Da li je Bog zaista naredio da se žrtve prinose Satani? [1. deo]

Pobijanje bogohulnih laži jednog vodećeg takijiste, 1. deo

Da li bi se hrišćani iznenadili kada bi saznali da Ibn Anvar — musliman koji je postao otpadnik, pa ponovo musliman, pa opet otpadnik, pa još jednom musliman — nije iznad toga da izvrće izvore kako bi napao Sveto pismo? Da li bi bilo šokantno saznati da ovaj novajlija nepošteno pripisuje Božjoj otkrivenoj Reči, Svetom pismu, ono što ono ne uči, tako što obmanjujuće istrgne izjave naučnika iz njihovog izvornog konteksta kako bi ih naterao da tvrde nešto što je potpuno drugačije od onoga što one zapravo govore?

Ovaj muslimanski početnik napisao je članak (*) u kojem bogohulno tvrdi da je Bog zapravo naredio da se Satani prinose žrtve!

On tvrdi da je, prema Levitskoj 16:8, 10, Aronu bilo zapoveđeno da na Dan pomirenja jednog od jaraca prinese Azazelu. Ovaj novajlija tvrdi da je Azazel ime Satane i iz toga zaključuje da je Satana morao odigrati važnu ulogu u obezbeđivanju „oproštaja, pomirenja i okajanja grehova“.

Zatim kopa po citatima za koje misli da zaista dokazuju njegovu tezu.

Pre nego što počnemo da se bavimo njegovim krajnje selektivnim citatima, od suštinske je važnosti da najpre navedemo čitav kontekst Levitske 16, kako bismo videli šta se ovde zapravo dešava:

„I reče Gospod Mojsiju pošto pogiboše dva sina Aronova, a pogiboše kad pristupiše pred Gospoda, I kaza Gospod Mojsiju: Reci Aronu, bratu svojemu, da ne ulazi u svako doba u svetinju iza zavjese pred zaklopac koji je na kovčegu, da ne pogine, jer ću se u oblaku nad zaklopcem javljati. S ovijem neka ulazi Aron u svetinju: S juncem za žrtvu radi grijeha i s ovnom za žrtvu paljenicu. Svetu košulju lanenu neka obuče, i gaće lanene neka su na tijelu njegovu, i neka se opaše pojasom lanenijem i kapu lanenu neka metne na glavu; to su haljine svete, i neka opere tijelo svoje vodom, pa onda neka ih obuče. A od zbora sinova Izrailjevijeh neka uzme dva jarca za žrtvu radi grijeha, i jednoga ovna za žrtvu paljenicu. I neka prinese Aron junca svojega na žrtvu za grijeh i očisti sebe i dom svoj. Potom neka uzme dva jarca, i neka ih metne pred Gospoda na vrata šatora od sastanka. I neka Aron baci ždrijeb za ta dva jarca, jedan ždrijeb Gospodu, a drugi ždrijeb Azazelu. I neka Aron prinese na žrtvu jarca na kojega padne ždrijeb Gospodnji, neka ga prinese na žrtvu za grijeh. A jarca na kojega padne ždrijeb Azazelov neka metne živa pred Gospoda, da učini očišćenje na njemu, pa neka ga pusti u pustinju Azazelu. I neka Aron prinese junca svojega na žrtvu za grijeh i očisti sebe i dom svoj, i neka zakolje junca svojega na žrtvu za grijeh. I neka uzme kadionicu punu žeravice s oltara, koji je pred Gospodom, i pune pregršti kada mirisnoga istucanoga, i neka unese za zavjesu. I neka metne kad na oganj pred Gospodom, da dim od kada zakloni zaklopac koji je na svjedočanstvu; tako neće poginuti. Poslije neka uzme krvi od junca i pokropi s prsta svojega po zaklopcu prema istoku, a pred zaklopcem neka sedam puta pokropi tom krvlju s prsta svojega. I neka zakolje jarca na žrtvu za grijeh narodni, i neka unese krv njegovu iza zavjese; i neka učini s krvlju njegovom kao što je učinio s krvlju junčijom, i pokropi njom po zaklopcu i pred zaklopcem. I tako će očistiti svetinju od nečistota sinova Izrailjevih i od prijestupa njihovijeh u svijem grijesima njihovijem; tako će učiniti i u šatoru od sastanka, koji je među njima usred nečistota njihovijeh. A niko da ne bude u šatoru od sastanka kad on uđe da čini očišćenje u svetinji, dokle ne izađe i svrši očišćenje za se i za dom svoj i za sav zbor Izrailjski. A neka izađe k oltaru koji je pred Gospodom, i očisti ga; i uzevši krvi od junca i krvi od jarca, neka pomaže rogove oltaru unaokolo; I neka ga pokropi ozgo istom krvlju s prsta svojega sedam puta; tako će ga očistiti i posvetiti ga od nečistota sinova Izrailjevih. A kad očisti svetinju i šator od sastanka i oltar, tada neka dovede jarca živoga. I metnuvši Aron obje ruke svoje na glavu jarcu živomu, neka ispovjedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prijestupe njihove u svijem grijesima njihovijem, i metnuvši ih na glavu jarcu, neka ga da čovjeku spremnom da ga istjera u pustinju. I jarac će odnijeti na sebi sva bezakonja njihova u pustinju; i pustiće onoga jarca u pustinju. Potom neka opet uđe Aron u šator od sastanka i svuče haljine lanene koje je obukao kad je išao u svetinju, i ondje neka ih ostavi. Pa neka opere tijelo svoje na svetom mjestu i obuče svoje haljine; i izašav neka prinese svoju žrtvu paljenicu i narodnu žrtvu paljenicu, i očisti sebe i narod. A salo od žrtve za grijeh neka zapali na oltaru. A ko odvede jarca za Azazela, neka opere haljine svoje i okupa tijelo svoje u vodi, pa onda neka uđe u oko. A junca za grijeh i jarca za grijeh, od kojih je krv unesena da se učini očišćenje u svetinji, neka iznesu napolje iz okola, i neka spale ognjem kože njihove i meso njihovo i balegu njihovu. A ko ih spali, neka opere haljine svoje i okupa tijelo svoje u vodi, pa onda neka dođe u oko. I ovo neka vam bude vječna uredba: Deseti dan sedmoga mjeseca mučite duše svoje, i ne radite nikakvoga posla, ni domorodac ni došljak koji se bavi među vama. Jer u taj dan biva očišćenje za vas, da se očistite; bićete očišćeni od svijeh grijeha svojih pred Gospodom. To neka vam je počivanje subotno, i mučite duše svoje po uredbi vječnoj. A sveštenik koji bude pomazan i koji bude osvećen da vrši službu svešteničku namjesto oca svojega, on neka očišća obukavši se u haljine lanene, haljine svete. I neka očisti svetinju svetu i šator od sastanka; i oltar neka očisti; i sveštenike i sav narod sabrani neka očisti. I ovo neka vam je vječna uredba da očišćate sinove Izrailjeve od svijeh grijeha njihovijeh jedanput u godini. I učini Mojsije kako mu zapovjedi Gospod.“ Levitska 16:1-34

