Alah – tvorac svih stvari?

Ponovni osvrt na iracionalnost islamske teologije

Kuran više puta tvrdi da je Alah seo na svoj presto pošto je stvorio nebesa i zemlju i sve što je između njih:

„Zaista je vaš Gospodar Allah Koji je nebesa i Zemlju u šest dana stvorio, a zatim se nad Prestoljem uzvisio. On tamom noći dan prekriva i ona ga u stopu prati, a Sunce i Mesec i zvezde pokoravaju se Njegovoj naredbi. Samo On raspolaže stvaranjem i odlučivanjem! Uzvišen neka je Allah, Gospodar svetova!“ S. 7:54

„Vaš Gospodar je Allah, Koji je stvorio nebesa i Zemlju za šest dana a onda se uzvisio nad Prestolom, On sve određuje. Niko neće moći da se zauzima ni za koga bez Njegovog dopuštenja. To je Allah, vaš Gospodar, pa samo Njega obožavajte! I zašto pouku ne primite?“ S. 10:3

„Allah je nebesa, vidite ih, podigao bez stubova, i onda se uzvisio nad Prestoljem“… S. 13:2

„Onaj Koji je stvorio nebesa i Zemlju i ono što je među njima u šest vremenskih razdoblja, a onda se uzvisio nad Prestoljem. On je Svemilosni, i upitaj o Njemu onoga koji dobro zna.“ S. 25:59

„Allah je nebesa i Zemlju i ono što je između njih u šest vremenskih razdoblja stvorio, a onda se iznad Prestolja uzvisio. Vi, osim Njega, ni zaštitnika ni posrednika nemate, pa zašto se ne urazumite?“ S. 32:4

„On je stvorio i nebesa i Zemlju za šest dana, a zatim se uzvisio nad svojim Prestolom; On zna šta ulazi u zemlju i šta izlazi iz nje i šta silazi sa neba i šta se diže prema njemu, On je sa vama gde god bili, i sve što radite Allah vidi.“ S. 57:4

Pojedina islamska predanja navode da je deo uobličavanja sedam nebesa uključivao i stvaranje svega onoga što će ta mesta nastanjivati, poput anđela:

Već smo rekli da vreme nije ništa drugo do časovi noći i dana i da su ti časovi samo prelaženje sunca i meseca preko stepeni nebeske sfere. Budući da je tako, postoji (takođe) i verodostojno predanje od Božjeg Poslanika koje nam je preneo Hanad b. al-Sari, koji je takođe rekao da je ceo hadis pročitao (Ebu Bekru) – Ebu Bekr b. Ajaš – Ebu Sad al-Bakal – Ikrima – Ibn Abas: Jevreji dođoše Poslaniku i upitaše ga o stvaranju nebesa i zemlje. On reče: Bog je stvorio zemlju u nedelju i ponedeljak. Planine i koristi koje one imaju stvorio je u utorak. U sredu je stvorio drveće, vodu, gradove i obrađenu neplodnu zemlju. To su četiri (dana). Nastavio je (navodeći Kuran): „Reci: Zar zaista ne verujete u Onoga koji je zemlju stvorio za dva dana, i postavljate Mu ravne? To je Gospodar svetova. On je nad njom postavio čvrsto usidrene (planine) i blagoslovio je i odredio da ona sadrži onoliko hrane koliko daje, (sve) za četiri dana, jednako za one koji pitaju“ – za one koji pitaju. U četvrtak je stvorio nebo. U petak je stvorio zvezde, sunce, mesec i anđele, sve dok nisu preostala tri časa. U prvom od ta tri časa stvorio je rokove (ljudskog života), ko će živeti i ko će umreti. U drugom je bacio štetu na sve što je čoveku korisno. A u trećem je (stvorio) Adama i nastanio ga u Raju. Zapovedio je Iblisu da se pokloni pred Adamom, a Adama je na kraju tog časa isterao iz Raja. Kada su Jevreji upitali: Šta onda, Muhamede? – on reče: „Zatim je seo pravo na Presto.“ Jevreji rekoše: Bio bi u pravu da si završio, rekoše, sa: Zatim se odmorio. Nato se Poslanik veoma razgnevi, i bi objavljeno: „Stvorili smo nebesa i zemlju i ono što je između njih za šest dana, i umor Nas nije dotakao. Zato budi strpljiv sa onim što govoriš!“ (The History of Al-Tabari – General Introduction and From Creation to the Flood, preveo Franz Rosenthal [State University of New York Press (SUNY), Albany 1989], tom I, str. 188; podebljanje i podvlačenje naši)

