Avgustin i Jovan Damaskin protiv kalvinista, 1. deo

Ponovo je vreme da pokažemo kako se verovanja nekih od najvećih učenjaka, teologa, apologeta, filozofa, mučenika itd. rane crkve direktno sukobljavaju sa protestantizmom uopšte, a posebno sa kalvinizmom.

U ovom delu pokazaću kako se pogledi i Avgustina i Jovana Damaskina protive verovanjima švajcarskog reformatora Jovana Kalvina i njegovih sledbenika.

Reference o Avgustinovom pogledu na svetu Evharistiju zahvaljujući Vilijamu Albrehtu. Sva isticanja su moja.

EVHARISTIJA I PRINOSI ZA MRTVE

„Onim žrtvama Starog zakona označena je ova jedna Žrtva, u kojoj je istinsko otpuštenje grehova; ali ne samo da nikome nije zabranjeno da uzme za hranu Krv ove Žrtve, nego se, naprotiv, svi koji žele da imaju život podstiču da je piju.“ (Pitanja o Heptateuhu 3:57)

11. Jer ona žena koja je bolovala od tečenja krvi bila je praslika one Crkve od neznabožaca koja je imala doći: ona je dotakla, a nije bila viđena; nije bila poznata, a ipak je bila isceljena.

U stvarnosti je bilo praslika ono što je Gospod pitao: Ko me dotače? Kao da nije znao, isceli je kao nepoznatu: tako je učinio i neznabošcima. Nismo Ga upoznali po telu, a ipak smo udostojeni DA JEDEMO NJEGOVO TELO i da budemo udovi u Njegovom telu. Na koji način? Zato što nam je poslao. Koga? Svoje vesnike, svoje učenike, svoje sluge, svoje otkupljene koje je stvorio, ali koje je i iskupio, takođe i svoju braću. Malo sam rekao od svega što oni jesu: Njegovi sopstveni udovi, On sâm; jer nam je poslao svoje sopstvene udove, i učinio nas svojim udovima.

Ipak, Hristos nije bio među nama u telesnom obličju koje su Jevreji videli i prezreli; jer je i to bilo rečeno o Njemu, kao što apostol kaže: A velim da je Hristos bio služitelj obrezanja radi istine Božje, da potvrdi obećanja data očevima. Rimljanima 15:8 Dugovao je to da dođe onima kroz čije očeve i kojih očevima je bio obećan. Zbog toga i sam kaže: Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjevog. Matej 15:24

Ali šta apostol kaže u sledećim rečima? I da neznabošci proslave Boga za milost Njegovu. Šta, štaviše, kaže sam Gospod? Imam i drugih ovaca koje nisu iz ovog tora. Jovan 10:16 Onaj koji je rekao: Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjevog, kako ima druge ovce kojima nije bio poslan, osim ako nije nagovestio da nije poslan da pokaže svoje telesno prisustvo nikome do samo Jevrejima, koji su Ga videli i ubili?

Pa ipak, mnogi od njih, i pre i posle, poverovaše. Prva žetva bila je ovejana sa krsta, da bude seme iz kojeg bi nikla druga žetva. Ali u ovo sadašnje vreme, kada, pokrenuti glasom jevanđelja i njegovim ugodnim mirisom, Njegovi verni među svim narodima veruju, On će biti očekivanje neznabožaca, kada dođe Onaj koji je već došao; kada Ga budu videli svi, Njega koga tada neki nisu videli, a neki jesu; kada dođe da sudi Onaj koji je došao da Mu se sudi; kada dođe da razlikuje Onaj koji nije došao da bude razlikovan.

Jer Hristos nije bio razaznat od bezbožnika, nego je bio osuđen sa bezbožnicima; jer je o Njemu rečeno: Metnuše ga među zločince. Isaija 53:12 Razbojnik je pobegao, Hristos je bio osuđen. Onaj koji je bio natovaren krivičnim optužbama primio je pomilovanje; Onaj koji je oslobodio od njihovih zločina sve koji Ga ispovedaju, bio je osuđen.

