Poenta i dalje stoji –

Kuran potvrđuje da otkrivene Božje reči ne mogu biti izmenjene!

Bassam Zawadi je napisao kratak članak u kojem nastoji da porekne da odlomci poput Kurana 6:115 i 18:27 dokazuju da otkrivene Božje knjige, kao što su Tora i Jevanđelje, ne mogu biti iskvarene. U tom takozvanom odgovoru Zawadi iznosi neka druga objašnjenja ovih stihova kako bi izbegao da se suoči sa implikacijama jasnog čitanja ovih tekstova.

Očigledno je da sam hrišćanin kojem je Zawadi odgovarao zapravo bio ja, budući da on citira upravo one tekstove koje sam izneo u svom članku ovde. Da li je moguće da se Zawadi plašio da to eksplicitno kaže jer nije želeo da postavi link ka mom članku, koji bi razotkrio koliko je njegova egzegeza zaista plitka?

Bilo kako bilo, odlučio sam da odgovorim na Zawadijev pokušaj da pobije tvrdnju da Kuran svedoči o nepokvarljivosti otkrivenih Božjih reči, kao što su Tora, Psalmi i Jevanđelje.

Zawadi tvrdi da ovi tekstovi zapravo znače da niko ne može sprečiti da se ispune Alahova obećanja koja se nalaze u tim knjigama. Zatim selektivno citira nekolicinu učenjaka da bi dokazao svoj stav.

Imam al-Tabari u svom komentaru kaže:

„Njegove reči niko ne može da promeni“, On kaže da nema nikoga ko bi mogao da izmeni ono što je On obznanio u svojim knjigama o bilo čemu što se mora dogoditi u svoje vreme ili je odloženo. Sve se dešava onako kako Alah kaže da će biti. (Ibn Jarir al-Tabari, Jami' al-bayan fi ta'wil al-Qur'an, komentar sure 6:115, Izvor)

Imam al-Qurtubi u svom komentaru kaže:

Al-Ramaani prenosi od Katade, koji je rekao: Nema promene u Božjem sudu. Čak i ako bi neko izmenio i zamenio reči, kao što su ljudi Knjige učinili sa Torom i Jevanđeljem, Bog to ne uzima u obzir. (Abu 'Abdullah Al-Qurtubi, Tasfir [sic] al Jami' li-ahkam al-Qur'an, komentar sure 6:115, Izvor)

Ovo je ključna poenta koja se iznosi. Bilo ko bi mogao jednostavno da uzme Kuran i olovku, precrta reči i doda svoje, ali to ne znači da time pobija ideju da niko ne može izmeniti Alahove reči. Naprotiv, menjanje Alahovih reči u ovom odlomku znači da niko ne može promeniti ono što je On obećao da će se dogoditi.

Neko bi lako mogao da izmeni i iskrivi tekstove uzevši knjigu i olovku, ali ne bi mogao da izmeni izvorne, istinite tekstove i objave koji su kod Alaha na al-Lawh al-Mahfudh (sačuvanoj ploči), budući da je Alahov govor nestvoren i niko ga nikada ne može učiniti potpuno izgubljenim. Uklanjanje reči iz knjiga ovde na zemlji ne znači da su Božje reči potpuno izgubljene, već izgubljene samo ovde na zemlji.

Ibn Kathir u svom komentaru sure 85, stih 22, kaže...

„Naprotiv! Ovo je veličanstveni Kur'an“ što znači, veličanstven i plemenit.

„na pomno čuvanoj Ploči.“ što znači, među najuzvišenijim skupom, sačuvan od svakog dodavanja, oduzimanja, izobličavanja ili promene. (Tafsir Ibn Kathir, Izvor)

Ovde vidimo da je i Kuran sačuvan na Sačuvanoj ploči od kvarenja, a ista logika važi i za druge objave koje je Bog poslao.

Kao prvo, Zawadijeva tvrdnja u poslednjem pasusu zanimljiva je utoliko što on u suštini kaže da je situacija ista za Kuran kao i za Bibliju: Božji original ne može biti iskvaren, ali svaka knjiga na zemlji može biti izmenjena. Dakle, Kuran u tom pogledu nema nikakvu prednost nad Biblijom. To je poprilično priznanje. Zar Zawadijev argument ne poništava i sve ono što muslimani oduvek tvrde, to jest da je Kuran jedinstveno sačuvan zbog Alahovog obećanja u Kuranu?

