Alah – više čovek nego Bog!

Basam Zavadi je sastavio „odgovor“ na moj članak u kojem dokumentujem da, prema tvrdnjama muslimanskog davagandiste dr Džamala Badavija, Alah nije ništa drugo do konačno, fizičko biće.

Podstičemo čitaoce da najpre pročitaju oba ta članka, jer će im to pomoći da pažljivije prate moje pobijanje.

U svom članku citirao sam Zavadija da bih dokazao da je on sam posredno svrstao sopstvenog boga među ograničena, nesavršena fizička bića, budući da je naveo predanje u kojem se Alah kategoriše kao shakhs. Citirao sam Badavija da bih dokazao da ta reč u suštini znači da Alah mora biti „ljudsko biće, fizičko, ograničeno biće“.

Međutim, Zavadi je napravio potpun zaokret i poriče da hadisi nužno svrstavaju Alaha u shakhs. Čak navodi neke izvore i pribegava dvema lažnim analogijama da bi potkrepio svoju tezu.

Da li je to isti onaj Zavadi koji je u svojoj debati sa Tabitijem Anjabvajlom rekao sledeće?

„Islam kaže da je Alah jedna Osoba. Za proroka Muhameda se prenosi da je u verodostojnom predanju koje mu se pripisuje rekao: ’Nema osobe (zamenica u jednini) ljubomornije od Alaha, i nema osobe (opet zamenica u jednini) koja više voli da prihvati izgovor od Alaha, zbog čega je slao poslanike, donosioce radosnih vesti i opominjače. I nema osobe (opet jednina) koja više voli pohvalu od Alaha, zbog čega je Alah obećao raj.’“ (Ko je Bog i kako smo spaseni?)

Vide li čitaoci kako je Zavadi upotrebio upravo ta ista predanja da bi utvrdio činjenicu da je Alah jedna osoba?

Međutim, jedini način na koji je Zavadi uopšte mogao da upotrebi baš ta predanja kako bi dokazao svoju tezu jeste da je polazio od pretpostavke da ti hadisi zaista svrstavaju Alaha u shakhs, to jest u osobu!

Primetite u kakvu je dilemu Zavadi sam sebe doveo. Ako se ta predanja ne odnose nužno na Alaha kao na shakhs, onda ona ne utemeljuju ni Zavadijevu premisu da je Alah jedna osoba. Uostalom, Alah je navodno druge suštine ili roda i stoga nije ograničen u svom biću onako kako su to ljudi.

To znači da je Zavadi namerno lagao svoju publiku, jer je morao znati za raspravu koja je postojala među njegovim sopstvenim učenjacima o tome da li hadis uključuje Alaha u kategoriju shakhs. Prema tome, Zavadi je bio itekako svestan da ta predanja ne podupiru njegovu tvrdnju da je Alah jedna osoba. To jest, samo zato što su ljudska stvorenja najvećim delom pojedinačne osobe, to se ne prenosi nužno i na Alaha, koji navodno nije shakhs, već je veći od svakog drugog konačnog, fizičkog bića i za razliku od njega.

Ili, Zavadi do nedavno nije znao za razliku u mišljenju među ulemom. Ako je zaista tako, onda nema šta da traži u debatama o takvim pitanjima kada ne poznaje sopstvenu versku tradiciju i stoga nije kvalifikovan da predstavlja islam u takvim stvarima.

Ili, iako je Zavadi znao da postoji izvesna rasprava o ovom pitanju, ipak je stao na stranu onih učenjaka koji su se složili da ti narativi zaista svrstavaju Alaha u shakhs. Ako je tako, onda to znači da on zapravo laže svoje čitaoce, jer veruje da je Alah shakhs, iako u svom „odgovoru“ pokušava da ostavi obmanjujući utisak da možda uopšte nije tako.