Pa ipak, i sam krst, ako ga dobro razmotriš, bio je sudijski presto; jer, budući da je Sudija postavljen u sredini, jedan razbojnik koji je poverovao bi izbavljen, dok je drugi, koji je hulio, bio osuđen. Luka 22:43 Već je označio šta će učiniti sa živima i mrtvima: jedne će postaviti sebi zdesna, a druge sleva. Onaj razbojnik bio je poput onih koji će biti sleva, a drugi poput onih koji će biti zdesna. On je bio podvrgnut sudu, a i sam je pretio sudom. (Traktati (Besede) o Jevanđelju po Jovanu, Traktat 31 Jovan 7:25-36)

Glava 110. Korist za duše umrlih od sakramenata i milostinje njihovih živih prijatelja.

Niti se može poreći da dušama umrlih koristi pobožnost njihovih živih prijatelja, koji prinose žrtvu Posrednika, ili daju milostinju u crkvi u njihovo ime. Ali ove službe su od koristi samo onima koji su tokom svog života zaslužili takvu zaslugu da im službe ove vrste mogu pomoći.

Jer postoji način života koji nije ni toliko dobar da ne bi zahtevao ove službe posle smrti, niti toliko rđav da takve službe ne bi bile ni od kakve koristi posle smrti; s druge strane, postoji način života toliko dobar da ih ne zahteva; i opet, takav toliko rđav da, kada se život okonča, one ne pružaju nikakvu pomoć. Stoga se u ovom životu stiče sva zasluga ili nedostatak zasluge, koja može ili olakšati ili otežati čovekove patnje posle ovog života. Neka se, dakle, niko ne nada da će, pošto umre, steći kod Boga zaslugu koju je ovde propustio da osigura.

I shodno tome, jasno je da službe koje crkva vrši za mrtve nikako nisu suprotne apostolovim rečima: Jer se svi moramo javiti pred sudom Hristovim, da svaki primi ono što je u telu učinio, prema onome što je činio, bilo dobro ili zlo; jer zasluga koja službe o kojima govorim čini korisnim za čoveka stiče se dok on živi u telu. Nisu te službe korisne svakome. A zašto nisu korisne svima, osim zbog različitih načina života koje ljudi vode u telu?

Kada se, dakle, žrtve bilo oltara bilo milostinje prinose u ime svih krštenih umrlih, one su blagodarni prinosi za veoma dobre, one su umilostivni prinosi za ne veoma rđave, a u slučaju veoma rđavih, iako ne pomažu umrlima, one su neka vrsta utehe za žive. A tamo gde su korisne, njihova se korist sastoji ili u dobijanju potpunog otpuštenja grehova, ili barem u tome da osuda bude podnošljivija. (Enhiridion)

Glava 20. — O vrhovnoj i istinskoj žrtvi koju je izvršio Posrednik između Boga i ljudi.

I otuda taj istinski Posrednik, ukoliko je, uzevši obličje sluge, postao Posrednik između Boga i ljudi, čovek Hristos Isus, iako je u obličju Božjem primao žrtvu zajedno sa Ocem, sa kojim je jedan Bog, ipak je u obličju sluge izabrao radije da bude nego da prima žrtvu, da čak ni ovim primerom niko ne bi imao povoda da pomisli da žrtvu treba prinositi bilo kom stvorenju. Tako je On i Sveštenik koji prinosi i Žrtva koja se prinosi. I On je odredio da za to postoji svakodnevni znak u žrtvi Crkve, koja, budući Njegovo telo, uči da samu sebe prinosi kroz Njega. Ove istinske Žrtve drevne žrtve svetih bile su raznovrsni i mnogobrojni znaci; i ona je tako raznoliko bila oslikana, kao što se jedna stvar označava raznim rečima, da bi bilo manje zamora kada o njoj mnogo govorimo. Ovoj vrhovnoj i istinskoj žrtvi ustupile su mesto sve lažne žrtve. (O državi Božjoj, Knjiga 10)

„Gospod nas najpre blagosilja kroz telo. Verni znaju šta primaju, jer su blagosloveni kroz telo. I znaju da ne bi bili blagosloveni da to raspeto telo nije dato za život sveta.“ (Beseda 5:7)

„Ko može biti hleb anđela, do Hristos? Ali da bi čovek jeo hleb anđela, Gospod anđela postao je čovek. Jer da nije postao to, ne bismo imali Njegovo telo; da nemamo Njegovo telo, ne bismo jeli hleb sa oltara.“ (Beseda 130, 2)

