Alah – onaj koji baš i nije samodovoljan

Kako uzdizanje Muhameda na status sadruga
potkopava Alahovu samodovoljnost

Dokazi o Muhamedovom obogotvorenju kao da nikada ne prestaju, jer što više proučavamo primarne izvore islama, to postaje očiglednije da je islamska religija svog proroka pretvorila u još jednog boga pored Alaha. Time islam sam sebe diskvalifikuje da bude strogo monoteistička religija.

Obogotvorenje islamskog proroka takođe potkopava veru u savršenstvo i samodovoljnost islamskog božanstva, barem prema Muhamedovim sopstvenim izjavama i logici.

Na primer, Muhamed tvrdi da mu je Alah zapovedio da kaže kako njegov bog nema sadruga:

„Molitva moja, i obredi moji, i život moj, i smrt moja zaista su radi Allaha, Gospodara svetova, Niko osim Njega ne zaslužuje da bude obožavan; to mi je naređeno i ja sam najpredaniji i najpokorniji Allahu.“ S. 6:162-163 Hilali-Khan

A u hadisima Muhamed objašnjava zašto muslimansko božanstvo nema sadruga:

Ebu Hurejra prenosi da je Alahov Poslanik rekao kako je Alah, Uzvišeni i Slavljeni, rekao: Ja sam Jedini, Onaj kome nije potreban sadrug. Ako neko učini nešto u čemu Mi pridružuje nekog drugog, prepustiću ga onome koga je pridružio Alahu. (Sahih Muslim, knjiga 042, broj 7114)

I:

Prema Ebu Hurejri, Božiji Poslanik je rekao:

Bog, moćan i veličanstven, kaže: “Od svih sadruga, Ja sam onaj kome je pridruživanje najmanje potrebno. Što se tiče onoga ko učini delo u kojem ima pridruživanja nekoga drugog pored Mene, Ja se odričem njega, i on pripada onome što je pridružio [Meni].” (The Divine Sayings: 101 Hadith Qudsi: The Miskhat al-Anwar of ibn ‘Arabi, preveli Stephen Hirenstein i Martin Notcutt [Anqa Publishing, Oxford, Velika Britanija; prvo izdanje u mekom povezu 2008], Prvi deo, Hadis 2. O odricanju od pridruživanja, str. 8)

Evo još jednog prevoda gornjeg predanja:

Hadis kudsi 5:

Prenosi se od Ebu Hurejre da je rekao kako je Alahov Poslanik rekao: Alah (slavljen i uzvišen neka je) je rekao:

Ja sam toliko samodovoljan da mi nikakav sadrug nije potreban. Stoga, onome ko učini delo RADI NEKOG DRUGOG KAO I RADI MENE, to delo ću prepustiti onome koga Mi je pridružio.

Preneo ga je Muslim (a takođe i Ibn Madža). (Hadith Qudsi; *; *)

Muhamed tvrdi da, budući da je njegov bog potpuno samodovoljan, njemu nije potreban sadrug. Muhamed takođe tvrdi da nijedno delo koje nije učinjeno isključivo radi Alaha, već i radi nekog drugog, muslimansko božanstvo nikada neće prihvatiti. To znači da sva dela i sve dužnosti koje muslimani obavljaju moraju biti činjeni jedino radi Alaha.

Međutim, kao što smo više puta videli u nekim od naših prethodnih članaka i pobijanja, stvari ne stoje tako. Naveli smo mnoštvo primera kojima se utvrđuje da islamski bog očekuje, pa čak i zapoveda, da se muslimani potpuno predaju i pokore željama i odlukama i Alaha I Muhameda.

Na primer, Kuran kaže da je islam jedina religija koju će Alah ikada prihvatiti:

„Jedina vera kod Allaha je, zaista, islam! A oni kojima je data Knjiga podvojili su se baš onda kada im je došlo znanje, i to iz međusobne zlobe. A onaj ko ne veruje u Allahove reči i dokaze - pa, Allah, zaista, brzo svodi račune.“ S. 3:19

„A onaj ko želi neku drugu veru pored islama, neće mu biti primljena, i on će na drugom svetu da bude među gubitnicima.“ S. 3:85

Muslimanski učenjaci obično definišu pojam islam kao pokoravanje, što se u religijskom kontekstu odnosi na potpuno pokoravanje ili predavanje propisanoj volji Alaha.

Istovremeno, Kuran zahteva od svih vernika da se savršeno pokore Muhamedovim odlukama!

„I, tako Mi Gospodara tvoga, oni neće da veruju sve dok za sudiju u međusobnim sporovima tebe ne prihvate, a potom u dušama svojim ne osete tegobu zbog onoga što si odredio i sasvim se ne pokore!“ S. 4:65 Pickthall

Poznati muslimanski učenjak i tumač Ibn Kesir daje primer onoga što bi se dogodilo svakome ko odbije da se potpuno pokori Muhamedovim zahtevima:

Niko ne postaje vernik dok se ne obrati Poslaniku za presudu I DOK SE NE POKORI NJEGOVIM ODLUKAMA

Alah je rekao…

„I, tako Mi Gospodara tvoga, oni neće da veruju sve dok za sudiju u međusobnim sporovima tebe ne prihvate“ Alah se kune Svojim Slavnim, Najčasnijim Sobom da niko neće dostići veru dok se ne obrati Poslaniku za presudu U SVIM STVARIMA. Potom, šta god Poslanik zapovedi, to je čista istina kojoj se mora pokoriti i spolja i iznutra. Alah je rekao…