I:

Prema Ibn Humajdu – Mitranu – Ebu Sinanu – Ebu Bekru: Jevreji dođoše Poslaniku i rekoše: Muhamede, obavesti nas o stvorenjima koja je Bog stvorio u tih šest dana! Poslanik odgovori: Zemlju je stvorio u nedelju i ponedeljak. Planine je stvorio u utorak. Gradove, hranu, reke, obrađenu i neplodnu zemlju stvorio je u sredu. Nebesa i anđele stvorio je u četvrtak, nastavljajući do poslednja tri časa petka. U prvom od tih časova stvorio je rokove (ljudskog života), u drugom štetu, a u trećem Adama. Jevreji rekoše: Govoriš istinu, ako završiš (iskaz). Poslanik shvati šta im je na umu. Razgnevi se, a Bog objavi: „I umor Nas nije dotakao. Zato budi strpljiv sa onim što govore.“ (Isto, 217; podebljanje naše)

Najzad,

Petak – yawm al-jum’ah – tako se naziva zato što je na taj dan Bog sastavio (j-m-‘) stvaranje nebesa i zemlje i „objavio na svakom nebu njegovu zapovest [K. 41:12]“. Nastavio je: Na svakom nebu stvorio je njegove (posebne) anđele, kao i njegove (posebne) okeane, planine sa gradom, i ono što (čovek) ne zna. Zatim je niža nebesa ukrasio zvezdama i učinio ih ukrasom i stražom protiv satana. Kada je dovršio stvaranje svega što je hteo, seo je pravo na Presto. To je kada kaže: „Stvorio je nebesa i zemlju za šest dana [K. 11:7]“ i: „Njih dvoje behu sabijeni, pa ih Mi rastavismo [K. 21:30]“. (Isto, str. 223; podebljanje i podvlačenje, kao i primedbe u uglastim zagradama, naši)

Na prvi pogled ovi stihovi izgleda ukazuju na to da je Alahov presto postojao pre stvaranja i da je stoga večan. Uostalom, ako je presto već bio tu pre stvaranja nebesa i zemlje i svega što je u njima, onda on ne može biti deo stvorenog.

Štaviše, postoje pokazatelji da Alahov presto nije prosto metafora za Alahovu vladavinu ili suverenost, već stvaran fizički predmet na kome Alah sedi. Na primer, muslimansko pismo govori o vremenu kada će osam anđela nositi presto:

„A kad jednom u rog bude duvnuto, pa Zemlja i brda budu dignuta i od jednog udara zdrobljena, tog dana će Događaj strahoviti da se dogodi, i nebo će da se razdvoji - tada će da bude labavo. I anđeli će na njegovim krajevima da stoje, a Presto tvoga Gospodara će tog dana iznad njih da drže osmorica.“ S. 69:13-17

Takozvana verodostojna predanja takođe pominju Mojsija kako se hvata za jednu od nogu prestola ili se o nju oslanja:

XXVI: Reči Alaha Svemogućeg:

„Odredili smo Musau trideset noći, pa smo ih dopunili sa deset, tako da je određeno vreme njegovog Gospodara bilo ukupno četrdeset noći. Musa reče svome bratu Harunu: 'Budi moj zamenik među mojim narodom. Održavaj red i ne sledi put pokvarenjaka.' A kada Musa dođe u vreme koje smo odredili i kada mu njegov Gospodar progovori, on reče: 'Gospodaru moj, pokaži mi se da Te pogledam!' On reče: 'Nećeš Me videti, ali pogledaj u planinu. Ako ona ostane čvrsta na svome mestu, onda ćeš Me videti.' Ali kada se njegov Gospodar objavi planini, On je sravni sa zemljom, a Musa pade onesvešćen na tlo. Kada se osvestio, reče: 'Slava Tebi! Kajem se Tebi i ja sam prvi od vernika!'“ (7:142-143)

Kaže se „dakka“, što znači potresti nešto. „Fa-dukkatâ“ (69:14) upotrebljeno je za smrvljeno, kada je planine učinio kao jednu stvar, kao što Alah, Silni i Uzvišeni, kaže: „nebesa i zemlja behu (u dvojini) sastavljeni“ (21:30) – i pri tome nije upotrebio ženski množinski oblik. „Ratqan“ znači slepljeno. „Ushribü“ (2:93) jeste obojena, natopljena tkanina.

Ibn Abas je rekao da „anbajast“ (7:160) znači šiknuti, a „wa idh natafnâ'l-jabal“ (7:161) znači podići.

3217. Prenosi se od Ebu Saida da je Poslanik, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, rekao: „Na Dan ustajanja ljudi će se onesvestiti, a ja ću se prvi osvestiti, i eto Musaa kako se drži za jednu od NOGU Prestola. Ne znam da li se osvestio pre mene, ili je bio pošteđen zbog nesvestice na Gori.'“ …

XXXI: Musaova smrt i pomen o njemu nakon toga …

3227. Prenosi se da je Ebu Hurejra rekao: „Jedan musliman i jedan Jevrejin vređali su jedan drugoga. Musliman reče: 'Tako mi Onoga koji je Muhameda izabrao nad svim svetovima', zaklinjući se, a Jevrejin reče: 'Tako mi Onoga koji je Musaa izabrao nad svim svetovima.' Nato musliman podiže ruku i ošamari Jevrejina. Jevrejin ode Poslaniku, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, i ispriča mu o onome što se dogodilo između njega i muslimana. On reče: 'Ne dajite mi prednost nad Musaom. Na Dan ustajanja ljudi će se onesvestiti, a ja ću se prvi osvestiti, i eto Musaa kako se drži za Presto. Ne znam da li će biti među onima koji su se onesvestili pa se osvestili pre mene, ili je bio jedan od onih koje je Alah izuzeo.'“ (Aisha Bewley, The Sahih Collection of al-Bukhari, Poglavlje 64. Knjiga o prorocima; velika slova i podvlačenje naši)

I:

CXXXV: „A kada Musa dođe u vreme koje smo odredili i kada mu njegov Gospodar progovori, on reče: 'Gospodaru moj, pokaži mi se da Te pogledam!' On reče: 'Nećeš Me videti, ali pogledaj u planinu. Ako ona ostane čvrsta na svome mestu, onda ćeš Me videti.' Ali kada se njegov Gospodar objavi planini, On je sravni sa zemljom, a Musa pade onesvešćen na tlo. Kada se osvestio, reče: 'Slava Tebi! Kajem se Tebi i ja sam prvi od vernika!'“ (7:143)