„Ali molitvama Svete Crkve, i SPASONOSNOM ŽRTVOM, i milostinjom koja se daje za njihove duše, nema sumnje da se umrlima pomaže da Gospod sa njima postupi milostivije nego što bi njihovi gresi zaslužili. JER CELA CRKVA DRŽI OVU PRAKSU KOJU SU PREDALI OCI da se moli za one koji su umrli u zajednici Tela i Krvi Hristove, kada se pominju na svom mestu u samoj Žrtvi; i Žrtva se PRINOSI takođe u spomen na njih, u njihovo ime. Ako se dela milosrđa vrše radi onih koji se pominju, ko bi oklevao da ih preporuči, u čije ime molitve Bogu nisu uzaludne? Nikako ne treba sumnjati da takve molitve koriste umrlima; ali onima od njih koji su pre svoje smrti živeli tako da je moguće da im ove stvari budu od koristi posle smrti.“ (Besede 172:2)

„Gospod Isus je hteo da Ga oni čije su oči bile zadržane da Ga ne prepoznaju, prepoznaju u lomljenju hleba [Luka 24:16,30-35]. Verni znaju šta govorim. Oni poznaju Hrista u lomljenju hleba. Jer ne postaje svaki hleb, nego samo onaj koji prima blagoslov Hristov, TELO HRISTOVO.“ (Besede 234:2)

„Ono što vidite jeste hleb i putir; to je ono što vam vaše sopstvene oči saopštavaju. Ali ono što vas vaša vera obavezuje da prihvatite jeste da JE HLEB TELO HRISTOVO, A PUTIR [VINO] KRV HRISTOVA.“ (Besede 272)

„Zaista je velika trpeza gde je Gospodar trpeze i sam hrana. Niko ne hrani goste samim sobom, ali Gospod Hristos to čini. On sâm je Onaj koji poziva; On sâm je hrana i piće.“ (Beseda 329)

„Kako ovo [‘I nošen je u svojim sopstvenim rukama’] treba doslovno razumeti o Davidu, ne možemo otkriti; ali možemo otkriti kako se odnosi na Hrista. JER JE HRISTOS BIO NOŠEN U SVOJIM SOPSTVENIM RUKAMA KADA JE, UKAZUJUĆI NA SVOJE SOPSTVENO TELO, REKAO: ‘OVO JE TELO MOJE.’ JER JE TO TELO NOSIO U SVOJIM RUKAMA.“ (Tumačenje Psalama 33:1:10)

„… Okrećem se Hristu, jer je On Onaj koga ovde tražim; i otkrivam kako se zemlja klanja bez bezbožnosti, kako se bez bezbožnosti klanja podnožju Njegovih nogu. Jer je primio zemlju od zemlje; jer je telo od zemlje, a On je uzeo telo od tela Marijinog. Hodio je ovde u tom istom telu, I DAO NAM JE TO ISTO TELO DA SE JEDE NA SPASENJE. ALI NIKO NE JEDE TO TELO AKO MU SE PRETHODNO NE POKLONI; i tako se otkriva kako se takvom podnožju nogu Gospodnjih klanja; I NE SAMO DA NE GREŠIMO KLANJAJUĆI SE, NEGO GREŠIMO AKO SE NE KLANJAMO.“ (Tumačenje Psalama 98:9)

„Zar Hristos nije bio ŽRTVOVAN samo jednom u svojoj sopstvenoj Ličnosti? U Sakramentu, ipak, On je ŽRTVOVAN za narod ne samo na svaku Uskršnju Svečanost nego svakoga dana; i čovek ne bi lagao ako bi, kada bi bio upitan, odgovorio da se Hristos ŽRTVUJE.“ (Pisma 98:9)

MARIJINA BEZGREŠNA ČISTOTA

Glava 42 [XXXVI.] — Blažena Djeva Marija možda je živela bez greha. Niko od svetih osim nje nije bez greha

