Alah – ne baš sveznajući

Rat Šabira Alija sa Alahom i njegovim „poslanikom”

Vreme je da uzmemo „brzi dokaz” Šabira Alija koji navodno pobija božanstvo Hrista i da ga okrenemo protiv njegovog sopstvenog boga, kako bismo videli da li Alah prolazi Alijev test za to da bude Bog.

Prisetimo se šta je Šabir Ali izjavio:

„Muslimani me često pitaju kako da svojim hrišćanskim prijateljima brzo pokažu da Isus nije Bog. Pokažite im Marka 13:32, gde se navodi da je Isus rekao o poslednjim vremenima: „A o danu tome ili o času niko ne zna, ni anđeli na nebu, ni Sin, do jedino Otac.“ Hrišćani uglavnom veruju da se ‚Sin’ u tom stihu odnosi na samog Isusa. U tom slučaju, to je njegovo priznanje da postoji nešto što on ne zna, i stoga da on nije sveznajući Bog.” (Brzi dokaz da Isus nije Bog – dr Šabir Ali, 13. januar 2014)

Šabir Ali uzima zdravo za gotovo da je sveznanje neophodan i suštinski atribut koji Bog mora da poseduje, jer inače ne bi bio Bog.

Istiniti Bog Svetog pisma savršeno zna sve stvari

Što se tiče istinitog Boga otkrivenog u Ličnosti Gospoda Isusa Hrista, Sveto pismo je sasvim jasno da je on Biće koje poseduje savršeno znanje i čije razumevanje nema granica, budući da je beskonačno:

„Počeću izdaleka besjedu svoju, i pokazaću da je Tvorac moj pravedan. Doista, neće biti lažne riječi moje, kod tebe je koji pravo misli. Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje, silan je snagom srčanom.“ Jov 36:3-5

„Znaš li kako vise oblaci? Znaš li čudesa onoga koji je savršen u svakom znanju?“ Jov 37:16

„Izbraja mnoštvo zvijezda, i sve ih zove imenom. Velik je Gospod naš i velika je krjepost njegova, i razumu njegovu nema mjere.“ Psalam 147:4-5

Kao takav, Bog Svetog pisma zna sve stvari i poznaje svakoga:

„A kada bješe u Jerusalimu o prazniku Pashe, mnogi vjerovaše u ime njegovo videći znake njegove koje činjaše. A sam Isus ne povjeravaše sebe njima, jer ih je on znao sve. I ne trebaše da mu ko svjedoči za čovjeka; jer sam znadijaše šta bješe u čovjeku.“ Jovan 2:23-25

„Rekoše mu učenici njegovi: Eto sad otvoreno govoriš, i priču nikakvu ne govoriš. Sada znamo da sve znaš, i ne treba da te ko pita. Po tome vjerujemo da ti od Boga iziđe. Isus im odgovori: Sada li vjerujete?“ Jovan 16:29-31

„Reče mu treći put: Simone Jonin, voliš li me? Petar se ožalosti što mu reče treći put: voliš li me? I reče mu: Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te volim. Reče mu Isus: Napasaj ovce moje.“ Jovan 21:17

„Jer ako nas osuđuje srce, Bog je veći od srca našeg i zna sve.“ 1. Jovanova 3:20

I zato što zna sve stvari, istiniti Bog je u stanju da objavi kraj od samog početka, tj. Jahve je u stanju da unapred najavi ono što će se dogoditi:

„Pamtite to, i pokažite se da ste ljudi, uzmite na um, prestupnici! Pamtite što je bilo od starine; jer sam ja Bog, i nema drugoga Boga, i niko nije kao ja, Koji od početka javljam kraj i izdaleka što još nije bilo; koji kažem: Namjera moja stoji i učiniću sve što mi je volja. Zovem s istoka pticu i iz daljne zemlje čovjeka koji će izvršiti što sam naumio. Rekoh i dovešću to, naumih i učiniću.“ Isaija 46:8-11

Jahve takođe zna šta je čoveku potrebno i šta će tražiti čak i pre nego što se pomoli i iznese mu svoje molbe i brige:

„I prije nego poviču, ja ću se odazvati; još će govoriti, a ja ću uslišiti.“ Isaija 65:24

„Ne budite, dakle, slični njima; jer zna Otac vaš šta vam treba prije no što zaištete od njega.“ Matej 6:8

Tako je sasvim jasno da, što se Svetog pisma tiče, istiniti Bog zaista poseduje sveznanje, budući da je Biće koje savršeno zna sve stvari i čije je razumevanje beskonačno.

