Alahovo kršenje sopstvenih učenja, 1. deo

U ovoj novoj seriji dokumentovaću kako je Alah nedosledno i licemerno božanstvo, ono koje krši sopstvena pravila i postupa protivno svojim vlastitim uputstvima.

Alah naređuje anđelima da obožavaju Adama

Prema Kuranu, Alah je zaista zapovedio svim svojim anđelima da padnu ničice u obožavanju pred Adamom, u znak priznanja činjenice da ga je muslimanski bog stvorio svojim rukama i udahnuo u njega svoj duh:

„A kad smo kazali anđelima: „Poklonite se Adamu!“ Oni svi ničice padoše, osim Sotone koji je to odbio.“ S. 20:116 Rodwell

„Kada je anđelima tvoj Gospodar rekao: „Stvoriću čoveka od gline, pa kad mu upotpunim oblik i u njega udahnem život, vi mu se poklonite!” Anđeli su se, svi do poslednjeg, zajedno poklonili, osim Sotone - on se uzoholio i postao nevernik. „O Sotona!“ Reče Allah, „šta te navelo da se ne pokloniš onome koga sam Ja Svojim dvema rukama stvorio? Jesi li se uzoholio ili misliš da si uzvišen?““ S. 38:71-75 Sale – upor. Q. 2:34; 7:11-12; 17:61; 18:50

Ovde Adam prima potpuno isto obožavanje koje bi, prema Kuranu, trebalo da prima jedino islamsko božanstvo:

„A kad im se kaže: „Ničice padnite Svemilosnom!“ Oni pitaju: „A ko je Svemilosni? Zar da ničice padamo samo zato što nam ti naređuješ?“ I to im poveća još veću odbojnost.“ S. 25:60 Hilali-Khan

„Čarobnjaci onda ničice padoše i rekoše:“Mi verujemo u Gospodara svetova. Mojsijevog i Aronovog Gospodara.““ S. 26:46-48 Sale – upor. 7:120-122

„Među Njegovim znacima su noć i dan, i Sunce i Mesec. Ne klanjajte se ni Suncu ni Mesecu, već se jedino klanjajte Allahu, Koji ih je stvorio, ako želite da samo Njega obožavate.“ S. 41:37 Sale

Sledeći tekst je veoma poučan:

„O vernici, klanjajte se i ničice padajte i svoga Gospodara obožavajte, i radite dobra dela da biste postigli ono što želite.“ S. 22:77 Hilali-Khan

Primetite kako je padanje ničice (sujud) neposredno povezano sa obožavanjem (ibadah), što je upravo razlog zbog kojeg je Muhamed izričito zabranio bilo kome da pada ničice pred nekim drugim osim pred Alahom:

211400: Nije dozvoljeno padati ničice ni pred kim osim pred Alahom, čak ni u znak uzdizanja i ukazivanja poštovanja

Postoji li hadis u kojem se kaže da je neki čovek pao ničice pred Prorokom i da mu je Prorok rekao da to ne čini?

Datum objavljivanja: 13. 7. 2016.

Neka je hvala Alahu

Prorokovi drugovi su ga poštovali i uzdizali, kao i njegov sunet. U ranim danima islama, kada su neki od njih videli da ljudi Knjige padaju ničice pred svojim episkopima i patrijarsima, pomislili su da Prorok to više zaslužuje, iz poštovanja i uzdizanja prema njemu. Ali Prorok im je zabranio da padaju ničice pred njim.

Ibn Madža (1853) i al-Bejheki (14711) prenose da je Abdulah ibn Ebi Evfa rekao: Kada je Muaz ibn Džebel došao iz Sirije, pao je ničice pred Prorokom (neka su Alahovi blagoslovi i mir na njega), koji reče: „Šta je ovo, Muaze?” On reče: Otišao sam u Siriju i video ih kako padaju ničice pred svojim arhiepiskopima i patrijarsima, pa sam poželeo da to učinim za tebe. Alahov Poslanik reče: „Ne čini to. Kada bih ikome naredio da padne ničice pred nekim drugim osim pred Alahom, naredio bih ženama da padaju ničice pred svojim muževima. Tako mi Onoga u čijoj je ruci Muhamedova duša, nijedna žena ne može ispuniti svoju dužnost prema Alahu dok ne ispuni svoju dužnost prema svome mužu. Ako je zatraži (radi intimnosti) čak i kada je na samaru svoje kamile, ona ne treba da odbije.”

Ovu verziju prenosi Ibn Madža, a al-Albani ju je ocenio kao sahih u delu Sahih Ibn Madže.

