Da li Bog zapoveda muškarcima da izbegavaju žene da bi bili spaseni?

**Da li Biblija zaista uči

da muškarci moraju izbegavati žene kako bi izbegli pakao?**

Jedan muslimanski žutokljunac odlučio je da prežvaće stari muslimanski argument da Otkrivenje 14:4 uči kako muškarci moraju izbegavati žene da bi bili spaseni, izvodeći otuda zaključak da Sveto pismo obeščašćuje žene.

Evo teksta o kome je reč:

„Ovo su oni koji se ne oskvrniše sa ženama, jer su djevstvenici; ovo su oni koji idu za Jagnjetom kuda god pođe; ovi su otkupljeni između ljudi kao prvina Bogu i Jagnjetu;“

Stoga sam odlučio da jednostavno ponovo objavim izmenjenu verziju svog odgovora Osami Abdalahu, koji je sasvim dovoljan kao adekvatan odgovor na očajničke polemike ovih bestidnih davagandista.

Pre nego što pređemo na ispitivanje Otkrivenja 14:4 u kontekstu same knjige, biće korisno pokazati šta Sveto pismo uči o suštinskoj vrednosti koju žene poseduju na osnovu toga što su stvorene po slici Božjoj. Zatim ćemo to uporediti sa Muhamedovim mizoginim stavovima, kako bismo bolje cenili dostojanstvo i čast koje je Bog, prema Svetom pismu, podario ženama.

Evo nekoliko odlomaka koji nam daju predstavu o tome šta jedini istiniti Bog misli o ženama:

„A za ono što mi pisaste: dobro je čovjeku da se ne dohvata žene. Ali zbog bluda svaki neka ima svoju ženu, i svaka neka ima svojega muža. Muž neka ukazuje ženi dužnu ljubav, tako i žena mužu. Žena nije gospodar od svojega tijela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svojega tijela, nego žena. Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru privremeno, da bi se predali postu i molitvi, pa opet da se sastanete, da vas satana ne iskušava vašim neuzdržanjem.“ 1. Korinćanima 7:1-5

„Muževi, volite svoje žene kao što i Hristos zavole Crkvu i sebe predade za nju, Da je osveti, očistivši je krštenjem u vodi riječju, Da je stavi preda se, slavnu Crkvu, koja nema mrlje ni bore, ili što tome slično, nego da bude sveta i neporočna. Tako su dužni i muževi da vole svoje žene kao svoja tijela; jer koji voli svoju ženu, samoga sebe voli. Jer niko nikad ne omrznu na svoje tijelo, nego ga hrani i njeguje, kao i Gospod Crkvu. Jer smo udovi tijela njegova, od mesa njegova, i od kostiju njegovih. Toga radi ostaviće čovjek oca svojega i mater i prilijepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. Tajna je ovo velika, a ja govorim o Hristu i o Crkvi. Tako i vi, svaki da voli onako svoju ženu kao i sebe samoga; a žena da se boji svojega muža.“ Efescima 5:25-33

„Muževi, ljubite žene vaše i ne srdite se na njih.“ Kološanima 3:19

U ovim odlomcima blaženi apostol Pavle podstiče muževe da ne postupaju grubo prema svojim ženama, već da ih vole onako kako je Hristos voleo Crkvu, postupajući s njima kao sa sopstvenim telima. On ih takođe opominje da svojim ženama ne uskraćuju bračna prava, budući da njihova tela nisu njihova, već pripadaju njihovim ženama.

Takođe:

„Tako i vi, muževi, živite sa svojim ženama po razumu, ukazujući im čast kao slabijem ženskom sasudu, kao i sunasljednicama blagodati života, da ne budu ometane molitve vaše.“ 1. Petrova 3:7

Očigledno je da Petar, kada kaže da su žene slabiji sudovi, to misli u odnosu na njihov telesni sastav, budući da jasno kaže da su žene, zajedno sa svojim muževima, naslednice obećanja. Štaviše, Petar kaže da će muževljeve molitve biti sprečene, odnosno učinjene bezuspešnim, ako ne bude postupao sa svojom ženom sa poštovanjem. Dakle, voleti svoju ženu i lepo postupati s njom sastavni je deo toga da čovekove molitve budu uslišene!

Novi zavet samo odjekuje učenje Starog zaveta da je Bog stvorio i muškarca i ženu po svojoj slici i da je oboma dao pravo da vladaju nad njegovim stvorenjem:

„Potom reče Bog: Da načinimo čovjeka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cijele zemlje i od svijeh životinja što se miču po zemlji. I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga; muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji.“ Postanje 1:26-28

„Ovo je pleme Adamovo. Kad Bog stvori čovjeka, po obličju svojemu stvori ga. Muško i žensko stvori ih, i blagoslovi ih, i nazva ih čovjek, kad biše stvoreni.“ Postanje 5:1-2

Uporedimo sada ove izjave iz Božje nadahnute Reči sa učenjima lažnog boga islama:

„Žene vaše su njive vaše, i vi njivama svojim prilazite kako hoćete! A pripremite nešto i za duše svoje! I bojte se Allaha i znajte da ćete se s Njim susresti! A ti obraduj vernike!“ S. 2:223

„Ljudima je ulepšana ljubav prema strastima, ženama, sinovima, gomilama zlata i srebra, rasnim konjima, stoci i njivama! To su užici ovosvetskog života, a najlepše je mesto povratka kod Allaha!“ S. 3:14

„Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama zato što je Allah odlikovao jedne nad drugima i zato što oni troše svoja bogatstva. Zbog toga su čestite žene poslušne i za vreme muževljevog odsustva čuvaju ono što je Allah odredio da se čuva. One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite! Ako vam postanu poslušne, ne činite im ništa loše. Allah je, zaista, uzvišen i velik.“ S. 4:34 Rodwell

Prema ovim odlomcima, žene su muškarčeva njiva koju on može orati kako god poželi, kao i imovina koju poseduje i nad kojom vlada. Takođe se kaže da su muškarci superiorniji od žena po inteligenciji i da čak imaju pravo da tuku svoje supruge za koje smatraju da postaju neposlušne.