Zatim nabraja one koji ne samo da su živeli bez greha, nego su opisani kao oni koji su vodili svet život — Avelj, Enoh, Melhisedek, Avraam, Isak, Jakov, Isus Navin, sin Nunov, Fines, Samuilo, Natan, Ilija, Josif, Jelisej, Miheja, Danilo, Ananija, Azarija, Misailo, Mardohej, Simeon, Josif kome je Djeva Marija bila zaručena, Jovan. A dodaje i imena nekih žena — Devora, Ana majka Samuilova, Judita, Jestira, druga Ana, kći Fanuilova, Jelisaveta, a takođe i majka našeg Gospoda i Spasitelja, jer za nju, kaže, moramo priznati da njena pobožnost nije imala greha u sebi. Moramo IZUZETI SVETU DJEVU MARIJU, o kojoj ne želim da postavljam nikakvo pitanje kada se dotiče predmeta grehova, iz poštovanja prema Gospodu; jer od Njega znamo kakvo joj je izobilje milosti za pobeđivanje greha u svakoj pojedinosti bilo darovano, njoj koja je imala zaslugu da začne i rodi Onoga koji nesumnjivo nije imao greha. 1. Jovanova 3:5

Elem, ako bismo, UZ OVAJ IZUZETAK DJEVE, mogli okupiti sve pomenute svete muškarce i žene, i upitati ih da li su živeli bez greha dok su bili u ovom životu, šta možemo pretpostaviti da bi bio njihov odgovor? Da li bi bio jezikom našeg pisca, ili rečima apostola Jovana? Pitam vas, da li, kada bi im takvo pitanje bilo postavljeno, ma koliko izvrsna bila njihova svetost u ovom telu, ne bi uzviknuli jednoglasno: Ako kažemo da nemamo greha, sami sebe varamo, i istine nema u nama? 1. Jovanova 1:8

Ali možda bi ovaj njihov odgovor bio više smeran nego istinit! Elem, ali naš pisac je već odlučio, i pravilno odlučio, da ne stavlja pohvalu smirenja na stranu laži. Ako su, dakle, govorili istinu dajući takav odgovor, imali bi greha, a pošto su ga smireno priznali, istina bi bila u njima; ali ako su lagali u svom odgovoru, ipak bi imali greha, jer istina ne bi bila u njima. (O prirodi i milosti)

JOVAN DAMASKIN

Sada treba pomenuti Jovana Damaskina, koji je pisao posle Avgustina. U vezi sa bezgrešnošću blažene Majke i njenim proslavljenjem u prisustvu njenog slavnog Sina, Jovan je napisao sledeću besedu:

Ovo su, čini mi se, učinili odmah i jednodušno. Car je bio tu da božanskim zagrljajem* primi SVETU, NEOSKVRNJENU I NEPOROČNU DUŠU svoje Majke pri njenom odlasku domu. A ona je, kao što možemo s pravom naslutiti, rekla: „U Tvoje ruke, Sine moj, predajem duh svoj. Primi dušu moju, dragu [186] Tebi, koju si SAČUVAO NEUKALJANOM. Dajem SVOJE TELO TEBI, a ne zemlji. Čuvaj ono u čemu Ti bi ugodno da nastavaš i da ga sačuvaš u devičanstvu. Uzmi me Sebi da gde god si Ti, plod utrobe moje, tamo i ja budem. Vučem se ka Tebi koji si sišao k meni. Budi uteha mojoj najdražoj deci, koju si udostojio da nazoveš svojom braćom, kada ih moja smrt ostavi u samoći. Blagoslovi ih iznova mojim rukama.“ Zatim je, pruživši svoje ruke, kao što možemo verovati, blagoslovila sve prisutne, a onda je čula reči: „Dođi, ljubljena Majko moja, u pokoj svoj. Ustani i dođi, najdraža među ženama, zima je prošla i minula, vreme žetve je blizu.* Lepa si, ljubljena moja, i NEMA MRLJE NA TEBI. Tvoj miris je slađi od svih pomasti.“ Sa ovim rečima u svom uhu, ta sveta predade duh svoj u ruke svoga Sina.

