Arijanska dilema: anđeli obožavaju Jahvea Isusa

Prema arijanskom sektašu Gregu Staffordu, Pavle u Jevrejima 1:6 citira Ponovljene zakone 32:43 kako bi istakao činjenicu da Bog zapoveda svim svojim anđelima da obožavaju Isusa, njegovog Prvorođenog Sina:

„… Činjenica je da je pisac Poslanice Jevrejima (za koga Jehovini svedoci veruju da je apostol Pavle), pod nadahnućem, citirao tumačenje Psalma 8:5 onako kako je dato u Psalmu 8:6 u LXX, pokazujući da su anđeli Božjeg nebeskog dvora „bogovi“. Isto je otkrio i kada je u Jevrejima 1:6 citirao LXX Ponovljenih zakona 32:43 ili moguće Psalam 97:7.63 U oba slučaja hebrejski tekst glasi ’elohim, a LXX prevodi sa „anđeli“. Isto važi i za Psalam 138:1, gde se ’elohim opet prevodi sa ’anđeli’.“

63 LXX Ponovljenih zakona 32:43 verovatnije je izvor Pavlovog citata. Izgleda da potiče iz hebrejske recenzije različite od MT, koja se odražava u 4QDeutq. Vidi: Patrick W. Skehan, „A fragment of the ‘Song of Moses’ (Deut. 32) from Qumran“, BASOR 136 (1954), 12-15; Ernest Wurthwein, The Text of the Old Testament, prev. Erroll F. Rhodes (Grand Rapids: Eerdmans, 1979), 138, 9b; Arie Van Der Kooij, „The Ending of the Song of Moses: On the Pre-Masoretic Version of Deut 32:43“, u Studies in Deuteronomy. In Honour of C. J. Labuschagne on the Occasion of His 65th Birthday, ur. F. G. Martinez, A. Hilhorst, J. T. A. G. M. Van Ruiten, A. S. Van Der Woude (VTSup 53; Leiden: Brill, 1994), 93-100; Paul Sanders, The Provenance of Deuteronomy 32 (OTS 37; Leiden: Brill, 1996), 248-252, 422-425. Na stranicama 426-429 Sanders razmatra odnos između Jehove i bogova o kojima se govori u stihu 8 (vidi dole) i stihu 43, kao i izjave u stihovima 12 i 39, gde se kaže da nema bogova „sa“ Jehovom. On zaključuje: „Stih 12 i stih 39 kažu da nema boga ’sa’ Jahveom. Ove tvrdnje odnose se na njegovo delovanje: Jahve je jedini bog koji dela u korist Izraela. U tom pogledu nema drugog boga sa njim. . . . Iako konceptualna pozadina odlomka [Pz 32:8-9] može biti arhaična, poruka odlomka je potpuno u skladu sa ’monoteističkim’ tvrdnjama u pesmi: drugi bogovi mogu postojati — i zaista postoje — ali za Izrael je jedini značajan bog Jahve. On je čak najviši bog… a ostali bogovi… podređeni su mu“ (isto, 427). Vidi isto, str. 237-238 za više o Pz 32:39. (Stafford, Jehovah’s Witnesses Defended: An Answer to Scholars and Critics [Elihu Books, Huntington Beach, CA 1998], str. 189-190; podebljanje moje)

Ironično, Stafford ne uviđa koliko je njegovo priznanje razorno po njegove jeretičke arijanske stavove, kao što ću sada pokazati.

Na drugom mestu Stafford piše:

„… Vidi takođe Jevrejima 1:6 za LXX citat Ponovljenih zakona 32:43, koji za ’bogove’ koristi ’anđele’.…“ (Stafford, The Letter of Jude: A New Translation According to the Text of P 72, str. 5 http://elihubooks.com/data/elihu_online_papers/000/000/005/Elihu_Online_Papers_5_Letter_of_Jude_Stafford.pdf)

Stafford nije uspeo da uvidi kako pripisivanje Ponovljenih zakona 32:43 vaskrslom Hristu u Jevrejima 1:6 zapravo utvrđuje Isusovo poistovećenje sa Jahveom, Bogom Svemogućim.