Štaviše, neki komentatori tvrde da je K. 4:34 sastavljen kako bi se opravdalo premlaćivanje supruga:

(„Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama“…) [4:34]. Mukatil je rekao: „Ovaj stih („Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama“…) objavljen je povodom Sa‘da ibn el-Rabija, koji je bio jedan od vođa Pomagača (nukaba’), i njegove žene Habibe bint Zejd ibn Ebi Zuhejr, oboje iz redova Pomagača. Dogodilo se da je Sa‘d udario svoju ženu po licu zato što mu se usprotivila. Zatim je njen otac otišao s njom kod Poslanika. Rekao mu je: ’Dao sam mu svoju kćer za ženu a on ju je ošamario’. Poslanik reče: ’Neka mu uzvrati istom merom’. Dok je odlazila sa svojim ocem da izvrši odmazdu, Poslanik ih pozva i reče: ’Vratite se; Gavrilo mi je došao’, i Alah, uzvišen je On, objavi ovaj stih. Alahov Poslanik reče: ’Mi smo želeli jedno, a Alah je želeo nešto drugo, a ono što Alah želi jeste dobro’. Odmazda je tada obustavljena”. Obavestio nas je Sa‘id ibn Muhamed ibn Ahmed el-Zahid> Zahir ibn Ahmed> Ahmed ibn el-Husejn ibn Džunejd> Zijad ibn Ejub> Hušejm> Junus ibn el-Hasan, koji je preneo da je jedan čovek ošamario svoju ženu, a ona se na njega požalila Poslaniku. Njena porodica, koja je pošla s njom, reče: „O Alahov Poslaniče! Taj i taj je ošamario našu devojku”. Poslanik je neprestano govorio: „Odmazda! Odmazda! I nema druge presude koju treba doneti”. Ali tada je objavljen ovaj stih („Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama“…) i Poslanik reče: „Mi smo želeli jedno, a Alah je želeo nešto drugo”. Obavestio nas je Ebu Bekr el-Harisi> Ebu’l-Šejh el-Hafiz> Ebu Jahja el-Razi> Sahl el-Askari> Ali ibn Hašim> Ismail> el-Hasan, koji je rekao: „Otprilike u vreme kada je među muslimanima objavljen stih o odmazdi, jedan čovek je ošamario svoju ženu. Ona je otišla Poslaniku: ’Moj muž me je ošamario i želim odmazdu’. On reče: ’Neka bude odmazde’. Dok se on još bavio njenim slučajem, Alah, uzvišen je On, objavi („Muškarci su nadređeni i staraju se o ženama zato što je Allah odlikovao jedne nad drugima“…). Na to Poslanik reče: ’Mi smo želeli jedno, a moj Gospod je želeo nešto drugo. Čoveče, uzmi svoju ženu za ruku’ ”. (’Ali ibn Ahmed el-Vahidi, Asbab al-Nuzul; podebljanje naše)

Kakva ironija. Muhamed je hteo da kazni čoveka koji je tukao svoju ženu, a njegov bog je ipak želeo nešto drugo i „spustio” je svom „poslaniku” stih (K. 4:34) koji ga obaveštava da muškarci imaju pravo da tuku svoje žene za koje sumnjaju da su neposlušne!

Ovo objašnjava zašto hadisi tvrde da je Alahov „poslanik” dao muškarcima dozvolu da tuku svoje žene:

Prenosi Abdulah ibn Ebu Dubab:
Ijas ibn Abdulah ibn Ebu Dubab preneo je da je Alahov Poslanik rekao: Ne tucite Alahove sluškinje, ali kada je Omer došao Alahovom Poslaniku i rekao: Žene su se osokolile prema svojim muževima, ON (Poslanik) JE DAO DOZVOLU DA SE TUKU. Zatim su mnoge žene došle u porodicu Alahovog Poslanika žaleći se na svoje muževe. Tada Alahov Poslanik reče: Mnoge žene su obišle Muhamedovu porodicu žaleći se na svoje muževe. One nisu najbolje među vama. (Sunan Ebu Davud, Knjiga 11, Broj 2141)

Prenosi Omer ibn el-Hatab:

Poslanik je rekao: Čovek neće biti pitan zašto je tukao svoju ženu. (Sunan Ebu Davud, Knjiga 11, Broj 2142)

U jednom slučaju čovek je toliko jako udario svoju ženu da je na njenom telu ostavio zelenu modricu!

Prenosi ’Ikrima:
Rifa’a je razveo svoju ženu, nakon čega ju je oženio Abdurahman bin Ez-Zubejr el-Kurazi. Aiša je rekla da je ta žena došla noseći zeleni veo (i požalila joj se (Aiši) na svog muža i pokazala joj zelenu mrlju na koži nastalu od batina). Bio je običaj žena da podržavaju jedna drugu, pa je, kada je Alahov Poslanik došao, Aiša rekla: „Nisam videla nijednu ženu koja pati KOLIKO VERUJUĆE ŽENE. Pogledaj! Njena koža je ZELENIJA OD NJENE ODEĆE!” Kada je Abdurahman čuo da je njegova žena otišla Poslaniku, došao je sa svoja dva sina od druge žene. Ona reče: „Alaha mi! Nisam mu učinila ništa nažao, ali on je impotentan i beskoristan mi je kao ovo”, držeći i pokazujući rub svoje haljine. Abdurahman reče: „Alaha mi, o Alahov Poslaniče! Ona laže! Veoma sam snažan i mogu je zadovoljiti, ali ona je neposlušna i želi da se vrati Rifa’i.” Alahov Poslanik joj reče: „Ako ti je to namera, onda znaj da ti nije dozvoljeno da se ponovo udaš za Rifa’u sve dok Abdurahman ne bude imao snošaj s tobom.” Zatim je Poslanik video dva dečaka sa Abdurahmanom i upitao (ga): „Jesu li ovo tvoji sinovi?” Na to Abdurahman reče: „Da.” Poslanik reče: „Ti tvrdiš ono što tvrdiš (tj. da je on impotentan)? Ali Alaha mi, ovi dečaci liče na njega kao što vrana liči na vranu.” (Sahih al-Buhari, Tom 7, Knjiga 72, Broj 715; *)

Obratite pažnju na fizičko zlostavljanje koje su žene trpele od svojih muževa, kao i na to da Muhamed nije stao u odbranu ove žene. Još važnije, obratite pažnju na iskreno priznanje Muhamedove maloletne neveste Aiše o zlostavljanju koje su „verujuće” žene doživljavale od muslimanskih muškaraca. Ona jasno svedoči da su muslimanke patile više od bilo kojih drugih žena!