Alahovo znanje je nesavršeno i vremenom se uvećava

Alah, sa druge strane, ne zna sve, jer Kuran svedoči da on stavlja ljude u određene situacije kako bi otkrio ili saznao stvari koje ranije nije znao. Zapazimo, na primer, šta kažu sledeći odlomci:

„Ako vas rane spopadnu - pa sigurno su takve rane i druge spopale, i te dane pobede Mi naizmenice dajemo ljudima, da bi Allah ukazao na one koji veruju, i odabrao neke od vas koji su životom posvedočili. A Allah ne voli nepravednike. I da bi vernike očistio, a nevernike uništio. Zar mislite da ćete da uđete u Raj, a da Allah ne ukaže na one među vama koji se bore, i na one koji su strpljivi?!“ S. 3:140-142 Shakir

„Ono što vas je zadesilo kada su se dve grupe sukobile, bilo je Allahovom dozvolom, i da bi ukazao na one ko su vernici. I da bi ukazao ko su licemeri. Njima je rečeno: „Dođite, borite se na Allahovom putu, ili se branite!“ A oni su kazali: „Da znamo da će da bude borbe, mi bismo vas sledili.“ Toga dana oni su bili bliži neverovanju nego verovanju. Svojim ustima su govorili ono što nije bilo u njihovim srcima! A Allah najbolje zna što oni kriju.“ S. 3:166-167 Shakir

„Zar mislite da ćete da budete ostavljeni, a da Allah ne ukaže na one među vama koji se bore i koji umesto Allaha i Njegovog Poslanika i vernika nisu uzeli nikoga za prisnog prijatelja?! A Allah u potpunosti zna ono što radite.“ S. 9:16 Shakir

U gorenavedenim odlomcima Alah je prikazan kako iskušava određene pojedince sa jedinim ciljem da o njima nešto sazna, npr. da li zaista imaju veru i da li su spremni da ubijaju i budu ubijeni za njegovu stvar.

U sledećem primeru Alah kaže Mojsiju da blago govori faraonu, budući da to može dovesti do faraonovog pokajanja:

„Idite kod faraona, jer je on, zaista, preterao u nepravdi. I obratite mu se blagim rečima, kako bi razmislio ili se pobojao.““ S. 20:43-44 Hilali-Khan

Dakle, prema jasnom i doslovnom čitanju svih ovih tekstova, Alah je božanstvo koje ne poseduje savršeno znanje, jer ne zna pouzdano kako će se budućnost odvijati.

Zanimljivo je da su, prema muslimanskom učenjaku Mahmudu M. Ajubu, postojali pojedinci koji su koristili odlomke poput K. 3:143 da bi dokazali da Alah ne zna šta će se dogoditi sve dok se to zaista ne dogodi:

„Razija zanimaju teološki problemi koje pokreće izraz ‚da bi Bog znao’. On tvrdi da bi ‚DOSLOVNI SMISAO Božjih reči „da bi Bog znao” sugerisao da je Bog smenjivao [dane] DA BI STEKAO ZNANJE. Očigledno, to je za Boga nemoguće.’ Razi navodi 143. stih, kao i niz drugih stihova u kojima se javlja ovaj ili njemu sličan izraz. On tvrdi da je Hišam b. al-Hakam, poznati učenik šestog imama Džafera al-Sadika, koristio takve stihove da bi dokazao da Bog ne zna događaje dok se oni ne dogode. ‚Odgovor teologa na ovaj argument’, kaže Razi, ‚jeste da su racionalni dokazi konačno utvrdili da se u Božjem znanju nikada ne dešava nikakva promena. Dobro je poznata jezička upotreba u kojoj se ono što je poznato naziva metaforom „znanje”, a ono što podleže moći metaforom „moć”. Stoga svaki kuranski stih čiji doslovni smisao ukazuje na sticanje znanja [od strane Boga] zapravo označava nastanak nečega poznatog.’

