Da li je islam pogrešno razumeo hrišćanstvo?

Hrišćanski odgovor na debatu Basama Zavadija
sa dr Džejmsom R. Vajtom 1. deo

**
Uvod**

Dr Džejms R. Vajt vodio je debatu sa muslimanskim davagandistom Basamom Zavadijem na temu „Da li je islam pogrešno razumeo hrišćanstvo?“ (1. deo, 2. deo). Dr Vajt je odlično pokazao da Kuran pogrešno razume i/ili pogrešno predstavlja istorijsko hrišćansko učenje o božanstvu Hrista i Trojstvu. Dr Vajt je takođe pokazao da su kuranske greške u vezi sa ovim pitanjima očigledne i da nisu otvorene za tumačenje.

Zavadi je, s druge strane, sjajno dokazao da je Kuran nekoherentna i nepovezana knjiga čija je poruka nejasna. Zavadi je pokušao da pokaže da se odlomci koje hrišćani navode da bi dokazali da Kuran greši u pogledu onoga u šta hrišćani veruju o Hristu i Trojstvu (tj. K. 5:17, 72-75, 116) ne moraju nužno odnositi na ta učenja, već da se možda odnose na verovanja koja su zastupale neke devijantne grupe. Zavadi je tvrdio da su takvi odlomci otvoreni za više tumačenja.

Ovu debatu čini naročito zanimljivom to što je hrišćanin bio taj koji je pokušavao da dokaže da je poruka Kurana jasna, dok se musliman svojski trudio da dokaže kako muslimansko sveto pismo nije nimalo jasno!

U ovoj seriji ćemo razmotriti Zavadijeve argumente da bismo videli kako se oni zapravo obijaju o njegovu glavu. Pokazaćemo kako njegove sopstvene tvrdnje na kraju dokazuju da Kuran grubo greši u pogledu hrišćanskih verovanja. Osim toga, razotkrićemo dokle je Zavadi spreman da ide kako bi odbranio neodbranjivo.

Zavadijeva zloupotreba i pogrešna upotreba K. 3:7

Evo šta je Zavadi rekao kada ga je dr Vajt upitao da li veruje da je Kuran jasan:

Da, verujem da jeste u opštem smislu. Ali u Kuranu postoji i stih koji kaže da ima stihova koji su jasni i stihova koji su dvosmisleni po značenju – i da samo ljudi koji mnogo izučavaju, kao što su učenjaci, mogu da znaju ta značenja – značenje tih odlomaka. Dakle, ja usklađujem taj stih sa onim drugim stihom. Zato bih rekao da Kuran nije [sic] jasan, ali ne i da je svaki pojedinačni stih jasan svakom laiku.

Kada je dr Vajt potom upitao da li to znači da bi Kuran trebalo da bude jasan ulemi, odnosno verskim učenjacima, Zavadi je odgovorio:

Ne, samo neki odlomci. Kuran kaže da ima stihova koji su muhkamat. Oni su jasni, umm al-kitab, i oni su temelji knjige. Na primer, Bog je jedan, klanjaj pet puta dnevno, posti u ramazanu – osnovne postavke religije. Ali postoje i oni stihovi koji su mutašabihat, oni koji su dvosmisleni. A za takve odlomke ljudi sa znanjem su osposobljeni da ih razumeju. Isto tako je i sa Biblijom. Hrišćanin laik ne bi razumeo svaki pojedinačni stih u Bibliji, ali bi razumeo osnovne i temeljne aspekte Biblije.

[Napomena – Ironično je što Zavadi pominje Božju jednost, pet dnevnih molitvi i post kao primere jasnih učenja koja čine temelj knjige, kada su upravo to najmanje jasni aspekti Kurana. Kuran, na primer, nigde ne objašnjava šta znači to da je Alah jedan, niti izričito propisuje molitvu pet puta dnevno. Kuran čak ne kaže muslimanima ni kako ni šta da se mole, niti objašnjava kako se obavlja post.]

