Da li je islam pogrešno razumeo hrišćanstvo?

Hrišćanski odgovor na debatu Basama Zavadija
sa dr Džejmsom R. Vajtom, 2. deo

Nastavljamo našu analizu debate između Basama Zavadija i dr Džejmsa Vajta o pitanju da li Kuran pogrešno predstavlja istorijsku hrišćansku veru u pogledu učenja o Trojstvu i božanstvu Hrista, Gospoda Isusa.

U debati je Zavadi izneo sledeću tvrdnju:

Dr Vajt pita: gde to Kuran govori o meni? Svakome ko je čitao Kuran sasvim je jasno da islam tvrdi da je Alah jedna osoba. Islam tvrdi da hrišćani preterano veličaju Isusa. Islam tvrdi da je Isus stvoren isto onako kako je Adam stvoren od praha. Islam tvrdi da bi Alah mogao da uništi Isusa kada bi to hteo. Zar se ništa od toga ne obraća dr Vajtu?

Zavadi je takođe rekao i ovo u vezi sa navodnom tvrdnjom da je Alah jedna jedina osoba:

On kaže: pa dobro, Kuran je rekao — pošto je Alah rekao da je Alah jedan Bog, to znači da optužuje hrišćane da veruju u tri boga. Ali ja sam se time već bavio u svom uvodnom izlaganju; još uvek nisam dobio odgovor. Kuran možda govori pozivajući se na de facto stvarnost. Prema njemu, pošto je Bog jedna osoba, ako kažete da je i neka druga osoba Bog, to je samim tim kršenje Božjeg monoteizma. To ne znači da je pogrešno razumeo vašu veru. On govori polazeći od pretpostavke unitarijanizma. Nisam ovde da dokazujem da je unitarijanizam istinit, a nužni zaključak koji sledi jeste: ako je unitarijanizam istinit, onda su trinitarci politeisti; to je nužan zaključak. E sad, nismo ovde da raspravljamo o tome da li je to istina ili nije. Ali to ne znači da je islam pogrešno razumeo hrišćanstvo.

Nažalost po Zavadija, Kuran je sve samo ne jasan (uprkos tome što tvrdi da jeste), naročito kada je reč o Alahovoj prirodi i o pitanju Isusovog odnosa prema Bogu.

Kao prvo, iako je možda tačno da Zavadijeva verzija islama uči da je Alah jedna osoba, Kuran, međutim, NIGDE ne uči tako nešto. Ta tvrdnja, koju Zavadi unosi u Kuran, počiva na kasnijim teološkim pretpostavkama i formulacijama koje u suštini nemaju nikakve veze sa verovanjima izvornog autora (ili autorâ) i/ili priređivačâ muslimanskog spisa.

Svako pošteno i tačno čitanje Kurana brzo će otkriti (igra rečima je namerna) da u njemu postoji više božanskih bića, kao što je, na primer, Alahov duh. Muslimanski spis prikazuje Alahovog duha kao razumnog agenta koji govori, koji može da uzme ljudski oblik i koji je sposoban da vrši božanske funkcije, poput stvaranja i davanja života (up. Kuran 15:29; 19:16-21; 21:91; 66:12).

Štaviše, Zavadijeve tvrdnje postaju još ironičnije kada shvatimo da njegova sopstvena islamska sekta zapravo ne veruje da je Alah jedna jedina osoba. On možda tvrdi da veruje, ali činjenice su jasno protiv njega.

Naposletku, i Zavadijev selefijski kult i sunitski islam uopšte uče da je Kuran nestvorena reč ili govor Alahov. Istovremeno, ti isti muslimani bi potvrdili da Kuran nije istovetan sa Alahom, već različit od njega.

A to znači da je ili Alah višeličnosno biće koje se sastoji od njega samog, njegovog duha i njegovog večnog govora koji je postao knjiga — ili se Zavadi mora suočiti sa činjenicom da upravo njegovi sopstveni verski izvori postavljaju tri odvojena, različita boga. Ako je tako, onda njega treba prekoreti, pošto mu njegov sopstveni verski tekst zapoveda „ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah“ (up. Kuran 4:171).

To me zapravo vodi do moje druge tačke. Istina je da Kuran iznosi tvrdnje o Hristu prema kojima on nije ništa više od glasnika ili poslanika kojeg bi Alah mogao da uništi kada bi to poželeo (up. Kuran 5:17; 43:59). Problem je, međutim, u tome što muslimanski spis potom protivreči sam sebi, jer Isusu pripisuje određene osobine i funkcije koje jasno pokazuju da je on više od ljudskog bića. Titule i sposobnosti koje se pripisuju Hristu zapravo dokazuju da je on potpuno božanski.