„Razi zatim iznosi nekoliko mogućih tumačenja tog izraza. ‚Prvo, da bi se iskrenost razlikovala od licemerja, a čovek vere od onoga koji veru odbacuje. Drugo, da bi znali Božji prijatelji (awliya’), premda on to znanje pripisuje sebi kako bi ih uzvisio. Treće, da bi Bog sudio u skladu sa tom razlikom, ali takav sud ne može da se desi bez znanja. Konačno, da bi Bog znao da se to [tj. vera i strpljenje] zaista dogodilo od njih, iako je znao da će se dogoditi. To je zato što se nagrada mora dati za nešto što zaista jeste, a ne za nešto za šta se zna da će se dogoditi u budućnosti.’ Čini se da Razi daje prednost prvom od ovih tumačenja (Razi, IX, str. 14-18).” (Ajub, The Qur'an and Its Interpreters, Volume II, The House of Imran [State University of New York Press, Albany, 1992], str. 330; podebljanje, verzal i podvlačenje su naši)

Ovde imamo učenika šestog šiitskog imama Džafera al-Sadika po imenu Hišam b. al-Hakam, koji je koristio upravo iste tekstove koje sam ja izneo da bi dokazao da Alah ne zna sve!

Postojao je još jedan muslimanski komentator kojeg su uznemiravale izjave poput one iz K. 3:140, naime Tabarsi. Ajub piše da se

„Tabarsi posebno bavi teološkim implikacijama izraza ‚da bi Bog znao’…

„Tabarsi nudi niz objašnjenja Božjeg znanja onako kako je opisano u ovom stihu, a sva su usmerena na potvrđivanje Božjeg apsolutnog i večnog sveznanja. ‚Da bi Bog znao one koji zaista imaju veru’ znači ‚da bi ih znao kao one koji se svojom verom razlikuju od svih ostalih’. Otuda reči ‚da bi znao’ ne znače biti obavešten, jer smisao nije da ih on ne zna kao predmete znanja same po sebi, već da ih zna kao one koje odlikuje vera. One takođe mogu značiti ‚da bi Bog znao one koji imaju veru’ kroz ispoljavanje njihove postojanosti u borbi protiv neprijatelja. ‚To jest, Bog bi postupao prema njima kao onaj ko zna da su u takvom stanju, iako ih zna pre ispoljavanja njihove vere isto kao i posle toga. On zna, pre nego što su ispoljili svoju veru, da će to učiniti. Kada su svoju veru zaista ispoljili, znao ih je kao takve; otuda se promena ne dešava u onome koji zna, već u onome što je poznato.’ Te reči takođe mogu značiti ‚da bi znali Božji prijatelji’, premda je Bog to znanje pripisao sebi kako bi ih počastvovao. Moguće je i da znače ‚da bi se pokazali i postali poznati strpljenje onih koji će biti strpljivi, strah onih koji su kukavice i vera vernih’. Mogu značiti i ‚da bi se ispoljili iskrenost i licemerje ljudi’ (Tabarsi, IV, str. 208-210).” (Isto, str. 331, 332)

Problem sa prethodnim objašnjenjima jeste u tome što, za razliku od Svetog pisma, Kuran zaista sadrži jasne primere da Alah ne zna sve stvari. To znači da ovi stihovi nisu tek antropomorfni opisi muslimanskog božanstva, već jasni dokazi da su autor(i) i/ili priređivač(i) Kurana zaista smatrali da je Alahovo znanje nesavršeno.

Štaviše, kada bi Kuran zaista učio da muslimansko božanstvo zna sve, ar-Razi ne bi imao potrebe da se poziva na racionalne dokaze kako bi utvrdio da se u Alahovom znanju nikada ne dešavaju promene. Jednostavno bi ukazao na konkretne kuranske tekstove koji potvrđuju da je islamski bog sveznajući. Pa ipak, ni to ne bi rešilo problem za muslimane poput Alija, jer bi takvi primeri samo dokazali da Kuran protivreči sam sebi po pitanju Alahovog znanja i razumevanja.