Kao drugo, Zawadi jasno pokazuje da ne razume ono što čita, jer da razume, video bi kako se ova objašnjenja zapravo obijaju o njegovu glavu i dokazuju da otkrivene Božje knjige nikada ne mogu biti izmenjene. Obratite pažnju, još jednom, na reči al-Tabarija:

„Njegove reči niko ne može da promeni“, On kaže da nema nikoga ko bi mogao da izmeni ono što je On obznanio U SVOJIM KNJIGAMA o bilo čemu što se mora dogoditi u svoje vreme ili je odloženo. Sve se dešava onako kako Alah kaže da će biti.

Zar Zawadi ne shvata da, ako je Tabarijevo objašnjenje ispravno, to onda dokazuje da Božje Knjige nikada ne mogu biti izmenjene? Zar ne vidi da je jedini način da iko sazna koja su Božja obećanja taj da Knjige koje ih sadrže ostanu neiskvarene? Zar ne može da pojmi da, ako su tekstovi ovih Knjiga izmenjeni, onda niko ne bi mogao sa sigurnošću da zna da li je obećanja sadržana u njima zaista dao Bog ili su to laži koje su mu lažno pripisane?

Prema tome, ako je Zawadi u pravu da bi bilo ko mogao jednostavno da uzme otkrivenu Knjigu i izmeni je, onda to znači da čovek nikada ne može imati poverenje da je Bog održao svoja obećanja, jer nikada ne može znati koja su ta obećanja!

Štaviše, Zawadijevo pozivanje na takozvanu sačuvanu ploču dodatno učvršćuje moju tezu protiv njega. Jedini razlog zbog kojeg Zawadi uopšte može da govori o tome da Alah kod sebe ima sačuvanu ploču jeste to što mu je Kuran tako rekao. Međutim, jedini način na koji Zawadi može znati da li je Kuran u pravu po tom pitanju jeste da najpre utvrdi da je on objava od Boga, a zatim da dokaže da je tekst muslimanskog svetog spisa ostao netaknut. Pa ipak, ako se može pokazati da Kuran nije ni nadahnut ni savršeno sačuvan, onda to dovodi u pitanje sve što on kaže o toj takozvanoj sačuvanoj ploči.

Drugim rečima, čitav Zawadijev argument o sačuvanoj ploči počiva na tekstualnoj pouzdanosti i navodnoj nadahnutosti Kurana!

Drugi problem sa Zawadijevim pozivanjem na sačuvanu ploču jeste taj što nijedan od kuranskih odlomaka koje smo on i ja citirali uopšte ne pominje ni nju ni reči koje se u njoj nalaze. Nijedan stih ne govori o tome da Alah čuva samo one reči koje se nalaze na toj navodnoj ploči, nasuprot čuvanju onih koje je poslao svojim poslanicima i preko njih. Naprotiv, oba ova teksta jasno pominju da Alah čuva reči koje je objavio u Knjizi koju je poslao da bude recitovana čovečanstvu i koja je navodno potpuno razložena:

„Zar da pored Allaha tražim drugog sudiju, kad vam On podrobno objavljuje Knjigu?! A oni kojima smo dali Knjigu dobro znaju da Kur'an objavljuje tvoj Gospodar sa istinom, zato ti nikako ne sumnjaj! Reči Gospodara tvoga vrhunac su istine i pravde; Njegove reči niko ne može da promeni i On je Svečujući i Sveznajući.“ S. 6:114-115 Hilali-Khan

„A ti kazuj iz Knjige svoga Gospodara ono što ti se objavljuje, niko ne može da izmeni Njegove reči, i ti osim kod Njega, nećeš naći nikakvo utočište“ S. 18:27 Hilali-Khan

Budući da se Zawadi očigledno previše plašio da citira komentare muslimanskih učenjaka koji se s njim ne slažu, mi ćemo ih ovde izneti da svi vide kako su neki od najvećih islamskih tumača tumačili ove tekstove.

Za početak, obratite pažnju na to kako je Ibn Kathir protumačio Kuran 18:27:

Zapovest da se recituje Kuran i da se strpljivo drži društvo vernicima

Zapovedajući svom Poslaniku da recituje njegovu Svetu Knjigu i prenese je čovečanstvu, Alah kaže,

„niko ne može da izmeni Njegove reči“ što znači, niko ih ne može preinačiti, iskriviti niti pogrešno protumačiti. (Tafsir Ibn Kathir, (skraćeno izdanje) (Sura Al-Isra’, stih 39 do kraja sure Al-Mu’minun), skratila grupa učenjaka pod nadzorom šejha Safiur-Rahmana Al-Mubarakpurija, [Darussalam Publishers & Distributors, Rijad, Hjuston, Njujork, Lahor; prvo izdanje, jul 2000], tom 6, str. 142, *; podvlačenje naše)

Zar nije ironično što je Zawadi citirao ono što je ovaj učenjak rekao u vezi sa Kuranom 85:21-22, ali se nije potrudio da pomene ono što je napisao o jednom od stihova koje je sam naveo?