„a potom u dušama svojim ne osete tegobu zbog onoga što si odredio i sasvim se ne pokore“ značenje: oni se drže tvoje presude i stoga ne osećaju nikakvo oklevanje u pogledu tvoje odluke, i pokoravaju joj se iznutra i spolja. Oni se pokoravaju odluci Proroka potpunim pokoravanjem, bez ikakvog odbacivanja, poricanja ili spora. El-Buhari je zabeležio da je Urva rekao: “Ez-Zubejr se sporio s jednim čovekom oko potoka koji su obojica koristili za navodnjavanje. Alahov Poslanik je rekao Ez-Zubejru…

<<O Zubejre! Prvo navodnjavaj (svoj vrt), a zatim pusti vodu da teče tvome susedu.>> Ensarija se naljutio i rekao: ‘O Alahov Poslaniče! Zar zato što ti je on rođak?’ Na to je lice Alahovog Poslanika promenilo boju (od gneva) i on reče…

<<Navodnjavaj (svoj vrt), o Zubejre, a zatim zadrži vodu dok ne dosegne zidove (koji okružuju palme). Potom pusti vodu svome susedu.>> Tako je Alahov Poslanik dao Ez-Zubejru njegovo puno pravo kada ga je Ensarija naljutio. Pre toga je Alahov Poslanik doneo velikodušnu presudu, korisnu i za Ez-Zubejra i za Ensariju. Ez-Zubejr je rekao: ‘Mislim da je sledeći stih objavljen povodom tog slučaja…

„I, tako Mi Gospodara tvoga, oni neće da veruju sve dok za sudiju u međusobnim sporovima tebe ne prihvate“’” Još jedan povod, u svom Tefsiru, Hafiz Ebu Ishak Ibrahim bin Abdur-Rahman bin Ibrahim bin Duhajm zabeležio je da je Damra pripovedao kako su dvojica ljudi iznela svoj spor pred Proroka, a on je presudio u korist onoga ko je među njima bio u pravu. Onaj ko je izgubio spor rekao je: “Ne slažem se.” Drugi ga je upitao: “Šta onda hoćeš?” On reče: “Hajdemo Ebu Bekru es-Siddiku.” Otišli su Ebu Bekru i onaj ko je dobio spor reče: “Otišli smo sa svojim sporom Proroku i on je doneo odluku u moju korist.” Ebu Bekr reče: “Onda je odluka ona koju je doneo Alahov Poslanik.” Onaj ko je izgubio spor i dalje je odbijao odluku i reče: “Hajdemo Omeru bin el-Hatabu.” Kada su otišli Omeru, onaj ko je dobio spor reče: “Odneli smo svoj spor Proroku i on je presudio u moju korist, ali ovaj čovek je odbio da se pokori odluci.” Omer bin el-Hatab upita drugog čoveka i on to potvrdi. Omer ode u svoju kuću i izađe iz nje držeći visoko svoj mač. Mačem je udario po glavi čoveka koji je odbio odluku Proroka i ubio ga. POSLEDIČNO, Alah je objavio…

„I, tako Mi Gospodara tvoga, oni neće da veruju“. (Tafsir Ibn Kathir; naglašavanje velikim slovima i podvlačenjem naše)

Evo muslimana kojeg je ubio jedan od najboljih Muhamedovih prijatelja i njegov tast, i to samo zato što je doveo u pitanje Muhamedovu odluku i nije se s njom složio!

Ono što sve ovo čini još uznemirujućim jeste to što Ibn Kesir tvrdi da je stih Q. 4:65 „objavljen“ nakon što je Omer odrubio glavu tom muslimanu zato što je odbio da u potpunosti prihvati Muhamedovu presudu.

Dakle, umesto da ukori i kazni Omera zbog ubistva čoveka koji je odbio da prihvati Muhamedovu presudu, Alah zapravo objavljuje stih kojim svim muslimanima zapoveda da se pokore Muhamedovim naredbama i zahtevima!

Muslimansko sveto pismo dalje kaže da nije dovoljno verovati u Alaha i pokoravati mu se. Mora se verovati i u Muhameda i pokoravati se njemu:

„Reci: „Ako vi volite Allaha, onda mene (Muhammeda) sledite, i vas će Allah da voli i grehe će da vam oprosti! A Allah oprašta grehe i milostiv je.“ Reci: „Pokoravajte se Allahu i Poslaniku Muhammedu!“ A ako se oni okrenu, Allah, zaista, ne voli nevernike.“ S. 3:31-32

„Kad Allah i Poslanik Njegov nešto odrede, onda ni vernik ni vernica nemaju pravo po svom nahođenju da postupe. A ko Allaha i Njegovog Poslanika ne posluša, taj je sigurno skrenuo s Pravog puta.“ S. 33:36

Začuđujuće, postoje stihovi u kojima se pokornost Muhamedu spominje bez ikakvog pominjanja pokornosti Alahu:

„A vi obavljajte molitvu i dajte milostinju i Poslaniku budite poslušni da bi vam se milost ukazala.“ S. 24:56

Razlog zbog kojeg Kuran to čini jeste taj što islamsko pismo tvrdi da je pokoravanje Muhamedu isto što i pokoravanje Alahu, čime se to dvoje izjednačava!