Tužna je činjenica da je takvo fizičko i emocionalno zlostavljanje žena neposredna posledica Kurana i Muhamedovog suneta, koji su ozakonili loše postupanje prema ženama. Kako je objasnio pokojni iranski muslimanski učenjak Ali Dašti:

Prema Tafsir ol-Dželalejnu, superiornost muškaraca leži u njihovoj većoj inteligenciji, znanju i sposobnosti upravljanja. Zamahšari, Bejdavi i još nekoliko komentatora ulaze u više detalja i grade metafizičke teorije; oni upoređuju vlast muškaraca nad ženama sa vlašću vladara nad podanicima i tvrde da su proroštvo, predvođenje molitve i vladavina rezervisani za muškarce zato što su muškarci jači, INTELIGENTNIJI i razboritiji…

Postoji, međutim, jedan odlomak koji očigledno odobrava predislamski arapski običaj. To je rečenica na kraju stiha 38[34] koja mužu dozvoljava da tuče svoju ženu: „One čije neposlušnosti se bojite vi posavetujte, zatim napustite njihove postelje, a nakon toga i udarite!“ Muškarci su, sa svojom većom telesnom snagom, zacelo pribegavali ovom nepravednom i nevitešikom sredstvu od najranijih vremena, i to čine i u dvadesetom veku. Ipak, to što ga islamski zakon ozakonjuje pruža municiju kritičarima.

Zakoni svake zajednice odražavaju njen način života, običaje i moral. Pored svedočanstva stiha 38[34] sure 4, postoje i istorijski dokazi da su stari Arapi smatrali muža vlasnikom svoje žene, koji ima puno pravo da joj nanosi bol. Za Asmu, kćer Ebu Bekra, koja je bila četvrta žena Zobejra b. ol-Avama (jednog od prvih deset Poslanikovih preobraćenika i glavnih saputnika), prenosi se da je rekla: „Kad god bi se Zobejr naljutio na neku od nas, tukao bi je SVE DOK SE ŠTAP NE BI SLOMIO.”

Islamski zakon o ovom pitanju ima bar tu zaslugu što poznaje postupnost. Najpre opomena, zatim prekid odnosa, i tek u krajnjoj nuždi nasilje kako bi se žena naterala na poslušnost. Po mišljenju nekolicine komentatora i pravnika, batinanje ne sme biti tako teško da slomi kost, jer bi se u tom slučaju moglo pozvati na zakonsko pravo na odmazdu iste vrste i stepena. Zamahšari, međutim, u svom komentaru na taj stih piše da „neki autoriteti ne prihvataju postupnost u kažnjavanju neposlušne žene, već smatraju da je dopušteno izreći bilo koju od te tri kazne”. To je, naravno, bilo tumačenje koje su tim rečima davali fanatični arapski teolozi poput Ebn Hanbala i Ebn Tejmije. Ipak, značenje reči je jasno i, štaviše, potvrđeno onim što sledi u stihu 39[35]: „A ako se bojite razdora između njih dvoje, onda pošaljite jednog sudiju iz njegove, a jednog iz njene porodice. Ako oni žele izmirenje“ (Dašti, 23 Years: A Study of the Prophetic Career of Mohammad [Mazda Publishers, Costa Mesa, CA 1994], str. 114, 115-116; podvlačenje i primedbe u uglastim zagradama naši)

Muhamed je takođe učio da bi, kada bi mogao, naredio ženama da padaju ničice pred svojim muževima:

Prenosi Kajs ibn Sa’d:
Otišao sam u el-Hiru i video ih (ljude) kako padaju ničice pred svojim satrapom, pa sam rekao: Alahov Poslanik ima više prava da se pred njim pada ničice. Kada sam došao Poslaniku, rekao sam: Otišao sam u el-Hiru i video ih kako padaju ničice pred svojim satrapom, ali ti, Alahov Poslaniče, imaš više prava da (ljudi) padaju ničice pred tobom. On reče: Reci mi, kada bi prošao pored moga groba, da li bi pao ničice pred njim? Rekoh: Ne. On zatim reče: Onda to nemoj činiti. Kada bih ikome naredio da padne ničice pred nekim drugim, NAREDIO BIH ŽENAMA DA PADAJU NIČICE PRED SVOJIM MUŽEVIMA, zbog posebnog prava koje je Alah muževima dao nad njima. (Sunan Ebu Davud, Knjiga 11, Broj 2135: *)

Čak je tvrdio i da anđeli proklinju žene koje odbiju da spavaju sa svojim muževima!

Prenosi Ebu Hurejra:
Poslanik je rekao: „Ako čovek pozove svoju ženu da spava s njim a ona odbije da mu dođe, anđeli je proklinju do jutra.” (Sahih al-Buhari, Tom 7, Knjiga 62, Broj 121; *)

Žene takođe mogu biti zarobljene i silovane od strane muslimanskih siledžija, čak i ako su te žene bile udate!

„I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu. To vam je Allahov propis! A ostale su vam dozvoljene, ako želite da im venčane darove date i da se njima oženite, a ne da činite blud! A suprugama vašim sa kojima imate bračne odnose dajte venčane darove kao što je propisano. I nije vam greh ako se, posle određenog venčanog dara, sa njima nagodite. Allah, zaista, sve zna i mudar je.“ S. 4:24 Y. Ali

Ovaj izopačeni stih dozvoljava muslimanskim muškarcima (uključujući i samog Muhameda) da siluju udate žene koje su uzeli kao ratni plen. Nažalost, to nije ostalo puka apstrakcija, već su to spremno sprovodili u delo Muhamedovi krvožedni džihadisti:

Ebu Sirma reče Ebu Sa’idu el-Hudriju: O Ebu Sa’ide, da li si čuo Alahovog Poslanika da pominje al-‘azl? On reče: Da, i dodade: Pošli smo sa Alahovim Poslanikom u pohod na Bi’l-Mustalik i zarobili neke izvrsne arapske žene; i poželeli smo ih, jer smo patili zbog odsustva svojih žena, (ali istovremeno) smo za njih želeli i otkup. Zato smo odlučili da s njima imamo snošaj, ali uz primenu ‘azla (povlačenje muškog polnog organa pre izbacivanja semena kako bi se izbeglo začeće). Ali rekosmo: Činimo nešto, a Alahov Poslanik je među nama; zašto ga ne bismo pitali? Pa upitasmo Alahovog Poslanika, a on reče: Nije važno ako to ne činite, jer svaka duša koja treba da se rodi do Dana vaskrsenja biće rođena. (Sahih Muslim, Knjiga 008, Broj 3371; *)

Ebu Said el-Hudri je rekao: Alahov poslanik je poslao vojni pohod na Avtas povodom bitke kod Hunejna. Susreli su svog neprijatelja i borili se s njim. Porazili su ih i zarobili. Neki od drugova Alahovog Poslanika oklevali su da imaju snošaj sa zarobljenicama u prisustvu njihovih muževa koji su bili nevernici. Zato je Alah, Uzvišeni, objavio kuranski stih: ’„I zabranjuju vam se udate žene, osim one koje su u vašem vlasništvu.“’. To jest, one su im dozvoljene kada napune svoj period čekanja. (Sunan Ebu Davud, Tom 2, Broj 2150)

Ako to nije bilo dovoljno loše, Muhamed je otišao toliko daleko da je tvrdio kako će žene činiti većinu ljudi u paklu zbog toga što su inferiorne po inteligenciji i nezahvalne svojim muževima!

Prenosi Ebu Said el-Hudri:
Jednom je Alahov Poslanik izašao na musalu (da obavi molitvu) na Id-al-Adhu ili Al-Fitr molitvu. Zatim je prošao pored žena i rekao: „O žene! Dajite milostinju, jer sam video da VEĆINU stanovnika paklene vatre činite vi (žene).” Upitale su: „Zašto je to tako, o Alahov Poslaniče?” On odgovori: „Često proklinjete i nezahvalne ste svojim muževima. Nisam video nikoga manjkavijeg u inteligenciji i veri OD VAS. Oprezan i razborit čovek može biti zaveden od nekih od vas.” Žene upitaše: „O Alahov Poslaniče! Šta je to manjkavo u našoj inteligenciji i veri?” On reče: „Zar SVEDOČENJE DVE ŽENE nije jednako SVEDOČENJU JEDNOG MUŠKARCA?” One potvrdno odgovoriše. On reče: „To je manjkavost njene inteligencije. Zar nije istina da žena ne može ni da se moli ni da posti tokom menstruacije?” Žene potvrdno odgovoriše. On reče: „To je manjkavost njene vere.” (Sahih al-Buhari, Tom 1, Knjiga 6, Broj 301; *)

Prenosi Ebu Said el-Hudri:
Poslanik je rekao: „Zar svedočenje žene nije jednako polovini svedočenja muškarca?” Žene rekoše: „Da.” On reče: „TO JE ZBOG MANJKAVOSTI ŽENSKOG UMA.” (Sahih al-Buhari, Tom 3, Knjiga 48, Broj 826; *)

Poglavlje 1: VEĆINU U RAJU ČINIĆE SIROMAŠNE POBOŽNE OSOBE, A VEĆINU STANOVNIKA PAKLA ČINIĆE ŽENE, I ISKUŠENJE POSREDSTVOM ŽENA

Usama b. Zejd preneo je da je Alahov Poslanik rekao: Stajao sam na vratima Raja i ustanovio da ogromnu većinu onih koji su tamo ušli čine siromašni, dok su bogati bili zadržani da uđu. Stanovnicima Pakla je naređeno da uđu u Pakao, a ja sam stajao na vratima Vatre i većinu među onima koji su tamo ušli činile su žene. (Sahih Muslim, Knjiga 036, Broj 6596; *)

Ibn Abas preneo je da je Alahov Poslanik rekao: Imao sam priliku da pogledam u Raj i ustanovio sam da je većina ljudi bila siromašna, a pogledao sam i u Vatru i tamo sam našao da većinu čine žene. (Sahih Muslim, Knjiga 036, Broj 6597)

Imran b. Husejn preneo je da je Alahov Poslanik rekao: Među stanovnicima Raja žene bi činile MANJINU. (Sahih Muslim, Knjiga 036, Broj 6600)

Sažmimo islamske podatke o ženama:

Žene su muškarčeva njiva i imovina.
Muškarci su superiorniji od žena zbog svojih superiornijih osobina.
Neposlušne žene se mogu tući.
Prema Aiši, verujuće žene patile su više od svih drugih žena.
Muž je toliko jako pretukao svoju ženu da je na njenom telu ostavio zelen trag. A Muhamed mužu ne kaže ništa.
Muhamed je dozvolio da se osokoljene žene tuku.
Omer, drugi kalifa, tvrdi da se čovek neće pitati zbog čega je tukao svoju ženu.
Muhamed bi naredio ženama da se klanjaju i padaju ničice pred svojim muževima.
Anđeli proklinju žene koje odbiju da prihvate muževljev poziv na seks. Očigledno anđeli nemaju pametnija posla nego da proklinju žene koje ne zadovoljavaju seksualne prohteve svojih muževa!
Žene mogu biti zarobljene i silovane, čak i ako su još uvek udate.
Većinu ljudi koji gore u paklu čine žene, zbog toga što su intelektualno i religijski manjkave, kao i nezahvalne svojim supruzima.

U svetlu prethodno rečenog, izazivamo ove muslimanske davagandiste da pronađu stih ili hadis u kome se kaže da anđeli proklinju i muškarce koji odbijaju da zadovolje seksualne prohteve svojih žena. Ako to nisu u stanju, onda treba da objasne zašto njihov bog daje takav povlašćen tretman muškarcima, a ne ženama.