Zavadi je imao na umu sledeći odlomak:

„On je Onaj Koji ti objavljuje Knjigu u kojoj su reči jasne; one su matica Knjige; i druge koje nisu sasvim jasne. Oni u čijim je srcima izopačenost slede one koje nisu sasvim jasne u težnji za smutnjom i svojevoljnim tumačenjem. A tumačenje njihovo zna samo Allah. A oni koji su u znanje duboko pronikli, kažu: „Mi u to verujemo; sve je to od našeg Gospodara.“ A pouku primaju samo oni razumom obdareni.“ S. 3:7 Arberry

Postoje ozbiljni problemi sa Zavadijevim pozivanjem na ovaj odlomak. Kao prvo, ovaj tekst protivreči višekratnoj tvrdnji Kurana da je on jasno sveto pismo:

„Allah vam tako objašnjava propise Svoje, da biste razmislili!“ S. 2:242 Y. Ali Medina

„Elif-lam-ra. Ovo je Knjiga čije su reči usavršene a potom razjašnjene, od Mudrog i Onog Koji sve u potpunosti zna,“ S. 11:1 Arberry Meka

„Elif-lam-ra. Ovo su reči Knjige, jasnog Kur'ana!“ S. 15:1 Y. Ali Meka

„Mi dobro znamo da oni govore:“Poučava ga jedan čovek!” Jezik onog zbog koga oni krivo govore je jezik nearapina, a ovaj Kur’an je na jasnom arapskom jeziku.“ S. 16:103 Hilali-Khan Meka

„Mi je objavljujemo kao Kur'an na arapskom jeziku, da biste razumeli,“ S. 43:3 Hilali-Khan Meka

„Tako mi jasne Knjige,“ S. 44:2 Hilali-Khan Meka – up. K. 2:187, 219, 266; 3:103, 118; 4:26, 176; 5:89; 24:18, 58-59, 61; 57:17

Islamsko sveto pismo takođe više puta tvrdi da je knjiga koja u potpunosti objašnjava sve svoje stihove:

„Tako Mi podrobno izlažemo dokaze i znakove, da bi očigledan bio put kojim idu grešnici.“ S. 6:55 Hilali-Khan Meka

„On vam je stvorio zvezde da se po njima u mraku upravljate, na kopnu i moru. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji znaju. On vas je stvorio od jednog čoveka, a zatim vam sledi boravište i spremište. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji razumeju.“ S. 6:97-98

„I eto, tako Mi izlažemo dokaze da bi oni kazali: „Ti si to učio“, i da bismo to objasnili ljudima koji znaju.“ S. 6:105 Hilali-Khan

„Zar da pored Allaha tražim drugog sudiju, kad vam On podrobno objavljuje Knjigu?! A oni kojima smo dali Knjigu dobro znaju da Kur'an objavljuje tvoj Gospodar sa istinom, zato ti nikako ne sumnjaj!“ S. 6:114 Hilali-Khan

„Ovo je pravi put Gospodara tvoga, a Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji razmišljaju i pouku primaju.“ S. 6:126

„Reci: „Ko je zabranio Allahove ukrase koje je On za sluge Svoje stvorio, i ukusna jela?“ Reci: „To je za vernike na ovom svetu, a na onom svetu su samo za njih.“ Eto, tako Mi temeljno izlažemo dokaze ljudima koji znaju.“ S. 7:32 Hilali-Khan Meka

„A Mi smo im doneli Knjigu koju smo po Našem znanju objasnili, da bude uputa i milost ljudima koji veruju.“ S. 7:52 Hilali-Khan

„I tako Mi opširno iznosimo dokaze, da bi oni došli sebi.“ S. 7:174 Hilali-Khan

„Ovaj Kur'an nije izmišljen, od Allaha je - on potvrđuje ono što je objavljeno pre njega i objašnjava propise, nema sumnje da je on Objava od Gospodara svetova!“ S. 10:37 Hilali-Khan Meka

„Ali ako se oni budu pokajali i obavljali molitvu i davali milostinju, braća su vam po veri - a Mi reči i znakove objašnjavamo ljudima koji znaju.“ S. 9:11 Medina

„Elif-lam-ra. Ovo je Knjiga čije su reči usavršene a potom razjašnjene, od Mudrog i Onog Koji sve u potpunosti zna,“ S. 11:1 Shakir Meka

„U kazivanju o njima je pouka za one koji su razumom obdareni. Kur'an nije izmišljen govor, on priznaje knjige pre njega objavljene, i objašnjava sve, i uputa je i milost narodu koji veruje.“ S. 12:111 Meka

„A na Dan kada iz svakog naroda dovedemo po jednog svedoka koji će da svedoči protiv svog naroda, a tebe dovedemo kao svedoka protiv ovih! Mi tebi objavljujemo Knjigu kao objašnjenje za sve i kao uputu i milost i radosnu vest za one koji jedino u Njega veruju.“ S. 16:89 Y. Ali