„Ko se pokori Poslaniku, pokorio se i Allahu, a ko se okrene, pa Mi te nismo poslali da im čuvar budeš.“ S. 4:80

Štaviše, osoba se ne smatra istinskim vernikom sve dok ne veruje u Alaha I Muhameda i dok ne voli obojicu više od svega ostalog:

„O vi koji verujete, ne uzimajte za prisne prijatelje ni svoje očeve ni svoju braću, ako više vole neverovanje od verovanja. A ko god od vas bude održavao sa njima prisno prijateljstvo, pa takvi su pravi nepravednici. Reci: „Ako su vam vaši očevi, i vaši sinovi, i vaša braća, i vaše žene, i vaš rod, i vaša imanja koja ste stekli, i trgovačka roba za koju strahujete da neće da se proda, i vaše kuće u kojima se prijatno osećate - draži od Allaha i Poslanika, i od borbe na Njegovom putu, onda pričekajte dok Allah Svoju odluku ne donese. A Allah neće da uputi grešnike.““ S. 9:23-24

„Pravi vernici su samo oni koji veruju u Allaha i Njegovog Poslanika, a koji se, kad su sa njim na kakvom važnom sastanku, ne udaljuju dok od njega dopuštenje ne dobiju. Oni koji od tebe traže dopuštenje, u Allaha i Njegovog Poslanika, zaista, veruju. I kad oni zatraže dopuštenje od tebe zbog kakvog svog posla, dopusti kome hoćeš od njih, i zamoli Allaha da im oprosti - zaista Allah oprašta grehe i milostiv je.“ S. 24:62 Hilali-Khan

Evo šta se prenosi da je Muhamed rekao:

Prenosi Enes:

Prorok je rekao: “Niko od vas neće imati veru dok me ne bude voleo više od svog oca, svoje dece i svih ljudi.” (Sahih al-Bukhari, tom 1, knjiga 2, broj 15)

Prenosi Enes:

Prorok je rekao: “Ko poseduje sledeće tri osobine, osetiće slast (radost) vere:

1. Onaj kome Alah I Njegov Poslanik postanu draži od svega drugog.

2. Onaj ko voli neku osobu i voli je jedino radi Alaha.

3. Onaj ko mrzi da se vrati u ateizam (nevernstvo) kao što mrzi da bude bačen u vatru.” (Sahih al-Bukhari, tom 1, knjiga 2, broj 16)

Poglavlje 17: OBAVEZNO JE VOLETI PROROKA VIŠE OD ČLANOVA SVOG DOMAĆINSTVA: SVOG DETETA, OCA PA I ČITAVOG ČOVEČANSTVA

Prenosi se od Enesa da je Alahov Poslanik rekao: Nijedan rob ne veruje, a u hadisu koji prenosi Abdul Varis, nijedna osoba ne veruje, dok joj ne budem draži od članova njenog domaćinstva, njenog imetka i čitavog čovečanstva. (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0070)

Prenosi se od Enesa b. Malika da je Alahov Poslanik rekao: Niko od vas nije vernik dok mu ne budem draži od njegovog deteta, njegovog oca i čitavog čovečanstva. (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0071)

Kuran dalje kaže da vređati Muhameda znači vređati Alaha:

„One koji Allaha i Njegovog Poslanika budu vređali, Allah će, zaista, i na ovom svetu i na Budućem svetu prokleti, i pripremiti im ponižavajuću patnju.“ S. 33:57

Sledeći stih je prilično zanimljiv:

„O vi koji verujete, ne ulazite u Verovesnikove sobe, osim ako vam se dopusti radi jela, ali ne da čekate dok se ono spremi; tek kad budete pozvani, onda uđite, i pošto jedete, raziđite se ne upuštajući se u razgovor. To smeta Verovesniku, a on se stidi da vam to kaže, a Allah se ne stidi istine. A ako od njegovih supruga, nešto tražite, tražite to iza zastora. To je čistije za vaša i njihova srca. Vama nije dopušteno da Allahovog Poslanika uznemiravate niti da se njegovim suprugama posle njegove smrti ikada oženite. To bi, uistinu, kod Allaha bio veliki greh.“ S. 33:53

Ovde možemo videti koliko je Alah bio zabrinut zbog ljudi koji su predugo ostajali u Muhamedovim domovima i zbog pojedinaca koji su nameravali da ožene Muhamedove udovice, jer je video koliko su te stvari veoma smetale njegovom poslaniku.

Alah je čak otišao toliko daleko da je promenio pravac molitve kako bi ugodio svom sadrugu:

„Mi vidimo kako okrećeš lice svoje prema nebu i Mi ćemo sigurno da te okrenemo prema pravcu koji ti želiš; pa, okreni lice svoje prema Časnom hramu! I gde god bili, lice svoje okrenite prema njemu. Zaista, oni kojima je data Knjiga znaju da je to istina od njihovog Gospodara. A Allah nije nemaran prema onome šta oni rade.“ S. 2:144 F. Malik

Iz ovih primera je prilično očigledno da je Alah vrlo često bio zauzet žurnim zadovoljavanjem želja svog sadruga Muhameda, što je činjenica koju je čak i Muhamedova nevesta-dete mogla da uoči:

Prenosi Aiša:

Nekada sam s prezirom gledala na one žene koje su same sebe poklonile Alahovom Poslaniku i govorila sam: “Zar žena može sebe da pokloni (nekom muškarcu)?” Ali kada je Alah objavio: „Možeš da zanemariš one među njima koje hoćeš i možeš da prihvatiš onu koju hoćeš, a možeš da zatražiš onu koju si udaljio, nijedno od toga nije tvoj greh.“ (33.51) rekla sam (Proroku): “Osećam da tvoj Gospodar žuri da ispuni tvoje želje i prohteve.” (Sahih al-Bukhari, tom 6, knjiga 60, broj 311)

Stoga, koliko se tek muslimani moraju truditi da ugode Muhamedu, ako i njihov sopstveni bog žuri da zadovolji želje i prohteve svog poslanika!

Da stvar bude gora, postoje i druga takozvana autentična predanja koja tvrde da je Alah namerno spojio Muhamedovo ime sa svojim imenom i da je islamsko božanstvo otišlo toliko daleko da je ime svog poslanika urezalo na vrata raja!

