Atanasije o „apokrifima“
LJUBAZNOŠĆU KATOLIČKOG APOLOGETE VILIJAMA ALBREHTA
Nasuprot tvrdnjama pojedinih protestantskih apologeta, Atanasije jeste citirao deuterokanonske spise kao nadahnuto Sveto pismo, često ih navodeći zajedno sa protokanonskim knjigama, ne praveći nikakvu razliku među njima. U ovom tekstu izneću nekoliko primera iz Atanasijevih dela koji potvrđuju ovu činjenicu. Sva isticanja su moja.
„[S]veti pisci kojima je Sin otkrio Njega, dali su nam izvesnu sliku iz vidljivih stvari, govoreći: „On koji je sjaj slave i obličje bića Njegovoga“ [Jevrejima 1:3]; i opet: „Jer je u tebe izvor životu, tvojom svjetlošću vidimo svjetlost.“ [Psalam 36:9]; a kada Reč prekoreva Izrailj, kaže: „Ostavio si izvor premudrosti.“ [Varuh 3:12]; a taj Izvor jeste Onaj koji kaže: „ostaviše mene, izvor žive vode“ [Jeremija 2:13].“ (Sv. Atanasije, Odbrana nikejske vere, 2:12, 351. n. e.)
„[J]er o onome drugom je pisano: „nevaljalac o nevaljalstvu govori“ [Isaija 32:6 LXX]; a o ovima: „Savjet od svakog mudrog traži“ [Tovit 4:18].“ (Sv. Atanasije, Odbrana pred Konstancijem, 17, 357. n. e.)
„A gde sveti pisci kažu: „Koji postoji pre vekova“ i: „kroz kojega je i vijekove stvorio“ [Jevrejima 1:2], oni time isto tako jasno propovedaju večno i neprolazno biće Sina, čak i onda kada označavaju samoga Boga. Tako, ako Isaija kaže: „Bog vječni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske“ [Isaija 40:28]; i Suzana reče: „O, Bože vječni“ [Danilo 13:42-Suzana]; a Varuh napisa: „zavapiću Vječnome u dane moje“ i malo zatim: „ja se nadah u Vječnoga za spasenje vaše, i dođe mi radost od Svetoga“ [Varuh 4:20,22;].“ (Sv. Atanasije, Besede protiv arijanaca, 1:4, 362. n. e.)
„[P]isano je da „Sve kroz njega postade“ i „bez njega ništa ne postade što je postalo“ [Jovan 1:3], i opet: „jednoga Gospoda Isusa Hrista, kroz kojega je sve“ [1. Korinćanima 8:9], i „sve u njemu postoji“ [Kološanima 1:17], sasvim je jasno da Sin ne može biti delo, nego je On Ruka Božija i Premudrost. Znajući to, mučenici u Vavilonu, Ananija, Azarija i Misailo, izobličavaju arijansku bezbožnost. Jer kada kažu: „Blagoslovite, sva djela Gospodnja, Gospoda“ [Danilo 3:57-Tri mladića].“ (Sv. Atanasije, Besede protiv arijanaca, 2:71, 362. n. e.)
„Ali ako ih ni ovo ne uveri, neka nam sami kažu ima li u stvorenjima ikakve mudrosti ili nema? Ako nema, kako to da se apostol žali: „Pošto, dakle, u premudrosti Božijoj svijet mudrošću ne pozna Boga“ [1. Korinćanima 1:21]? Ili, ako mudrosti nema, kako se u Svetom pismu nalazi „Sabor pak mudraca“ [Premudrosti Solomonove 6:24]? Jer „Mudar se boji i uklanja se od zla“ [Priče Solomonove 14:16]; i „Mudrošću se zida kuća“ [Priče Solomonove 24]; a Propovednik kaže: „Mudrost prosvjetljuje čovjeku lice“ i ovako prekoreva tvrdoglave: „Ne govori: Šta je to, te su pređašnji dani bili bolji od ovijeh? Jer ne bi bilo mudro da za to pitaš.“ [Propovednik 8:1,7:10]. Ali ako, kao što kaže Sin Sirahov: „izli je na sva djela svoja“ [Sirah 1:8,9].“ (Sv. Atanasije, Besede protiv arijanaca, 2:79, 362. n. e.)
„Danilo reče Astijagu: „ne poštujem idole rukotvorne, nego živog Boga koji je stvorio nebo i zemlju i koji gospodari svakim tijelom“ [Danilo 14:5-Vil i zmaj].“ (Sv. Atanasije, Besede protiv arijanaca, 3:30, 362. n. e.)