Šta se dešava? Priroda je, naslućujem, potresena do dubina, čuju se neobični zvuci i glasovi, i bujne himne anđela [187] koji joj prethode, prate je i idu za njom. Jedni sačinjavaju počasnu stražu toj neoskvrnjenoj i prečistoj (panagia) duši na njenom putu ka nebu sve dok CARICA NE STIGNE DO BOŽANSKOG PRESTOLA. Drugi, okružujući sveto i božansko telo, u anđeoskoj harmoniji objavljuju Božju Majku. A šta je sa onima koji su bdeli nad presvetim i prečistim (panagio) telom? U ljubavnom strahopoštovanju i sa suzama radosnicama okupili su se oko blažene i božanske skinije, celivajući svaki ud, i ispunili se svetošću i blagodarnošću. Tada su bolesti bile isceljene, a demoni oterani u bekstvo i prognani u oblasti tame. Vazduh i atmosfera i nebesa bili su osvećeni njenim prolaskom kroz njih, a zemlja pogrebom njenog tela. Ni voda nije bila lišena blagoslova. Bila je oprana čistom vodom. Voda je nije očistila, nego je pre sama bila osvećena. Tada je gluvima dat sluh, hromi su povratili svoje noge, a slepi svoj vid. Grešnici koji su prilazili sa verom izbrisali su rukopis koji je bio protiv njih. Zatim je sveto telo obavijeno snežnobelim pokrovom, i carica je ponovo položena na svoju postelju. Zatim [188] slede svetiljke i kâd i himne, i anđeli koji pevaju kako priliči svečanosti; apostoli i patrijarsi koji je slave nadahnutom pesmom.

Kada je Kovčeg Božji, odlazeći sa gore Siona ka nebeskoj domovini, bio nošen na ramenima apostola, bio je usput položen u grob. Najpre je pronesen kroz grad, kao nevesta blistava od duhovnog sjaja, a zatim odnesen na sveto mesto Getsimanije, dok su ga anđeli zasenjivali svojim krilima, idući pred njim, prateći ga i idući za njim, zajedno sa celim saborom Crkve. Car Solomon je nagnao sve starešine Izrailjeve u Sionu da ponesu kovčeg saveza Gospodnjeg iz grada Davidovog, to jest Siona, da počine u hramu Gospodnjem, koji je bio sagradio, i sveštenici uzeše kovčeg i skiniju svedočanstva, i sveštenici i leviti ga podigoše. A car i sav narod prinesoše na žrtvu bezbroj volova i ovaca pred kovčegom. I sveštenici unesoše kovčeg svedočanstva Božjeg na njegovo mesto, u Svetinju nad svetinjama, pod krila heruvima. Tako je sada i sa [189] boravištem istinskog kovčega, ne više svedočanstva, nego same suštine Boga Reči. Novi Solomon, Knez mira, Tvorac svega na nebesima i na zemlji, sabrao je danas nosioce novog saveza, to jest apostole, sa svim narodom svetih u Jerusalimu, uveo je njenu dušu kroz anđele u istinsku Svetinju nad svetinjama, pod krila četiri živa bića, i postavio je na svoj presto unutar Zavese, gde joj je sam Hristos prethodio. Njeno telo u međuvremenu nose apostolske ruke, dok je Car nad carevima pokriva sjajem svoga nevidljivog Božanstva, dok ceo sabor svetih ide pred njom, sa svetom pesmom i žrtvom hvale, sve dok kroz grob ono nije položeno u naslade Edema, u nebeske skinije. (Sveti Jovan Damaskin: Beseda II na Uspenje)

I:

BESEDA III

NA USPENJE

[201] ZALJUBLJENI obično govore o onome što vole, i puštaju svoju maštu da se time bavi danju i noću. Neka me stoga niko ne prekoreva, ako dodam treći prinos Majci Božjoj, o njenom pobedonosnom odlasku. Ne koristim njoj, nego sebi i vama koji ste ovde prisutni, stavljajući pred vas duhovni začin i okrepljenje u skladu sa ovom svetom noći. Patimo, kao što vidite, od oskudice u jelu. Stoga improvizujem obed koji, ako i nije mnogo skup niti dostojan prilike, svakako će biti dovoljan da utoli glad. Njoj nije potrebna naša hvala. Mi smo ti kojima je potrebna njena slava. Kako se, zaista, slava može proslaviti, ili izvor svetlosti prosvetliti? Time sebi pletemo venac. „Živim“, kaže Gospod, „i proslaviću one koji Mene proslavljaju.“ [202] Vino je zaista prijatno za piće, a hleb za jelo. Jedno raduje, drugo krepi srce čovekovo**. Ali šta je slađe od Majke moga Boga? Ona je zarobila moj um i sputala moj jezik. Mislim o njoj danju i noću**. Ona, Majka Reči, snabdeva me rečima. Plod nerotkinje čini neplodne umove plodnim. Danas praznujemo praznik njenog blaženog i božanskog prelaska iz ovoga sveta. Popnimo se, dakle, na mističnu goru, gde, izvan domašaja svetovnih stvari, prolazeći kroz tamu bure, stojimo u božanskoj svetlosti i možemo uzneti hvalu Svemogućoj sili. Kako On, koji obitava u sjaju svoje slave, silazi u Djevinu utrobu ne napuštajući nedra Očeva? Kako se začinje u telu, i dobrovoljno strada, i strada do smrti, u tom materijalnom telu, zadobijajući besmrtnost kroz raspadljivost? I opet, uzlazeći Ocu, On je privukao svoju Majku, po telu, svome sopstvenom Ocu, uzimajući u nebesku domovinu onu koja beše nebo na zemlji.

