Anti-trinitarci o upotrebi množine · Apologetizam by Sam Shamoun

Arijanci poput Jehovinih svedoka priznaju da je razlog zbog kojeg je Bog u Starom zavetu o sebi govorio u množini taj što je razgovarao sa svojim božanskim Sinom!

Začuđujuće je da postoje izvesne antitrinitarne grupe, poput Jehovinih svedoka, koje spremno priznaju da je razlog zbog kojeg Bog o sebi govori u množini u sledećim tekstovima,

„Bog je zatim rekao: „Načinimo čoveka po svojoj slici, da bude sličan nama, i neka vlada nad morskim ribama, nad stvorenjima koja lete po nebu, nad domaćim životinjama, nad svom zemljom i nad svim životinjama koje se miču po zemlji.“ Tada je Bog stvorio čoveka po svojoj slici, stvorio ga je po Božjoj slici – stvorio je muškarca i ženu.“ Postanje 1:26-27, prevod Novi svet (NWT https://www.jw.org/en/publications/bible/study-bible/books/)

„Zatim je Jehova Bog rekao: „Evo, čovek je postao kao jedan od nas u poznavanju dobra i zla. A sada, da ne bi pružio ruku pa ubrao plod i s drveta života, pojeo ga i živeo večno...““ Postanje 3:22 NWT

„Jehova je obratio pažnju na grad i kulu koju su ljudi zidali. Zatim je Jehova rekao: „Oni su jedan narod i svi govore istim jezikom, i evo šta su počeli da rade. Šta god da zamisle, ništa ih neće sprečiti da to i učine. Hajde da siđemo i da im napravimo pometnju u jeziku, da ne razumeju jedan drugog.“ Tako ih je Jehova odande rasejao po celoj zemlji, pa su na kraju prestali da zidaju grad.“ Postanje 11:5-8 NWT

„One godine kad je umro kralj Ozija, video sam Jehovu kako sedi na visokom i uzvišenom prestolu, a donji deo njegove haljine ispunjavao je hram. Iznad njega su stajali serafimi. Svaki je imao šest krila – dva da pokrije svoje lice, dva da pokrije svoje noge i dva da njima leti. I govorili su jedan drugom: „Svet, svet, svet je Jehova nad vojskama! Cela zemlja je puna njegove slave.“ Dovraci na pragovima zatresli su se od glasa onih koji su uzvikivali, a dom se ispunio dimom. Tada sam rekao: „Teško meni! Poginuću,jer sam čovek nečistih usanai živim među narodom nečistih usana,a svojim očima sam video Kralja, Jehovu nad vojskama!“ Tada je jedan od serafima doleteo do mene, držeći u ruci komad užarenog uglja koji je mašicama uzeo sa oltara. Dotakao mi je usta i rekao: „Evo, ovo ti je dotaklo usne. Tvoja krivica je uklonjenai tvoj greh je oprošten.“ Zatim sam čuo Jehovin glas kako kaže: „Koga ću poslati? Ko će za nas ići?“ A ja sam odgovorio: „Evo mene, mene pošalji!“ Na to je on rekao: „Idi i reci tom narodu: ’Uvek iznova ćete slušati,ali nećete razumeti,uvek iznova ćete gledati,ali ništa nećete shvatati.‘ Učini da srce tog naroda bude neosetljivo,pokrij im ušii zatvori im oči,da očima ne vide,da ušima ne čuju,da srcem ne razumejui da mi se ne vrate i ne ozdrave.““ Isaija 6:1-10 NWT

jeste taj što je zapravo razgovarao sa svojim voljenim i slavnim Sinom!

4. Na koga se misli pod „nas“ u njegovim rečima „Ko će za nas ići?“? Zašto?

4 Jehova uz sebe u hramu pridružuje još nekoga kada dodaje: „Ko će za nas ići?“ Zamenica „nas“ ovde obuhvata iste one na koje se misli kada je Bog govorio pri stvaranju i rekao: „Načinimo čoveka“ Takođe: „čovek je postao kao jedan od nas“ I u Vavilonu: „Hajde da siđemo i da im napravimo pometnju u jeziku, da ne razumeju jedan drugog.“ (Postanje 1:26; 3:22; 11:7) Dakle, zamenicom množine „nas“ Jehova nije mislio na sebe i serafime u hramu, nego na sebe i svog jedinorodnog Sina, koji je postao čovek Hrist Isus i preko koga je stvorio sve stvari. Stoga je slava koju je Isaija video u hramu predstavljala prvenstveno slavu Jehove, a posredno i slavu njegovog Sina. Tu slavu Sin pokazuje kada ga Jehova šalje kao svog „glasnika saveza“ u hram radi dela suda. Kao što je pisano: „I iznenada će doći u svoj hram Gospod, koga tražite. Doći će i glasnik saveza, kome se radujete. Evo, sigurno će doći“, kaže Jehova nad vojskama. „Ali ko će izdržati dan njegovog dolaska i ko će opstati kad se on pojavi? Jer on će biti kao livčeva vatra i kao sapun perača rublja. On će sesti kao onaj koji topi i čisti srebro i očistiće Levijeve sinove. Pročistiće ih kao zlato i kao srebro, pa će oni biti narod koji prinosi Jehovi žrtveni dar u pravednosti.“ (Malahija 3:1, 3, AS) Prilikom svog slavnog dolaska u hram 1918. godine, on je preuzeo delo suđenja i čišćenja svog odanog ostatka na zemlji, kako bi oni mogli da idu za njega i za Jehovu sa „čistim jezikom“. (Commissioning of Witnesses in the Time of the End, „The Watchtower Announcing Jehovah’s Kingdom“—1951, str. 215 https://wol.jw.org/en/wol/d/r1/lp-e/1951243; podebljanje i podvlačenje su moji)