Alijevi problemi su daleko od toga da budu okončani, jer Kuran dodatno pogoršava stvari koristeći određenu reč koja Alaha prikazuje kao nesigurnog i kao onoga koji sumnja u to kako će se budućnost odvijati:

„A kada te sluge Moje za Mene upitaju, Ja sam, sigurno, blizu: odazivam se molbi molitelja kada Me zamoli. Zato, neka se i oni Meni odazovu i neka veruju u Mene, kako bi ispravnim putem krenuli.“ S. 2:186

„I upozoravaj Kur'anom one koji strahuju što će pred svojim Gospodarem da budu sakupljeni, kada osim Njega ni zaštitnika ni zagovornika neće imati, da bi se Allaha bojali.“ S. 6:51

„Reci: „On je u stanju da pošalje protiv vas kaznu iznad vaših glava ili ispod vaših nogu, ili da vas podeli u stranke i učini da iskusite silu jedni drugih. Pogledaj samo kako Mi podrobno izlažemo dokaze i znakove, kako bi ljudi shvatili.““ S. 6:65

„Oni koji se boje Allaha neće za takve račun polagati, ali su dužni opominjati ne bi li se okanili.“ S. 6:69 Khalifa

„I Mi smo ih po Zemlji kao narode raspodelili: bilo je među njima dobrih, a i onih koji to nisu; iskušavali smo ih i u dobru i u zlu, kako bi se ispravnom putu vratili.“ S. 7:168

„Slali smo ih sa jasnim dokazima i knjigama, a tebi objavljujemo Kur'an, da bi objasnio ljudima ono što im se objavljuje, i da bi oni razmislili.“ S. 16:44 Khalifa

„A Mi smo im Reč temeljno dostavili kako bi se opametili i primili pouku.“ S. 28:51

„A nismo im pokazivali nijedan znak a da nije bio veći od prethodnog! I podvrgli smo ih patnji, kako bi se povratili!“ S. 43:48 Khalifa

„Neke gradove oko vas još davno smo uništili, a objasnili smo im bili na razne načine dokaze, ne bi li se pokajali.“ S. 46:27

„Kada bi ovaj Kur'an objavili nekoj planini, ti bi video kako je puna strahopoštovanja i kako bi se raspala od straha pred Allahom. Takve primere navodimo ljudima da bi razmislili.“ S. 59:21

Vidi i sledeće primere: 2:187, 221; 6:154; 7:26, 94, 130, 164, 176; 8:57; 9:12, 122; 14:25; 20:113; 21:31, 58; 23:49; 28:43, 46; 30:41; 32:3, 21; 39:27-28; 43:28; 44:58.

Evo kako jedan leksički izvor definiše reč laallahum:

= Lam-Ajn-Lam = Možda; može biti da; nada se; biti srećan. Koristi se da označi bilo stanje nade bilo stanje straha, bez obzira na to da li se to stanje odnosi na govornika, na sagovornika ili na nekog trećeg; očekivanje. LL, V8, str. 265 (Project Root List; podvlačenje je naše)

Ovo bi trebalo da bude prilično uznemirujuće i za Alija i za muslimane uopšte. Činjenica da samo pismo, za koje veruju da im ga je njihovo božanstvo izdiktiralo reč po reč, koristi arapski izraz koji podrazumeva neznanje i nesigurnost da bi opisalo Alahove želje, znači da su autor(i) i/ili priređivač(i) Kurana smatrali da njihov bog ne poseduje savršeno znanje, zbog čega su ga i prikazali kao nesigurnog u pogledu toga kako će se budućnost odvijati. Prepisivač(i) i/ili sastavljač(i) Kurana su, po svemu sudeći, verovali da Alah zaista raste i menja se u svom znanju i razumevanju tokom vremena, budući da je budućnost za njega u osnovi nepoznata i otvorena. To dalje znači da oni nisu smatrali da Alah određuje budućnost, te da stoga nema potpunu kontrolu nad poslovima svojih stvorenja.

Prema tome, budući da Kuran otvoreno svedoči da je Alahovo znanje manjkavo i nesavršeno, to znači da on ne može biti Bog prema Alijevom sopstvenom argumentu.

Šabir Ali sada ne može takve nesavršenosti pripisati tome da se Alah ovaplotio kao čovek kako bi iskusio istinska ljudska ograničenja, kao što nalazimo u slučaju Gospoda Isusa Hrista, jer on poriče da je njegov bog postao telo ili da bi to ikada postao. On je stoga zaglavljen sa činjenicom da su takvi nedostaci i nesavršenosti sastavni deo Alahove suštinske prirode, pa mu ne preostaje ništa drugo nego da prihvati da Alah ne može biti Bog. Što pre to učini, to bolje po njega.

Svi biblijski navodi uzeti su iz Ovlašćene verzije kralja Džejmsa (AV) Svetog pisma.

Povezani članci