Danas su živu lestvicu, kroz koju je [203] Svevišnji sišao i bio viđen na zemlji, i razgovarao sa ljudima, kroz smrt uzneli na nebo. Danas je nebesku trpezu, onu koja je sadržala hleb života, oganj Božanstva, ne poznavši muža, uzneta sa zemlje na nebo, i vrata nebeska širom su se otvorila da prime vrata Božja sa Istoka. Danas se živi grad Božji prenosi iz zemaljskog u nebeski Jerusalim, i ona, koja je začela svog prvenca I JEDINOG SINA, prvorođenog svake tvari, jedinorodnog od Oca, počiva u Crkvi prvorođenih: ISTINSKI I ŽIVI KOVČEG Gospodnji uzet je u mir svoga Sina. Vrata nebeska otvaraju se da prime posudu Božju, koja je, iznedrivši drvo života, uništila Evinu neposlušnost i Adamovu kaznu smrti. A Hristos, uzrok svega života, prima izabrano ogledalo, goru s koje je kamen otkinut bez ruku ispunio svu zemlju. Ona, koja je omogućila božansko Ovaploćenje Reči, počiva u svom slavnom grobu kao u bračnoj odaji, odakle odlazi na nebeske svadbe, da učestvuje u carstvu svoga Sina i Boga, ostavljajući svoj grob kao mesto pokoja [204] za one na zemlji. Da li je njen grob zaista mesto pokoja? Da, slavnije od svakog drugog, ne blistajući od zlata, ili srebra, ili dragog kamenja, niti pokriven svilenim, zlatnim ili purpurnim ukrasima, nego božanskim sjajem Svetog Duha. Anđeosko stanje nije za ljubitelje ovoga sveta, nego je divni život blaženih za sluge Duha, a prelazak Bogu je bolji i slađi od svakog drugog života. Ovaj grob je lepši od Edema. I da ne govorim o neprijateljskoj obmani u onom prvom; o njegovom, da tako kažem, lukavom savetu, njegovoj zavisti i pohlepi, o Evinoj slabosti i povodljivosti, o mamcu, sigurnom i primamljivom, koji je prevario i nju i njenog muža, o njihovoj neposlušnosti, izgnanstvu i smrti — da ne govorim o tim stvarima kako naš praznik ne bismo pretvorili u žalost — ovaj grob je PREDAO SMRTNO TELO KOJE JE SADRŽAO NEBESKOJ DOMOVINI. Eva je postala majka ljudskog roda, i zar čovek, načinjen po božanskom liku, nije osuđen njenom osudom: „zemlja si, i u zemlju ćeš se vratiti“. Ovaj grob je dragoceniji od drevne skinije**, jer prima stvarnu i životvornu posudu Gospodnju, nebesku trpezu**, ne [205] hlebove predloženja, nego onu s neba, ne materijalni oganj, nego onu koja je sadržala čisti oganj Božanstva. Ovaj grob je svetiji od Mojsijevog kovčega, blagosloven ne prasenkama i praslikama, nego samom istinom. On je pokazao čistu i zlatnu posudu koja sadrži nebesku manu, živu ploču, koja prima Ovaploćenu Reč Božju od pečata Svetog Duha, zlatnu kadionicu nadsuštastvene reči. Pokazao je onu koja je začela božanski oganj koji miomirisom ispunjava svu tvorevinu.