Štaviše, izazivamo ove bestidne internet apologete da pronađu stihove ili izjave iz Kurana ili ahadisa u kojima se kaže da:

Muževi treba da vole svoje žene onako kako Alah voli ummet. Jedini problem sa ovim argumentom jeste to što ni Alah nije voleo svoj ummet onoliko koliko je Isus voleo svoju Crkvu. Alah nikada nije postao čovek da bi umro za ummet kako bi ga učinio svetim, kao što je Isus učinio za Crkvu.
Muževi treba da vole svoje žene kao što vole sebe i sopstvena tela.
Muževljevo telo ne pripada samo njemu, već i njegovoj ženi.
Muž ne sme svoju ženu lišavati seksualnog zadovoljstva i bliskosti, osim uz obostrani pristanak.
Muževljeve molitve bivaju sprečene ako loše postupa prema svojoj ženi.

Ovo ponovo pokazuje koliko islamsko postupanje prema ženama bledi u poređenju sa postupanjem prema ženama u Svetom pismu, istinski nadahnutoj Božjoj Reči.

Kada smo to raščistili, sada se možemo usredsrediti na značenje Otkrivenja 14:4. Pažljivo ispitivanje čitavog 14. poglavlja Otkrivenja pokazuje da se tekst odnosi na duhovni blud i da nema nikakve veze sa stvarnim ženama per se:

„I vidjeh, i gle Jagnje koje stajaše na gori Sionu i sa Njime sto četrdeset i četiri hiljade, koji imahu Ime njegovo i Ime Oca njegovog napisano na čelima svojim. I čuh glas sa neba kao glas voda mnogih, i kao glas groma jakog; i glas koji čuh bješe kao guslanje guslara u gusle svoje. I pjevahu pjesmu novu pred prijestolom i pred četiri živa bića i pred starješinama; i niko ne mogaše naučiti ovu pjesmu osim onih sto četrdeset i četiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje. Ovo su oni koji se ne oskvrniše sa ženama, jer su djevstvenici; ovo su oni koji idu za Jagnjetom kuda god pođe; ovi su otkupljeni između ljudi kao prvina Bogu i Jagnjetu; I u njihovim ustima ne nađe se laž, jer su bez mane. I vidjeh drugoga anđela koji leti posred neba, koji imaše vječno Jevanđelje da blagovijesti onima koji žive na zemlji i svakome plemenu i rodu i jeziku i narodu. I govoraše snažnim glasom: Bojte se Boga, i podajte mu slavu, jer dođe čas suda njegova; i poklonite se Onome koji stvori nebo i zemlju i more i izvore vodene. I drugi anđeo sledovaše govoreći: Pade, pade Vavilon veliki, koji je žestokim vinom bluda svojega napojio sve narode. I treći anđeo sledovaše za njima govoreći glasom gromkim: Ko god se pokloni zvijeri i liku njezinom, i primi žig na čelo svoje ili na ruku svoju, I on će piti od vina gnjeva Božijeg, koje je nepomiješano natočeno u čašu gnjeva njegovog, i biće mučen u ognju i sumporu pred anđelima svetima i pred Jagnjetom. I dim mučenja njegovog uzdizaće se u vijekove vijekova; i neće imati odmora dan i noć oni koji se klanjaju zvijeri i liku njezinom, i ko god prima žig imena njezina. Ovdje je trpljenje svetih, koji drže zapovijesti Božije i vjeru Isusovu.“ Otkrivenje 14:1-12

Nadahnuti pisac izričito pominje narode koji su učestvovali u preljubama lažnog otpadničkog svetskog sistema ODMAH NAKON pominjanja 144.000 onih koji se nisu oskvrnili sa ženama! Stoga je tvrdnja da se 14:4 odnosi na preljubu i blud zapravo tačna. Ipak, preljuba o kojoj se ovde govori duhovne je prirode, tj. idolopoklonstvo i lažno religijsko obožavanje.

Džejmison-Foset-Braunov Kritički i objašnjavajući komentar celokupne Biblije kaže:

4. devstvenici - u duhovnom smislu (Matej 25:1); nasuprot otpadničkoj crkvi, Vavilonu (Otkrivenje 14:8), koja je u duhovnom smislu „bludnica” (Otkrivenje 17:1-5, Isaija 1:21; uporedi 2. Korinćanima 11:2, Efescima 5:25-27). To što nisu bili „oskvrniše sa ženama“ znači da ih zavodnici, koji zajedno sačinjavaju duhovnu „bludnicu”, nisu odveli od hrišćanske vernosti.

Poglavlje koje prethodi 14. poglavlju Otkrivenja, kao i ono koje neposredno sledi, podržava ovo tumačenje:

„I stadoh na pijesku morskome, i vidjeh zvijer gdje izlazi iz mora, koja imaše deset rogova i sedam glava, i na rogovima njezinim deset kruna, i na glavama njezinim imena hulna. I zvijer koju vidjeh bijaše slična risu, i noge joj kao u medvjeda, i usta njezina kao usta lava. I dade joj aždaja silu svoju i prijesto svoj i vlast veliku. I vidjeh jednu od glava njezinih kao na smrt zaklanu, i njezina smrtna rana izliječi se. I sva zemlja diveći se pođe za zvijeri, i pokloniše se aždaji koja dade vlast zvijeri; I pokloniše se zvijeri govoreći: Ko je kao zvijer? Ko može sa njom ratovati? I dana joj biše usta koja govore ohole riječi i huljenja, i dade joj se vlast da zlotvori četrdeset i dva mjeseca. I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli Ime njegovo, i dom njegov, i one koji stanuju na nebu. I dano joj bi da ratuje sa svetima i da ih pobijedi; i dana joj bi vlast nad svakim rodom i narodom i jezikom i plemenom. I pokloniše se njoj svi oni koji žive na zemlji, čije ime nije zapisano u Knjizi života Jagnjeta zaklanoga od postanja svijeta. Ako ko ima uho neka čuje. Ko u ropstvo odvodi, u ropstvo će otići; ko mačem ubija, treba i on mačem da bude ubijen. Ovdje je trpljenje i vjera svetih. I vidjeh drugu zvijer gdje izlazi iz zemlje, i imaše dva roga kao u jagnjeta, i govoraše kao aždaja. I svu vlast prve zvijeri činjaše pred njom; i učini da se zemlja i koji žive na njoj poklone prvoj zvijeri, čija se smrtna rana iscijeli. I činjaše znamenja velika, pa učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima. I obmanjuje one koji žive na zemlji čudesima, koja joj biše dana da čini pred zvijeri, govoreći onima koji žive na zemlji da načine lik zvijeri, koja imade ranu od mača i osta živa. I bi joj dano da liku zvijeri dade duh, da lik zvijeri i progovori i učini da budu pobijeni oni koji se ne poklone liku zvijeri. I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, da im dadu žig na desnoj ruci njihovoj ili na čelu njihovom, Da niko ne može ni kupiti ni prodati, osim ko ima žig, ime zvijeri ili broj imena njezina.“ Otkrivenje 13:1-8, 11-17