Katada je rekao: “Alah je uzvisio njegovu slavu na ovom svetu i na Onom. Nema govornika, svedoka niti bilo koga ko obavlja molitvu a da ne kaže: ‘Nema boga osim Alaha i Muhamed je Alahov Poslanik.’”

Ebu Seid el-Hudri prenosi da je Prorok rekao: “Došao mi je Džibril i rekao: ‘Moj Gospodar i tvoj Gospodar kaže: „Znaš li kako sam uzvisio tvoju slavu?“’ Rekoh: ‘Alah i Njegov Poslanik najbolje znaju.’ On reče: ‘„Kada se Ja spominjem, ti se spominješ sa Mnom.“’”

Ibn Ata je naveo jedan hadis kudsi koji kaže: “Upotpunio sam veru time što se ti spominješ sa Mnom.” I još jedan koji kaže: “Učinio sam tvoje spominjanje delom Svog spominjanja, tako da onaj ko spomene Mene, spominje i tebe.”

Džafer ibn Muhamed es-Sadik: “Niko te ne spomene kao Poslanika a da Mene ne spomene kao Gospodara.”

Činjenica da je spominjanje Proroka neposredno povezano sa spominjanjem Alaha takođe pokazuje da je pokornost Proroku povezana s pokornošću Alahu, a njegovo ime s Alahovim imenom. Alah kaže: „Uzvišen si Ti! Rekoše oni, mi znamo samo ono čemu si nas Ti poučio! Zasigurno si Ti Sveznajući i Mudri.“ (2:32) i „verujte u Allaha i Njegovog Poslanika“ (4:136). Alah ih spaja koristeći veznik va KOJI JE VEZNIK PARTNERSTVA. NIJE DOZVOLJENO KORISTITI OVAJ VEZNIK U VEZI SA ALAHOM NI ZA KOGA OSIM ZA PROROKA.

Huzejfa je rekao da je Prorok rekao: “Niko od vas ne treba da kaže: ‘Ono što Alah hoće i (va) taj i taj hoće.’ Radije recite: ‘Ono što Alah hoće.’ Zatim zastanite pa recite: ‘Taj i taj hoće.’”

El-Hatabi je rekao: “Prorok vas je uputio na ispravno ponašanje time što je Alahovu volju stavio ispred volje drugih. Izabrao je ‘zatim’ (summa), koje podrazumeva redosled i prvenstvo, nasuprot ‘i’ (va), KOJE PODRAZUMEVA PARTNERSTVO.”

Nešto slično se spominje u drugom hadisu. Neko je govorio u prisustvu Proroka, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, i rekao: “Ko se pokorava Alahu i Njegovom Poslaniku, ispravno je upućen, a ko se buni protiv njih obojice (spajajući ih upotrebom dvojine)…” Prorok mu reče: “Kako si loš govornik! Ustani! [Ili je rekao: Izlazi!]”

Ebu Sulejman je rekao: “Nije voleo da se ta dva imena tako spajaju ZATO ŠTO TO PODRAZUMEVA JEDNAKOST.”… (Kadi Ijad Ibn Musa el-Jahsubi, Kitab Ash-shifa bi ta'rif huquq al-Mustafa (Isceljenje priznavanjem prava Izabranoga), prevela Aisha Abdarrahman Bewley [Madinah Press, Inverness, Škotska, Velika Britanija, treće izdanje 1991, meki povez], Prvi deo. Alahovo veliko uvažavanje vrednosti njegovog Proroka izraženo i rečju i delom, Prvo poglavlje. Alahova pohvala njemu i njegovo veliko poštovanje prema njemu, Odeljak 1. O pohvali njemu i njegovim brojnim izvrsnim osobinama, str. 7-8; naglašavanje velikim slovima i podvlačenjem naše)

I:

“… Spojio je njegovo ime sa Svojim imenom, i njegovo zadovoljstvo sa Svojim zadovoljstvom. Učinio ga je jednim od dva stuba tevhida.” (Isto, Prvo poglavlje: Alahova pohvala njegovom Proroku, Odeljak 9. O znacima počasti datim Proroku u suri el-Feth, str. 27; podebljano naglašavanje naše)

Na kraju:

“Ibn Abas je rekao: ‘Na vratima Bašte je napisano: Ja sam Alah. Nema boga osim Mene. Muhamed je Alahov Poslanik. Neću kazniti nikoga ko to izgovori.’” (Isto, Treće poglavlje: O pouzdanim i dobro poznatim predanjima o ogromnoj vrednosti koju mu je pridao njegov Gospodar, o njegovom uzvišenom položaju i njegovom plemstvu na ovom i na budućem svetu, Odeljak 1. Šta je preneto o njegovom mestu kod njegovog Gospodara, Moćnog i Veličanstvenog, o njegovom izabranju, njegovoj visokoj slavi, njegovom prvenstvu, njegovom gospodstvu nad decom Adamovom, o povlasticama položaja koje mu je dao na ovom svetu i o blagoslovu njegovog izvrsnog imena, str. 90; podebljano naglašavanje naše)

Pojedina predanja idu toliko daleko da tvrde kako je razlog zbog kojeg je Alah oprostio Adamu greh počinjen jedenjem sa zabranjenog drveta taj što je Adam prizvao Muhamedovo ime koje je video napisano na nogama Alahovog prestola! Alah je dalje rekao Adamu da, da nije bilo Muhameda, muslimansko božanstvo nikada ne bi ni stvorilo prvog čoveka!

