosto jedan među mnogim glavnim knezovima, nego je Suvereni Gospod celokupnog stvorenja, Car nad carevima i Gospod nad gospodarima, koji je Glava nad svim poglavarstvima i vlastima:

„Riječ koju posla sinovima Izrailjevim, blagovjesteći mir kroz Isusa Hrista: On je Gospod sviju.“… „I zapovjedi nam da propovijedamo narodu i svjedočimo da je on određeni od Boga Sudija živih i mrtvih.“ Dela apostolska 10:36, 42 – upor. Rimljanima 10:12; 14:9

„I kakva je neizmjerna veličina sile njegove na nama koji vjerujemo po djejstvu silne moći njegove, Koju učini u Hristu vaskrsavši ga iz mrtvih, i posadi sebi s desne strane na nebesima, Iznad svakoga načalstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i iznad svakoga imena što se može nazvati, ne samo u ovome vijeku, nego i u budućem; I sve pokori pod noge njegove, i Njega postavi iznad svega za glavu Crkvi, Koja je tijelo njegovo, punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu.“ Efescima 1:19-23

„I vi ste ispunjeni u Njemu, koji je glava svakoga načalstva i vlasti;“ Kološanima 2:10

„Koja i nas sada spasava krštenjem kao ispunjenjem praobraza, ne kao pranje tjelesne nečistoće, nego obećanje Bogu dobre savjesti vaskrsenjem Isusa Hrista, Koji, otišavši na nebo, sa desne je strane Boga, i potčinjeni su mu anđeli i vlasti i sile.“ 1. Petrova 3:22

„Ovi će s Jagnjetom zaratiti i Jagnje će ih pobijediti, jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i oni koji su s Njim, pozvani i izabrani i vjerni.“ Otkrivenje 17:14 – upor. 19:11-21; 1:5; 3:21; 11:15; 12:5, 10; 22:1-3

Dakle, Mihailo je jedan iz grupe stvorenja, ma koliko ona bila visoko rangirana, i stoga ne može biti Isus, koji je njihov Stvoritelj i koji drži vrhovnu vlast nad celim stvorenjem.

Nadahnuto Sveto pismo dalje uči da svi anđeli i duhovna stvorenja, a ne samo neki, obožavaju Gospoda Isusa:

„I opet, kada uvodi Prvorodnoga u vaseljenu, govori: I neka mu se poklone svi anđeli Božiji.“ Jevrejima 1:6

„I kad uze knjigu, četiri živa bića i dvadeset i četiri starješine padoše pred Jagnjetom; svaki je imao gusle, i zlatne čaše pune tamjana, a to su molitve svetih. I pjevahu pjesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si bio zaklan i krvlju svojom iskupio si Bogu nas iz svakoga roda i jezika i naroda i plemena. I učinio si ih Bogu našemu carevima i sveštenicima i carovaće na zemlji. I vidjeh i čuh glas mnogih anđela oko prijestola i živih bića i starješina, i bješe broj njihov mirijade mirijada i hiljade hiljada. Govoreći glasom gromkim: Dostojno je Jagnje koje je zaklano, da primi silu i bogatstvo i premudrost i čast i slavu i blagoslov. I čuh gdje svako stvorenje što je na nebu i na zemlji i pod zemljom i što je na moru, i sve što je u njima, govori: Onome što sjedi na prijestolu, i Jagnjetu, blagoslov i čast i slava i moć u vijekove vijekova! I četiri živa bića rekoše: Amin. I starješine padoše i pokloniše se.“ Otkrivenje 5:8-14

Budući da SVA anđeoska stvorenja (zapravo svako pojedinačno stvorenje!) obožavaju Hrista, a Mihailo je stvoreno duhovno biće, on stoga mora biti jedno od tih duhovnih stvorenja koja takođe obožavaju Isusa.

Ono što Jevrejima 1:6 čini utoliko zanimljivijim jeste to što je pisac uzeo odlomke iz grčkog Starog zaveta koji govore o anđelima koji obožavaju Jahvea i primenio ih na Hrista!

„Veselite se, narodi, s narodom njegovijem, jer će pokajati krv sluga svojih, i osvetiće se neprijateljima svojim, i očistiće zemlju svoju i narod svoj.“ Ponovljeni zakoni 32:43

„Dajte, Gospodu, plemena narodna, dajte Gospodu slavu i čast.“ Psalam 96[7]:7

Ovo nije jedino mesto gde je nadahnuti pisac to učinio:

„Za Sina pak: Prijesto je tvoj, Bože, vavijek vijeka; žezal pravičnosti je žezal Carstva tvojega. Zavolio si pravdu i omrzao bezakonje; zbog toga te pomaza, Bože, Bog tvoj uljem radosti više nego drugove tvoje. I opet: Ti, Gospode, u početku osnova zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih; Oni će proći, a ti ostaješ, i sve će ostarjeti kao odijelo, I savićeš ih kao haljinu, i izmjeniće se, a ti si uvijek isti, i godine tvoje neće minuti.“ Jevrejima 1:8-12

Ovde je pisac primenio na Hrista određeni psalam koji suprotstavlja stvorenje, koje se menja, Jahveu, koji ne samo da je stvorio i održava kosmos nego i ostaje isti!

„Davno si postavio zemlju, i nebesa su djelo ruku tvojih. To će proći, a ti ćeš ostati; sve će to kao haljina ovetšati, kao haljinu promijenićeš ih i promijeniće se. Ali ti si taj isti i godine tvoje neće isteći.“ Psalam 101[2]:25-27 LXX

Dakle, Isus se ne samo razlikuje od svih anđeoskih stvorenja, nego se čak i poistovećuje sa Jahveom, kako u obožavanju koje prima tako i u svojoj ulozi Stvoritelja i Održavatelja!(2)

Imajući prethodno u vidu, očigledno je da Novi zavet ne uči da je Isus Mihailo, stvoreno duhovno biće, nego da je on zapravo Mihailov Bog i Stvoritelj.

Judina poslanica pruža dodatnu potvrdu da je upravo to ono što Novi zavet uči. Juda piše:

„Slično, dakle, i ove sanjalice skvrnave tijelo i preziru Gospodstvo (Božije), a na slave hule. A Mihailo Arhanđel, kada prepirući se sa đavolom govoraše o Mojsejevom tijelu, ne usudi se izreći hulnoga suda, nego reče: Gospod neka ti zaprijeti!“ Judina 1:8-9

Ovde Juda razlikuje Mihaila od Gospoda, na čiju se vlast arhanđel pozvao protiv đavola. Kao što ćemo uskoro videti, to je prilično značajna razlika koja dokazuje da Isus nije Mihailo.