Na primer, za Isusa se kaže da je Alahova Reč poslata Mariji i Duh koji je izišao od samog Alaha:

„O vi kojima je data Knjiga, ne zastranjujte u svom verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On, zar da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je svima dovoljan zaštitnik.“ S. 4:171 Dr. Laleh Bakhtiar

Evo još nekoliko prevoda:

„Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao“ Dr. Kamal Omar

„Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!““ Tahir-ul-Qadri Mohammad

Apsolutno nema ničega ni u jednoj od ovih izjava čemu bi hrišćanin prigovorio, budući da Sveto pismo naziva Isusa Božjim apostolom, odnosno poslanikom:

„Zato, braćo sveta, zajedničari zvanja nebeskoga, poznajte Poslanika i Prvosveštenika vjere naše koju ispovjedamo, Isusa Hrista,“ Jevrejima 3:1

Poistovećuje ga sa preegzistentnom Rečju Božjom koja je postala telo:

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog. On bješe u početku u Boga. Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo. U njemu bješe život, i život bješe svjetlost ljudima. I svjetlost svijetli u tami, i tama je ne obuze. Bi čovjek poslan od Boga, po imenu Jovan. Ovaj dođe za svjedočanstvo, da svjedoči o svjetlosti, da svi vjeruju kroz njega. On ne bješe svjetlost, nego da svjedoči o svjetlosti. Bješe svjetlost istinita koja obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet. U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna. Svojima dođe, i svoji ga ne primiše. A onima koji ga primiše dade vlast da budu čeda Božija, onima koji vjeruju u ime njegovo; Koji se ne rodiše od krvi, ni od želje tjelesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga. I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.“ Jovan 1:1-4, 9-10, 14 – up. 1. Jovanova 1:1-3

„I obučen je u haljinu crvenu od krvi, i Ime se njegovo zove: Logos (Riječ) Božiji.“ Otkrivenje 19:13

I govori o njemu kao o Duhu koji oživljava, poslatom od Boga:

„Tako je i napisano: Prvi čovjek Adam postade duša živa, a posljednji Adam duh koji oživljuje.“ 1. Korinćanima 15:45

„A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega, koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom,“ Galatima 4:4

„A Isus im reče: Kad bi Bog bio otac vaš, ljubili biste mene; jer ja od Boga iziđoh i dođoh; jer nisam došao sam od sebe, nego me On posla.“ Jovan 8:42

Zanimljivo je da se muslimanski spis zapravo slaže sa ovom poslednjom tačkom, pošto govori o Isusu koji poseduje dah života kojim je u stanju da oživi neživa bića, i to na potpuno isti način na koji to čini Alah!

„I poslaće ga kao poslanika Izrailjevim sinovima: „Doneo sam vam znak od vašega Gospodara: oblikovaću vam od ilovače nešto poput ptice, i u nju ću da duvnem, pa će, Allahovom dozvolom, da bude ptica; i izlečiću slepog od rođenja i gubavog, i oživljavaću mrtve Allahovom dozvolom; i kazivaću vam šta jedete i šta u domovima vašim čuvate. U svemu tome ima dokaza za vas, ako vernici budete.“ S. 3:49

„Kad Allah kaže: „O Isuse, Marijin sine, seti se blagodati Moje prema tebi i tvojoj majci kada sam te Duhom blagoslovljenim (anđelom Gavrilom) pomogao pa si sa ljudima, u bešici i kao zreo čovek, razgovarao; i kada sam te naučio pismenosti i mudrosti, i Tori i Jevanđelju; i kada si, Mojom dozvolom, od blata nešto poput ptice oblikovao i u nju udahnuo, i kada je ona, Mojom dozvolom, postala ptica; i kada si, Mojom dozvolom, od rođenja slepog i gubavog izlečio; i kada si, Mojom dozvolom, dizao mrtve; i kada sam od tebe odbio Izrailjeve sinove, kad si im ti doneo jasne dokaze, pa su oni među njima koji nisu verovali - povikali: „Ovo nije ništa drugo do jasna vradžbina““ S. 5:110

A sada uporedite to sa načinom na koji je Alah stvorio Adama:

„I kad tvoj Gospodar reče anđelima: „Ja ću da stvorim čoveka od suve gline, od glatkog blata. I kad mu dam lik i u njega udahnem dušu, vi mu se poklonite.““ S. 15:28-29

I ovo ima svoj odjek u Svetom pismu:

„A Isus im reče opet: Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas.“ Jovan 20:21

Dakle, Kuran se slaže sa objavljenom Rečju Božjom da je Hristos zaista Duh koji oživljava!