El-Bejheki je u svojoj knjizi „Dala'il an-Nubuwwah“ (Znaci poslanstva) naveo sledeći hadis: Prenosi Omer Ibn el-Hatab: Prorok je rekao: “Kada je Adam počinio greh, rekao je Alahu: ‘O moj Gospodaru, molim Te u ime Muhameda da mi oprostiš.’ Alah reče: ‘O Adame! Kako si saznao za Muhameda, kad ga još nisam stvorio?’ Adam odgovori: ‘O moj Gospodaru, kada si me stvorio, podigao sam pogled i video na nogama Prestola ispisane reči: Nema Boga dostojnog obožavanja osim Alaha i Muhamed je Njegov Poslanik. Znao sam da uz Svoje ime ne pridružuješ nikoga osim najdražeg od Svog stvorenja.’ Alah reče Adamu: ‘Ispravno si govorio, Adame. Muhamed je najdraži od Mog stvorenja. Oprostio sam ti zato što si molio u ime Muhameda. A DA NIJE BILO NJEGA, NE BIH TE STVORIO.’” Ovaj hadis je preneo el-Hakim, koji ga je takođe klasifikovao KAO SAHIH (autentičan). Među prenosiocima ovog hadisa je i Abd ar-Rahman Ibn Zejd Ibn Eslem. El-Hejsemi je rekao: “Ovaj hadis je preneo et-Taberani i u njegovom lancu prenosilaca ima ljudi koje ne poznajem. El-Hakim je stoga pogrešio klasifikujući ovaj hadis kao sahih, jer je i sam kritikovao Abd ar-Rahmana Ibn Zejda Ibn Eslema u svojoj knjizi ad-Du'afa, pa kako onda može da tvrdi autentičnost hadisa nakon što ga je kritikovao?!!” (Tafsir Ibn Kathir, Part 1, Surah Al-Fatiah Surah Al-Baqarah, ayat 1 to 141, skratio šeik Nasib Ar-Rafa'i [Al-Firdous Ltd., London: drugo izdanje 1998], str. 107, fn 10; podebljano naglašavanje i velika slova naši)

I:

Ebu Muhamed el-Meki, Ebu'l-Lejs es-Samarkandi i drugi prenose da je Adam, kada se pobunio, rekao: “O Alahu, oprosti mi moju grešku PRAVOM MUHAMEDOVIM!” Alah mu reče: “Odakle ti znaš za Muhameda?” On reče: “Video sam na svakom mestu u Bašti napisano: ‘Nema boga osim Alaha, Muhamed je Alahov Poslanik.’ Pa sam znao da je on najčasnije stvorenje u Tvojim očima.” TAKO SE ALAH OKRENUO KA NJEMU I OPROSTIO MU. Kaže se da je to tumačenje Alahovih reči: „One koji krše obavezu prema Allahu nakon što je prihvaćena i prekidaju ono što je Allah naredio da se održava i nered na Zemlji prave; to su pravi gubitnici.“ (2:27)

Druga verzija kaže da je Adam rekao: “Kada si me stvorio, podigao sam pogled ka Tvom Prestolu I NA NJEMU JE BILO NAPISANO: ‘Nema boga osim Alaha, Muhamed je Alahov Poslanik’, pa sam znao da nema nikoga koga Ti više ceniš OD ONOGA ČIJE SI IME STAVIO UZ SVOJE SOPSTVENO IME.” Alah mu tada objavi: “Tako Mi Moje moći i veličanstva, on je poslednji od proroka među tvojim potomcima. DA NIJE BILO NJEGA, NE BIH TE STVORIO.” Kaže se da je Adamu data kunja Ebu Muhamed. Neki kažu da je to bilo Ebu'l-Bešer (otac čovečanstva). (Kadi Ijad, Ash-Shifa, Treće poglavlje: O pouzdanim i dobro poznatim predanjima o ogromnoj vrednosti koju mu je pridao njegov Gospodar, o njegovom uzvišenom položaju i njegovom plemstvu na ovom i na budućem svetu, Odeljak 1: Njegovo mesto, str. 89; naglašavanje velikim slovima naše)

Dakle, ovi citati svedoče da je Alah pripojio Muhamedovo ime sebi ne samo radi ispunjenja obećanja koje je dao u Q. 94:4 da će uzvisiti slavu svog poslanika:

„i spomen na tebe visoko uzdigli!“ Jer ti se spominješ tamo gde se Ja [Bog] spominjem — u pozivu kojim se objavljuje [vreme] molitve (ezan), u [drugom] pozivu na obavljanje molitve (ikama), u svedočenju [‘nema boga osim Boga, Muhamed je Njegov Poslanik’] (tešehhud), u petkovnoj hutbi i u drugim prilikama. (Tafsir al-Jalalayn)

(„i spomen na tebe visoko uzdigli!“) i podigao tvoj glas pozivom na molitvu, dovom i svedočenjem vere, tako da se ti spominješ baš kao i Ja? A Prorok reče: “Da, zaista!” (Tanwîr al-Miqbâs min Tafsîr Ibn ‘Abbâs)

Ali i zato što je Muhamedovo božanstvo želelo da ga učini svojim sadrugom u oblastima spasenja!

Ako to nije bilo dovoljno šokantno, Alah je otišao toliko daleko da je Muhamedu dodelio neka od svojih sopstvenih isključivih božanskih svojstava i imena!