Juda dalje kaže da je Enoh prorokovao da će Gospod doći sa svojim vojskama da sudi bezbožnima:

„Ali i za ove prorokova Enoh, sedmi od Adama, govoreći: Gle, ide Gospod sa hiljadama hiljada svetih svojih, Da učini sud nad svima, i da pokara sve bezbožnike za sva njihova bezbožna djela kojima bezbožnost činiše, i za sve drske riječi koje bezbožni grješnici govoriše protiv Njega.“ Judina 1:14-15

Juda ovde citira pseudepigrafsko delo 1. Enohovu knjigu, koje govori o vremenu kada će sâm Bog doći sa svojom nebeskom vojskom da sudi zlima:

„Reči blagoslova Enohovog, kojim je blagoslovio izabrane i pravedne, koji će živeti u dan nevolje, kada svi zli i bezbožni budu uklonjeni. I on prihvati svoju priču i reče – Enoh, pravedan čovek, čije je oči Bog otvorio, vide viđenje Svetoga na nebesima, koje mi anđeli pokazaše, i od njih sam sve čuo, i od njih sam razumeo dok sam gledao, ali ne za ovaj naraštaj, nego za daleki koji tek treba da dođe. O izabranima rekoh, i prihvatih svoju priču o njima: Sveti Veliki izaći će iz svog prebivališta, i večni Bog stupiće na zemlju, (i to) na goru Sinaj, [I pojaviće se iz svog tabora] I pojaviće se u snazi svoje moći sa neba nad nebesima. I svi će biti pogođeni strahom, i Stražari će zadrhtati, i veliki strah i trepet obuzeće ih do krajeva zemlje. I visoke planine biće potresene, i visoka brda biće snižena, i topiće se kao vosak pred plamenom. I zemlja će biti sasvim rasparana, i sve što je na zemlji propašće, i biće sud nad svima (ljudima). Ali sa pravednima on će načiniti mir. I zaštitiće izabrane, i milost će biti na njima. I svi će oni pripadati Bogu, i biće im dobro, i svi će biti blagosloveni. I on će im svima pomoći, i svetlost će im se pojaviti, i on će sa njima načiniti mir.“ I gle! On dolazi sa deset hiljada svojih svetih da izvrši sud nad svima, i da uništi sve bezbožne: i da izobliči svako telo za sva dela njihove bezbožnosti koja su bezbožno počinili, i za sve tvrde reči koje su bezbožni grešnici govorili protiv njega.“ 1. Enohova 1:1-10

Čini se da Judino spominjanje Enoha kao sedmog od Adama takođe zavisi od sledećih odlomaka:

„Drugo viđenje koje je video, viđenje mudrosti – koje Enoh, sin Jaredov, sin Maleleilov, sin Kainanov, sin Enosov, sin Sitov, sin Adamov, vide. I ovo je početak reči mudrosti koje podigoh svoj glas da izgovorim i kažem onima koji žive na zemlji: Čujte, ljudi drevnih vremena, i vidite, vi koji dolazite posle, reči Svetoga koje ću izgovoriti pred Gospodom duhova. Bilo bi bolje objaviti (ih samo) ljudima drevnih vremena, ali ni od onih koji dolaze posle nećemo uskratiti početak mudrosti.“ 1. Enohova 37:1-3

„Godine 500, sedmog meseca, četrnaestog dana meseca u životu Enohovom. U toj Priči videh kako je moćan potres uzdrmao nebo nad nebesima**, i vojska Svevišnjeg, i anđeli, hiljadu hiljada i deset hiljada puta deset hiljada, uznemiriše se velikim nemirom. I Glava Dana sede na presto svoje slave, a anđeli i pravednici stajahu oko njega**. I veliki trepet me obuze, i strah me uhvati, i bedra mi klonuše, i rastopiše se moje unutrašnjosti, i padoh na svoje lice. I Mihailo posla drugog anđela između svetih i on me podiže, a kada me podigao, moj se duh vrati; jer nisam bio u stanju da izdržim pogled na tu vojsku, i na komešanje i potresanje neba. I Mihailo mi reče: ‘Zašto si uznemiren takvim viđenjem? Sve do ovog dana trajao je dan njegove milosti; i on je bio milostiv i dugotrpeljiv prema onima koji žive na zemlji. A kada dođe dan, i sila, i kazna, i sud, koje je Gospod duhova pripremio za one koji se ne klanjaju pravednom zakonu, i za one koji poriču pravedni sud, i za one koji uzimaju njegovo ime uzalud – taj dan je pripremljen, za izabrane savez, a za grešnike istraga. Kada kazna Gospoda duhova počine na njima, počinuće zato da kazna Gospoda duhova ne dođe uzalud, i pobiće decu sa njihovim majkama i decu sa njihovim očevima. Posle toga sud će se odvijati prema njegovoj milosti i njegovom strpljenju.’ I toga dana razdvojiše se dva čudovišta, žensko čudovište po imenu Levijatan, da prebiva u bezdanima okeana nad izvorima voda. A muško se zove Behemot, koji je svojim grudima zauzeo pustu divljinu po imenu Duidain, istočno od vrta gde prebivaju izabrani i pravedni, gde je uzet moj praded, sedmi od Adama, prvi čovek kojeg je Gospod duhova stvorio.“ 1. Enohova 60:1-8

Gornji odlomak je značajan jer razlikuje Mihaila od Boga, koji se ovde naziva Svevišnji i Gospod duhova. Ovo nije jedino mesto gde se Gospod Bog razlikuje od Mihaila:

„A tada Mihailo, Urilo, Rafailo i Gavrilo pogledaše sa neba i videše mnogo krvi koja se proliva na zemlji, i svako bezakonje koje se čini na zemlji. I rekoše jedan drugome: ‘Zemlja učinjena bez stanovnika viče, glas njihovog vapaja diže se do vrata nebeskih. A sada vama, svetima nebeskim, duše ljudi upućuju svoju molbu, govoreći: „Iznesite našu stvar pred Svevišnjeg.“’ I rekoše Gospodu vekova: ‘Gospode nad gospodarima, Bože nad bogovima, Care nad carevima, i Bože vekova, presto tvoje slave (stoji) kroz sve naraštaje vekova, i tvoje ime sveto i slavno i blagosloveno kroz sve vekove! Ti si sve načinio, i vlast nad svime imaš: i sve je golo i otvoreno pred tvojim očima, i ti vidiš sve, i ništa se ne može sakriti od tebe. Ti vidiš šta je učinio Azazel, koji je naučio svakoj nepravdi na zemlji i otkrio večne tajne koje su (čuvane) na nebu, a koje su ljudi nastojali da nauče: i Semjazu, kome si dao vlast da vlada nad svojim družbenicima. I oni su otišli kćerima ljudskim na zemlji, i spavali sa ženama, i oskvrnili se, i otkrili im sve vrste greha. I žene su rodile divove, i cela zemlja se time napunila krvlju i nepravdom. A sada, gle, duše onih koji su umrli viču i upućuju svoju molbu na vrata nebeska, i njihova naricanja su se uzdigla: i ne mogu prestati zbog bezakonih dela koja se čine na zemlji. A ti znaš sve pre nego se dogodi, i ti vidiš ove stvari i ti ih trpiš, i ne kažeš nam šta da im činimo u vezi sa ovim.’“ 1. Enohova 9:1-11