Sveto pismo takođe potvrđuje da je Bog jedan, a ne tri:

„Ili je Bog samo Judejaca, a ne i neznabožaca? Da, i neznabožaca. Jer jedan je Bog, koji će opravdati obrezanje iz vjere i neobrezanje vjerom.“ Rimljanima 3:29-30 – up. 1. Korinćanima 8:4-6; Galatima 3:20, 4:8; 1. Timoteju 1:17; 2:5

„Ti vjeruješ da je jedan Bog; dobro činiš; i đavoli vjeruju, i drhte.“ Jakovljeva 2:19 – up. Marko 12:29-30, 32; Jovan 5:44, 17:3; 1. Jovanova 5:20-21; Judina 1:25

A povrh svega, nadahnuto Sveto pismo se slaže čak i sa sledećim kuranskim tekstom,

„Mesija se neće ustegnuti da prizna da je Allahov sluga, pa ni anđeli, Njemu bliski. A one koji se budu ustezali da samo Njega obožavaju, i one koji se budu oholili, Allah će da sakupi pred Sobom...“ S. 4:172 Quran: A Reformist Translation (QRT)

jer izričito uči da se Hristos dobrovoljno ponizio uzevši na sebe položaj sluge:

„Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, Nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek; Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu, Zato i Njega Bog visoko uzdiže, i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koljeno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom; I da svaki jezik prizna da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca.“ Filipljanima 2:5-11

Šokantno je da Kuran ide čak dotle da se složi sa blaženim apostolom Pavlom u pogledu toga da je Bog uzvisio Isusa, budući da otvoreno tvrdi da je Hristos uzdignut da bude sa samim Alahom, kako bi živeo na istom mestu ili u istom stanju u kojem prebiva muslimanski bog!

„I kada Allah reče: „Isuse, Ja ću da ti uzmem dušu i ka Sebi da te uzdignem! Očistiću te od nevernika, i učiniću da oni koji te ispravno slede budu iznad onih koji ne veruju do Sudnjeg dana. Zatim ćete Meni da se vratite, pa ću Ja da presudim o onome u čemu ste se razilazili.“ S. 3:55 Muhammad Asad

„već ga je Allah uzdigao Sebi. A Allah je silan i mudar.“ S. 4:158 QRT

Dakle, kako se takve izjave uopšte odnose na verovanja konzervativnih hrišćana poput dr Vajta u pogledu Isusove Ličnosti, kada istorijsko hrišćanstvo potvrđuje sve ove činjenice?

Osim toga, naučnici odavno primećuju da je pravoverni islamski pogled na odnos Kurana prema Alahu praktično istovetan onome što hrišćani veruju o Isusovom identitetu kao večne Reči ili Logosa. Šta više, sledeći muslimanski naučnik tvrdi da je na islamsko shvatanje uticalo upravo hrišćansko razumevanje Isusa kao Reči Božje:

“Problem Hristove prirode, tako središnji u dogmatskom razvoju rane crkve, na izvestan način je uticao i na razvoj islamske dogme. Hristovo označavanje kao logosa, kao Reči Božje, ‘rođene, a ne stvorene,’ najverovatnije je uticalo na islamske teorije o Kuranu, koji muslimani smatraju nestvorenom Rečju Božjom. Fenomenološki posmatrano, Kuran ima u islamskoj dogmatici isti položaj koji Hristos ima u hrišćanstvu. Hari A. Volfson je stoga skovao izraz ‘inlibracija’, ‘Reč je postala Knjiga’, nasuprot hrišćanskom pojmu ovaploćenja, „I Logos postade tijelo“. To objašnjava zašto su teolozi naglašavali oznaku ummi za Muhameda; taj izraz, koji je prvobitno verovatno značio „prorok poslat neznabošcima“, tumačen je kao „nepismen“. Prorok je morao biti posuda neuprljana spoljašnjim znanjem radi inlibracije Reči, baš kao što je Marija morala biti devica da bi bila čista posuda za ovaploćenje Reči. To jest, Kuran je mnogo više od puke knjige…” (Annemarie Schimmel, Islam - An Introduction [State University of New York Press, Albany 1992], str. 74-75; podebljanje naše)