„On vam kao primer navodi vas same: jesu li oni koji su u posedu vašem izjednačeni s vama u onom što vam Mi dajemo, pa ste u tome isti, i bojite li ih se kao što se vi jedni drugih bojite? Tako Mi, podrobno, izlažemo dokaze Naše ljudima koji razmišljaju.“ S. 30:28 Hilali-Khan Meka

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ S. 41:3 Hilali-Khan Meka

Evo još jedne verzije ovog poslednjeg odlomka:

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ Khalifa

Navedeni stihovi (od kojih je većina nastala u Meki) svojski se trude da potvrde da su svi odlomci Kurana (a ne samo neki) jasni i u potpunosti razrađeni. Iz prethodnih tekstova je stoga očigledno da je Muhamed zaista smatrao da je Kuran jasna knjiga koju su ljudi kojima se obraćao mogli lako da razumeju.

Zapravo, tokom čitavog svog boravka u Meki, pa sve do poslednjih godina u Medini, Muhamed se neprestano hvalio time koliko je njegovo „otkrivenje“ jasno i potpuno razrađeno. To znači da je njegova publika bila navedena da veruje kako su svi stihovi Kurana jasni i detaljno objašnjeni. Tek kada je Muhamed sastavio K. 3:7 u svojim poznim godinama u Medini, ti ljudi su po prvi put čuli da muslimansko sveto pismo zapravo sadrži dvosmislene odlomke čije značenje zna samo Alah.

Međutim, tu se za muslimane poput Zavadija krije problem. U knjizi koja neprestano tvrdi da je jasno izlaganje, koje pruža potpune pojedinosti o svim svojim stihovima kako bi ih drugi razumeli, ne bi smelo da postoji nijedan odlomak čije je značenje neizvesno. Pa ipak, ne samo da nalazimo dvosmislene i nerazumljive odlomke, nego K. 3:7 čak i priznaje da takvi stihovi postoje i da se zaista mogu naći u Kuranu!

Muslimansko sveto pismo time protivreči sopstvenom višekratnom naglašavanju i insistiranju na tome da je potpuno otkrivenje čiji su stihovi jasno razrađeni.

Ovo nas dovodi do naše druge tačke. Zavadi je zgodno propustio da obavesti svoju publiku da je K. 3:7 sastavljen nakon što je jedna hrišćanska grupa iz Nadžrana upotrebila Muhamedova sopstvena učenja o Isusu protiv njega.

Muslimanski biograf s početka 8. veka Ibn Ishak je napisao:

… „u kojoj su reči jasne; one su matica Knjige; i druge koje nisu sasvim jasne.“1

Čuo sam učenjaka izvan svake sumnje kako spominje da su ovi stihovi objavljeni povodom naroda Nadžrana, kada su došli kod apostola da ga pitaju o Isusu, sinu Marijinom. (Guillaume, The Life of Muhammad, str. 257; podebljanje naše)

1. Sura 3.5. (Isto)

Kada su dva bogoslova razgovarala s njim, apostol im reče: „Predajte se.“ Oni rekoše: „Predali smo se.“ On reče: „Niste se predali, zato se predajte.“ Oni rekoše: „Ne, nego smo se predali pre tebe.“ On reče: „Lažete. Vaša tvrdnja da Bog ima sina, vaše obožavanje krsta i vaše jedenje svinjetine sprečavaju vas da se predate.“ Oni rekoše: „A ko je onda njegov otac, Muhamede?“ Apostol je ćutao i nije im odgovorio. Tada je Bog povodom njihovih reči i njihove nekoherentnosti objavio početak sure Imranova porodica, više od osamdeset stihova… (Isto, str. 272; podebljanje naše)

Poznati muslimanski tumač Ibn Kesir slaže se sa Ibn Ishakom:

Sura Al `Imran objavljena je u Medini, što je očigledno iz činjenice da se prva osamdeset tri ajeta u njoj odnose na delegaciju iz Nadžrana koja je stigla u Medinu devete godine po Hidžri (632. n. e.). O ovoj temi ćemo detaljnije govoriti kada budemo objašnjavali ajet o Mubahali [3:61] u ovoj suri, ako Alah da. Trebalo bi takođe da kažemo da smo vrline Sure Al `Imran pomenuli zajedno sa vrlinama Sure Al-Baqarah na početku tefsira Sure Al-Baqarah…

<„On je Onaj Koji vas oblikuje u matericama kako On hoće“> znači: On vas stvara u matericama kako hoće, bilo muško ili žensko, lepo ili ne, srećno ili nesrećno.