„I Gospod reče Mihailu: ‘Idi, veži Semjazu i njegove družbenike koji su se sjedinili sa ženama tako da su se oskvrnili sa njima u svoj njihovoj nečistoti…“ 10:11-12a

„A ovo su imena svetih anđela koji bde. Urilo, jedan od svetih anđela, koji je nad svetom i nad Tartarom. Rafailo, jedan od svetih anđela, koji je nad duhovima ljudi. Raguilo, jedan od svetih anđela koji uzima osvetu nad svetom svetlila. Mihailo, jedan od svetih anđela, naime, onaj koji je postavljen nad najboljim delom čovečanstva i nad haosom. Sarakail, jedan od svetih anđela, koji je postavljen nad duhovima koji greše u duhu. Gavrilo, jedan od svetih anđela, koji je nad Rajem i zmijama i Heruvimima. Remiel, jedan od svetih anđela, koga je Bog postavio nad onima koji ustaju.“ 20:1-8

„Tada odgovori Mihailo, jedan od svetih i poštovanih anđela koji je bio sa mnom, i beše njihov vođa. I on mi reče: ‘Enoše, zašto me pitaš o mirisu drveta, i zašto želiš da saznaš istinu?’ Tada mu odgovorih govoreći: ‘Želim da znam o svemu, ali naročito o ovom drvetu.’ I on odgovori govoreći: ‘Ova visoka gora koju si video, čiji je vrh kao presto Božji, jeste njegov presto, gde će Sveti Veliki, Gospod slave, Večni Car, sesti kada siđe da pohodi zemlju sa dobrotom. A što se tiče ovog mirisnog drveta, nijednom smrtniku nije dopušteno da ga dodirne do velikog suda, kada će on izvršiti osvetu nad svima i dovesti (sve) do svog dovršenja zauvek. Tada će ono biti dato pravednima i svetima. Njegov plod biće hrana izabranima: biće presađeno na sveto mesto, u hram Gospoda, Večnog Cara. Tada će se radovati radošću i biti veseli, i u sveto mesto će ući; i njegov miris biće u njihovim kostima, i živeće dug život na zemlji, kakav su živeli tvoji očevi: i u njihovim danima nikakva žalost ni pošast ni muka ni nesreća neće ih dotaći.’ Tada blagoslovih Boga slave, Večnog Cara, koji je pripremio takve stvari za pravedne, i koji ih je stvorio i obećao da će im dati.“ 24:6, 25:1-7

„A posle toga moj praded Enoh dade mi učenje svih tajni u knjizi u Pričama koje su mu bile date, i sastavi ih za mene u rečima knjige Priča. I toga dana Mihailo odgovori Rafailu i reče: ‘Sila duha me prenosi i čini da drhtim zbog strogosti suda tajni, suda anđela: ko može izdržati strogi sud koji je izvršen, i pred kojim se oni tope?’ I Mihailo ponovo odgovori i reče Rafailu: ‘Ko je onaj čije se srce ne omekšava zbog toga, i čija se utroba ne uznemiruje ovom rečju suda (koja) je izašla na njih zbog onih koji su ih tako izveli?’ I dogodi se, kada je stajao pred Gospodom duhova, Mihailo reče ovako Rafailu: ‘Neću uzeti njihovu stranu pred okom Gospoda; jer se Gospod duhova rasrdio na njih zato što čine kao da su Gospod. Zato će sve što je skriveno doći na njih zauvek i zauvek; jer ni anđeo ni čovek neće imati svoj deo (u tome), nego su samo oni primili svoj sud zauvek i zauvek.“ 68:1-5

Knjiga Enohova takođe razlikuje Mihaila od Sina Čovečijeg/Izabranoga:

„A posle toga videh hiljade hiljada i deset hiljada puta deset hiljada, videh mnoštvo bez broja i računa, koje je stajalo pred Gospodom duhova. I na četiri strane Gospoda duhova videh četiri prisustva, različita od onih koji ne spavaju, i saznah njihova imena: jer anđeo koji je išao sa mnom obznani mi njihova imena, i pokaza mi sve skrivene stvari. I čuh glasove ta četiri prisustva kako izgovaraju hvale pred Gospodom slave. Prvi glas blagosilja Gospoda duhova zauvek i zauvek. A drugi glas čuh kako blagosilja Izabranoga i izabrane koji vise o Gospodu duhova. A treći glas čuh kako se moli i posreduje za one koji žive na zemlji i preklinje u ime Gospoda duhova. A četvrti glas čuh kako odbija Satane i zabranjuje im da dođu pred Gospoda duhova da optuže one koji žive na zemlji. Posle toga upitah anđela mira koji je išao sa mnom, koji mi je pokazao sve što je skriveno: ‘Ko su ova četiri prisustva koja sam video i čije sam reči čuo i zapisao?’ I on mi reče: ‘Ovaj prvi je Mihailo, milostivi i dugotrpeljivi: a drugi, koji je postavljen nad svim bolestima i svim ranama sinova ljudskih, jeste Rafailo: a treći, koji je postavljen nad svim silama, jeste Gavrilo: a četvrti, koji je postavljen nad pokajanjem ka nadi onih koji nasleđuju večni život, zove se Fanuilo.’ I ovo su četiri anđela Gospoda duhova i četiri glasa koja sam čuo u one dane.“ 40:1-10