Jedan od ljudi znanja, El-Husejn ibn el-Fadl, rekao je: “Počastvovao ga je sa dva Svoja sopstvena imena: samilosni i milostivi (rauf, rahim).” Isto se kaže i u drugom ajetu: „Allah je vernike darovao Svojom milošću kada im je poslao Poslanika između njih“ (3:164)…

Džafer ibn Muhamed [es-Sadik] je rekao: “Alah je znao da Njegova stvorenja neće biti sposobna za čistu pokornost Njemu, pa im je to rekao kako bi shvatila da nikada neće moći da postignu apsolutnu čistotu u služenju Njemu. Između Sebe i njih postavio je jednog od njihove sopstvene vrste, ZAODENUVŠI GA SVOJIM SOPSTVENIM SVOJSTVIMA SAMILOSTI I MILOSTI. Izveo ga je kao istinoljubivog izaslanika stvorenju i učinio je tako da onaj ko se njemu pokorava, pokorava se Alahu, i onaj ko se s njim slaže, slaže se sa Alahom.” Alah kaže: „Ko se pokori Poslaniku, pokorio se i Allahu“ (4:80)

Es-Samarkandi objašnjava da reči milost svim svetovima znače i za džine i za ljude. Kaže se i da to znači za sve stvoreno. On je milost vernicima time što ih upućuje, milost licemerima time što im daje sigurnost od ubijanja, i milost nevernicima time što odlaže njihovu kaznu. Ibn Abas je rekao: “On je milost vernicima, a takođe i nevernicima, budući da su oni sigurni od onoga što je zadesilo druge zajednice koje su poricale.”

Prenosi se da je Prorok rekao Džibrilu: “Da li je nešto od te milosti dotaklo i tebe?” On odgovori: “Da, nekada sam strahovao šta će biti sa mnom, ali sada se osećam sigurno zbog načina na koji me je Alah pohvalio kada je rekao: „Kome se drugi pokoravaju, poverljivog!“” (81:21)

Alah kaže: „Allah je svetlo nebesa i Zemlje! Primer Njegovog svetla je kao udubina u kojoj je fitilj kandila; fitilj je u staklenki, a staklenka je kao blistava zvezda; užiže se blagoslovljenim maslinovim drvetom, istočnim i zapadnim, čije ulje gotovo da sija kad ga vatra i ne dotakne; sama svetlost iznad svetlosti! Allah vodi ka Svojoj svetlosti onoga koga On hoće. Allah navodi primere ljudima, Allah sve dobro zna.“ (24:35)

Kab el-Ahbar i Ibn Džubejr rekli su: “Pod drugom svetlošću misli se na Muhameda. Alah kaže: „Primer Njegovog svetla“ što znači svetlost Muhamedova.”

Sahl ibn Abdulah et-Tusteri je rekao da to znači da je Alah vodič ljudi nebesa i zemlje. Zatim je Sahl rekao: “… poput svetlosti Muhamedove kada je smeštena u bedrima poput udubljenja. Pod svetiljkom misli se na njegovo srce. Staklo su njegove grudi. Ono je poput blistave zvezde zbog verovanja i mudrosti koje sadrži, upaljeno od blagoslovenog drveta, tj. od svetlosti Ibrahimove. On poredi sa blagoslovenim drvetom i kaže: „čije ulje gotovo da sija“, tj. Muhamedovo proroštvo je gotovo očigledno ljudima i pre nego što progovori, baš kao i ovo ulje.”

O ovom ajetu rečeno je još mnogo toga, a Alah najbolje zna šta on znači.

Na drugom mestu u Kuranu Alah svog Proroka naziva svetlošću i svetiljkom koja svetli. On kaže: „A od Allaha vam dolazi svetlost i Knjiga jasna.“ (5:15) Alah takođe kaže: „O Verovesniče, zaista smo te poslali kao svedoka i kao donosioca radosnih vesti i kao opominjača, da - po Njegovom naređenju - pozivaš k Allahu, i kao svetiljku koja sija.“ (Kadi Ijad Ibn Musa el-Jahsubi, Kitab Ash-shifa bi ta'rif huquq al-Mustafa (Isceljenje priznavanjem prava Izabranoga), prevela Aisha Abdarrahman Bewley [Madinah Press, Inverness, Škotska, Velika Britanija, treće izdanje 1991, meki povez], Prvi deo. Alahovo veliko uvažavanje vrednosti njegovog Proroka izraženo i rečju i delom, Prvo poglavlje. Alahova pohvala njemu i njegovo veliko poštovanje prema njemu, Odeljak 1. O pohvali njemu i njegovim brojnim izvrsnim osobinama, str. 4-6; podvučeno naglašavanje naše)

I:

Odeljak 14. O tome kako Alah počastvuje Proroka NEKIM OD SVOJIH SOPSTVENIH LEPIH IMENA i opisuje ga nekim od Svojih Uzvišenih Svojstava

Znaj da je Alah ukazao počast mnogim prorocima time što ih je obdario nekim od Svojih imena – na primer, kada Ishaka i Ismaila naziva ‘znajućim’ (alim) i ‘blagim’ (halim), Ibrahima ‘blagim’, Nuha ‘zahvalnim’ (šakur), Isaa i Jahjaa ‘odanim’ (barr), Musaa ‘plemenitim’ (kerim) i ‘snažnim’ (kavij), Jusufa ‘znajućim čuvarem’ (hafiz, alim), Ejuba ‘strpljivim’ (sabur) i Ismaila ‘vernim obećanju’ (sadik al-va'd). Moćna Knjiga ih je tako nazvala na raznim mestima gde se oni spominju.

Ipak, dao je prednost našem Proroku Muhamedu, jer ga je ukrasio obiljem Svojih imena u Svojoj Moćnoj Knjizi i na jezicima Svojih Proroka…

Jedno od Njegovih imena je Hvaljeni (el-Hamid). To znači Onaj koji je hvaljen, jer On hvali Sebe i Njegovi robovi Ga hvale. To takođe znači Onaj koji hvali Sebe i hvali dela pokornosti. Prorok se zove Muhamed i Ahmed. Muhamed znači hvaljeni, i tako se njegovo ime pojavljuje u Davidovom Zeburu. Ahmed znači najveći od onih koji hvale i najuzvišeniji od onih koji su hvaljeni. Hasan ibn Sabit je na to ukazao kada je rekao:

Uzeto je za njega iz Njegovog sopstvenog imena da bi ga uzvisilo.