<„nema drugog boga osim Njega, Silnog i Mudrog.“> znači: On je Stvoritelj i stoga jedino božanstvo dostojno obožavanja, bez ortaka, i Njemu pripadaju savršena moć, mudrost i odluka. Ovaj ajet ukazuje na činjenicu da je `Isa, sin Marijin, stvoreni sluga, baš kao što je Alah stvorio i ostatak čovečanstva. Alah je stvorio `Isaa u utrobi (njegove majke) i oblikovao ga kako je hteo. Kako bi onda `Isa mogao da bude božanski, kao što tvrde hrišćani, neka Alahova prokletstva padnu na njih; `Isa je stvoren u utrobi i njegovo stvaranje se menjalo od faze do faze… (Tafsir Ibn Kesir; podebljanje naše)

Razlog za poziv na Mubahalu i za objavu ajeta od početka ove sure pa do ovog mesta jeste taj što je delegacija hrišćana iz Nadžrana (u Jemenu) došla u Medinu da raspravlja o `Isau, tvrdeći da je on božanski i sin Alahov. Alah je objavio početak ove sure do ovog mesta da bi opovrgao njihove tvrdnje, kao što su naveli imam Muhamed bin Ishak bin Jasar i drugi učenjaci. (K. 3:61; podebljanje naše)

Ovi hrišćani su uspešno upotrebili kuranske stihove da dokažu božanstvo Hrista, usredsređujući se na izjave koje Isusa nazivaju Rečju Božjom koju je On poslao Mariji i Duhom koji proishodi od samog Boga:

„O vi kojima je data Knjiga, ne zastranjujte u svom verovanju i o Allahu govorite samo istinu! Mesija, Isus, Marijin sin, samo je Božji poslanik, i stvoren je rečju Njegovom, koju je Mariji dostavio, i život mu dao; zato verujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: „Trojica su!“ Prestanite, bolje vam je! Zaista je jedini bog samo Allah, Uzvišen neka je On, zar da ima dete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je svima dovoljan zaštitnik. Mesija se neće ustegnuti da prizna da je Allahov sluga, pa ni anđeli, Njemu bliski. A one koji se budu ustezali da samo Njega obožavaju, i one koji se budu oholili, Allah će da sakupi pred Sobom...“ K. 4:171-172 Sale

„I kada anđeli rekoše: „Marija, Allah te raduje sinom koji je rečju Njegovom stvoren, čije je ime Mesija Isus, Marijin sin, ugledan i na ovom i na Budućem svetu i jedan od Allahu bliskih!“ S. 3:45 Sale – up. K. 3:39

Obratite pažnju kako sledeći prevod prenosi ovaj poslednji tekst:

Kuran ovde samo odjekuje ponešto od onoga što nadahnuto Sveto pismo Božje uči o Hristu.

Na primer, Sveto pismo kaže da je Hristos naš apostol, poslat od Oca

„Zato, braćo sveta, zajedničari zvanja nebeskoga, poznajte Poslanika i Prvosveštenika vjere naše koju ispovjedamo, Isusa Hrista,“ Jevrejima 3:1

„Kao što ti mene posla u svijet, i ja njih poslah u svijet.“ Jovan 17:18

„A Isus im reče opet: Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas.“ Jovan 20:21

Hristos je takođe večna Reč kroz koju je Otac stvorio sve:

„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog. On bješe u početku u Boga. Sve kroz njega postade, i bez njega ništa ne postade što je postalo. U njemu bješe život, i život bješe svjetlost ljudima.“… „Bješe svjetlost istinita koja obasjava svakoga čovjeka koji dolazi na svijet. U svijetu bješe, i svijet kroz njega postade, i svijet ga ne pozna.“… „I Logos postade tijelo i nastani se među nama, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine.“ Jovan 1:1-4, 9-10, 14

„Štobješe od početka, što smo čuli, što smo vidjeli očima svojima, što sagledasmo i ruke naše opipaše, o Logosu (Riječi) života: I Život se javi, i vidjeli smo, i svjedočimo, i objavljujemo vam Život vječni, koji bješe u Oca i javi se nama; Što smo vidjeli i čuli objavljujemo vama da i vi s nama imate zajednicu, a naša zajednica je sa Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom.“ 1. Jovanova 1:1-3

„I obučen je u haljinu crvenu od krvi, i Ime se njegovo zove: Logos (Riječ) Božiji.“ Otkrivenje 19:13

Hristos se čak naziva i duhom koji oživljava:

„Tako je i napisano: Prvi čovjek Adam postade duša živa, a posljednji Adam duh koji oživljuje.“ 1. Korinćanima 15:45

Naposletku, Sveto pismo kaže da se Hristos dobrovoljno ponizio da bi postao sluga Božji:

„Jer Sin Čovječiji nije došao da mu služe nego da služi, i da dade život svoj u otkup za mnoge.“ Marko 10:45 – up. Matej 20:28

„Jer ko je veći, koji sjedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sjedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.“ Luka 22:27 – up. Jovan 13:3-17

„Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu, Koji budući u obličju Božijem, nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom, Nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovjetan ljudima, i izgledom se nađe kao čovjek; Unizio je sebe i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu,“ Filipljanima 2:5-8

Dakle, u K. 3:45 i 4:171 nema ničega o Isusu čemu bi hrišćanin prigovorio.

Kada su hrišćani uspešno zapušili usta Muhamedu, koristeći njegove sopstvene reči protiv njega da bi dokazali božanstvo Hrista, Muhamed je morao da pronađe izlaz iz dileme koju je sam sebi stvorio.

Muhamed je uspeo da smisli odgovor: ti odlomci koji Isusa nazivaju Rečju i Duhom Božjim nejasni su, pa se stoga na njih ne treba usredsređivati!

U svom tumačenju K. 3:7 Ibn Kesir pominje da se ovaj tekst obraća hrišćanima koji su koristili Kuran da dokažu da je Isus božanski:

<„Oni u čijim je srcima izopačenost“> znači: oni koji su zavedeni i koji skreću sa istine na neistinu…

<„Oni u čijim je srcima izopačenost slede one koje nisu sasvim jasne“> znači: oni se pozivaju na mutašabih, jer mogu da izmene njegova značenja tako da se poklope sa njihovim pogrešnim tumačenjem, budući da izrazi mutašabihata obuhvataju tako široko polje značenja. Što se tiče muhkam ajeta, oni se ne mogu izmeniti jer su jasni i stoga predstavljaju nedvosmislen dokaz protiv zavedenih ljudi. Zato je Alah rekao…

<„u težnji za smutnjom“> znači: oni nastoje da zavedu svoje sledbenike praveći se da svoju novotariju dokazuju oslanjajući se na Kuran – na njegov mutašabih – ali to je dokaz protiv njih, a ne za njih. Hrišćani, na primer, mogu tvrditi [da je `Isa božanski zato što] Kuran kaže da je on Ruhullah i Njegova Reč, koju je dao Mariji, dok pritom zanemaruju Alahove izjave…

<„On je bio samo sluga kojeg smo Mi obasuli blagodatima i učinili ga primerom Izrailjevim sinovima.“> [43:59], i…

<„Primer Isusov zaista je kod Allaha isti kao i primer Adamov: od prašine ga je stvorio, a zatim mu rekao: „Budi!“ I on bi!“> [3:59].

Postoje i drugi ajeti koji jasno tvrde da je `Isa samo jedno od Alahovih stvorenja i da je sluga i poslanik Alahov, među ostalim poslanicima. (Tafsir Ibn Kesir; podebljanje i podvlačenje naši)

Iz ovih navoda je očigledno da je jedini razlog zbog kojeg je Muhamed tvrdio da Kuran sadrži nejasne odlomke, čije značenje zna samo Alah, taj što su hrišćani koristili njegove sopstvene reči protiv njega, pokazujući kako je sam sebi protivrečio u vezi sa Isusom. Stoga mu je bio potreban izlaz iz nereda koji je sam stvorio. Pre toga se Muhamed neprestano hvalio time koliko su stihovi njegove knjige jasni i potpuno razrađeni.

[Napomena: Ovo nije jedini put da su ljudi upotrebili Muhamedove sopstvene reči protiv njega i time mu naneli veliku neprijatnost. Bilo je i drugih prilika kada je Muhamed bio primoran da smisli stihove ili argument kako bi popravio štetu koju je sam načinio izjavama iznetim u Kuranu. Evo jednog primera:*; *; *; *.

Još jedan bi bio K. 9:31, tekst koji ćemo ispitati u sledećem delu našeg pobijanja.]

Treće, Zavadi unapred pretpostavlja ono što tek treba da dokaže, jer polazi od toga da su tekstovi koji govore o verovanjima hrišćana deo nejasnih odlomaka Kurana. Međutim, Kuran o tim stihovima ne tvrdi to, nego zapravo tvrdi upravo suprotno.