I dalje:

13. Koje pitanje Jehova postavlja i koga uključuje kada kaže „nas“?

13 Poslušajmo zajedno sa Isaijom. „Zatim sam čuo Jehovin glas kako kaže: „Koga ću poslati? Ko će za nas ići?“ A ja sam odgovorio: „Evo mene, mene pošalji!““ (Isaija 6:8) Pitanje koje Jehova postavlja očigledno je osmišljeno da izazove odgovor kod Isaije, budući da se u viziji ne pojavljuje nijedan drugi ljudski prorok. To je nedvosmisleno poziv Isaiji da bude Jehovin glasnik. Ali zašto Jehova pita: „Ko će za nas ići?“ Prelaskom sa lične zamenice jednine „ja“ na zamenicu množine „nas“, Jehova sada uz sebe uključuje bar još jednu osobu. Koga? Nije li to bio njegov jedinorodni Sin, koji je kasnije postao čovek Isus Hristos? Zaista, upravo je tom istom Sinu Bog rekao: „Načinimo čoveka po svojoj slici“ (Postanje 1:26; Priče Solomonove 8:30, 31) Da, uz Jehovu na nebeskim dvorovima nalazi se njegov jedinorodni Sin.—Jovan 1:14. (Isaiah’s Prophecy–Light for All Mankind 1, 8 Jehovah God is in His Temple, str. 93-94 https://wol.jw.org/en/wol/d/r1/lp-e/1102000028; podvlačenje je moje)

Ponovo:

Kao „Mudrost“ u svom pretljudskom postojanju, Isus dalje kaže da je bio „uz njega kao vešt graditelj“ (Priče Solomonove 8:30, JB) U skladu sa tom ulogom veštog graditelja, Kološanima 1:16 za Isusa kaže: „preko njega je stvoreno sve na nebu i na zemlji“—Today’s English Version (TEV).

Dakle, upravo je posredstvom tog veštog graditelja, svog mlađeg partnera, da tako kažemo, Svemogući Bog stvorio sve ostalo. Biblija to ovako sažima: „za nas postoji jedan Bog, Otac, koji je sve stvorio i za koga mi živimo, i jedan Gospod, Isus Hrist, preko koga je sve stvoreno i preko koga mi živimo.“ (Kurziv je naš.)—1. Korinćanima 8:6, RS, katoličko izdanje.

Bez sumnje je upravo tom veštom graditelju Bog rekao: „Načinimo čoveka po svojoj slici“ (Postanje 1:26) Neki su tvrdili da „nas“ i „naš“ u tom izrazu ukazuju na Trojstvo. Ali ako biste vi rekli: ‘Hajde da napravimo nešto za sebe’, niko to obično ne bi shvatio tako da je više osoba sjedinjeno u jednu unutar vas. Vi jednostavno mislite da će dve ili više osoba zajedno raditi na nečemu. Tako i kada je Bog upotrebio „nas“ i „naš“, on se jednostavno obraćao drugoj individui, svom prvom duhovnom stvorenju, veštom graditelju, pretljudskom Isusu. (Should You Believe in the Trinity?, What Does the Bible Say About God and Jesus?, str. 15 https://wol.jw.org/en/wol/d/r1/lp-e/1101989304; podebljanje i podvlačenje su moji)

I još jednom:

Jehovino prvo stvorenje bio je njegov „jedinorodni Sin“ (Jovan 3:16), „početak Božjih dela stvaranja“ (Otkrivenje 3:14) On, „prvenac svega što je stvoreno“, upotrebljen je od strane Jehove u stvaranju svega ostalog, onoga na nebesima i onoga na zemlji, „vidljivo i nevidljivo“ (Kološanima 1:15-17) Jovanovo nadahnuto svedočanstvo o tom Sinu, Reči, jeste da je „Sve je postalo preko njega i bez njega nije postalo ništa.“ a apostol Reč poistovećuje sa Isusom Hristom, koji je postao telo. (Jovan 1:1-4, 10, 14, 17) Kao personifikovana mudrost, on je predstavljen kako govori: „Jehova me je stvorio, ja sam početak njegovog stvaralačkog puta“ i govori o svojoj povezanosti sa Bogom Stvoriteljem kao Jehovin „vešti graditelj“. (Priče Solomonove 8:12, 22-31) S obzirom na blisku povezanost Jehove i njegovog jedinorodnog Sina u stvaralačkoj delatnosti, i zato što je taj Sin „slika nevidljivog Boga“ (Kološanima 1:15; 2. Korinćanima 4:4), očigledno je Jehova upravo svom jedinorodnom Sinu i veštom graditelju govorio kada je rekao: „Načinimo čoveka po svojoj slici“—Postanje 1:26.