Da bi utvrdio da postoji razlika u mišljenju o tome da li se shakhs odnosi na Alaha, Zavadi citira Al-Kadija Abu Ja‘lu, koji je rekao: „A što se tiče izraza al shakhs, video sam da neki od ljudi hadisa dopuštaju njegovu upotrebu.“ Ali ovo Zavadijevo pozivanje zanemaruje dve stvari ili odaje neznanje o njima: 1) oni koji su odbacivali njegovu primenu na Alaha bili su ili mutaziliti, koji su poricali da Alah ima svojstva, naročito ona koja su svrstavali u antropomorfna, poput lica, ruku i očiju, ili oni koji su bili pod snažnim uticajem mutazilizma, kao Ibn al-Dževzi; i 2) sam Abu Ja‘la se nije slagao s onima koji nisu dopuštali primenu tog termina na Alaha, što je Zavadi ili znao pa je dvolično odlučio da prećuti, ili je za to bio neoprostivo neuk, budući da se pretvara da je iznad toga da mu se drži predavanje o tome šta su muslimani učili i uče:

Ako se kaže: „On je telesna osoba (shakhs207) ili oblik (s__ūra)“, [treba] reći: „Predanje koje dolazi različitim putevima prenosa o noći mi‘radža pominje: ’Video sam svoga Gospoda u najlepšem obliku**’… I primena toga se ne sme odbaciti**. Kao što Mu nisu poricani ni „duša“ (nafs) koja nije kao duše, ni suština (dhāt) koja nije kao suštine. Isto tako i oblik koji nije kao oblici, jer šerijat [ga upotrebljava na taj način].208 (Abū Ya‘alā, Kitāb al-Mu‘amad fī us__ūl al-dīn, prir. W. Z. Haddad [Bejrut, 1974], 58. Citirano u: dr Vesli Vilijams, „A Body Unlike Bodies: Transcendent Anthropomorphism in Ancient Semitic Tradition and Early Islam“, Journal of the American Oriental Society 129.1 (2009), str. 43; naglašavanje boldom naše)

207 Ova oznaka se zasniva na hadisu od Proroka koji prenosi ashab al-Mugira b. Šu‘ba: „Nema osobe (shakhs) ljubomornije od Alaha; nema shakhs-a kojem je milije da udeli oprost nego Njemu; nema shakhs-a koji više voli hvale vredno ponašanje nego On.“ al-Buhari, Sahih (tevhid), 20:512; Muslim, Sahih (li‘an), 17; Ibn Hanbal, Musnad, 4:248; al-Nisa’i, al-Sunan (nikah), 37,3. Termin shakhs se obično prevodi kao „telesna osoba“. On konotira „telesni oblik ili lik ili supstancu (suwad) čoveka“, ili „nešto što poseduje visinu (irtifa‘) i vidljivost (zuhur),“ Ibn Manzur, Lisan al-‘arab (7:45. 4-11). Videti takođe Lane, Arabic-English Lexicon, 2:1517. (Naglašavanje boldom naše)

208 Abu Ya‘la, Kitab al-Mu‘tamad fi usul al-din, prir. W. Z. Haddad (Bejrut, 1974), 58.

Ovo me vodi do sledećeg problema sa Zavadijevim očajničkim pokušajem da Alaha udalji od reči shakhs. Zavadi je prevideo činjenicu — i nije se čak potrudio ni da je prokomentariše — da sam naveo razne hadise u kojima su reči ahad i shay upotrebljene umesto shakhs. Ta predanja su bila važna jer sam njima dokazivao da je Muhamed morao verovati da je Alah shakhs.

Na primer, u različitim verzijama ovog konkretnog hadisa prenosi se da je Muhamed rekao kako nema ahad-a ni shay-a koji je ljubomorniji ili koji više voli da bude hvaljen od Alaha. Jasna implikacija tih predanja jeste da je Muhamed verovao da je Alah i ahad i shay.

Čak sam citirao određene kuranske stihove i islamske izvore koji izričito označavaju Alaha kao ahad-a i shay-a.

To sam upotrebio da bih utvrdio da je Muhamed morao verovati i da je Alah shakhs. Uostalom, govorimo o potpuno istom hadisu koji je prenet sa neznatnim varijacijama u formulaciji.

Stoga, budući da izrazi „nema ahad-a/shay-a“ svakako uključuju Alaha, doslednost zahteva da i izraz „nema shakhs-a“ takođe uključuje njega.

Pošto Zavadi izgleda teško shvata ove činjenice, razložićemo to još detaljnije, kako ovoga puta, nadamo se, ne bi promašio poentu ili pokušao da izbegne suočavanje s problemom.