Nije slučajno što su 13. i 14. poglavlje Otkrivenja postavljeni jedno uz drugo. Sasvim je očigledno da je Jovan želeo da suprotstavi prave vernike iz 14. poglavlja Otkrivenja, koji su sledili pravo Jagnje ne oskvrnivši se lažnim obožavanjem zveri, onima iz 13. poglavlja koji su obožavali zver i bili prevareni od lažnog jagnjeta.

Ponovo:

„I dođe jedan od sedam anđela koji imahu sedam čaša, i govori sa mnom i reče mi: Hodi da ti pokažem osudu bludnice koja sjedi na vodama mnogim, S kojom bludničiše carevi zemaljski, i stanovnici zemlje opiše se vinom bluda njezina. I odvede me u Duhu u pustinju. I vidjeh ženu gdje sjedi na crvenoj zvijeri koja bješe puna imena hulnih i imaše sedam glava i deset rogova. I žena bješe obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i dragim kamenjem i biserom, i imaše čašu zlatnu u ruci svojoj, punu gnusoba i nečistota bluda svoga. I na čelu njezinu napisano ime, tajna: Vavilon veliki, mati bludnica i gnusoba zemaljskih. I vidjeh ženu gdje se opija od krvi svetih i od krvi svjedoka Isusovih. I vidjevši je, začudih se čudom velikim. I reče mi anđeo: Zašto se čudiš? Ja ću ti kazati tajnu žene i zvjeri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova. Zvijer koju si vidio bješe i nema je, i izići će iz bezdana i otići u propast; i začudiće se oni stanovnici zemlje čija imena nisu zapisana u Knjigu života od postanja svijeta, gledajući zvijer, koja bješe i nema je, i pojaviće se. Ovdje je um koji ima mudrost. Sedam glava, to su sedam gora na kojima žena sjedi; I jesu sedam careva: pet njih pade, i jedan jeste, a drugi još ne dođe, i kad dođe malo treba da ostane. I zvijer koja bješe i nije, ona je i osmi, i od sedmorice je, i u propast ide. I deset rogova koje vidje, to su deset careva koji carstvo još ne primiše, nego će kao carevi primiti vlast na jedan čas sa zvijerju. Ovi jedno mišljenje imaju, i svoju silu i vlast daju zvijeri. Ovi će s Jagnjetom zaratiti i Jagnje će ih pobijediti, jer je Gospodar nad gospodarima i Car nad carevima; i oni koji su s Njim, pozvani i izabrani i vjerni. I reče mi: Vode što vidje, gdje sjedi bludnica, to su narodi i gomile, plemena i jezici. I deset rogova što vidje, i zvijer, oni će omrznuti bludnicu, i opustošiće je i ogoliti, i meso će njezino jesti, i sažeći će je ognjem. Jer je Bog dao u srca njihova da učine volju njegovu, i da učine volju jednu, i da dadu carstvo svoje zvijeri, dok se ne svrše riječi Božije. I žena koju vidje, jeste grad veliki, koji ima carstvo nad carevima zemaljskim.“ Otkrivenje 17:1-18

Ideja koja se ovde prenosi slična je onoj koju izražava blaženi apostol Pavle:

„O da biste malo potrpjeli bezumlje moje! No i trpite me. Jer revnujem za vas Božijom revnošću, jer vas obručih mužu jedinome, da djevojku čistu privedem Hristu. Ali se bojim da kao što Evu prevari zmija lukavstvom svojim, da se tako i misli vaše ne odvrate od prostodušnosti koja je u Hristu. Jer ako neko dođe i propovijeda drugoga Isusa, kojega mi ne propovijedasmo, ili drugi duh primate koji ne primiste, ili drugo Jevanđelje koje ne dobiste – vi to dobro podnosite!“ 2. Korinćanima 11:1-4

Njih 144.000, poput čednih devica, ostali su verni svom zaručenom mužu odbijajući da prihvate lažni religijski sistem na čijem je čelu velika bludnica. To nas vodi do naše druge tačke, naime da Otkrivenje simbol žene koristi i u pozitivnom smislu, kako bi opisalo iskupljene vernike:

„I znak veliki pokaza se na nebu: Žena obučena u sunce, i mjesec pod nogama njezinim, i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda. I ona bješe trudna, i vikaše od bolova mučeći se da rodi. I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena aždaja koja imaše sedam glava i deset rogova; i na glavama njezinim sedam kruna; I rep njezin vuče trećinu zvijezda nebeskih, i baci ih na zemlju. I aždaja stade pred ženom koja treba da rodi, da kada rodi proždere dijete njeno. I rodi muško Dijete, koje će napasati sve narode palicom gvozdenom; i Dijete njezino bi uzeto k Bogu i prijestolu njegovu. A žena uteče u pustinju gdje imaše mjesto pripremljeno od Boga, da je ondje hrane hiljadu i dvjesta i šezdeset dana. I nasta rat na nebu; Mihail i anđeli njegovi zavojštiše na aždaju, i ratova aždaja i anđeli njezini; I ne odolješe, niti im se više nađe mjesta na nebu. I zbačena bi aždaja velika, stara zmija, koja se zove đavo i satana, koja zavodi svu vaseljenu, i zbačena bi na zemlju, i s njom zbačeni biše anđeli njezini; I čuh glas veliki na nebu koji govori: Sada nastade spasenje i sila i Carstvo Boga našega i vlast Hrista njegovog, jer je zbačen opadač braće naše, koji ih opadaše pred Bogom našim dan i noć. I oni ga pobijediše krvlju Jagnjetovom i riječju svjedočenja svojega, i ne mariše za život svoj do smrti. Zato se veselite, nebesa, i vi koji živite na njima! Teško žiteljima zemlje i mora, jer siđe k vama đavo u jarosti velikoj, znajući da malo vremena ima. I kad vidje aždaja da bi zbačena na zemlju, poče progoniti ženu koja rodi muško Čedo. I ženi biše data dva krila orla velikoga da odleti u pustinju na mjesto svoje, gdje će se hraniti vrijeme i vremena i pola vremena, daleko od zmije. A zmija ispusti za ženom iz usta svojih vodu kao rijeku, da bi je rijeka odnijela. I zemlja pomože ženi, i otvori zemlja usta svoja i proguta rijeku koju ispusti aždaja iz usta svojih. I razgnjevi se aždaja na ženu i otide da ratuje sa ostalima iz sjemena njezinog, koji drže zapovijesti Božije i imaju svjedočanstvo Isusa Hrista.“ Otkrivenje 12:1-6, 13-17