Nakon što je stvorio svog jedinorodnog Sina, Jehova ga je upotrebio da dovede u postojanje nebeske anđele. To je prethodilo osnivanju zemlje, kao što je Jehova otkrio kada je ispitivao Jova i pitao ga: „Gde si bio kad sam utemeljio zemlju? Reci mi, ako misliš da razumeš. Znaš li ko je odredio njene mere,ko je rastegao merno uže nad njom? Na čemu počivaju njeni temeljii ko je položio njen ugaoni kamen, dok su jutarnje zvezde zajedno klicalei svi Božji sinovi uzvikivali od radosti?“ (Jov 38:4-7) Tek nakon stvaranja tih nebeskih duhovnih stvorenja načinjeni su, odnosno dovedeni u postojanje, materijalna nebesa i zemlja i svi elementi. A pošto je Jehova onaj ko je prvenstveno odgovoran za sve to stvaralačko delo, ono se njemu i pripisuje.—Nemija 9:6; Psalam 136:1, 5-9. (Insight on the Scriptures, tom 1, str. 527 https://wol.jw.org/en/wol/d/r1/lp-e/1200001061#h=8; podebljanje i podvlačenje su moji)

Na kraju:

Ako su procene današnjih naučnika o starosti fizičkog univerzuma iole tačne, Isusovo postojanje kao duhovnog stvorenja započelo je hiljadama miliona godina pre stvaranja prvog čoveka. (Uporedi Mihej 5:2.) Tog prvorođenog duhovnog Sina Otac je upotrebio u stvaranju svega ostalog. (Jovan 1:3; Kološanima 1:16, 17) To bi obuhvatalo milione drugih duhovnih sinova nebeske porodice Jehove Boga (Danilo 7:9, 10; Otkrivenje 5:11), kao i fizički univerzum i stvorenja prvobitno načinjena u njemu. Logično je da je upravo tom prvorođenom Sinu Jehova rekao: „Načinimo čoveka po svojoj slici, da bude sličan nama“ (Postanje 1:26) Sve te druge stvorene stvari nisu bile stvorene samo „kroz njega“ nego i „za njega“, kao Božjeg Prvorođenca i „naslednika svega“.—Kološanima 1:16; Jevrejima 1:2…

Nesumnjivo je Isus u mnogim prilikama tokom svog pretljudskog postojanja kao Reč delovao kao Jehovin Glasnogovornik prema ljudima na zemlji. Dok se u pojedinim tekstovima govori o Jehovi kao da se neposredno obraća ljudima, drugi tekstovi jasno pokazuju da je to činio preko anđeoskog predstavnika. (Uporedi Izlazak 3:2-4 sa Delima apostolskim 7:30, 35; takođe Postanje 16:7-11, 13, 22:1, 11, 12, 15-18.) Razumno je zaključiti da je u većini takvih slučajeva Bog govorio preko Reči. Verovatno je tako činio i u Edenu, jer u dva od tri navrata gde se pominje da je Bog tamo govorio, izveštaj izričito pokazuje da je neko bio sa Njim, nesumnjivo njegov Sin. (Postanje 1:26-30; 2:16, 17; 3:8-19, 22) Anđeo koji je vodio Izrael kroz pustinju i čiji su glas Izraelci morali strogo da slušaju zato što je „Jehovino ime u njemu“, mogao je stoga biti Božji Sin, Reč.- Izlazak 23:20-23; uporedi Isus Navin 5:13-15. (Insight on the Scriptures, tom 2, str. 57 https://wol.jw.org/en/wol/d/r1/lp-e/1200002451; podebljanje i podvlačenje su moji)

A evo šta je jedan istaknuti i vodeći arijanski polemičar/apologeta napisao u vezi sa Postanjem 1:26:

„Bog se obraćao Reči kada je rekao: „Načinimo čoveka po svojoj slici, da bude sličan nama“ (Postanje 1:1, 26)“ (Greg Stafford, Jehovah’s Witnesses Defended: An Answer to Scholars and Critics [Huntington Beach, CA; Elihu Books 1998, prvo izdanje], str. 165 http://elihubooks.com/content/books_media.php)

Prilično je nesrećno što ovi pojedinci i grupe ne uviđaju kako njihovo priznanje — da upotreba zamenica u množini u pomenutim tekstovima pokazuje da je Bog govorio svom Sinu, Gospodu Isusu, u njegovom pretljudskom postojanju — pobija njihovo verovanje da je Hristos Jehovino stvorenje. Žalosno je što ne vide (ili ne žele da vide) da to zapravo dokazuje da je Isus večna Osoba Jehove, tj. Sin koji je, u jedinstvu sa Ocem i Svetim Duhom, niko drugi do Jehova Bog Svemogući, koji je kasnije postao ljudsko biće od krvi i mesa.