„I dogodi se posle toga da je njegovo ime za vreme njegovog života bilo uzdignuto do onoga Sina Čovečijeg i do Gospoda duhova između onih koji žive na zemlji. I bi uzdignut na kolima duha i njegovo ime iščeze među njima. I od toga dana više nisam bio ubrajan među njih: i on me postavi između dva vetra, između Severa i Zapada, gde su anđeli uzeli uzice da mi izmere mesto za izabrane i pravedne. I tamo videh prve očeve i pravedne koji od početka prebivaju na tom mestu. I dogodi se posle toga da je moj duh bio prenet i uzašao je na nebesa: i videh svete sinove Božje. Oni su koračali po plamenovima ognja: njihove haljine behu bele [i njihova odežda], i njihova lica sijahu kao sneg. I videh dve reke ognja, i svetlost tog ognja sijaše kao hijacint, i padoh na svoje lice pred Gospodom duhova. I anđeo Mihailo [jedan od arhanđela] uhvati me za moju desnu ruku, i podiže me i izvede me u sve tajne, i pokaza mi sve tajne pravednosti. I pokaza mi sve tajne krajeva neba, i sve odaje svih zvezda, i svih svetlila, odakle izlaze pred lice svetih. I prenese moj duh u nebo nad nebesima, i videh tamo kao neku građevinu sagrađenu od kristala, i između tih kristala jezike živoga ognja. I moj duh vide pojas koji je opasivao onu kuću ognja, i sa njene četiri strane behu reke pune živoga ognja, i one opasivahu onu kuću. I unaokolo behu Serafimi, Heruvimi i Ofanimi: i to su oni koji ne spavaju i čuvaju presto njegove slave. I videh anđele koji se ne mogahu izbrojati, hiljadu hiljada, i deset hiljada puta deset hiljada, koji okružuju onu kuću. I Mihailo, i Rafailo, i Gavrilo, i Fanuilo, i sveti anđeli koji su iznad nebesa, ulaze i izlaze iz te kuće. I izađoše iz te kuće, i Mihailo i Gavrilo, Rafailo i Fanuilo, i mnogi sveti anđeli bez broja. I sa njima Glava Dana, njegova glava bela i čista kao vuna, i njegova odežda neopisiva. I padoh na svoje lice, i celo moje telo se opusti, i moj duh se preobrazi; i povikah jakim glasom, ... duhom sile, i blagoslovih i proslavih i uzvisih. I ovi blagoslovi koji izađoše iz mojih usta behu ugodni pred onim Glavom Dana. I taj Glava Dana dođe sa Mihailom i Gavrilom, Rafailom i Fanuilom, hiljadama i desetinama hiljada anđela bez broja. [Izgubljeni odlomak u kome je Sin Čoveciji opisan kako prati Glavu Dana, a Enoh je upitao jednog od anđela (kao u xlvi. 3) o Sinu Čovečijem, ko je on.] I on (tj. anđeo) dođe k meni i pozdravi me svojim glasom, i reče mi: ‘Ovo je Sin Čoveciji koji je rođen za pravednost, i pravednost prebiva nad njim, i pravednost Glave Dana ne napušta ga.’ I reče mi: ‘On ti objavljuje mir u ime sveta koji dolazi; jer je odatle proizašao mir od stvaranja sveta, i tako će ti biti zauvek i zauvek i zauvek. I svi će hoditi njegovim putevima jer ga pravednost nikada ne napušta: sa njim će biti njihova prebivališta, i sa njim njihovo nasledstvo, i neće biti odvojeni od njega zauvek i zauvek i zauvek. I tako će biti dužina dana sa onim Sinom Čovečijim, i pravednici će imati mir i ispravan put u ime Gospoda duhova zauvek i zauvek.’“ 70-71

Ovi citati iz Enoha su od životne važnosti jer pokazuju da je Juda držao apsolutno božanstvo Gospoda Isusa Hrista i da nije verovao da je Isus Hristos arhanđel Mihailo.

To se vidi po tome što Gospod koji dolazi sa svojim mirijadama u Enohu nije anđeo Mihailo, nego Jahve Bog, što potvrđuje i Stari zavet:

„Evo, ide dan Gospodnji, i plijen će se tvoj razdijeliti usred tebe. Jer ću skupiti sve narode na Jerusalim u boj, i grad će se uzeti, i kuće oplijeniti i žene osramotiti, i polovina će grada otići u ropstvo, a ostali narod neće se istrijebiti iz grada. Jer će Gospod izaći, i vojevaće na narode kao što vojuje na dan kad je boj. I noge će njegove stati u taj dan na gori Maslinskoj koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora će se Maslinska raspasti po srijedi na istok i na zapad da će biti prodol vrlo velika, i polovina će gore ustupiti na sjever a polovina na jug. I bježaćete u prodol gorsku, jer će prodol gorska dopirati do Asala, i bježaćete kao što bježaste od trusa u vrijeme Ozije, cara Judina; i doći će Gospod Bog moj, i svi će Sveti biti s tobom.“ Zaharija 14:1-5

Međutim, Gospod koji dolazi da sudi kod Jude nije niko drugi do Gospod Isus Hristos, jer je on taj koji se kroz celu poslanicu poistovećuje sa Gospodom!

„A vi, ljubljeni, sjetite se riječi koje su već kazali apostoli Gospoda našeg Isusa Hrista, Jer vam govorahu da će se u posljednje vrijeme pojaviti rugači koji će hoditi po svojim bezbožnim željama. Ovo su oni koji stvaraju razdore, čulni su i Duha nemaju. A vi, ljubljeni, izgrađujte sebe svojom najsvetijom vjerom, moleći se u Duhu Svetome, Održite sebe u ljubavi Božijoj, očekujući milost Gospoda našeg Isusa Hrista za život vječni.“ Judina 1:17-21

„A Onome koji vas može sačuvati besprijekorne i postaviti pred slavom svojom neporočne u radosti, Jedinome premudrome Bogu, Spasitelju našemu, kroz Isusa Hrista, Gospoda našega, slava i veličanstvo, moć i vlast prije svih vijekova i sada, i u sve vijekove! Amin.“ Judina 1:24-25

Izjava da Judini čitaoci treba da čekaju milost Gospoda Isusa očigledna je referenca na drugi dolazak, na Isusov povratak sa neba, gde će pokazati milost onima koji veruju tako što će ih spasti od gneva koji dolazi:

„Jer je od vas odjeknula riječ Gospodnja ne samo u Makedoniji i u Ahaji, nego se i u svakom mjestu razglasi vjera vaša u Boga, tako da nam nije potrebno što govoriti. Jer oni sami pričaju o nama kako nas vi dočekaste, i kako se od idola obratiste Bogu, da služite Bogu živom i istinitom, I da očekujete Sina njegova s nebesa, kojega podiže iz mrtvih, Isusa, koji nas izbavlja od gnjeva koji dolazi.“ 1. Solunjanima 1:8-10

„A o vremenima i rokovima, braćo, nije potrebno da vam se piše; Jer vi sami dobro znate da će Dan Gospodnji doći kao lopov u noći. Jer kada govore: Mir je i sigurnost, tada će naići na njih iznenada pogibija, kao bol na trudnu ženu, i neće izbjeći. Ali vi, braćo, niste u tami, da vas taj Dan zateče kao lopov.“… „Jer nas Bog ne odredi za gnjev, nego da dobijemo spasenje kroz Gospoda našega Isusa Hrista, Koji umrije za nas da bismo mi, bilo da bdimo ili da spavamo, zajedno s njim živjeli.“ 1. Solunjanima 5:1-4, 9-10

„Gospod neka dade milost Onisiforovu domu, jer me je mnogo puta okrijepio, i okova mojih nije se postidjeo, Nego došavši u Rim, još revnosnije me potraži i nađe. Neka mu dade Gospod da nađe milost kod Gospoda u onaj dan. A koliko mi je u Efesu poslužio, ti najbolje znaš.“ 2. Timoteju 1:16-18