Drugi naučnik, Mahmud M. Ajub, govoreći o Muhamedovom odnosu prema Kuranu, rekao je sledeće:

“… da reči koje je Muhamed prenosio svome narodu nisu bile njegove sopstvene, već mu ih je objavio Bog. To se takođe razume tako da njegov um nije bio zagađen ljudskom mudrošću. Naprotiv, bio je čista posuda za božansku reč, na isti način na koji Marijino devičanstvo za hrišćane znači da je njeno telo bilo čista posuda podobna da primi Hrista, Reč Božju.

“Zapravo, postoji zanimljiva paralela između Hrista i Kurana. Hristos je za hrišćane ovaploćena Reč Božja. Iako je Kuran, poput Hrista, večna božanska reč, on ne igra ulogu u stvaranju sveta. On je večna reč Božja sačuvana radi moralnog i duhovnog vođstva. On je večna knjiga: ‘„Ovo je veličanstveni Kur'an na pomno čuvanoj Ploči.“’ (Kuran 85:21-22).” (Ayoub, Islam: Faith and History [Oneworld Publications, Oxford England, 2004], str. 41; podebljanje naše)

A evo šta je Džon L. Espozito, profesor islamskih studija na Univerzitetu Džordžtaun, napisao o ranim muslimanskim sporovima oko prirode Kurana:

“Mutazile su se sukobile sa većinom uleme oko učenja o božanskim svojstvima ili imenima Boga i o večnoj, nestvorenoj prirodi Kurana. Oba verovanja smatrana su protivrečnim i takvim da ugrožavaju Božje jedinstvo (islamski apsolutni monoteizam). Kako bi jedan, transcendentni Bog mogao da ima mnoga božanska svojstva (vid, sluh, moć, znanje, volju)? Mutazile su tvrdile da kuranske odlomke koji potvrđuju Božja svojstva treba razumeti metaforički ili alegorijski, a ne doslovno. Ne postupiti tako značilo bi upasti u antropomorfizam ili, još gore, u širk, pridruživanje ili politeizam. Slično tome, islamsko učenje da je Kuran govor ili reč Božja ne treba uzimati doslovno, jer kako bi i Bog i njegova reč mogli biti večni i nestvoreni? Ishod bi bila dva božanstva. Mutazile su metaforički tumačile one kuranske tekstove koji su govorili o Kuranu koji preegzistira na nebu. Nasuprot većinskom mišljenju, učile su da je Kuran stvorena reč Božja, čiji je Bog nestvoreni izvor. Mutazilsku kritiku onih poput Ahmeda ibn Hanbala, koji su verovali u večnost Kurana, vešto je sažeo halifa Mamun u pismu svom namesniku:

“Sve osim Njega jeste stvorenje iz Njegovog stvaranja — nova stvar koju je On doveo u postojanje. [To izopačeno mišljenje oni zastupaju] iako Kuran jasno govori o tome da je Bog stvorio sve stvari, i to dokazuje tako da isključuje svaku razliku u mišljenju. Oni su, dakle, poput hrišćana kada tvrde da Isa bin Merjem [Isus, sin Marijin] nije bio stvoren zato što je bio reč Božja. Ali Bog kaže: ‘„Mi je objavljujemo kao Kur'an na arapskom jeziku“’, a objašnjenje toga jeste: ‘Zaista, Mi smo ga stvorili’, baš kao što Kuran kaže: ‘„a od njega je ženu njegovu stvorio da se uz nju smiri“’” (Esposito, Islam The Straight Path [Oxford University Press, New York Oxford: tvrdi povez, treće izdanje], str. 71-72; podebljanje naše)

Ovo Zavadija stavlja pred veliku dilemu, kao što će pokazati niz mojih pitanja.

Ako je Kuran večan zato što je Alahova reč, zar se ista logika ne bi nužno morala primeniti i na Isusa? Uostalom, sâm muslimanski spis, u potpunom slaganju sa nadahnutom Božjom objavom, Svetim pismom, naziva Isusa Rečju Božjom.

U svetlu toga, može li Alah uništiti Kuran? Pod Kuranom ne mislimo na stranice na kojima je napisan, već na samu njegovu suštinu kao Alahovog nestvorenog govora.