4362. Prenosi se da je Ebu Said al-Hudri rekao: „Poslaniku, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, dođe jedan Jevrejin čije je lice bilo ošamareno i reče: 'O Muhamede, jedan čovek od tvojih drugova iz reda Ensarija ošamario me je!' On reče: 'Pozovite ga.' Pozvaše ga, a on ga upita: 'Zašto si ga ošamario?' Ovaj odgovori: 'Alahov Poslaniče, prolazio sam pored Jevreja i čuo ga kako govori: „Tako mi Onoga koji je Musaa izabrao nad čovečanstvom“, a ja rekoh: „Nad Muhamedom!“, pa me obuze gnev i ošamarih ga.' On reče: 'Ne dajite mi prednost nad prorocima. Ljudi će pasti u nesvest na Dan ustajanja, a ja ću se prvi probuditi, i Musa će se držati za jednu od NOGU Prestola. Neću znati da li se osvestio pre mene ili je bio pošteđen zbog nesvestice na Gori.'“ (Bewley, Poglavlje 68. Knjiga tefsira; velika slova i podvlačenje naši)

Kuran takođe govori o izvesnoj vodenoj masi na kojoj presto počiva:

„On je Taj Koji je stvorio nebesa i Zemlju u šest dana - a Njegov je Presto bio iznad vode“… S. 11:7

To takođe podrazumeva da su te vode nestvorene. Tekst ne kaže da je presto postavljen na vode nakon što su nebesa i zemlja stvoreni, već da je već bio na njima pre nego što je Alah doveo stvorenje u postojanje. Sledeće predanje potkrepljuje takvo tumačenje:

3019. Prenosi se da je Imran ibn Husajn rekao: „Posetio sam Poslanika, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, i sputao svoju kamilu pred vratima. Dođoše neki ljudi iz plemena Benu Temim, a on reče: 'Primite radosnu vest, Benu Temime!' Oni dvaput rekoše: 'Dao si nam radosnu vest, pa nam daj i nešto.' Zatim mu uđoše neki ljudi iz Jemena, a on reče: 'Primite radosnu vest, o narode Jemena, pošto je Benu Temim nisu primili.' Oni rekoše: 'Primamo je, Alahov Poslaniče. Došli smo ti da te pitamo o ovoj stvari.' On reče: 'Bio je Alah i nije bilo ničega osim Njega, a Njegov Presto beše na vodi. On je sve zapisao u Opomeni (Ploči) I stvorio je nebesa i zemlju.' Zatim neko doviknu: 'Otišla ti je kamila, Ibn al-Husajne!' Pođoh za njom i nisam mogao da je vidim od fatamorgane. Alaha mi, voleo bih da sam je ostavio!“ (Aisha Bewley, Sahih al-Bukhari, Poglavlje 63. Knjiga o početku stvaranja)

Muslimanski egzegete i učenjaci se slažu:

A On je Taj koji je stvorio nebesa i zemlju za šest dana, od kojih je prvi bio nedelja, a poslednji petak — a Njegov Presto, pre nego što ih je stvorio, beše na vodi, nošen vetrovima … (Tafsir al-Jalalayn; podebljanje i podvlačenje naši)

I:

Alah je stvorio nebesa i zemlju za šest dana

Alah, Uzvišeni, obaveštava o svojoj moći nad svim stvarima i o tome da je stvorio nebesa i zemlju za šest dana. Pominje da je Njegov Presto bio nad vodom PRE TOGA, kao što je imam Ahmed zabeležio da je `Imran bin Husajn rekao: „Alahov Poslanik je rekao…

<<Primite radosnu vest, o pleme Temim!>> Oni rekoše: `Zaista, doneo si nam radosnu vest i dao si nam.' Zatim on reče…

<<Primite radosnu vest, o narode Jemena!>> Oni rekoše: `Primamo. Zato nas obavesti o početku ove stvari i kako je to bilo.' On reče…

<<Alah beše pre svega i Njegov Presto beše nad vodom. Zatim je u Pomno Čuvanoj Ploči zapisao, pominjući sve.>> Zatim mi dođe jedan čovek i reče: „O `Imrane, tvoja kamila je pobegla sa uzice.“ Izađoh za njom i ne znam šta je rečeno nakon što sam otišao.“ Ovaj hadis je zabeležen u dva Sahiha, al-Buharijevom i Muslimovom, sa različitim formulacijama. U Sahih Muslimu je zabeleženo da je `Abdulah bin `Amr bin al-`As rekao da je Alahov Poslanik rekao…