Kada hadisi kažu da nema ahad-a ni shay-a koji toliko voli da bude hvaljen ili koji je ljubomorniji od Alaha, to prirodno znači da je Alah i ahad i shay.

Isto tako, kada hadisi kažu da nema shakhs-a koji toliko voli da bude hvaljen ili koji je ljubomorniji od Alaha, to se mora tumačiti tako da se i sam Alah svrstava u shakhs.

Jednostavno nema načina da se ova činjenica zaobiđe ako se želi biti pošten i dosledan prema onome što hadisi kao celina uče o ovom konkretnom pitanju.

Zatim Zavadi postaje prilično očajan i prekoreva me što ne držim predavanja arapskim hrišćanima o tome zašto ne bi trebalo da za Boga upotrebljavaju reč shakhs!

Možda bi Šamun, pre nego što meni drži predavanja, trebalo da drži predavanje svojoj arapskoj hrišćanskoj braći, koja takođe upotrebljavaju termin shakhs u odnosu na Boga! Ako Šamun zaista želi da insistira na tome da bi se termin shakhs doslovno mogao upotrebiti samo za nekoga ko je telesan u arapskom jeziku, zašto onda ne ode i ne ukori arapske hrišćane što neprestano govore o Bogu kao o shakhs-u? Možda zato što je Šamun nedosledan? Da, to je to.

Ima nekoliko problema sa Zavadijevim tiradama. Na prvom mestu, tehnički, teološki termin u arapskom jeziku koji označava određena Lica blaženog i svetog Trojstva nije shakhs, već uqnum (mn. aqanim). Evo kako Hans-Verov rečnik definiše baš tu reč:

uqnum mn. aqanim hipostas, lice Trojstva (hrišć.); str. 793

Pokojni hrišćanski islamolog Tomas P. Hjuz izneo je sledeće o ovom terminu:

UQNUM. . mn. aqanim. Prema muslimanskim leksikografima, to je „reč koja označava koren ili načelo neke stvari, a prema Nasara (Nazarećanima) postoje tri Akanima, naime wujud (entitet ili supstanca), hayat (život) i 'ilm (znanje); a takođe i Ab (Otac), Ibn (Sin) i Ruhu 'l-Quds (Sveti Duh); to je takođe naziv jedne knjige među Nazarećanima koja govori o ovo troje. (Videti Ghiyasu 'l-Lughat. in loco.) [TROJSTVO.] (Dictionary of Islam, str. 655)

A u svojoj odrednici o Isusu, Hjuz je citirao muslimanskog učenjaka al-Bejdavija i njegov komentar na Kuran 4:171, koji je napisao:

Al-Bejzavi (685. po H.), u svom komentaru na suru iv. 169, kaže: „Ne govorite da su Tri“, to jest: „Ne govorite da postoje tri Boga“, naime Alah i al-Masih i Merjem; ili: „Ne govorite da je Bog Trojica“, misleći da postoje tri Aqanima ili Suštine - Ab (Otac), Ibn (Sin) i Ruhu'l-Quds (Sveti Duh), i tumačeći to ovako: Ab je Zat ili Suština; Ibn je 'Ilm ili Znanje; a Ruhu 'l-Qud je Hayat ili Život Boga. (str. 234)

A evo Hjuzove odrednice o Trojstvu:

TROJSTVO. Arapski Taslis , „Sveto Trojstvo“, as-Salusu 'l-Aqdas Osvrti na učenje o Svetom Trojstvu u Kuranu javljaju se u dve sure, a obe je Muhamed sastavio pred kraj svoje karijere u Medini. (Isto, str. 646)

Zanimljivo je da se arapski izraz za sveto i blaženo Trojstvo, as-Salusu (al-Thaluthu) 'l-Aqdas, nikada ne pojavljuje u Kuranu.