Neka demoni nagnu u bekstvo, i neka triput bedni nestorijanci propadnu kao Egipćani nekada, i njihov vladar faraon, mlađi, surovi pustošitelj. Bili su progutani u bezdanu bogohuljenja. Mi koji smo spaseni suvim nogama, prelazeći gorke vode bezbožnosti, podignimo svoje glasove ka Majci Božjoj pri njenom odlasku. Neka Marija, otelotvorujući Crkvu, povede radosnu pesmu. Neka device duhovnog Jerusalima izađu u pojućim horovima. Neka carevi i sudije, sa vladarima, mladićima i devicama, mladi i stari, objavljuju Majku Božju, i svi narodi i plemena na svoje različite načine i jezike neka pevaju novu pesmu. Neka vazduh odjekne hvalom i [206] instrumentom, i neka sunce obraduje ovaj dan spasenja. Radujte se, nebesa, i neka oblaci proliju pravdu. Veselite se, božanski apostoli, izabranici stada Božjeg, koji kao da dosežete najviša viđenja, poput visokih planinskih vrhova. A vi, ovce Božje, i Njegov sveti narod, stado Crkve, koji gledate ka visokim gorama savršenstva, žalostite se, jer izvor života, Majka Božja, je umrla. Bilo je nužno da se ono što je od zemlje načinjeno vrati zemlji, I DA TAKO BUDE UZNETO NA NEBO. Priličilo je da se zemaljsko obitalište odbaci, kao što se zlato prečišćava, da bi telo u smrti postalo čisto i besmrtno, i ustalo u blistavoj besmrtnosti iz groba.

Danas ona započinje svoj drugi život kroz Onoga koji je bio uzrok njenog prvog postojanja. Ona je dala početak, mislim, život tela, Onome koji nije imao početak u vremenu, iako je Otac bio uzrok Njegovog božanskog postojanja. Raduj se, sveta i božanska goro Sione, u kojoj počiva živa božanska gora, novi Vetilj, sa svojom blagodaću, ljudska priroda sjedinjena sa Božanstvom. Sa tebe je njen Sin uzišao na nebo kao [207] sa Maslinske gore. Neka se pripremi oblak koji obuhvata svet i neka vetrovi saberu apostole na goru Sion sa krajeva zemlje. Ko su ovi koji uzleću kao oblaci i orlovi ka uzroku svakog vaskrsenja, služeći Majci Božjoj? Ko je ona koja se uzdiže blistava, sva čista, i sjajna kao sunce?

Neka joj duhovne lire pevaju, apostolski jezici. Neka ozbiljni bogoslovi podignu svoje glasove u hvali, Jerotej, sasud izabranja, u kome prebiva Sveti Duh, koji poznaje i uči božanske stvari po božanskom useljenju. Neka bude ushićen izvan tela i neka se voljno pridruži radosnoj himni. Neka svi narodi zapljesću rukama i hvale Majku Božju. Neka anđeli služe njenom telu. Sledite svoju Caricu, o kćeri jerusalimske, i, zajedno sa njenim devicama u duhu, pristupite svome Ženiku da biste sedele Njemu zdesna.