<<Zaista je Alah odredio količinu opskrbe stvorenja pedeset hiljada godina pre nego što je stvorio nebesa i zemlju, a Njegov Presto beše nad vodom.>>… (Tafsir Ibn Kathir; velika slova i podvlačenje naši)

Jedan drugi komentator ponudio je sledeće objašnjenje:

(A On je Taj koji je stvorio nebesa i zemlju za šest dana) šest dana početka ovoga sveta: svaki dan jednak hiljadu godina, pri čemu je prvi dan nedelja, a poslednji petak (a Njegov Presto) pre stvaranja nebesa i zemlje (beše na vodi), a Alah beše pre Prestola i pre vode … (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs; podebljanje i kurziv naši)

Očigledno je da je ovaj tumač zbunjen, jer kako Alah može prethoditi prestolu i vodi kada su to dvoje već postojali pre nego što je stvaranje nastalo? Zar to ne dokazuje da su i presto i voda suvečni sa Alahom?

Zapravo, pojedina predanja tvrde da je prva stvar koju je Alah stvorio bilo pero:

2155. Abdul-Vahid bin Sulejm je preneo: „Stigoh u Meku i sretoh Ata’ bin Ebi Rabaha. Rekoh mu: 'O Ebu Muhamede! Ljudi iz Basre govore o al-kaderu.' On reče: 'O sine moj! Da li učiš Kuran?' Rekoh: 'Da.' On reče: 'Onda mi prouči Az-Zuhruf.'“ On reče: „I ja proučih: Ha Mim. Tako mi Knjige jasne. Zaista, Mi smo je učinili Kuranom na arapskom, da biste razumeli. I zaista, ona je kod Nas u Majci Knjige, uzvišena i puna mudrosti. Zatim on reče: 'Znaš li šta je Majka Knjige?' Rekoh: 'Alah i Njegov Poslanik znaju bolje.' On reče: 'To je knjiga koju je Alah napisao pre nego što je stvorio nebesa i pre nego što je stvorio zemlju. U njoj piše: Faraon je među stanovnicima Vatre, i u njoj je: Neka propadnu obe ruke Ebu Leheba, i neka propadne on!'“

Ata’ reče: „Sretoh al-Valida, sina Ubade bin al-Samita, druga Alahovog Poslanika, i upitah ga: 'Šta ti je otac savetovao kada je umirao?' On reče: 'Pozvao me je i rekao: „O sine moj! Imaj takvaluk prema Alahu, i znaj da nikada nećeš imati takvaluk prema Alahu dok ne poveruješ u Alaha i dok ne poveruješ u al-kader – sav – i u dobro i u zlo njegovo. Ako umreš na nečem drugom, ući ćeš u Vatru. Zaista sam čuo Alahovog Poslanika kako kaže: 'Zaista, PRVO što je Alah STVORIO bilo je Pero. Pa mu reče: „Piši.“ Ono reče: „Šta da pišem?“ On reče: „Piši al-kader, ono što jeste i ono što će biti, do kraja.“'“'“' (Sahih)

[Ebu Isa je rekao:] Ovaj hadis je garib [ovim putem prenošenja]. [1]

[1] Pojavljuje se ponovo, u skraćenom obliku, pod brojem 3319, i tamo je rekao: „Hasan sahih garib“ (English Translation of Jami‘ At-Tirmidhi, sastavio imam hafiz ‘Eisa Mohammad Ibn ‘Eisa At-Tirmidhi, od hadisa br. 1897 do 2605, preveo Abu Khalil (SAD), hadise priredio i referencirao hafiz Abu Tahir Zubair ‘Ali Za’i, konačna redakcija Islamic Research Section Darussalam [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: novembar 2007], tom 4, poglavlje 17: Značaj verovanja u al-kader, str. 216-217; velika slova i podvlačenje naši)