Evo šta taj odlomak iz Ponovljenih zakona kaže:

Ponovljeni zakoni 32:43 neobičan su stih s obzirom na svoj sadržaj. Kao što spisak varijantnih čitanja pokazuje, 4QDeut — koji podržava Septuaginta — znatno se razlikuje od masoretskog teksta i samarjanskog Petoknjižja. Na primer, u kumranskom svitku „nebesa“ su ta koja se raduju, a ne narodi; i Bog će osvetiti krv „svojih sinova“, a ne „svojih slugu“. Štaviše, pominjanje bogova koji se „klanjaju Bogu“ i „uzvraćaju onima koji ga mrze“ izostaje iz masoretskog teksta i samarjanskog Petoknjižja. Ovaj stih pruža upečatljiv primer veoma različitih čitanja koja se ponekad javljaju u svicima sa Mrtvog mora…

Radujte se, o nebesa, zajedno s njim, i poklonite mu se svi vi bogovi, jer će on osvetiti krv svojih sinova, i izvršiće osvetu nad svojim neprijateljima, i uzvratiće onima koji ga mrze i izvršiće pomirenje za zemlju svoga naroda. (Abegg, Flint i Ulrich, Dead Sea Scrolls Bible: The Oldest Known Bible Translated for the First Time into English, str. 192, 193; podebljanje moje)

„Radujte se, nebesa, s njim, i neka mu se poklone svi anđeli Božji (kai proskynesatosan auto angeloi theou); radujte se, neznabošci, s njegovim narodom, i neka se svi sinovi Božji ojačaju u njemu; jer će on osvetiti krv svojih sinova, i izvršiće osvetu, i uzvratiti pravdom svojim neprijateljima, i nagradiće one koji ga mrze; i Gospod će očistiti zemlju svoga naroda (****kai ekkathariei Kyrios ten gen tou laou autou****).“ Ponovljeni zakoni 32:43 Brentonov LXX

Obratite pažnju na to kako Pavle primenjuje navedeni tekst:

„… Kada je sam Sobom očistio naše grehe (di’ heatou katharismon ton hamartion poiesamenos hemon), seo je s desne strane Veličanstva na visini (en hypselois)… I opet, kada uvodi Prvorođenoga u svet, kaže: ’Neka mu se poklone svi anđeli Božji (kai proskynesatosan auto angeloi theou).’“ Jevrejima 1:3b, 6 Modern English Version (MEV)

Zapanjujuće je da apostol ne samo da prikazuje anđele kako obožavaju Isusa kao Jahvea, već i Sina kako čini ono što Ponovljeni zakoni 32:43 pripisuju Jahveu, naime, čisti grehe, odnosno vrši pomirenje za njih!

Stafford se sada suočava sa nepremostivim problemom.

Božansko Biće za koje Ponovljeni zakoni 32:43 kažu da će očistiti zemlju svoga naroda i kome se anđeli moraju klanjati nije neko drugorazredno, niže božanstvo, već jedini istiniti Bog:

„Tako ga Gospod vođaše, i s njim ne bješe tuđega boga“… „Ali se Izrailj ugoji, pa se stade ritati; utio si, udebljao i zasalio; pa ostavi Boga koji ga je stvorio, i prezre stijenu spasenja svojega. Na revnost razdražiše ga tuđim bogovima, gadovima razgnjeviše ga. Prinosiše žrtve đavolima, ne Bogu, bogovima kojih nijesu znali, novim koji iz bliza dođoše, kojih se nijesu strašili oci vaši. Stijenu koja te je rodila zaboravio si; zaboravio si Boga stvoritelja svojega“… „Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i iscjeljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke.“ Ponovljeni zakoni 32:12, 15-18, 39 LSB

Prema tome, Isus ne može biti neko niže božanstvo, već mora biti jedini istiniti Bog Jahve (iako on nije Otac)!