Ako je odgovor „da“, znači li to da Alah može da uništi i ostala svoja svojstva?

Ako da, znači li to da ta svojstva nisu suštinska, već su samo dodaci koje je Alah naknadno stekao?

Ako je odgovor „ne“, to jest da Alah ne može da uništi Kuran zato što je on njegov večni govor ili reč, kako onda islamski spis može da tvrdi da Alah može da uništi Isusa a da to ne bude protivrečnost?

Uostalom, uništiti Isusa, koji jeste Reč Božja, u suštini znači da Alah uništava jedno od svojih suštinskih svojstava.

Pa ipak, pošto Alah ne može da uništi svoj govor ili svoju reč, ne dokazuje li to onda da je Isus, prema Kuranu, neuništiv?

Ako je tako, nije li očigledno da imamo još jedan slučaj potpuno jasne protivrečnosti u knjizi koja tvrdi da je oslobođena svih nesaglasnosti i grešaka (up. Kuran 4:82; 18:1; 39:28)?

Zavadi bi mogao da uzvrati istim slabašnim odgovorom, koji on i njegovi istomišljenici često iznose — da islamski spis ne poistovećuje Isusa sa večnom Rečju Alahovom. Naprotiv, nazivajući ga Rečju, Kuran navodno samo kaže da je Isus načinjen stvaralačkom zapovešću ili rečju Alahovom.

Kao što smo primetili u nekim od naših ranijih pobijanja, postoji nekoliko problema sa ovim prilično očajničkim odgovorom.

Prvo, ako bi to bilo značenje tog izraza, onda bismo očekivali da i Adam dobije istu titulu, pošto je Kuran sasvim jasan da je on stvoren Alahovom rečju:

„Primer Isusov zaista je kod Allaha isti kao i primer Adamov: od prašine ga je stvorio, a zatim mu rekao: „Budi!“ I on bi!“ S. 3:59 Asad

Pa ipak, za Adama se nigde ne kaže da je reč Alahova.

Drugo, Kuran uporno tvrdi da je potpuno detaljna knjiga koja iscrpno objašnjava sve svoje stihove:

„On vam je stvorio zvezde da se po njima u mraku upravljate, na kopnu i moru. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji znaju. On vas je stvorio od jednog čoveka, a zatim vam sledi boravište i spremište. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji razumeju.“ S. 6:97-98 Hilali-Khan

„Elif-lam-ra. Ovo je Knjiga čije su reči usavršene a potom razjašnjene, od Mudrog i Onog Koji sve u potpunosti zna,“ S. 11:1 Arberry

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ S. 41:3 Khalifa

„Tako mi jasne Knjige,“ S. 44:2 Hilali-Khan

To znači da je Kuran morao da objasni značenje i smisao toga što se Isus naziva Rečju Alahovom. U najmanju ruku, muslimanski spis je trebalo otvoreno da kaže da se Isus tako naziva zato što ga je Alah doveo u postojanje svojom stvaralačkom rečju. Ipak, nažalost po Zavadija, Kuran se nije potrudio da u potpunosti objasni značenje ovih tekstova. Ne bi trebalo ni on.

To me vodi do moje treće zamerke. Prema muslimanskim tumačima, hrišćanska delegacija iz Nadžrana upotrebila je upravo one titule koje je Muhamed pripisao Isusu da bi pobila (i to, moramo dodati, sasvim uspešno) njegovu tvrdnju da Isus nije Bog. To je dovelo do toga da je Muhamed morao da spasava situaciju sastavljanjem teksta u kojem se tvrdi da su neki kuranski stihovi dvosmisleni, te da se stoga ne smeju koristiti za utemeljenje nečijeg stava ili teologije:

„On je Onaj Koji ti objavljuje Knjigu u kojoj su reči jasne; one su matica Knjige; i druge koje nisu sasvim jasne. Oni u čijim je srcima izopačenost slede one koje nisu sasvim jasne u težnji za smutnjom i svojevoljnim tumačenjem. A tumačenje njihovo zna samo Allah. A oni koji su u znanje duboko pronikli, kažu: „Mi u to verujemo; sve je to od našeg Gospodara.“ A pouku primaju samo oni razumom obdareni.“ S. 3:7 Arberry

Muhamed je zgodno svrstao one odlomke koji govore o Isusu kao Božjoj Reči i Duhu u kategoriju dvosmislenih, nejasnih tekstova!