I:

(i onim što Jasturu.) Ibn `Abas, Mudžahid i Katada svi kažu da to znači „ono što pišu“. Al-Sudi je rekao: „Anđeli i dela slugu koja oni beleže.“ Drugi su rekli: „Naprotiv, ovde se misli na pero koje je Alah naveo da zapiše odredbu kada je zapisao odredbe za sve stvoreno, a to se dogodilo pedeset hiljada godina pre nego što je stvorio nebesa i zemlju.“ Za to navode hadise koji su preneti o Peru. Ibn Ebi Hatim je zabeležio od al-Valida bin `Ubade bin al-Samita da je rekao: „Otac me je pozvao dok je umirao i rekao mi: 'Zaista, čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže…

<<Zaista, PRVO što je Alah STVORIO bilo je Pero, i reče mu: „Piši.“ Pero reče: „Gospodaru moj, šta da pišem?“ On reče: „Piši odredbu i sve što će biti kroz čitavu večnost.“>>'“ Ovaj hadis je imam Ahmed zabeležio kroz različite puteve prenošenja. Zabeležio ga je i al-Tirmizi, iz hadisa Ebu Davuda al-Tajalisija, i on (al-Tirmizi) je o njemu rekao: „Hasan sahih, garib.“ (Tafsir Ibn Kathir, K. 68:1; velika slova i podvlačenje naši)

Kratka napomena. Ponovo smo suočeni sa nizom problema koji su u sukobu sa zdravim rasuđivanjem. Ako je pero zapisalo sve što će se dogoditi pedeset hiljada godina pre stvaranja nebesa i zemlje, kako onda ono može biti stvoreno? Budući da je stvaranje nebesa i zemlje uključivalo stvaranje svakog duhovnog i materijalnog predmeta ili bića koje se u njima nalazi, ništa nije moglo postojati pre tog vremena osim večnih entiteta ili stvarnosti. Jednostavno rečeno, pošto nije bilo ni neba ni zemlje kada je pero bilo „stvoreno“ i knjiga napisana, gde su bili to pero i ta knjiga? Kako je to pero, stvorena stvar, moglo postojati bez ikakvog mesta? To, dakle, sugeriše da su pero i knjiga koju je pero napisalo zapravo večni predmeti, budući da su oboje postojali pre samog stvaranja. Ipak, to je u otvorenoj protivrečnosti sa tvrdnjom da je pero prva stvar koju je Alah stvorio. Štaviše, samo vreme je nastalo tek sa stvaranjem materije. Kako se onda može govoriti o „50.000 godina pre stvaranja“? Ili su pero i knjiga večni, ili je pero stvoreno u trenutku nastanka prve stvorene materije i početka vremena – ali nema nikakvog smisla govoriti o tački u vremenu hiljadama godina ranije. Prava zbrka!

Štaviše, prvo od gore navedenih predanja jasno pokazuje da je Kuran deo te knjige, koja se naziva majkom knjige. Ali, osim teškoće govorenja o vremenskim razdobljima pre nego što je vremena i bilo, ako je ta knjiga napisana pomoću nečega (pera) što je stvoreno, onda je i ta knjiga stvorena, što protivreči učenju o večnosti Kurana.

A onda se javlja i sasvim drugačije pitanje. Čemu Alahu ta knjiga? Zar Alah nije trajno sveznajuć? Alah je očigledno isplanirao sve što treba da se dogodi i zapisao to u toj knjizi. Ali zašto? Zar se Alah boji gubitka pamćenja, pa mu je potrebna knjiga u koju s vremena na vreme može da pogleda šta dalje da radi?

I još jedna misao: islam takođe uči da na našim ramenima postoje anđeli koji zapisuju sve što činimo, naša dobra i naša loša dela.