Ebu Davud (2140) i al-Hakim (2763) prenose da je Kajs ibn Sad (neka je Alah zadovoljan njime) rekao: Otišao sam u al-Hiru i video ih kako padaju ničice pred jednim svojim velikašem (tj. hrabrim vitezom koji je bio istaknut među njima). Pomislio sam: Alahov Poslanik više zaslužuje da ljudi padaju ničice pred njim. Pa sam došao Alahovom Poslaniku i rekao: Otišao sam u al-Hiru i video ih kako padaju ničice pred jednim svojim velikašem, a ti si Alahov Poslanik i više zaslužuješ da ljudi padaju ničice pred tobom. On reče: „Ne čini to. Kada bih ikome naredio da padne ničice pred nekim, naredio bih ženama da padaju ničice pred svojim muževima, zbog prava koja im je Alah dao nad njima.”

al-Hakim ju je ocenio kao sahih, a ad-Dahabi se s njim složio. Takođe ju je kao sahih ocenio al-Albani u delu Sahih Ebi Davuda.

Ibn Hiban (4162) prenosi od Ebu Hurejre da je Alahov Poslanik ušao u jedan od vrtova ensarija, gde je video dve nemirne kamile. Alahov Poslanik im se približio, a one klekoše i položiše vratove na zemlju. Oni koji su bili s njim rekoše: One su pale ničice pred njim. Alahov Poslanik reče: „Nikome ne priliči da pada ničice pred nekim drugim. Kada bi ikome priličilo da pada ničice pred nekim drugim, naredio bih ženi da padne ničice pred svojim mužem, zbog velikih prava koja mu je Alah dao nad njom.”

al-Albani ju je ocenio kao hasen u delu Irva’ al-Galil (7/54)

Tako im je Prorok objasnio da padanje ničice treba da bude SAMO pred Alahom, i da se uzdizanje ljudi i ukazivanje poštovanja njima ne sme činiti padanjem ničice pred njima.

Šejh Ibn Baz je rekao:

Padanje ničice pripada JEDINO Alahu, a Muhamedov zakon je najsavršeniji i najpotpuniji od svih zakona, prema kojem nije dozvoljeno padati ničice pred bilo kim ili bilo čim OSIM PRED ALAHOM, ni u znak pozdrava ni radi obožavanja. Što se tiče obožavanja, ono se ne sme upućivati nikome osim Alahu jedinome, prema svim zakonima i učenjima, ali se u prošlosti padanje ničice koristilo kao pozdrav i radi ukazivanja poštovanja ljudima, kao što su činili Jusufovi roditelji i braća, i kao što su anđeli učinili Adamu. To je bilo u znak pozdrava i poštovanja, a ne radi obožavanja. Ali prema Muhamedovom zakonu, Alah, neka je slavljen i uzvišen, to je zabranio i učinio je padanje ničice JEDINO za Alaha, neka je slavljen i uzvišen; nije dozvoljeno padati ničice ni pred kim drugim, ni pred prorocima ni pred drugima, do te mere da je Muhamed zabranio bilo kome da pada ničice pred njim i izjavio je da padanje ničice pripada JEDINO Alahu, neka je slavljen i uzvišen.

Kraj citata iz Fetava Nur ala ad-Darb (4/112-113)

Za više informacija o pitanju padanja ničice pred bilo kim ili bilo čim osim pred Alahom, pogledajte odgovor na pitanje br. 229780

A Alah najbolje zna. (Šejh Muhamed Salih al-Munedžid, Islam Question and Answer; podebljanje, podvlačenje i naglašavanje velikim slovima su naši)

Dovoljno je reći da muslimani nisu bili nesvesni problema koji ovi tekstovi predstavljaju za ponovljeno insistiranje Kurana na tome da je Alah jedino biće dostojno takvog obožavanja. Kao što objašnjava sledeći hrišćanski autor:

„Priča, kao celina, sadrži jedan težak problem. Zašto je Bog naredio svim svojim anđelima da padnu ničice pred bićem koje je po prirodi niže od njih? Način padanja ničice rezervisan je za obožavanje Boga. Nije, dakle, bilo prikladno upotrebiti ga za iskazivanje poštovanja stvorenjima, uključujući i Adama. Uviđajući problem sadržan u upotrebi izraza ‘Sadžda’ (padanje ničice) u odlomku o kojem je reč, Dželaludin je izneo sledeće zapažanje:

Izvorna reč u pravom smislu znači pasti ničice tako da čelo dodirne zemlju, što je najponizniji položaj obožavanja i strogo pripada samo Bogu; ali se ponekad koristi da izrazi građansko poštovanje ili počast koja se može ukazati stvorenjima. (W. T. Wherry, A Comprehensive Commentary on the Quran, Tom I, str. 301)

„Uprkos Dželaludinovoj apologiji, strogo govoreći, ‘Sadžda’ (padanje ničice) pripada samo Bogu. Zbog toga komentator nije iz Kurana adekvatno potkrepio izuzetak koji je načinio od tog pravila. ‘Vehabije’, koji sebe smatraju strogim muslimanima i istinskim monoteistima, zabranjuju obožavanje bilo kog stvorenja. Prema njima, jedino Bog zaslužuje da bude obožavan. Oni ne bi dozvolili ‘Sadždu’ pred građanskom vlašću – onu vrstu padanja ničice koja je namenjena molitvama Bogu…. Štaviše, istina je da je, strogo govoreći, padanje ničice pred bilo kojim bićem osim Boga praksa protivna monoteizmu i duhu Kurana, kao što bi vehabije rekle.” (Abdiyah Abdul-Haqq, Sharing Your Faith with a Muslim [Bethany House Publishers, Minneapolis, MN 1980], str. 78; podebljanje je naše)

Dakle, ako je padanje ničice religijski čin rezervisan za obožavanje jedino Alaha, onda je to moralo biti tako oduvek, od samog početka.