Rečima poznatog srednjovekovnog muslimanskog učenjaka i komentatora Ibn Kesira:

“Sura Al Imran objavljena je u Medini, što je očigledno iz činjenice da se prvih osamdeset tri ajeta u njoj odnose na delegaciju iz Nadžrana koja je stigla u Medinu devete godine po Hidžri (632. n. e.)…” (Tafsir Ibn Kathir, Kuran 3:1; podebljanje naše)

I:

„Oni u čijim je srcima izopačenost slede one koje nisu sasvim jasne“ to jest, oni se pozivaju na mutešabih, zato što su u stanju da izmene njegova značenja kako bi se uskladila sa njihovim lažnim tumačenjem, budući da formulacije mutešabihata obuhvataju tako široko polje značenja. Što se tiče muhkem ajeta, oni se ne mogu izmeniti jer su jasni i stoga predstavljaju nedvosmislen dokaz protiv zabludelih ljudi. Zato je Alah rekao…

„u težnji za smutnjom“ to jest, oni nastoje da zavedu svoje sledbenike praveći se da dokazuju svoju novotariju oslanjanjem na Kuran — na njegov mutešabih — ali to je dokaz protiv njih, a ne za njih. Na primer, hrišćani bi mogli da tvrde da je Isa božanski zato što Kuran kaže da je on Ruhullah i Njegova Reč, koju je dao Mariji, prenebregavajući pri tom Alahove izjave…

„On“ Isa „je bio samo sluga kojeg smo Mi obasuli blagodatima“ 43:59 (i…

„Primer Isusov zaista je kod Allaha isti kao i primer Adamov: od prašine ga je stvorio, a zatim mu rekao: „Budi!“ I on bi!“ 3:59

Postoje i drugi ajeti koji jasno tvrde da je Isa samo jedno od Alahovih stvorenja i da je sluga i poslanik Alahov, među ostalim poslanicima. (Ibid, Kuran 3:7; podebljanje naše)

Međutim, kao što hrišćani koji poznaju svoje Sveto pismo mogu da posvedoče, nema ničeg nejasnog ili dvosmislenog u tome što je Isus Reč Božja i Duh koji je od njega izišao.

Muhamedov odgovor čini očiglednim da je ovo bio još jedan slučaj u kojem je papagajski ponovio ono što je čuo od hrišćana o Isusu i odlučio da to učini delom svog spisa i svoje teologije, ne razumevajući posledice takvog postupka. Muhamed očigledno nije shvatio da je uključivanjem takvih pojedinosti na kraju protivrečio sopstvenoj tvrdnji da Isus nije ništa više od poslanika, i da je hrišćanima stavio u ruke oružje koje su uspešno mogli da upotrebe protiv njega!

Zavadi se sada suočava sa problemom, jer objašnjenje koje je dao Muhamed nije ono koje iznose on i njegovi sadrugovi u davi. Muhamed nije rekao da je Isus Alahova Reč isključivo zato što je stvoren Alahovom zapovešću. Naprotiv, njegov odgovor je bio da je značenje toga dvosmisleno i nejasno, te da je poznato samo Alahu. Stoga Zavadi i njegovi istomišljenici treba da prestanu da govore o stvarima o kojima je čak i njihov sopstveni prorok ćutao.

Kako stvari stoje, stihovi i predanja na koja se Zavadi pozvao u svojoj debati ne obraćaju se na odgovarajući način hrišćanima poput dr Vajta. Umesto toga, muslimanski spis pruža protivrečan portret Hrista, pokazujući da su autor (ili autori) i/ili priređivači bili istinski zbunjeni po ovom pitanju. U jednom smislu Kuran nastoji da porekne da je Isus više od ljudskog bića, ali onda ide dalje i vaskrslom Gospodu pripisuje titule koje na kraju potvrđuju istorijsko, pravoverno razumevanje Ličnosti i dela Hristovog!

Toliko o Kuranu kao jasnom spisu oslobođenom svih grešaka i protivrečnosti!

Ako Gospod da, imaćemo još toga da kažemo o Zavadijevim tvrdnjama u ostalim delovima našeg pobijanja, koji bi uskoro trebalo da se pojave.

U međuvremenu, pročitajte i naš dodatak.

Srodni članci

Za više o ovim temama preporučujemo sledeće članke i pobijanja:

Isus – preegzistentna, božanska Reč i Duh od Boga
Kuranska nedoslednost: da li je Isus poput Adama?
Da li je polovina Kurana već potpuno detaljna?