Idemo dalje: sledeći komentar pripisuje se Muhamedovom bratu od strica, Ibn Abasu, koji se smatra jednim od najvećih islamskih učenjaka:

„Reči Gospodara tvoga vrhunac su istine i pravde“ Kuran, koji razlaže zapovesti i zabrane „istine“ u Njegovom govoru „i pravde“ od Njega. „Njegove reči niko ne može da promeni“ Kuran; takođe se kaže da to znači: Reč tvoga Gospoda je propisala da će Njegovi prijatelji pobediti. On je istinit u svom govoru i pravedan u onome što će doći. Ništa ne može izmeniti Njegove reči o tome da On pomaže svome prijatelju. Takođe se kaže da to znači: vera tvoga Gospoda sada je očigledna, ljudi istinski veruju da je to Alahova vera. Alahova zapovest je pravedna i ništa nikada neće izmeniti Njegovu veru. „On je Svečujući“ njihovog govora, „Sveznajući“ njih i njihovih dela. (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs, Kuran 6:115; podebljanje i podvlačenje naši)

A evo objašnjenja al-Tabarija za isti stih:

Božja reč na koju se misli u ovom stihu jeste Kuran. Ta reč je potpuna u istini i pravdi. Ništa ne može izmeniti Alahovu reč koju je objavio u svojim KNJIGAMA. Lažovi ne mogu ništa dodati niti oduzeti iz Alahovih KNJIGA. Ovo se bez sumnje odnosi na Jevreje i hrišćane, jer su oni ljudi knjiga koje su bile objavljene njihovim prorocima. Alah otkriva da reči koje oni (ljudi Knjige) kvare nisu bile objavljene od Alaha, budući da Alahova reč ne može biti izmenjena ni zamenjena. (Tafsir al-Tabari, Kuran 6:115; podebljanje i velika slova naši)

Opet, zar nije zanimljivo što je Zawadi citirao samo deo al-Tabarijeve egzegeze, ali nije naveo ove njegove komentare, koji razotkrivaju njegovo slabašno i plitko „pobijanje“?

Još jedan muslimanski izvor navodi:

U drugom stihu (115) opisane su još dve osobene odlike Svetog Kurana, dovoljne da dokažu da je on Božanska Reč. Kaže se … „Reči Gospodara tvoga vrhunac su istine i pravde; Njegove reči niko ne može da promeni“ … Šesta odlika određena je kao … to jest, nema nikoga ko može izmeniti reči Alaha Ta'ale. Jedan oblik u kojem bi do takve promene moglo doći jeste kada bi neko dokazao grešku u njemu, zbog čega bi bio izmenjen; ili da ga neki neprijatelj nasilno izmeni. Alahova Reč je savršeno čista i daleko iznad svake takve mogućnosti. On je sam obećao … to jest, „Mi, uistinu, Kur'an objavljujemo i zaista ćemo Mi da ga sačuvamo.“ – 15:9). Kada je tako, ko sme da probije Alahovu zaštitu i unese bilo kakve promene ili preinačenja u njega? Uostalom, prošlo je više od hiljadu četiristo godina i bilo je onih protiv njega, po broju pa i po moći uporedivih sa onima koji su u njega verovali, ali nijedan od njih nije imao hrabrosti da unese ni najmanju razliku čak ni u jedan samoglasnički znak Kurana. Naravno, moguć je bio i treći oblik unošenja promene, to jest da bude izmenjen kroz derogaciju (naskh) od strane samog Alaha Ta'ale. Stoga je sejjidna Abdullah Ibn Abas rekao: ‘Ovaj stih ukazuje na to da je plemeniti Prorok poslednji prorok, a Kuran poslednja Knjiga. Posle ovoga nema mogućnosti derogacije’ – kao što je razjašnjeno u drugim stihovima Kurana. (Muftija Shafi' Uthmani, Maariful Qur'an, Tom 3, str. 444, 446-447; podebljanje naše)

Pokojni muslimanski učenjak Sayyid Abul Ala Maududi takođe je tumačio Kuran 6:115 i 18:27 u odnosu na nepokvarljivost Knjige koja je poslata, a koja bi u ovom slučaju trebalo da bude Kuran:

82 To jest: „Ova načela, koja su postavljena radi prevlasti Istine, nisu nova, kao da su danas izmišljena kako bi se otklonile teškoće i prepreke na Putu. Svi oni ljudi koji poseduju znanje o Božanskim Knjigama i upoznati su sa Misijom Proroka posvedočiće da je sve što se navodi u Kuranu upravo Istina, koja je večna i nikada se nije menjala.“ (Tafhim al-Qur'an (Značenje Kurana); *; podebljanje naše)

27 Ovo nikako ne znači da je, ne daj Bože, Sveti Prorok bio sklon da unese bilo kakve promene u Kuran kako bi ugodio nevernicima Meke i da je razmišljao o nekoj formuli kompromisa sa prvacima Kurejšija, zbog čega je bilo potrebno upozorenje da za to nije ovlašćen. Zapravo, iako je ovo naizgled upućeno Svetom Proroku, u stvari je bilo namenjeno nevernicima, da ne gaje nikakvu nadu u nešto takvo, kao da im se kaže: „Morate jednom zauvek shvatiti da Naš Poslanik nije ovlašćen da unosi bilo kakve promene u Našu Objavu, jer je mora preneti tačno onako kako mu je poslata. Ako želite da je prihvatite, moraćete je prihvatiti u celini, onakvu kakvom je šalje Gospodar Svemira; a ako želite da je odbacite, možete to učiniti, ali dobro shvatite da u njoj neće biti napravljena nikakva izmena, ni najmanja, da bi vama ugodila.“ Ovo je bio odgovor na ponovljeni zahtev nevernika. „Ako baš insistiraš, o Muhamede, da tvoju Poruku prihvatimo u celini, onda unesi u nju određene izmene kako bi se prilagodila nekim verovanjima i običajima naših predaka, pa ćemo prihvatiti tvoju Poruku. To je naša ponuda za kompromis i to će naš narod sačuvati od razjedinjenosti.“ Ovaj zahtev nevernika naveden je u Kuranu na više mesta i uvek je dat isti odgovor, npr. „A kad im se uče Naše jasne reči, onda oni koji ne veruju da će da stanu pred Nama govore: „Donesi ti neki drugi Kur'an, ili ga izmeni!““ (X: 15) (Isto; *; podebljanje naše)

Najbolje smo sačuvali za kraj. Začudo, prema jednom od najvećih Zawadijevih učenjaka, postojala je grupa muslimanskih učenjaka koji su zapravo koristili Kuran 6:115 da dokažu da Knjige poput Tore nikada ne mogu biti iskvarene, budući da je ona objavljena Alahova reč:

S druge strane, druga grupa učenjaka hadisa i fikha rekla je: te promene dogodile su se prilikom njegovog tumačenja, a ne tokom procesa njegovog objavljivanja. To je stav Abi Abdullaha Muhameda bin Ismaila Al-Buharija, koji je u svojoj zbirci hadisa rekao:

„Niko ne može iskvariti tekst uklanjajući bilo koju Alahovu reč iz njegovih Knjiga, ali su ga iskvarili pogrešno ga tumačeći.“

I Al-Razi se slaže sa ovim mišljenjem. U svom komentaru je rekao:

Po ovom pitanju postoji razlika u mišljenjima među nekim uglednim učenjacima. Neki od tih učenjaka su rekli: rukopisni prepisi Tore bili su rasprostranjeni svuda i niko osim Alaha ne zna tačan broj tih prepisa. Nemoguće je da postoji zavera da se Božja reč izmeni ili preinači u svim tim prepisima, a da nijedan prepis ne bude propušten. Takva zavera ne bi bila ni logična ni moguća. A kada je Alah rekao svom poslaniku (Muhamedu) da zatraži od Jevreja da donesu svoju Toru i pročitaju je u vezi sa zapovešću o kamenovanju, oni nisu bili u stanju da izmene tu zapovest u svojim prepisima, i zato su prekrili stih o kamenovanju dok su ga čitali proroku. Tada je Abdullah Ibn Salam zatražio da sklone ruku, kako bi stih postao vidljiv. Da su izmenili ili preinačili Toru, ovaj stih bi bio jedan od najvažnijih stihova koje bi Jevreji izmenili.

Takođe, kad god bi ih prorok (Jevreje) pitao o proroštvima o njemu u Tori, ni njih nisu mogli da uklone, već bi odgovarali tvrdeći da se ona ne odnose na njega i da još uvek čekaju proroka iz svoje Tore.