„I čuh kao glas naroda mnogoga, i kao glas voda mnogih, i kao glas gromova silnih, gdje govore: Aliluja! Jer se zacari Gospod Bog Svedržitelj. Radujmo se i veselimo se i dajmo slavu Njemu, jer dođe svadba Jagnjetova i žena se njegova pripremila. I dano joj bi da se obuče u svilu čistu i svijetlu, jer svila označava pravedna djela svetih. I reče mi: Napiši: Blaženi su oni koji su pozvani na svadbenu večeru Jagnjetovu. I reče mi: Ovo su istinite riječi Božije.“ Otkrivenje 19:6-9

„I vidjeh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora nema više. I vidjeh Sveti grad, Jerusalim novi, gdje silazi sa neba od Boga, pripremljen kao nevjesta ukrašena mužu svojemu. I čuh glas gromki sa neba koji govori: Evo Skinije Božije među ljudima, i On će stanovati s njima, i oni će biti narod njegov, i sam Bog biće s njima; I Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni žalosti ni jauka, ni bola neće biti više; jer prvo prođe. I reče Onaj što sjedi na prijestolu: Evo, sve činim novim. I reče mi: Napiši, jer su ove riječi vjerne i istinite. I reče mi: Svrši se! Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome na dar dati sa izvora vode života. Koji pobijedi naslijediće sve ovo, i biću mu Bog, i on će mi biti sin. A strašljivima i nevjernima i nečistima i ubicama i bludnicima i vračarima i idolopoklonicima i svima lažama, njima je udio u jezeru koje gori ognjem i sumporom, što je druga smrt. I dođe jedan od sedam anđela, koji imahu sedam čaša napunjenih sa sedam posljednjih zala, i reče mi govoreći: Hodi da ti pokažem Nevjestu, Ženu Jagnjetovu. I odvede me u Duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi Grad, sveti Jerusalim, koji silazi sa neba od Boga, I koji ima slavu Božiju, i svjetlost njegova bijaše slična dragom kamenu, kao kamenu jaspisu koji zrači kao kristal; I imaše zid veliki i visok, i imaše dvanaest vrata, i na vratima dvanaest anđela; i imena natpisana, a to su imena dvanaest plemena sinova Izrailjevih. Od istoka troja vrata, i od sjevera troja vrata, i od juga troja vrata, i od zapada troja vrata. I zid Grada imaše dvanaest temelja, i na njima dvanaest imena Dvanaest apostola Jagnjetovih.“ Otkrivenje 21:1-2, 8-14

Nebeski Jerusalim se takođe naziva majkom svih pravih vernika i upravo je prebivalište onih koji su zauvek učinjeni savršenima:

„Jer je napisano da Avraam dva sina imade, jednoga od robinje a jednoga od slobodne. Ali onaj od robinje, po tijelu se rodi: a ovaj od slobodne, po obećanju. A to je rečeno sa drugim značenjem: jer su one dva zavjeta, jedan od gore Sinaja, koji rađa za robovanje, a to je Agara. Jer Agara je gora Sinaj u Arabiji, i odgovara sadašnjem Jerusalimu, a on robuje sa djecom svojom; A gornji Jerusalim slobodan je, i mati je svima nama.“ Galatima 4:22-26

„Nego ste pristupili Gori Sionskoj i Gradu Boga živoga, Jerusalimu nebeskome, mirijadama anđela, Svečanom saboru i Crkvi prvorodnih, zapisanih na nebesima, i Bogu Sudiji sviju, i duhovima savršenih pravednika, I Isusu, Posredniku Novog Zavjeta, i krvi očišćenja, koja bolje govori negoli Aveljeva.“ Jevrejima 12:22-24

Zaključujemo navodeći komentar novozavetnog komentatora G. K. Beala na Otkrivenje 14:4, budući da on majstorski pobija očajničku polemiku onih koji bi izvrnuli ovaj tekst kako bi zvučalo kao da Sveto pismo ponižava i obeščašćuje žene.

Govoreći o osobinama 144.000, Beale primećuje:

Prvo, oni su oni „Ovo su oni koji se ne oskvrniše sa ženama, jer su djevstvenici“. O značenju izraza „opoganili se” i „devstvenici” vodi se žustra rasprava.

Doslovna tumačenja. Neki u izrazu „devstvenici” vide doslovno upućivanje na grupu hrišćana koji žive u celibatu, ili pak na hrišćane i hrišćanke koji žive u celibatu (uporedi Matej 19:12). Jedan problem s ovim doslovnim tumačenjima jeste to što Sveto pismo nigde drugde ne posmatra polne odnose unutar bračne veze kao grešne. Štaviše, ako je 144.000 simbol za čitav Božji narod, to bi značilo da je Jovan zahtevao celibat od cele crkve, što je malo verovatno.