Čemu to? Ako je Alah sve što će se dogoditi zapisao još pre stvaranja sveta, zašto mu je potrebno da se sve što činimo ponovo zapisuje u drugim knjigama? Zar to već nije zapisano? Ili Alah ne veruje svojoj predodređenosti, pa mora kasnije da upoređuje knjige jednu sa drugom kako bi utvrdio da li je to zaista uspelo?

Bilo kako bilo, naredna predanja preuzeta su od poznatog muslimanskog istoričara i komentatora al-Tabarija:

Prema Haladu b. Aslamu – al-Nadru b. Šumajlu – al-Mas‘udiju – Džami‘u b. Šadadu – Safvanu b. Muhrizu – Ibn Husajnu, jednom od drugova Božjeg Poslanika… Nato Božji Poslanik reče: Bog je postojao kada nije bilo ničega. Njegov Presto beše na vodi, a (sve što će se dogoditi) beše zapisano na spomen-ploči (Ploči) pre nego što je išta (drugo bilo stvoreno). Zatim je Bog stvorio sedam nebesa…

Prema Ebu Kurejbu – Ebu Mu‘aviji – al-A‘mešu – Džami‘u b. Šadadu – Safvanu b. Muhrizu – ‘Imranu b. al-Husajnu… Nato Božji Poslanik reče: Bog beše na Prestolu, On beše pre svega, i zapisao je na Ploči sve što će se dogoditi… (The History of Al-Tabari, tom I, str. 204-205; podvlačenje naše)

Tumačeći ova predanja jedno u svetlu drugog, očigledno je da je Muhamed verovao da je Alah već bio na prestolu kada je stvorio pero i zapovedio mu da zapiše sve što će se dogoditi. Ali zar to ne pokazuje da su presto i njegove vode večni, budući da su ti predmeti već postojali čak i pre nego što je Alah stvorio pero kao prvo od svojih stvorenja?

Međutim, ne slažu se svi islamski izvori da je pero bilo prva stvorena stvar, niti da su presto i njegove vode nestvoreni. Postoje predanja koja kažu da je prva stvar koju je Alah stvorio bio presto, dok je on prebivao u oblaku:

Prema Ibn Vaki‘u i Muhamedu b. Harunu al-Katanu – Hamadu b. Selemi – Ja‘li b. ‘Ati – Vaki‘u b. Hudusu – njegovom stricu Ebu Razinu: Upitah Božjeg Poslanika: Gde je bio naš Gospodar pre nego što je stvorio svoje stvorenje? Poslanik odgovori: Bio je u oblaku (‘ama’) bez vazduha ispod ili iznad njega. Zatim je stvorio svoj Presto na vodi.

Prema al-Musani b. Ibrahimu – al-Hadžadžu – Hamadu – Ja‘li b. ‘Ati – Vaki‘u b. Hudusu – njegovom stricu Ebu Razinu al-‘Akilu: Upitah Božjeg Poslanika: Gde je bio naš Gospodar pre nego što je stvorio nebesa i zemlju? Poslanik odgovori: U oblaku sa vazduhom iznad i ispod njega. Zatim je stvorio svoj Presto na vodi. (Al-Tabari, str. 203-204; podvlačenje naše)

Primetite protivrečnost između ova dva predanja. Prvo kaže da nije bilo vazduha ni iznad ni ispod oblaka u kome je Alah bio, dok drugo kaže da ga je bilo!

Još važnije, ova predanja samo premeštaju problem večnih entiteta. U drugim predanjima imali smo večni presto na večnoj vodi pre nego što je stvaranje počelo, dok ova predanja tvrde da je presto stvoren i da je Alah postojao u nestvorenom oblaku pre nego što je stvaranje započeo stvaranjem prestola. Štaviše, u poslednja dva predanja voda i dalje izgleda večna, budući da je presto stvoren NA vodi koja je, kako se čini, već bila tu.