Zapravo, Novi zavet uči da će Gospod Isus dodirnuti Maslinsku goru kada bude sišao sa neba sa svojom vojskom:

„I ovo rekavši, dok oni gledahu, podiže se, i uze ga oblak ispred očiju njihovih. I dok netremice gledahu za njim kako ide na nebo, gle, dva čovjeka u haljinama bijelim stadoše pored njih, I oni rekoše: Ljudi Galilejci, što stojite i gledate na nebo? Ovaj Isus koji se od vas vaznese na nebo, tako će isto doći kao što ga vidjeste da odlazi na nebo. Tada se vratiše u Jerusalim sa gore zvane Maslinska, koja je blizu Jerusalima jedan subotni dan hoda.“ Dela apostolska 1:9-12

Ljudi (koji su zapravo anđeli) objavljuju Hristovim sledbenicima da će se Isus vratiti na isto mesto sa koga se uzneo, a to je Maslinska gora, upravo ono mesto za koje je Zaharija rekao da će Jahve sići i čije će blažene i slavne noge dodirnuti goru i raspoloviti je! I:

„A sam Bog i Otac naš i Gospod naš Isus Hristos da upravi put naš k vama. A vas Gospod neka obogati i preispuni ljubavlju jednih prema drugima i prema svima, kakva je i naša prema vama, Da bi se utvrdila srca vaša neporočna u svetosti pred Bogom i Ocem našim o dolasku Gospoda našega Isusa Hrista sa svima svetima njegovim. Amin.“ 1. Solunjanima 3:11-13

„I vidjeh nebo otvoreno, i gle, konj bijeli, i Onaj koji sjedi na njemu zove se Vjerni i Istiniti, i po pravdi sudi i ratuje; A oči su mu kao plamen ognjeni, i na glavi njegovoj krune mnoge, i ima Ime napisano, koje niko ne zna do On sam; I obučen je u haljinu crvenu od krvi, i Ime se njegovo zove: Logos (Riječ) Božiji. I vojske nebeske iđahu za Njim na konjima bijelim, obučene u svilu bijelu i čistu. I iz usta njegovih izlazi mač oštar s obje strane, da njime porazi neznabošce; i On će ih napasati palicom gvozdenom, i On gazi kacu vina ljutoga gnjeva Boga Svedržitelja. I ima na haljini i na bedru svome Ime napisano: Car careva i Gospodar gospodara. I vidjeh jednoga anđela gdje stoji na suncu i povika glasom silnim, govoreći svima pticama koje lete posred neba: Dođite i skupite se na veliku večeru Božiju. Da jedete mesa od careva, i mesa od vojvoda, i mesa od junaka, i mesa od konja i onih koji sjede na njima, i mesa od svih slobodnih i robova, i od malih i velikih. I vidjeh zvijer i careve zemaljske i vojske njihove sakupljene da zarate sa Onim što sjedi na konju i s vojskom njegovom. I bi uhvaćena zvijer, i s njom lažni prorok koji je činio čudesa pred njom, kojima prevari one što primiše žig zvijeri, i koji se klanjaju liku njezinom; oboje živi biše bačeni u jezero ognjeno koje gori sumporom. A ostali biše pobijeni mačem koji iziđe iz usta Onoga što sjedi na konju; i sve se ptice nasitiše od mesa njihova.“ Otkrivenje 19:11-21

Ovi primeri pokazuju da su nadahnuti novozavetni pisci verovali da je Isus zaista Gospod Bog za koga Stari zavet kaže da će doći da sudi narodima!

S obzirom na to, jasno je da je i sam Juda istinski verovao da je Isus Gospod koji će doći sa svim svojim mirijadama. Juda pruža dodatnu potvrdu da je to bio i njegov stav, budući da piše da je Isus bio Gospod koji je izbavio Izrael iz Egipta i uništio nevernike u pustinji!

„Jer se uvukoše neki ljudi odavno unaprijed zapisani za ovu osudu, bezbožnici koji blagodat Boga našega izvrću na razvrat, i odriču se jedinoga Vladike i Gospoda našega Isusa Hrista. A hoću da vas podsjetim, što vi svakako znate, da Gospod spasivši narod iz zemlje egipatske, pogubi zatim one koji ne vjerovaše; I anđele koji ne održaše svoje dostojanstvo, nego napustiše svoje boravište, ostavio je za sud velikoga Dana u okovima vječnim pod mrakom, Kao što Sodom i Gomora, i gradovi oko njih koji se bjehu na njima sličan način odali bludu i poveli za drugim tijelom, stoje kao primjer, podvrgnuti osudi ognja vječnoga.“ Judina 1:4-7 ESV

Iz neposrednog konteksta je očigledno da je Isus Onaj koji je tokom starozavetnog razdoblja i spasavao i sudio, budući da je Juda upravo završio izjavom da je Isus naš jedini Gospodar i Gospod. Ono što ovo čini prilično zapanjujućim jeste to što Stari zavet uči da je zapravo Jahve, Gospod Bog Izraela, izbavio svoj narod iz Egipta!

„Tada reče Bog sve ove riječi govoreći: Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske, iz doma ropskoga. Nemoj imati drugih Bogova uza me.“ Izlazak 20:1-3 LXX

„Ja sam Gospod Bog vaš, koji sam vas izveo iz zemlje Misirske da vam dam zemlju Hanansku i da vam budem Bog.“ Levitska 25:38 LXX

„I govori Jefrem; Baš se obogatih, stekoh blago, ni u kom trudu mom neće mi naći nepravde koja bi bila grijeh.“ Osija 12:9 LXX

„A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje Misirske, i Boga osim mene nijesi poznao, i osim mene nema ko bi spasao.“ Osija 13:4 LXX

To znači da je, prema Judi, Isus Gospod Bog Izraela!

Poznati evangelikalni naučnici Robert M. Bowman Jr. i J. Ed Komoszewski objašnjavaju kako i tekstualne varijante i kontekst pokazuju da je Juda zaista verovao da je Isus bio Gospod koji je spasao i kaznio Izrael u Mojsijevo vreme:

„Nakon što je o Isusu Hristu govorio kao o ’našem jedinom Gospodaru i Gospodu‘, Juda teško da je mogao već u sledećoj rečenici da nekoga drugog osim Isusa nazove ’Gospodom‘. Gospod koji je izbavio svoj narod iz Egipta, dakle, mora biti Gospod Isus.

„Zapravo, to je verovatno ono što je izvorni tekst Judine poslanice izričito i govorio. Mnogi od najranijih rukopisa u 5. stihu zapravo imaju ’Isus‘ umesto ’Gospod‘, i to je najverovatnije izvorno čitanje. Postoje tri načela tekstualne kritike koja, kada se razmotre zajedno, ukazuju na ovaj zaključak.