Ovaj stih se, opštije uzev, ne odnosi ni na one — bilo oženjene ili neoženjene — koji su se uzdržavali samo od doslovnog bluda. Bliži nameravanoj ideji, mada i dalje suviše doslovan, jeste Karingtonov predlog da se taj pojam odnosi na hrišćane koji su se uzdržavali od seksualnih obreda povezanih s paganskim hramovima i idolopoklonstvom (premda on ostaje otvoren za figurativnije razumevanje)…

Na kraju krajeva, bolje je razumeti parthenoi („device”) kao metaforu za sve prave svete koji nisu na razne načine pravili kompromis sa svetom zato što su ostali verni kao devica-nevesta svome zaručniku (kao u 19:7-9; 21:2; 2. Korinćanima 11:2). Naravno, tako mora biti ako je ispravan zaključak koji je već gore izveden, da 144.000 predstavlja sve prave vernike. Satake primećuje da je na jedinim drugim mestima u tekstu gde sveti okružuju Hrista (7:9, 17; 19:8-9) to uvek čitava iskupljena zajednica. Osim toga, ako je 144.000 figurativan broj koji označava potpunost, zašto onda ni pominjanje „devica” ne bi bilo figurativno na isti način? Brutsch se slaže, mada pominje mogućnost da bi doslovna grupa devica mogla biti pomenuta metonimijski za čitavu iskupljenu zajednicu. To što su i Jerusalim i slika „pripremljene neveste” u 21:2 figurativni za celu crkvu potkrepljuje sveobuhvatno simboličko tumačenje „devica” na ovom mestu.

Ovo figurativno gledište dodatno potkrepljuje činjenica da se ne samo slika Jerusalima kao neveste zasniva na Starom zavetu (videti komentar na 21:2), nego se i „devica” u Starom zavetu više puta primenjuje na narod Izrailja („devica Izrailjeva” i slični izrazi u 2. Carevima 19:21; Isaija 37:22; Jeremija 14:17; 18:13; 31:4, 13, 21; Plač Jeremijin 1:15; 2:13; Amos 5:2). Jevrejska reč za „devicu” u većini odlomaka u Septuaginti se prenosi rečju parthenos. Moguće je da je u pozadini čak i Jeremija 31, gde se ista reč tri puta koristi za buduću čistotu Izrailja, i to u kontekstu u kojem se obnova Izrailja opisuje temama sličnim onima iz Otkrivenja 14:1-4: (1) Izrailj treba da „Pjevajte veselo“ o svom spasenju (Jeremija 31:7) i (2) „pjevaće na visini Sionskoj“ (12. stih), gde će biti s Bogom (6. stih); (3) spaseni su kao „ostatak” (7. stih); (4) oni su Božji „prvenac” (9. stih; videti dole o povezanosti „prvenca” s „prvinama”). To da je barem šira pozadina Izrailja kao „device” zaista mogla biti u vidu dodatno potvrđuje činjenica da iza pojma „oskvrnjenja” u Otkrivenju 14:4 stoji starozavetno oskvrnjenje Izrailja idolopoklonstvom (videti dole), kao i to da je isti pojam nadohvat ruke u 14:8-11. Osim toga, „devica” kao prikrivena aluzija na novi Izrailj u 14:4 izvrsno se uklapa s iskušenjem da se počini blud s nacionalnim Vavilonom, koji je u kontekstu takođe figurativan (14:8).

Parthenoi je muškog roda kako bi se uskladilo s prethodnim houtoi i hoi egorasmenoi, koji su i sami možda izmenjeni iz ženskog roda „144.000” zato što su u Starom zavetu predstavnici dvanaest plemena Izrailjevih bili muškarci (1QSa 2.11-17 kaže da će Psalam 2:7 biti ispunjen kada Mesija dođe u Kumran i kada muške „glave” „plemena Izrailjevih sednu pred njega”). Parthenoi bi takođe mogao biti muškog roda kao deo slike onih koji nisu imali (figurativni) nedozvoljeni odnos s „velikom bludnicom” (17:1). „Vavilon veliki, koji je žestokim vinom bluda svojega napojio sve narode“ (14:8). Takođe je uključena i ideja uzdržavanja od carskih i regionalnih idolopoklonstava. To što se metaforički opis Vavilona kao bludnice dalje razvija u 14:8, odmah nakon 14:1-4, i u 17:1-5, pokazuje da je i prikaz svetih devica figurativan. Metafora bludnice u 14:8 razvoj je slike bludnih „žena” (gunaikon) iz 4. stiha, s kojima se hrišćanske device nisu oskvrnile. Dve metafore — bludne „žene” (gune) i „bludnice” (porne) — više puta se izjednačavaju u 17:1-9, 15-18, u nastavku slika iz 14:4, 8. Alford se protivi ovoj vezi na osnovu toga što je gune u 14:4 u množini, a u 17. poglavlju u jednini, ali to zanemaruje kolektivnu prirodu slika u Otkrivenju (npr. gune u 12:1; 19:7 i 21:9 svakako je kolektivna), kao i opis vavilonske žene u 17:5 kao „mati bludnica“. (Beale, The New International Greek Testament Commentary - The Book of Revelation [Wm. B. Eerdmans Publishing Co. & Paternoster Press, 1999], str. 738-740; podebljanje naše)

Želeli bismo da zaključimo podsećajući ove bestidne muslimanske dawagandiste na sledeću izreku: „ko živi u staklenoj kući, ne treba da baca kamenje.” Na njihovu nesreću, islamska staklena kuća srušila se pre mnogo vekova, kada je Gospod Isus ostavio grob prazan i uzašao na nebo da sedne ustoličen s desne strane Oca kao Car nad carevima i Gospod nad gospodarima. Od tada on stavlja sve svoje neprijatelje pod svoje noge, uključujući i sve lažne religijske sisteme, poput islama, koji nastoje da prevarom odvedu ljude od istine jevanđelja Gospoda Isusa Hrista:

„Onda kraj, kad preda Carstvo Bogu i Ocu, kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu. Jer on treba da caruje dok ne položi sve neprijatelje pod noge svoje. Posljednji neprijatelj ukinuće se – smrt. Jer sve pokori pod noge njegove. A kada kaže da mu je sve pokoreno, očigledno, osim Onoga koji mu pokori sve. A kad mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti Onome koji mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu.“ 1. Korinćanima 15:24-28

Stoga je neizbežno da se islam raspadne i razbije pred slavnim i veličanstvenim nogama Gospoda Isusa Hrista, Božjeg voljenog Sina:

„Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; I da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.“ Filipljanima 2:9-11