Alahove mnoge oči i ruke

Kuran i sunitska tradicija prikazuju islamsko božanstvo kao veoma grotesknog hibrida koji poseduje neku vrstu složenog tela, sastavljenog od najmanje tri oka, tri ruke, prstiju, stopala, cevanice, polnih žlezda i lica.

U ovom tekstu istaknuću stihove koji govore o Alahovim mnogim očima i rukama.

„i saznaćete, zaista, kome će da dođe kazna koja će da ga ponizi i koga će da snađe večna patnja.“ S. 11:39 Pickthall

„Gradi lađu pod očima Našim i prema nadahnuću Našem, pa kad zapoved Naša dođe i voda ispod peći na površinu zemlje izbije, ti u nju ukrcaj od svake vrste životinje po par, mužjaka i ženku, i čeljad svoju, ali ne one o kojima je već sud donesen, i ne obraćaj Mi se za nevernike, jer će, zaista, biti potopljeni.“ S. 23:27 Pickthall

„A ti strpljivo čekaj presudu svoga Gospodara, jer ti si pred Našim očima; i veličaj i hvali svoga Gospodara kad ustaješ,“ S. 52:48 Hilali-Khan

Arapska reč za oči, ayun, odnosi se na tri ili više.

U sledećem stihu Alah govori o tome kako je upotrebio svoje dve ruke da stvori Adama:

„šta te navelo da se ne pokloniš onome koga sam Ja Svojim dvema rukama stvorio? Jesi li se uzoholio ili misliš da si uzvišen?“ S. 38:75 Hilali-Khan

Ipak, na drugom mestu se za Alaha kaže da ima najmanje tri ruke, a ne samo dve!

„Kako oni ne vide da Mi samo zbog njih stoku stvaramo i da oni njome raspolažu kao vlasnici.“ S. 36:71 Hilali-Khan

Ovde je arapski izraz za ruke, aydi, imenica u nominativu množine ženskog roda. Doslovno tumačenje tog izraza znači da muslimansko božanstvo ima najmanje tri ruke, ako ne i više.

Svesni problema s takvim prikazom, pojedini muslimanski učenjaci odbacuju stav da ove osobine treba tumačiti doslovno. Oni zauzimaju stanovište da su to metaforički izrazi koji se odnose na Alahovu moć, vlast, svesnost, znanje itd.

Ti isti učenjaci kore i ismevaju one muslimane koji se drže doslovnog tumačenja i tvrde da su to stvarne osobine Alaha, iako nisu nalik ničemu u stvorenom svetu.

Jedan takav čuveni autoritet koji se zalagao za to da se ovi prikazi uzmu doslovno bio je Ibn Tejmija. To je navelo drugog muslimanskog učenjaka da ukaže na činjenicu da takvo stanovište na kraju prikazuje Alaha kao prilično odvratno ružno biće:

Kažemo mu: Šta kažeš o pominjanju „više očiju“ (a‘yun), pominjanju „boka“ (janb), pominjanju jedne „cevanice“ (saq) i pominjanju „više ruku“ (aydi)? Ako to shvatimo doslovno, onda moramo potvrditi biće koje ima jedno lice sa mnogo očiju, jednu stranu, mnogo ruku i jednu cevanicu! Koje biće na zemlji može biti ružnije od toga? A ako sebi dopuštaš slobodu da ovo tumačiš kao dvojinu, a ono kao jedninu, zašto to onda ne pominje Alah, niti Prorok, niti selef ove zajednice? (Ibn Jahbal Al-Kilabi, The Refutation of Him (Ibn Taymiyya) who Attributes Direction to Allah (al-Raddu ‘ala Man Qala bil-Jiha), uvod šejha Vehbija Sulejmana Gavdžija, prevod i beleške Gibril Fouad Haddad [Aqsa Publications, Birmingham UK 2008: http://www.aqsapublications.com], sedmo poglavlje: The Absurdity of His Literalism, str. 221–223; podebljanje moje)

Ibn Jahbal Al-Kilabi bio je potpuno u pravu, jer šta bi moglo biti ružnije od otelovljenog boga sačinjenog od lica sa tri oka i tela koje čine tri ruke, jedno stopalo/cevanica, polne žlezde itd.?

Takvo božanstvo bilo bi odvratno groteskno čudovište, pored kojeg Frankenštajn izgleda kao maneken.

Dodatna literatura

Alah: konačna, ograničena, vremenita otelovljena duša (https://www.samshmnthelogy.net/post/allah-a-finite-limited-temporal-embodied-soul)

ALAH TOLIKO VOLI UMMET DA USTUPA SVOJE STOPALO!

(https://www.samshmnthelogy.net/post/allah-so-loves-the-umma-that-he-gives-up-his-foot)