Iz konteksta je prilično očigledno da, ko god ili šta god azazel bio ili jeste, njemu nisu prinošene nikakve žrtve. Naprotiv, oba jarca pripadala su Gospodu, zbog čega su bila dovedena jedino pred njega, koji je potom odlučivao koji će od jaraca biti poslat u pustinju za azazela.

Kontekst takođe jasno pokazuje da je razlog zbog kojeg je jarac za azazela oteran u pustinju taj što su mu bili pripisani svi gresi Izrailja. Proterujući ga u pustinju sa svim gresima naroda položenim na njega, Bog je pokazivao svom narodu da su njihovi prestupi odbačeni od njih, kako bi mogli da uživaju u prisnom zajedništvu sa svojim svetim i pravednim Bogom, koji ne može i neće tolerisati greh u svom veličanstvenom i slavnom prisustvu:

„Jer si ti Bog koji neće bezakonja; u tebe nema mjesta ko je zao. Bezbožnici neće izaći pred oči tvoje; ti nenavidiš sve koji čine bezakonje. Potireš lažljivce; na krvopije i lukave mrzi Gospod. A ja po velikoj milosti tvojoj ulazim u dom tvoj, i klanjam se u svetoj crkvi tvojoj sa strahom tvojim.“ Psalam 5:4-7

„Da sam vidio u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod.“ Psalam 66:18

„Gle, nije okraćala ruka Gospodnja da ne može spasiti, niti je otežalo uho njegovo da ne može čuti. Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i grijesi vaši zakloniše lice njegovo od vas, da ne čuje.“ Isaija 59:1-2

„Tada će vikati ka Gospodu, ali ih neće uslišiti, nego će sakriti lice svoje od njih u ono vrijeme, kako oni zlo radiše.“ Mihej 3:4

„Čiste su oči tvoje da ne možeš gledati zla, i bezakonja ne možeš gledati; zašto gledaš bezakonike? Mučiš, kad bezbožnik proždire pravijega od sebe?“ Avakum 1:13

Jarac je, dakle, uveravao Izrailjce da je Jahve uklonio sve njihove grehe ispred svog pravednog i svetog pogleda, te da nisu morali da strahuju da će ih Bog napustiti i/ili uništiti — pod uslovom, naravno, da ostanu verni savezu kao znak svog iskrenog pokajanja i žaljenja zbog toga što su prestupili protiv Božje otkrivene volje.

Nakon svega rečenog, vreme je da pređemo na sledeći deo, gde ćemo ispitati naučnike koje je ovaj neofit citirao kako bi dokazao svoje bogohulne tvrdnje.