„Starog zaveta, dakle, ima dvadeset dve knjige; jer, kako sam čuo, predanjem je preneseno da je toliki broj slova kod Jevreja; njihov redosled i imena su sledeći. Prva je Postanje, zatim Izlazak, potom Levitska, nakon toga Brojevi, pa Ponovljeni zakoni. Za njima sledi Isus Navin, sin Navinov, zatim Sudije, pa Ruta. A onda, posle njih, četiri knjige o Carevima, pri čemu se prva i druga računaju kao jedna knjiga, a isto tako i treća i četvrta kao jedna knjiga. I opet, prva i druga knjiga Dnevnika računaju se kao jedna knjiga. Takođe, prva i druga Jezdrina su na isti način jedna knjiga. Posle njih dolazi knjiga Psalama, zatim Priče Solomonove, potom Propovednik i Pesma nad pesmama. Sledi Jov, pa Proroci, pri čemu se dvanaestorica računaju kao jedna knjiga. Zatim Isaija, jedna knjiga, pa Jeremija sa Varuhom, Plač Jeremijin i Poslanica, jedna knjiga; potom Jezekilj i Danilo, svaka po jedna knjiga. Dotle se prostire Stari zavet…
„Ali radi veće tačnosti dodajem i ovo, pišući po nuždi: da postoje i druge knjige osim ovih, koje doduše nisu uvrštene u Kanon, ali su ih Oci odredili da ih čitaju oni koji nam se tek pridružuju i koji žele pouku u reči pobožnosti: Premudrosti Solomonove i Premudrosti Sirahove, i Jestira, i Judita, i Tovit, i ono što se naziva Učenje apostola, i Pastir. Ali prve su, braćo moja, uvrštene u Kanon, dok se ove druge [samo] čitaju; niti se igde pominju apokrifni spisi. Oni su, naprotiv, izmišljotina jeretika, koji ih pišu kada im se prohte, dajući im svoje odobrenje i pripisujući im datum, kako bi, koristeći ih kao drevne spise, našli priliku da zavedu proste. (Sv. Atanasije, Praznična poslanica, 39:4, 7, 367. n. e.)
„Dakle, oni koji ne čitaju Sveto pismo na ovaj način, to jest, koji ne poju božanske Pesme razumno, nego prosto ugađaju sebi, svakako su za osudu, jer „Nije lijepa pohvala u ustima grješnika“****… [Sirah 15:9] (Napomena: Sv. Atanasije nastavlja da koristi deuterokanonske tekstove kao Sveto pismo i posle svoje 39. Praznične poslanice) (Sv. Atanasije, XXIX. Poslanica Marcelinu, 370. n. e.)
„Pošto, međutim, posle svih njegovih teških stradanja, posle njegovog povlačenja u Galiju, posle boravka u tuđoj i veoma dalekoj zemlji umesto u sopstvenoj, posle toga što je za dlaku izbegao smrt zbog njihovih kleveta, a zahvaljujući carevoj milostivosti — nevolja koja bi zadovoljila i najsurovijeg neprijatelja — oni i dalje ne osećaju stid, ponovo drsko postupaju protiv Crkve i Atanasija; i iz ogorčenosti zbog njegovog izbavljenja upuštaju se u još gnusnije spletke protiv njega i spremni su s optužbom, ne bojeći se reči Svetoga pisma: „Lažan svjedok neće ostati bez kara“ [Priče Solomonove 19:5] i: „usta pak lažljiva ubijaju dušu“ (Premudrosti Solomonove 1:11), mi stoga više ne možemo da ćutimo, zaprepašćeni njihovom zloćom i nezasitom ljubavlju prema svađi koja se pokazuje u njihovim spletkama.“ (Atanasije Veliki: Odbrana protiv arijanaca, 3 (362. n. e.), u NPNF2, IV:101)
„Ne provodimo ove dane kao oni koji tuguju, nego, naslađujući se duhovnom hranom, nastojmo da ućutkamo svoje telesne požude (Izlazak 15:1). Jer ćemo tako imati snage da nadvladamo svoje protivnike, kao blažena Judita (Judita 13:8), koja je, pošto se najpre podvizavala u postovima i molitvama, savladala neprijatelje i ubila Oloferna. I blažena Jestira, kada je propast trebalo da dođe na sav njen rod i kada je narod Izrailjev bio spreman da strada, porazila je gnev tiranina ni na koji drugi način do postom i molitvom Bogu, i pretvorila je propast svoga naroda u izbavljenje (Jestira 4:16)“ (Atanasije Veliki: Poslanica 4, 2 (333. n. e.), u NPNF2, IV:516)
„I Duh, koji je u njemu, zapoveda govoreći: „Prinesi Bogu hvalu na žrtvu, i izvršuj Višnjemu zavjete svoje.“ „Prinesite žrtvu za pravdu, i uzdajte se u Gospoda.“ (Sirah 18:17).“ (Atanasije Veliki: Poslanica 19, 5 (333. n. e.), u NPNF2, IV:546)
„Ali ovo ih je zamaralo, jer nisu marili da razumeju, „jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli.“ (1. Korinćanima 2:8). A kakav je njihov kraj, prorok je prorekao, vapijući: „Postavićemo zasjedu pravedniku, jer nam je neupotrebljiv i protivi se našim djelima“ (Premudrosti Solomonove 2:12). Kraj ovakve napuštenosti ne može biti ništa drugo do zabluda, kao što Gospod, prekorevajući ih, kaže: „Varate se, ne znajući Pisma“ (Matej 22:29).“ (Atanasije Veliki: Poslanica 19:5 (347. n. e.), u NPNF2, IV:546)
„Kao što premudrost Božija unapred svedoči kada kaže: „Jer izmišljanje idola je početak bluda“ (Premudrosti Solomonove 14:12)“ (Protiv neznabožaca, 9 (347. n. e.), u NPNF2, IV:9)