Abu Davud je u svojoj zbirci preneo da je Ibn Omer rekao:

Grupa Jevreja pozvala je Alahovog poslanika u jednu kuću. Kada je došao, upitali su ga: O Abu Kasime, jedan od naših ljudi počinio je preljubu sa ženom, kakva je tvoja presuda protiv njega? Zatim su postavili jastuk i zamolili Alahovog poslanika da sedne na njega. Onda je Alahov poslanik rekao: donesite mi Toru. Kada su je doneli, sklonio je jastuk ispod sebe, stavio Toru na njega i rekao: VERUJEM U TEBE I U ONOGA KO TE JE OBJAVIO, a zatim je rekao: dovedite mi onoga među vama koji ima najviše znanja. Tako su mu doveli mladića koji mu je ispričao priču o kamenovanju.

Učenjaci su rekli: da je Tora bila iskvarena, on je ne bi stavio na jastuk niti bi rekao: verujem u tebe i u onoga ko te je objavio.

Ova grupa učenjaka takođe je rekla: Alah je rekao:

„Reči Gospodara tvoga vrhunac su istine i pravde; Njegove reči niko ne može da promeni i On je Svečujući i Sveznajući.“ (Kuran 6:115)

A Tora je Alahova reč. (Ibn Qayyim al-Jawziyyah, Ighathat Al Lahfan, tom 2, str. 351; podebljanje i velika slova naši)

Rasuđivanje koje su ovi muslimani primenili logički je ispravno, jer su i njihove premise i zaključak koji su iz njih izveli valjani.

Prema Kuranu 6:115 i 18:27 apsolutno niko ne može izmeniti niti iskvariti Alahove reči.
Muslimanski tumači razumeli su da se to odnosi na otkrivene Knjige, kao što su Tora i Jevanđelje, budući da su sve to Alahove reči.
Prema tome, niko ne može izmeniti niti iskvariti tekst bilo koje Alahove Knjige, kao što su Tora i Jevanđelje.

Nije ni čudo što Zawadi svoj odgovor nije uputio direktno mom članku!

Očigledno nije želeo da njegovi čitaoci vide ove citate nekih od najvećih islamskih učenjaka i komentatora koje sam naveo u svom članku. Zawadi se očigledno plašio da će njegovi čitaoci sami videti kako objašnjenja njegovih sopstvenih tumača zapravo potvrđuju da Sveto pismo koje posedujemo mora biti neiskvarena, sačuvana Božja reč.

Zaključno, ovi kuranski odlomci jasno, nedvosmisleno i izričito potvrđuju da su Tora i Jevanđelje koji se danas nalaze u rukama Jevreja i hrišćana neiskvarene otkrivene reči istinitog Boga. Stoga je vreme da se Zawadi suoči sa stvarnošću i prihvati činjenicu da je, prema neiskvarenim Božjim Pismima, Muhamed bio lažni prorok koji je bio jedan od antihrista protiv kojih je govorilo Sveto pismo, i da je Alah Kurana u stvari duh antihrista koji je opseo i nadahnuo Muhameda:

„Djeco, posljednji je čas, i kao što čuste da Antihrist dolazi, i sada su se pojavili mnogi antihristi; otuda znamo da je posljednji čas.“… „Ko je lažljivac ako ne onaj ko poriče da Isus jeste Hristos. Taj je antihrist koji odriče Oca i Sina. Svaki koji odriče Sina, ni Oca nema; a koji priznaje Sina, ima i Oca.“ 1. Jovanova 2:18, 22-23

„Ljubljeni, ne vjerujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga; jer mnogi su lažni proroci izišli u svijet. Po ovome raspoznavajte Duha Božijeg: svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, od Boga je; A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga; i to je duh Antihrista, za kojega ste čuli da dolazi, i sada je već u svijetu. Vi ste od Boga, dječice, i pobijedili ste ih, jer je veći Onaj koji je u vama negoli koji je u svijetu. Oni su od svijeta, zato govore od svijeta, i svijet ih sluša. Mi smo od Boga; koji poznaje Boga sluša nas, koji nije od Boga ne sluša nas. Po ovome poznajemo duha istine i duha obmane. Ljubljeni, ljubimo jedni druge; jer je ljubav od Boga, i svaki koji ljubi od Boga je rođen, i poznaje Boga. Koji ne ljubi ne poznade Boga; jer Bog je ljubav. U tome se pokaza ljubav Božija prema nama što je Bog Sina svojega Jedinorodnoga poslao u svijet da živimo Njime. U tome je ljubav, ne što mi zavoljesmo Boga, nego što On zavolje nas, i posla Sina svojega, kao žrtvu pomirenja za grijehe naše.“ 1. Jovanova 4:1-10

Želim da se zahvalim Jochenu Katzu na nekoliko ideja kojima je doprineo ovom članku.