Pohitaj, Gospode, da svojoj Majci daš doček koji joj priliči. Pruži svoje božanske ruke. Primi dušu svoje Majke u Očeve ruke kojima si predao svoj duh na Krstu. Progovori joj slatke reči: [208] „Dođi, ljubljena moja, čija je čistota blistavija od sunca, dala si mi od svoga, primi sada ono što je moje. Dođi, Majko moja, svome Sinu, caruj sa Onim koji je bio siromašan sa tobom.“ Otiđi, Carice, otiđi, ne kao Mojsije koji se popeo da umre. Umri radije da bi uzašla. Predaj svoju dušu u ruke svoga Sina. Vrati zemlju zemlji, to neće biti prepreka. Podignite oči svoje, o narode Božji. Vidite u Sionu Kovčeg Gospoda Boga sila, i apostole koji stoje kraj njega, sahranjujući životvorno telo koje je primilo našega Gospoda. Nevidljivi anđeli su svuda unaokolo u smernom strahopoštovanju, odajući počast Majci svoga Gospoda. Sam Gospod je tu, On koji je prisutan svuda, i koji ispunjava sve, sveopšte Biće, ne u mestu. On je Začetnik i Tvorac svega. Gle, Djeva, kći Adamova i Majka Božja; kroz Adama ona daje svoje telo zemlji, svoju dušu svome Sinu gore u nebeskim dvorima. Neka se sveti grad osveti, i neka se raduje u večnoj hvali. Neka anđeli idu pred božanskom skinijom na njenom prelasku, i neka pripreme grob. Neka [209] je sjaj duha ukrasi. Neka se pripremi slatka pomast i izlije preko čistog i neoskvrnjenog tela. Neka bistar potok blagodati poteče iz blagodati u njenom izvoru. Neka se zemlja osveti dodirom sa tim telom**. Neka se vazduh raduje Uspenju**. Neka blagi povetarci raznose blagodat. Neka sva priroda praznuje praznik Uspenja Majke Božje. Neka mladalačke družine zapljesću i rečiti jezici je proslave, i neka mudra srca razmišljaju o čudu, a sveštenici sedi od starosti neka zadobiju snagu na taj prizor. Neka sva tvorevina podražava nebo, pa ni tada ne bi bila dosegnuta istinska mera radovanja.

Dođite, otiđimo sa njom. Dođite, siđimo do tog groba svom čežnjom svoga srca. Okupimo se oko te presvete postelje i zapevajmo slatke reči: „Zdravo, blagodati puna, Gospod je s tobom. Zdravo, predodređena Majko Božja. Zdravo, ti izabrana u naumu Božjem od svih vekova, presveta nado zemlje, počivalište božanskog ognja, presveta naslado Duha, izvore vode žive, raju drveta života, božanska lozo, koja donosiš nektar i ambroziju što krepe dušu. Pun rečni toku duhovnih blagodati, plodna zemljo [210] božanskih pašnjaka, ružo čistote, sa slatkim mirisom blagodati, ljiljane carske odore, čista Majko Jagnjeta Božjeg koje uzima grehe sveta, znamenje našeg iskupljenja, službenice i Majko, koja nadilaziš anđeoske sile.“ Dođite, stanimo oko tog čistog groba i privucimo blagodat u svoja srca. Podignimo UVEK DEVIČANSKO TELO duhovnim rukama, i pođimo sa njom u grob da sa njom umremo. Odreknimo se svojih strasti, i živimo sa njom u čistoti, slušajući božanske pesme anđela u nebeskim dvorima. Uđimo klanjajući se, i naučimo divnu tajnu kojom je ONA UZNETA NA NEBO, da bude sa svojim Sinom, viša od svih anđeoskih horova. Niko ne stoji između Sina i Majke.

Ovo je, o Majko Božja, moja treća beseda o tvom odlasku, u smernom strahopoštovanju prema Svetom Trojstvu kome si služila, prema dobroti Oca, sili Duha, primivši Nestvorenu Reč, Svemoguću Mudrost i Silu Božju. Primi, dakle, moju dobru volju, koja je veća od moje sposobnosti, i daj nam spasenje. Isceli naše strasti, izleči naše bolesti, pomozi nam iz naših teškoća, učini naše živote mirnim, pošalji [211] nam prosvetljenje Duha. Raspali nas željom za tvojim Sinom. Učini nas ugodnim Njemu, da bismo se naslađivali srećom sa Njim, gledajući tebe blistavu u slavi tvoga Sina, radujući se doveka, praznujući u Crkvi sa onima koji dostojno slave Onoga koji je izvršio naše spasenje kroz tebe, Hrista Sina Božjeg, i Boga našeg. Njemu neka je slava i veličanstvo, sa nestvorenim Ocem i svesvetim i životvornim Duhom, sada i uvek, kroz beskrajne vekove večnosti. Amin. (Sveti Jovan Damaskin: Beseda 3 na Uspenje)

Ne samo da je ovaj veliki teolog i apologeta Crkve, koji je pisao pobijanja islama, potvrdio Marijinu suštinsku čistotu i uznesenje da caruje zajedno sa svojim Sinom, nego se čak i bez stida razliva u hvali njoj i vapi za njenim posredovanjem i za sebe i za sve istinske vernike!

U sledećem delu pokazaću šta je Avgustin učio u pogledu preporođenja kroz krštenje vodom.