„Prvo načelo tiče se spoljašnjih svedočanstava o poreklu rukopisa. Ako je sve ostalo jednako, prednost treba dati ranijem i šire posvedočenom čitanju. U ovom slučaju i ’Gospod‘ i ’Isus‘ spadaju među najranija čitanja, ali je ’Isus‘ ŠIRE posvedočeno. Vatikanski i Aleksandrijski uncijal (iz četvrtog, odnosno petog veka) oba imaju ’Isus‘, dok su Sinajski uncijal i uncijal C (takođe iz četvrtog i petog veka) glavni svedoci za ’Gospod‘. Čitanje ’Isus‘, međutim, ima MNOGO VEĆU PODRŠKU u ranim prevodima Novog zaveta na druge jezike (kao što su koptski, etiopski i latinski) i BOLJU PODRŠKU kod vodećih bibličara rane crkve, uključujući Jeronima (početak petog veka) i verovatno Origena iz trećeg veka. Čitanje ’Isus‘, dakle, jasno ima prednost u pogledu spoljašnjih svedočanstava.

„Drugo načelo glasi da je, ako je sve ostalo jednako, teže ili složenije čitanje – ono koje zvuči najčudnije, grubo rečeno – verovatnije izvorno (budući da je verovatnije da će prepisivač izmeniti tekst iz onoga što zvuči čudno u ono što ne zvuči tako, nego obrnuto). Ovde čitanje ’Isus‘ očigledno ima prednost. Trojica od petorice članova uredničkog odbora Grčkog novog zaveta Ujedinjenih biblijskih društava zapravo su smatrala ’da je čitanje teško do granice nemogućnosti‘. Druga dvojica članova odbora, Brus Mecger i Alen Vikgren, složili su se da jeste teško, ali ne i nemoguće, i zaključili su da je ono ispravno čitanje.

„Treće i najopštije načelo jeste da je verovatno izvorno ono čitanje koje je najpre moglo dovesti do nastanka ostalih kao njegovih izmena. Odgovor na ovo pitanje veoma je sporan, ali se slažemo sa onima koji tvrde da je ’Isus‘ verovatno izvorno zato što je verovatnije da bi prepisivači promenili ’Isus‘ (priznato teže čitanje) u ’Gospod‘ (ili, u nekoliko drugih rukopisa, u ’Bog‘), a ne obrnuto.

„Koje god čitanje da sledimo, Judino neposredno prethodno pominjanje Isusa kao ’Gospoda‘ na kraju 4. stiha jasno pokazuje da je on subjekat 5. stiha**. Prema Judi, Gospod Isus ne samo da je postojao u vreme izlaska iz Egipta, nego je bio onaj koji je i izbavio Izrael iz Egipta i potom uništio neverne Izraelce u pustinji**.“ (Bowman i Komoszewski, Putting Jesus in His Place – The Case for the deity of Christ [Kregel Publications, Grand Rapids, MI 2007], Part 2: Like Father, Like Son: Jesus Shares the Attributes of God, Chapter 8. Jesus Has Always Been There, str. 98-99; podebljanje i velika slova naši)

Prevodioci NET Biblije slažu se da je čitanje ’Isus‘ izvorno:

sn Konstrukcija naš Gospodar i Gospod, Isus Hristos u 4. stihu sledi Granvil Šarpovo pravilo (vidi belešku uz Gospod). Ta konstrukcija snažno podrazumeva božanstvo Hrista. Zatim sledi izjava da je Isus bio uključen u spasenje (a kasnije i u sud) Jevreja. On se stoga mora poistovetiti sa Gospodom Bogom, Jahveom. Peti stih, dakle, jednostavno razrađuje ono što je implicitno u 4. stihu.

3 tc ‡ Čitanje ᾿Ιησοῦς (Ihsous, „Isus“) nekoliko naučnika smatra suviše teškim, budući da uključuje predstavu o Isusu koji deluje u ranoj istoriji naroda Izraela. Međutim, ne samo da to čitanje uživa najsnažniju podršku raznovrsnih ranih svedoka (npr. A B 33 81 1241 1739 1881 2344 pc vg co Or1739mg), nego i mnoštvo varijanti pokazuje da je prepisivačima ono bilo neugodno, jer su, kako izgleda, zamenjivali ᾿Ιησοῦς rečima κύριος (kurios, „Gospod“) ili θεός (qeos, „Bog“) (mada Ì72 ima intrigantno čitanje θεὸς Χριστός [qeos Cristos, „Bog Hristos“] umesto ᾿Ιησοῦς). Pored svedočanstava navedenih u NA27 za ovo čitanje, obratite pažnju i na {88 322 323 424c 665 915 2298 eth Cyr Hier Bede}. Koliko god da je čitanje ᾿Ιησοῦς teško, u svetlu 4. stiha i u svetlu napretka otkrivenja (pošto je Judina poslanica jedna od poslednjih napisanih knjiga Novog zaveta), ono je sasvim prikladno. (NET Bible; velika slova i podvlačenje naši)

U svetlu ovoga prilično je jasno da Juda nije verovao da je Isus arhanđel Mihailo, nego da je Hristos Mihailov Bog. Činjenica da se Juda poziva na pseudepigrafski spis koji razlikuje Boga od Mihaila, a Isusa poistovećuje sa Gospodom Bogom za koga i Stari zavet i knjiga Enohova tvrde da dolazi sa svojim mirijadama da sudi, potvrđuje ovaj zaključak van svake razumne sumnje.

Da sumiramo našu raspravu:

Novi zavet uči da je Isus delatni Činilac koji je sve stvorio i sve održava, što uključuje i duhovna stvorenja kao što je Mihailo.
Novi zavet takođe tvrdi da Isusa obožavaju sva anđeoska stvorenja, a ne samo neka, što bi prirodno uključivalo i Mihaila.
Prema knjizi Enohovoj, Gospod Bog će doći sa svojim mirijadama anđela da uništi zle i one koji hule na njegovo ime.
Juda to navodi kao istinsko proročanstvo koje je izrekao pretpotopni patrijarh.
Juda, međutim, poistovećuje Isusa sa Gospodom Bogom za koga je Enoh rekao da dolazi da sudi.
Knjiga Enohova razlikuje Gospoda Boga od arhanđela Mihaila, a to razlikovanje Judi je moralo biti poznato budući da se poziva na to pseudepigrafsko delo.
Iako je bio svestan svega toga, Juda ne poistovećuje Isusa sa arhanđelom, nego sa Gospodom Bogom o kome govori Enoh, sa istim onim Gospodom koji je spasao Izrael iz Egipta i koji ih je kaznio u pustinji zbog njihove pobune.
Stoga je razumno izvesno da ni Juda ni bilo koji novozavetni pisac nije mislio da je Hristos bio/jeste stvoreni arhanđel po imenu Mihailo. Oni su, naprotiv, verovali i potvrđivali da je Gospod Isus Mihailov Bog i Stvoritelj.