Kuran kaže da Jevrejima i hrišćanima jasno objašnjava i razjašnjava stvari oko kojih se razilaze i spore, kao i da iznosi na svetlo ono što su sakrili od drugih:

„I od onih koji govore: „Mi smo hrišćani.“ Mi smo zavet prihvatili, ali su i oni zapostavili deo onoga čime su bili opominjani, zato smo među njima ubacili neprijateljstvo i mržnju do Sudnjeg dana; a Allah će sigurno da ih obavesti o onome što su radili. O vi kojima je data Knjiga, došao vam je Naš Poslanik da vam ukaže na mnogo šta što vi iz Knjige krijete, a preko mnogo čega će i da pređe. A od Allaha vam dolazi svetlost i Knjiga jasna. Njome Allah upućuje na puteve spasa one koji nastoje da steknu Njegovo zadovoljstvo i izvodi ih, dozvolom Svojom, iz tmina na svetlo i upućuje ih na pravi put. Nevernici su oni koji govore: „Zaista je Allah Mesija Marijin sin!“ Reci: „Ko može da spreči Allaha da, ako hoće, uništi Mesiju, Marijinog sina, i njegovu majku, i sve one koji su na Zemlji?“ Allahova je vlast na nebesima i na Zemlji i na onome što je između njih; On stvara šta hoće, i Allah nad svime ima moć. Jevreji i hrišćani kažu: „Mi smo deca Allahova i Njegovi miljenici.“ Reci: „Pa zašto vas On kažnjava zbog vaših greha?“ A nije tako! Vi ste kao i ostali ljudi koje On stvara: kome hoće On će da oprosti, a koga hoće On će da podvrgne patnji. Allahova je vlast na nebesima i na Zemlji i na onome što je između njih, i kod Njega je konačno odredište. O vi kojima je data Knjiga, došao vam je Naš Poslanik, nakon što je neko vreme prekinuto slanje poslanika, da vam objasni, da ne biste rekli: „Nije nam dolazio ni onaj koji donosi radosne vesti ni onaj koji upozorava!“ Pa, došao vam je, eto, onaj koji donosi radosne vesti i koji upozorava. A Allah nad svime ima moć.“ S. 5:14-19 Arberry

„Mesija, Marijin sin, samo je poslanik, i pre njega su dolazili i odlazili poslanici, a njegova majka je iskreno srcem verovala; i oboje su hranu jeli. Pogledaj kako im Mi iznosimo jasne dokaze, i pogledaj, zatim, njih kako se odmeću!“ S. 5:75 Pickthall

Navedeni stihovi izričito kažu da je Kuran „objavljen“ da bi Jevrejima i hrišćanima razjasnio izvesne stvari u vezi sa njihovim dragim verovanjima, kao što su božanstvo Hrista i božanstvo Marije. O značenju ovih tekstova imaćemo više da kažemo u drugom delu našeg pobijanja.

„Mi smo i pre tebe samo ljude kao poslanike sa objavom slali; ako za to ne znate, pitajte sledbenike Knjige! Slali smo ih sa jasnim dokazima i knjigama, a tebi objavljujemo Kur'an, da bi objasnio ljudima ono što im se objavljuje, i da bi oni razmislili.“ S. 16:43-44 Shakir

„Kunem se Sobom, Mi smo i pre tebe narodima slali poslanike, ali im je đavo ulepšao njihove postupke, pa im je on sada zaštitnik, i njih sve čeka bolna patnja. Mi ti objavljujemo Knjigu samo da bi im objasnio ono u čemu se razilaze, i da bude uputa i milost vernicima.“ S. 16:63-64 Hilali-Khan

Budući da Kuran kaže da je jedna od njegovih funkcija to da razjasni razlike između Jevreja i hrišćana i da učini jasnim ono što im je objavljeno, to znači da stihovi koji se bave hrišćanskim verovanjima nisu deo nejasnih odlomaka. Naprotiv, to su neki od tekstova čija značenja treba da budu potpuno jasna i koji stoga ne mogu biti otvoreni za više tumačenja.

Uostalom, kada bi ti određeni tekstovi bili nejasni i otvoreni za više značenja, oni hrišćanima ne bi mogli pružiti nikakvo razjašnjenje, već bi im samo izazvali još veću zbunjenost. To bi onda obesmislilo jednu od glavnih funkcija Kurana, koji je navodno „poslat“ da bi stvari učinio jasnim – a ne još zbunjujućim – za Jevreje i hrišćane.

Stigli smo do kraja prvog dela naše analize. Vreme je da pređemo na drugi deo našeg pobijanja.