Onaj sa Prestolom je hvaljen (Mahmud) A ON JE MUHAMED.

Dva Alahova imena su Samilosni, Milostivi (er-Rauf, er-Rahim). Slična su po značenju. On ga njima naziva u Svojoj Knjizi kada kaže: „a prema vernicima je blag i milostiv“ (9.128).

Među Njegovim imenima je i Jasna Istina (el-Hakk el-Mubin). Istina (el-Hakk) znači ono što postoji i što je neosporno stvarno. Slično tome, Jasni (el-Mubin) je Onaj čije je božanstvo jasno. Bana i Abana znače isto – učiniti jasnim Svojim robovima stvar njihovog dina i njihovog povratka Njemu. On tim imenom naziva Proroka u Svojoj Knjizi kada kaže: „Ja samo javno opominjem.“ (15:89) Kaže: „O ljudi, Poslanik vam je već doneo Istinu od vašeg Gospodara; zato, verujte - bolje vam je! A ako ne budete verovali - pa zaista je Allahovo sve što je na nebesima i na Zemlji. Allah sve zna i mudar je.“ (4:170) Kaže: „Oni su zanegirali Istinu kada im je došla“ (6:5).

Kaže se da to znači Muhamed. Kaže se da znači Kuran…

Još jedno Alahovo ime je Svetlost (en-Nur). Ono znači Posednik Svetlosti, tj. njen Stvoritelj ili Onaj koji obasjava nebesa i zemlju svetlostima, i Onaj koji obasjava srca vernika uputom. Alah naziva Proroka “svetlošću” kada kaže: „A od Allaha vam dolazi svetlost i Knjiga jasna.“ (5:15) Kaže se da se to odnosi na Muhameda. Takođe se kaže da se odnosi na Kuran. Alah ga takođe naziva „kao svetiljku koja sija“ (33:46) Tako ga je nazvao da bi razjasnio njegov položaj, da bi pojasnio njegovo proroštvo i da bi osvetlio srca vernika i gnostika onim što je doneo. (Kadi Ijad Ibn Musa el-Jahsubi, Kitab Ash-shifa bi ta'rif huquq al-Mustafa (Isceljenje priznavanjem prava Izabranoga), prevela Aisha Abdarrahman Bewley [Madinah Press, Inverness, Škotska, Velika Britanija, treće izdanje 1991, meki povez], Treće poglavlje. O pouzdanim i dobro poznatim predanjima o ogromnoj vrednosti koju mu je pridao njegov Gospodar, o njegovom uzvišenom položaju i njegovom plemstvu na ovom i na budućem svetu, str. 126-127; naglašavanje velikim slovima i podvlačenjem naše)

Opet:

Jedno od Njegovih imena je Velikodušni/Plemeniti (el-Kerim). Ono znači Onaj sa Mnogo Dobra. Kaže se da znači Onaj koji preliva. Kaže se da znači Onaj koji prašta. Kaže se da znači Uzvišeni. U hadisu koji se prenosi o njegovim imenima nalazimo: “On je najvelikodušniji.” Alah naziva Proroka “plemenitim” kada kaže: „Kur'an je, zaista, kazivanje plemenitog anđela“ (81:19) Kaže se da se to odnosi na Muhameda, a kaže se i da se odnosi na Džibrila. Prorok je rekao: “Ja sam najplemenitiji od dece Adamove.” Sva značenja ovog imena mogu se ispravno primeniti na njega. (Isto, str. 128)

Na kraju:

Jedno od Alahovih imena je Snažni (el-Kavij), Onaj sa Snagom, i Čvrsti. Alah ga time opisuje govoreći: „moćnog, kod Gospodara Prestola, cenjenog.“ (81:20) Kaže se da se to odnosi na Muhameda, a kaže se i da znači Džibril… Jedno od Njegovih imena je Moćni (el-Aziz). Ono znači teško dostupan, pobednik, ili onaj koji nema sebi ravnog, ili samouzvišeni. Alah kaže: „A snaga je kod Allaha i kod Njegovog Poslanika“ (63:8) tj. nedostupnošću i veličanstvenom vrednošću. (Isto, str. 129-131)

To nije sve. Muhamed je rekao svojim sledbenicima da sav njihov plen i ratni plen pripadaju Alahu i njemu samom. Ipak, pošto su Alah i njegov poslanik toliko milostivi, uzeli su samo petinu plena i dozvolili muslimanskim pljačkašima i razbojnicima da zadrže ostatak:

„Pitaju te o plenu. Reci: „Plen pripada Allahu i Poslaniku.“ Zato se bojte Allaha i izgladite međusobne razmirice, i pokoravajte se Allahu i Njegovom Poslaniku, ako ste pravi vernici.“… „I znajte da od svega što zaplenite u borbi jedna petina pripada Allahu i Poslaniku, i njegovoj rodbini, i siročadi, i siromasima, i putnicima - namernicima, ako verujete u Allaha i u ono što smo objavili Našem Poslaniku na Dan razdvajanja Istine od neistine, na dan kad su se sukobile dve vojske - a Allah nad svim ima moć -“ S. 8:1, 41

Ne samo da je Muhamed mislio da je plen njegov, već je otišao toliko daleko da je rekao kako i čitava zemlja pripada njemu!