Amin! Dođi, Gospode Isuse, dođi sa svim svojim vojskama da spaseš one koji te vole i da pravedno kazniš one koji mrze tebe i tvoje jevanđelje! Molimo se da ćemo te, milošću živoga Boga, uvek voleti i obožavati, o vaskrsli Gospode slave!

Fusnote

(1) Od životne je važnosti napomenuti da sve grupe koje veruju da je Isus Mihailo ne shvataju to tako da je Hristos stvorenje. Postoje određene sekte, kao što su adventisti sedmog dana, koje zastupaju ovo gledište, a istovremeno potvrđuju učenje o Trojstvu. Oni veruju da Mihailo nije stvoreno duhovno biće, nego da je to ime drugog člana Božanstva i stoga večne Božanske Ličnosti (*).

Jedan čuveni bibličar i tumač koji je takođe zastupao ovo gledište bio je pokojni Džon Gil, koji je napisao:

„i gle, Mihailo, jedan od prvih knezova, dođe da mi pomogne“; u Novom zavetu nazvan Arhanđelom, Knezom anđela, Glavom svakog poglavarstva i vlasti; a on nije niko drugi do Hristos, Sin Božji, NESTVORENI Anđeo; koji je „jedan“, ili „prvi od glavnih Knezova“ {x}, viši od anđela po prirodi, imenu i službi; došao je da „pomogne“ Gavrilu, NE KAO SUSTVORENJE, nego kao Gospod nad vojskama; ne kao saborac, nego kao Vojskovođa vojski na nebu i na zemlji, viši od njega po mudrosti i snazi; a pomogao mu je time što mu je dao nove savete, naloge i uputstva, kojima je ovaj, sledeći ih, uspeo: (The New John Gill Exposition of the Entire Bible, Tumačenje Dan. 10:13; velika slova i podvlačenje naši)

„i nema nijednog ko bi izdržao sa mnom u svemu ovom, osim Mihaila, kneza vašega“; Hristos, Knez careva zemaljskih, on je bio Knez, Zaštitnik i Čuvar jevrejskog naroda; on je Anđeo koji je išao pred njima u pustinji i čuvao ih u njoj, i uveo ih u zemlju hanansku; on je Anđeo prisustva Božjeg, koji ih je nosio, podizao i spasavao u sve dane od starine, i bio je njihov Car I NJIHOV BOG, njihov Branilac i Izbavitelj, i dalje; on je uzeo njihovu stranu i bio je uz njih; štaviše, bio je na strani onih koji su bili za njih, svetih anđela, i s njima je delio deo; i nije bilo nikoga osim njega ko je ispoljio svoju silu i ojačao Gavrila da za njih deluje u „ovim stvarima“ koje se tiču njihovog mira i napretka; ili, „protiv ovih“, kako se to može prevesti; protiv knezova Persije i Grčke, zlih duhova koji su delovali u tim kraljevstvima, u sinovima neposlušnosti tamo; i da nije bilo njega i ispoljavanja njegove silne moći, sa jevrejskim narodom bi ubrzo bilo gotovo; kao što bi sada bilo i sa crkvom Hristovom, čiji su oni bili praobraz, ali Gospod je na njihovoj strani; Mihailo Arhanđel i njegovi anđeli pod njim bore se za nju, štite je i brane; i pošto je on za svoj narod, ko može biti protiv njih? ili čemu bi protivljenje poslužilo? vrata pakla ne mogu nadvladati crkvu Božju, svete Svevišnjega. (Tumačenje Dan. 10:21; velika slova i podvlačenje naši)

Zatim:

„A u to će se vrijeme podignuti Mihailo“…
Arhanđel, koji ima sve anđele nebeske pod sobom i na svoju zapovest, Sin Božji, naš Gospod Isus Hristos; koji je kao Bog, kao što ime označava, istinski i zaista Bog, i jednak po prirodi, sili i slavi svome božanskom Ocu: „on će ustati“; što ne treba razumeti kao njegovo ovaploćenje, ili javljanje u telu, jer se ovo odnosi na vremena mnogo posle toga; niti pak na njegovo lično javljanje na oblacima nebeskim i stajanje na zemlji u poslednje dane; nego na njegovo duhovno prisustvo među svojim narodom, na njegovu zaštitu nad njima i na njegovo ostajanje sa njima: ovo se odnosi na duhovnu vladavinu Hristovu, na Jagnjetovo stajanje na gori Sionu, i 144.000 sa njim, (Otkrivenje 14:1), a to će biti u ono vreme kada će istočni antihrist, Turčin, biti uništen; jer su ove reči tesno povezane sa poslednjim stihom prethodne glave; a tada će i zapadni antihrist, papa rimski, doći svome kraju; jer, kako su se uzdigli, tako će i pasti, otprilike u isto vreme; i tada će Hristos ustati i stajati kao slavna Glava crkve i kao trijumfalni Pobednik nad svim svojim neprijateljima, i uzeće sebi svoju veliku silu i vladavinu, i ono kraljevstvo koje mu po pravu pripada.

„veliki knez, koji će se zauzeti za sinove naroda Tvoga“; Car nad carevima i Gospod nad gospodarima, Knez careva zemaljskih; velik po svojoj ličnosti i po svojoj službi; velik po dostojanstvu, sili i vlasti; koji je uvek stajao, i uvek će stajati, na strani istinskog Izraela Božjeg: on je vrlo rano prihvatio njihovu stvar; izvršio je spasenje za njih u vremenu; sada posreduje za njih na nebu, i pojaviće se kao njihov zaštitnik i branilac protiv svih njihovih neprijatelja u poslednje dane: ovde izgleda da naročito ima u vidu jevrejski narod, Danilov narod; kojima će se Hristos javiti i za koje će se zauzeti, na izuzetan način, da ih obrati i spase, da im pomogne i da ih podupre, da ih zaštiti i odbrani. (Tumačenje Dan. 12:1; podvlačenje naše)

I još jednom:

„A Mihailo Arhanđel“…
Pod kojim se ne misli NA STVORENOG ANĐELA, NEGO NA VEČNOG, na Gospoda Isusa Hrista; kao što se vidi iz njegovog imena Mihailo, koje znači „ko je kao Bog“: a ko je kao Bog, ili sličan njemu, osim Sina Božjeg, koji je jednak Bogu? i iz njegovog svojstva arhanđela, ili Kneza anđela, jer je Hristos glava svakog poglavarstva i vlasti; i iz onoga što se na drugim mestima kaže o Mihailu, da je veliki Knez, i da je na strani naroda Božjeg, i da ima anđele pod sobom i na svoju zapovest, (Danilo 10:21) (12:1) (Otkrivenje 12:7). Tako Filon Jevrejin naziva najdrevniju Reč, prvorođenoga Božjeg, arhanđelom; Uriel se u ovom odlomku iz Apokrifa naziva arhanđelom:

„I na to im Uriel arhanđel odgovori i reče: Tek kada se broj semena u vama ispuni; jer je on izmerio svet na tasu.“ (2. Jezdrina 4:36) (Tumačenje Judine 1:9; velika slova i podvlačenje naši)

I na kraju:

„Mihail i anđeli njegovi zavojštiše na aždaju“:
pod kojim se ne misli NA STVORENOG ANĐELA, sa kojim se njegovo ime ne slaže, jer ono znači „ko je kao Bog“; niti se čini da postoji ijedan stvoreni anđeo koji predsedava ostalima i ima ih pod svojom zapovešću; premda izgleda da Jevreji zamišljaju kao da su anđeli raspoređeni pod nekoliko glavara, među kojima Mihaila smatraju jednim; jer kažu:

„kada je sveti blagosloveni Bog sišao na goru Sinaj, sa njim je sišlo nekoliko četa anđela, (wtrwbxw lakym), ’Mihailo i njegova četa‘, i Gavrilo i njegova četa:“

„tako kraljevske vojske“, u (Psalam 68:12); oni tumače kao „careve anđela“; i pita se ko su oni, a odgovor glasi: Mihailo i Gavrilo. Lord Napir smatra da se misli na Svetoga Duha, koji je jednako istinski Bog kao Otac i Sin, i koji se u srcima svetih suprotstavlja Satani i njegovim iskušenjima; ali izgleda najbolje da se to tumači o Isusu Hristu, KOJI JE JEDNAK BOGU, koji je njegov drug, jedno je sa Ocem, i u kome telesno obitava punina Božanstva: on je Arhanđel, prvi od glavnih knezova, glava svakog poglavarstva i vlasti, koji je na strani Gospodnjeg naroda, zastupa njihovu stvar, brani njihove ličnosti i spasava ih; vidi (Judina 1:9) (Danilo 10:13) (12:1); a pod „njegovim anđelima“ mogu se razumeti ili dobri anđeli, shvaćeni doslovno, koji su njegova stvorenja, njegove sluge, i koje on koristi pod sobom da bi zaštitio svoj narod i uništio svoje neprijatelje; ili pak sluge jevanđelja, koji se u ovoj knjizi nazivaju anđelima, i koji, pod Hristom, biju dobar boj vere, revno se bore za nju, hrabri za istinu na zemlji; ili pre hrišćanski carevi, naročito Konstantin i Teodosije, i hrišćani sa njima, koji su se suprotstavili paganstvu u carstvu i najzad ga isterali: (Tumačenje Otk. 12:7; velika slova i podvlačenje naši)

Dakle, prema ovom gledištu, Mihailo je jedno od imena Gospoda Isusa Hrista, što stoga znači da Mihailo nije anđeosko stvorenje, nego neko ko preuzima oblik ili ulogu glasnika (što je doslovno značenje jevrejske i grčke reči za anđela. Vidi sledeću fusnotu za detalje). Ovo stanovište takođe izuzima Mihaila iz svih onih konkretnih odlomaka koji govore o tome da je Hristos stvorio svaku duhovnu silu ili da ga svi stvoreni anđeli obožavaju, budući da Mihailo nije ontološki anđeo, tj. on nije duhovno biće koje je po samoj svojoj prirodi stvoreno da bude glasnik koji služi Bogu.

Međutim, ne smatramo da za takvo gledište postoji ikakva biblijska potpora, budući da ne nalazimo nikakav izričit dokaz koji bi nužno vodio zaključku da je Isus nazvan Mihailom bilo pre Ovaploćenja bilo posle svog vaznesenja na nebo nakon vaskrsenja. Zapravo, svi biblijski podaci snažno govore protiv ovog stanovišta. Na primer, prema Danilu, arhanđelu Mihailu bili su potrebni podrška i zaštita od anđela koji je govorio sa prorokom:

„I reče: Da li znaš, zašto dođoh k tebi? A sada ću se vratiti da ratujem s knezom persijskim; i dok ja budem izlazio, knez jelinski će ulaziti. Nego da ti objavim zapisano u Pismu istinitom, i nema nijednog ko bi izdržao sa mnom u svemu ovom, osim Mihaila, kneza vašega.“ „I ja u godini prvoj Kirovoj stekoh moć i silu.“ Danilo 10:20-21, 11:1

Isusu, međutim, nije potreban nijedan anđeo da ga ojača ili zaštiti za bitku, budući da on svojom silnom rečju održava sve stvoreno i ima svako stvorenje podređeno svojoj sili:

„Međutim, naše življenje je na nebesima, otkuda očekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista, Koji će preobraziti naše poniženo tijelo, tako da bude saobrazno tijelu slave njegove, po sili kojom On može sve učiniti i sebi pokoriti.“ Filipljanima 3:20-21

„Bog koji je iz davnine mnogo puta i raznim načinima govorio ocima preko Proroka, U ove posljednje dane govorio je nama preko Sina, kojega postavi nasljednikom svega, kroz kojega je i vijekove stvorio; On koji je sjaj slave i obličje bića Njegovoga i koji drži sve moćnom riječju svojom, pošto sam izvrši očišćenje grijehova naših, sjede sa desne strane Veličanstva na visinama,“ Jevrejima 1:1-3 – up. Kološanima 1:16-17

U svetlu ovoga izgleda razumno izvesno zaključiti da Isus i Mihailo nisu ista Ličnost.

(2) Ovim se ne poriče da je Isus preuzeo oblik anđela ili da je delovao kao anđeo, nego se razjašnjava da on nije tek stvoreni anđeo. Uostalom, postoji veoma snažan biblijski dokaz da je Isus zapravo Anđeo Jahvin koji se, iako različit od Jahvea, naziva Jahveom Bogom i kao takav se obožava. Važno je imati na umu da reč anđeo i na jevrejskom i na grčkom jednostavno znači glasnik. Kao takav, Isus preuzima ulogu glasnika budući da ga Otac šalje da govori u njegovo ime i da izvrši Očevu volju, a to je ono što anđeli i treba da čine. Dakle, Gospod Isus je anđeo funkcionalno, a ne ontološki.

To je slično Isusovim ulogama proroka, sveštenika i Davidovog cara, tj. Hristos je jedini koji drži/je držao te položaje a da nije stvorenje, dok su svi ostali koji su držali te službe bili stvorena bića. Na isti način, Isus je jedini Anđeo/Glasnik Božji koji nije stvoreno biće, iako su svi ostali anđeli/glasnici stvorenja Božja.