Kao da to nije dovoljno zapanjujuće, nadahnuti pisac čak opisuje Hristovo nebesko ustoličenje jezikom sledećeg psalma:

„Ko je kao Gospod, Bog naš, koji sjedi na visini;“ Psalam 113:5 LSB

„Ko je kao Gospod Bog naš? koji prebiva na visinama (en hypselois),“ Psalam 112:5 Brentonov LXX

Zapazite ponovo kako je Pavle same reči LXX primenio da bi govorio o Hristovom uzvišenju na desnicu Oca!

Budući da psalmista jasno kaže da jedino Jahve sedi ustoličen na visini, to znači da je apostol suštinski poistovetio i Oca i Sina zajedno sa tim jednim Bogom Jahveom!

Staffordove nevolje daleko su od kraja, jer za njega postaje mnogo gore.

Kao što je Stafford primetio, drugi mogući stih koji je pisac Poslanice Jevrejima mogao imati na umu jeste ovaj iz Psalama:

„Nek se stide svi koji se klanjaju kipovima, koji se hvale idolima svojim. Poklonite mu se svi bogovi.“… „Jer si ti, Gospode, visok nad svom zemljom i nadvisuješ sve bogove.“ Psalam 97:7, 9 Legacy Standard Bible (LSB)

„Neka se postide svi koji obožavaju rezane likove, koji se hvale svojim idolima; poklonite mu se, svi anđeli njegovi… Jer si ti, Gospode, najviši nad svom zemljom; ti si veoma uzvišen nad (hyperypsothes hyper) svim bogovima.“ Psalam 96:7, 9 LXX

U kontekstu, Bog kome je anđeoskim bogovima zapoveđeno da se klanjaju jeste Onaj koji je uzvišen daleko iznad svih njih, naime, Jahve Svevišnji.

Prema tome, ako Poslanica Jevrejima zaista citira Psalme, to bi opet značilo da je sveti apostol poistovetio Isusa sa ljudskim otelovljenjem i telesnim oličenjem Svevišnjeg Boga Jahvea (istovremeno ga lično razlikujući od Oca i Svetoga Duha).

Da Pavle zaista opisuje Sina kao Jahvea Boga Svemogućeg u telu, potvrđuje i činjenica da on na drugom mestu kaže kako je upravo vaskrsli Isus uzvišen daleko iznad svega stvorenja. Apostol čak koristi isti glagol koji upotrebljava i grčka verzija Psaltira!

„Zato ga je Bog i visoko uzvisio ((hyperypsosen), i darovao mu ime koje je iznad (hyper) svakog imena,“ Filipljanima 2:9 LSB

„I kakva je neizmjerna veličina sile njegove na nama koji vjerujemo po djejstvu silne moći njegove, Koju učini u Hristu vaskrsavši ga iz mrtvih, i posadi sebi s desne strane na nebesima, Iznad svakoga načalstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i iznad svakoga imena što se može nazvati, ne samo u ovome vijeku, nego i u budućem; I sve pokori pod noge njegove, i Njega postavi iznad svega za glavu Crkvi, Koja je tijelo njegovo, punoća Onoga koji sve ispunjava u svemu.“ Efescima 1:19-23 LSB

Ovde izneti dokazi ne ostavljaju Staffordu nikakav prostor za izvrdavanje. Ako želi da bude pošten prema biblijskom otkrivenju, Stafford nema izbora nego da prihvati da je Isus Hristos zaista Jahve Svemogući koji je postao ljudsko biće od krvi i mesa.

To pak znači da Stafford mora dalje priznati da nadahnuto Sveto pismo ne poistovećuje Jahvea sa jednom jedinom Osobom. Naprotiv, Stafford mora potvrditi da Bogom nadahnuto Sveto pismo poistovećuje Jahvea kao tro-Personalno Biće, koje večno postoji kao tri Božanske Osobe, naime, Otac, Sin i Sveti Duh.

Jednostavno ne postoji način da Stafford izbegne ove otkrivene činjenice o prirodi jednoga istinitog Boga.