Dilema

Osim grubih protivrečnosti i zbrke unutar islamskog korpusa u vezi sa prvom stvari koju je Alah stvorio, muslimani se suočavaju i sa dodatnim problemima. Ako su predanja koja kažu da je pero bilo prva stvorena stvar tačna, onda to znači da su Alahov presto i njegove vode večni. Štaviše, iz određenih predanja videli smo da je Alahov presto materijalni predmet koji će osam anđela na kraju nositi. U tom svetlu, kako išta fizičko ili materijalno može postojati pre stvaranja? Ima li to uopšte smisla?

Međutim, ako su predanja koja kažu da je Alah bio u oblaku pre nego što je stvorio presto verodostojna, muslimanima i dalje ostaje problem objašnjenja kako je takav objekat mogao postojati u večnosti, kada je jedini način da Alah bude u njemu ili unutar njega taj da je oblak bio sastavljen od neke vrste materijalne supstance?

I bez obzira na to koje predanje musliman prihvata kao autentično, i dalje mu ostaju sledeća pitanja na koja treba da odgovori. Kako išta materijalno može večno postojati ako je Alah stvorio materiju? Kako presto, vode ili oblak mogu postojati pre stvaranja nebesa i zemlje, kada su sve to materijalni predmeti koji zahtevaju prostor i mesto? Da li to podrazumeva da Alah nije stvorio svu materiju ili prostor, budući da određeni objekti, poput njegovog oblaka, oduvek postoje sa njim?

To ima otprilike onoliko smisla koliko i stanovište savremenog selefijskog kulta da Alah doslovno ima lice, oči, potkolenice i noge, iako ti telesni delovi nisu nalik i ne liče ni na šta u stvorenju. Problem sa takvim smešnim verovanjem jeste to što je jedini način da Alah zaista poseduje takve telesne delove taj da je on neka vrsta materijalnog bića koje zauzima prostor i mesto. A ako je prostorno biće, onda to opet znači da nije svaki aspekt vremena, prostora i materije stvoren, budući da je Alahovo telo večno.

Da bismo vam pokazali koliko je ovo stanovište zaista apsurdno i iracionalno**(1)**, evo pitanja koje je muslimanski propagandista Basam Zavadi postavio na jednom islamskom forumu:

11-25-2008, 05:51 PM

Assalamu Alaykum,

Čitao sam ovaj hadis:

إن الصدقة لتقع في كف الرحمن قبل أن تقع في كف السائل فيربيها كما يربي أحدكم فلوه أو فصيله , والله يضاعف لمن يشاء

i pitao sam se da li su učenjaci pripisali kaf (tj. dlan) kao svojstvo Alaha? (Da li učenjaci ehli-sunneta potvrđuju dlan za Alaha?)

Jednom drugom prilikom Zavadi i njegovi istomišljenici bili su zauzeti raspravom o tome da li Alah zaista džogira ili trči!

02-15-2009, 12:41 AM

salafees_mainstream_muslims

Salam

Čitamo u delu Fatawa al-Aqida od Ibn Usejmina, strana 112:

وأي مانع يمنع من أن نؤمن بأن الله تعالى يأتي هرولة

„Šta bi nam moglo zabraniti da verujemo da Alah džogira?“

Ako to Alah (swt) zaista čini, zašto to radi? Da se osveži? Da se zagreje? Ili prosto džogira bez potrebe?

02-15-2009, 02:24 AM

Abu Alqamah

Salam alejkum

Ahi, zar svojstvo harvale ne znači džogiranje?

Pre će biti trčanje, a u hadisu je utvrđeno da ako neko dođe Alahu hodajući, Alah će mu potrčati u susret...

A što se tiče sličnog hadisa o nuzulu, imam Tirmizi je rekao da ehli-sunnet u njega veruje ne pitajući kako, pa kakva je onda razlika između nuzula i harvale? ...

02-15-2009, 07:34 AM

Bassam Zawadi

Citat:

Prema onom malo istraživanja koje sam obavio, čini se da je to nešto oko čega se učenjaci sunneta ne slažu.