Prenosi Ebu Hurejra:

Dok smo bili u džamiji, Prorok je izašao i rekao: “Hajdemo Jevrejima.” Izašli smo i išli dok nismo stigli do Bejt-ul-Midrasa. On im reče: “Ako prihvatite islam, bićete bezbedni. Treba da znate da zemlja pripada Alahu i Njegovom Poslaniku, a ja želim da vas proteram iz ove zemlje. Dakle, ako neko od vas poseduje neku imovinu, dozvoljeno mu je da je proda; u suprotnom, treba da znate da zemlja pripada Alahu i Njegovom Poslaniku.” (Sahih al-Bukhari, tom 4, knjiga 53, broj 392)

Da sumiramo dosadašnju raspravu, otkrili smo sledeće:

Alah je učinio Muhameda svojim sadrugom time što je muslimanima učinio obaveznim da ispovedaju Muhamedovo ime uz Alahovo ime.

Alah je napisao Muhamedovo ime na vratima raja i na nogama svog božanskog prestola.

Alah je učinio obaveznim za sve istinske muslimane da se potpuno pokore, ispovedaju, veruju i savršeno se pokoravaju i Muhamedu i njemu samom.

Alah je takođe učinio obavezom da vole Muhameda isto onoliko koliko vole i njega.

Alah je dalje dodelio Muhamedu neka od svojih sopstvenih isključivih imena i svojstava.

A sada, imajući sve navedeno u vidu, ne zaboravimo šta je neoprostivi greh u islamu, tj. širk:

„Mi ćemo da ulijemo strah u srca onih koji ne veruju, zato što pridružuju Allahu ono o čemu Allah nije spustio nikakav dokaz; Vatra je njihovo boravište, a grozno je boravište nepravdenika.“ S. 3:151 Pickthall

„Allah, zaista, neće da oprosti idolopoklonstvo, a oprostiće sve mimo toga, kome On hoće! A onaj ko drugog pored Allaha obožava, čini potvoru i veliki greh.“ S. 4:48 Shakir

„A tebi, i onima pre tebe, je objavljeno: „Ako bi druga božanstva pored Allaha obožavao tvoja dela bi sigurno propala, i sigurno bi bio među stradalnicima.““ S. 39:65 Sher Ali – up. Q. 4:116; 6:88

Evo kako jedan leksički izvor definiše širk:

Šin-Ra-Kaf = biti drug, biti deoničar/sadrug. širkun – udeo, učešće, politeizam, idolopoklonstvo, pridruživanje sadruga Alahu. šarik (mn. šuraka) – drug, sadrug, deoničar. Imenice druge deklinacije, kada su praćene prisvojnim zamenicama, uzimaju tri padežna nastavka, tako: šuraka, šuraka'i, šuraka'a. šarak (gl. 3) – deliti sa. ašraka (gl. 4) – učiniti nekoga deoničarem ili sadrugom, dati (npr. Bogu) drugove, biti politeista ili idolopoklonik. ašraktumuni – pridružili ste me kao sadruga. mušrik – onaj koji Bogu pridružuje sadruga, politeista. muštarikun (gl. 8) – onaj koji učestvuje ili deli. (Project Root List; podvučeno naglašavanje naše)

A šta je sadrug ili partner? Sledeći onlajn rečnik nam kaže:

1. osoba koja deli nešto s drugim ili je s njim povezana u nekom činu ili poduhvatu; deoničar; saradnik. (*)

Dakle, time što je namerno uzeo Muhameda za svog sadruga i učinio ga svojim saradnikom u svim važnim i suštinskim aspektima islamske religije, Alah je postao lično odgovoran za stvaranje situacije u kojoj svi muslimani neizbežno završavaju čineći neoprostivi greh širka!

Štaviše, time što muslimanima zapoveda da svoja dela čine radi njega i radi Muhameda, Alah potkopava svoju sopstvenu samodovoljnost! Setimo se šta je rekao hadis koji smo naveli na početku članka:

Alah (slavljen i uzvišen neka je) je rekao: Ja sam toliko samodovoljan da mi nikakav sadrug nije potreban. Stoga, onome ko učini delo radi nekog drugog kao i radi Mene, to delo ću prepustiti onome koga Mi je pridružio.

S obzirom na činjenicu da je vernicima zapoveđeno da se savršeno pokore i pokoravaju svemu što su Alah i Muhamed odredili, to znači da muslimani zapravo obavljaju svoja dela i dužnosti radi Alaha I Muhameda. A budući da islamski izvori tvrde da je Alah učinio Muhameda svojim saradnikom i sadrugom u svim verskim pitanjima, to znači da islamsko božanstvo ne može biti samodovoljno — barem ne prema njegovim sopstvenim izjavama! Iz ove nedoumice jednostavno nema izlaza, barem ne za one muslimane koji prihvataju autoritet hadisa, naročito onih koji navodno prenose same Alahove reči.

Ono što ovo čini toliko ironičnim jeste to što su muslimani sada postali baš poput onih idolopoklonika Muhamedovog doba koje Kuran osuđuje:

„Oni određuju Allahu deo letine i deo stoke, koju je On stvorio, pa govore: „Ovo je za Allaha“, tvrde oni, „a ovo za božanstva naša!“ Međutim, ono što je namenjeno njihovim božanstvima ne stiže Allahu, dok ono što je određeno za Allaha stiže božanstvima njihovim!? Kako ružno oni sude!“ S. 6:136 Hilali-Khan

„„To vam je zato što niste verovali kada se pozivalo Allahu Jedinom, a verovali ste ako bi se nešto drugo pored Njega obožavalo! Sud pripada jedino Allahu, Uzvišenom i Velikom.““ S. 40:12 Shakir

Jedina stvarna razlika između te dve religije jeste u tome što su idole Meke na kraju istisnuli i zamenili likom Muhameda!

**
Povezani članci**

Obogotvorenje Muhameda