Međutim, ako muslimani tvrde da je na početku bilo dozvoljeno (kao što pokušava da tvrdi sajt „Islam and Question” koji smo gore citirali), onda moraju objasniti zašto je Alah to kasnije zabranio kada je prvobitno dozvolio – zapravo, u slučaju Adama i anđela čak neposredno i izričito zapovedio – svojim stvorenjima da ukažu takvo poštovanje nekome drugom osim njemu? Zašto je Alah tek u nekom kasnijem trenutku odlučio da ograniči takve činove, i to upravo u vreme Muhameda?

Da li muslimani zaista žele da poverujemo da ono što je u kasnijem trenutku svrstano u čin shirk-a ranije nije smatrano shirk-om? Šta se promenilo – definicija shirk-a ili priroda obožavanja? Možda oboje?

Uostalom, ako je klanjanje nekome osim Alahu bilo dopušteno na početku, onda muslimani ne mogu tvrditi da je to čin koji se sme upućivati jedino njihovom bogu, jer da jeste, takav religijski čin bi od samog početka uvek bio ograničen na Boga.

Naposletku, nema smisla tvrditi da je padanje ničice pred stvorenjima prvobitno bilo dopušteno, budući da ne govorimo o obrednim zakonima kao što je pranje, pa čak ni o propisima o hrani, koji se mogu menjati kako vreme prolazi. Reč je o samoj prirodi obožavanja. A obožavanje je jedan od onih vidova teologije koji ostaje dosledan i na koji ne utiču ni vreme ni kultura.

Činjenica je da priča o Adamu pretvara Alaha u mushrik-a koji je zapravo zapovedio svojim stvorenjima da počine shirk u svom obožavanju.

Josif i Muhamed – Alahovi sudruzi u obožavanju

Ovo nije jedini problem s kojim se Alah suočava, budući da islamski izvori pokazuju da je muslimansko božanstvo otišlo tako daleko da je učinilo da i živa i neživa bića obožavaju Josifa,

„Kad Josif reče svome ocu: „O moj oče, sanjao sam jedanaest zvezda, i Sunce i Mesec, i u snu sam ih video kako mi se pokloniše.““… „I on svoje roditelje postavi na presto i svi mu se pokloniše, pa on reče: „O moj oče, ovo je ostvarenje mog nekadašnjeg sna. Moj Gospodar ga je učinio istinitim.“… S. 12:4, 100 Al-Muntakhab

I Muhameda:

Al-Tirmizi, hadis – 963

Prenosi Aiša

Jednom prilikom, dok je Alahov Poslanik bio s nekolicinom muhadžira i ensarija, došla je kamila i pala ničice pred njim. Nato njegovi drugovi rekoše: „Alahov Poslaniče, zveri i drveće padaju ničice pred tobom, a mi na to imamo najveće pravo.” On odgovori: „Obožavajte svoga Gospoda i poštujte svoga brata. Kada bih ikome naredio da padne ničice pred drugim, naredio bih ženi da padne ničice pred svojim mužem. Kada bi joj on naredio da prenosi kamenje sa žute planine na crnu, ili sa crne planine na belu, njena bi dužnost bila da to učini.” Prenosi Ahmed. (ALIM Online Version)

Zapanjujuće je to što su upravo oni objekti koji su prikazani kako obožavaju Josifa i Muhameda potpuno isti oni za koje Kuran kaže da obožavaju Alaha!

„Zar oni ne vide da sve ono što je Allah stvorio sad desno, sad levo, pruža svoje senke klanjajući se Allahu i da je sve to pokorno? Allahu se klanja sve živo na nebesima i na Zemlji, i anđeli, a oni se ne ohole,“ S. 16:48-49 Arberry

„Zar ne znaš da se i oni na nebesima i oni na Zemlji Allahu klanjaju, a i Sunce, i Mesec, i zvezde, i planine, i drveće, i životinje, i mnogi ljudi, a mnogi kaznu zaslužuju. A koga Allah ponizi, niko ga ne može poštovanim učiniti; Allah, zaista, radi šta hoće.“ S. 22:18 Farook Malik

Opet se čovek mora zapitati zašto bi Muhamedov bog naredio svom stvorenju da iskaže istu vrstu poštovanja i pokornosti pukim ljudskim bićima kada je to u neposrednom sukobu sa islamskim učenjem da sve i svako treba da obožava jedino Alaha, npr. Tauhid al-Uluhiyyah/Ibadah?

Prepustićemo muslimanima da razmrse ovaj svoj nered.

S tim u vezi, molimo vas da pređete na drugi deo naše serije.