Evo još jednog hrišćanskog naučnika koji takođe potvrđuje da je reč kojom se označavaju Božanska Lica Božanstva uqnum, a ne shakhs:

1 Ovde se mogu uvrstiti sledeći muhamedanski prigovori:—
M. Ako je Bog jedan, kako u Božanstvu mogu postojati tri Lica?
Odg. Vaša teškoća verovatno proističe iz toga što ne razumete tehničku upotrebu reči „Lice“. [U arapskom, urdu i persijskom upotrebljavamo sirijsku reč (Aqnum) اقنوم , ar. mn. Aqanim اقانيم , da izrazimo „Lice“ ili „Hipostas“ u njenom teološkom smislu u odnosu na Božanstvo, objašnjavajući je persijskom rečju هَسْتي (hasti) postojanje.] (A Manual of the Leading Muhammadan Objections to Christianity, priredio prečasni W. St. Clair Tisdall, M.A., D.D., C.M.S., str. 160)

Stoga oni arapski hrišćani koji upotrebljavaju termin shakhs to čine uglavnom iz neznanja o sopstvenoj bogatoj teološkoj i istorijskoj tradiciji.

Međutim, da je Zavadi proveo nešto vremena temeljnije čitajući naše članke, naišao bi na sledećeg arapskog hrišćanina koji jasno izjavljuje da je shakhs reč koja se ne bi smela upotrebljavati za Boga:

Otpadništvo al-Kusejmija, prema autoru članka, verovatno je bilo posledica određenih islamskih učenja koja su o Bogu govorila na potpuno negativan način. Za razliku od hrišćanskog učenja o transcendentnosti i imanentnosti Boga, islam prosto tvrdi i uči da čovek može znati Božju volju, ali Njega ne može upoznati kao Ličnost. Zapravo, arapska reč za osobu je shakhs, i ona se ne sme upotrebiti u odnosu na Boga, jer konotira konačno i pogrešivo ljudsko biće! (Basam Madani, „Od vere do neverja“ – Put jednog saudijskog intelektualca)

Dakle, dobro obavešteni arapski hrišćani znaju da ne treba upotrebljavati shakhs da bi se ukazalo na Trojedinog Boga!

Drugo, Zavadijeva tirada ovde čini grešku tu quoque (*; *), kao i grešku argumentum ad populum (*; *). To što neki (mnogi, većina?) pogrešivi, nesavršeni arapski hrišćani upotrebljavaju reč shakhs za Boga ne opravdava niti izvinjava Muhameda što je i on to činio. Greška arapskih hrišćana u primeni neprikladnog termina na istinitog Boga ne daje Muhamedu pravo da ga i on upotrebi, naročito kada takva reč podrazumeva da je Bog ograničeno, fizičko biće.

Osim toga, ja zapravo nisam tvrdio da shakhs znači „telesno biće“. Ceo moj članak napisan je na osnovu definicije jednog od vodećih muslimanskih takijista i davagandista, naime dr Džamala Badavija, i implikacija koje slede ako se Badavijeva definicija uzme kao osnovna pretpostavka. [I kako se ta tvrdnja obila o glavu samom Badaviju.] Zatim sam u fusnoti pokazao kako je Zavadi sebe postavio nasuprot Badaviju. Dakle, nema razloga koriti arapske hrišćane zbog upotrebe tog termina, kada problem leži pravo kod Badavija.

Ovo nas vodi do naše poslednje i najvažnije tačke. Zavadi bi trebalo da veruje da je Muhamed bio istinski prorok koji je uvek govorio nadahnućem i kojem su date najrečitije reči da ih izgovori:

Prenosi Ebu Hurejra:

Prorok je rekao: „Dati su mi ključevi rečitog govora i pobeda strahopoštovanjem (koje je uliveno u srca neprijatelja, prim. prev.), i dok sam sinoć spavao, doneseni su mi ključevi zemaljskih riznica sve dok mi nisu stavljeni u ruku.“ Ebu Hurejra je dodao: Alahov Poslanik je napustio (ovaj svet), a sada vi ljudi prenosite te riznice s mesta na mesto. (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 87, broj 127)

„… Nato je Alahov Poslanik, koji je bio obdaren najrečitijim i najsažetijim izrazima, rekao: Zabranjujem vam svako opojno sredstvo koje vas odvraća od molitve.“ (Sahih Muslim, knjiga 023, broj 4961)

Prenosi Abdulah ibn Amr ibn al-'As: Imao sam običaj da zapisujem sve što sam čuo od Alahovog Poslanika. Nameravao sam (time) da to zapamtim. Kurejšije su mi to zabranile govoreći: Zar zapisuješ sve što čuješ od njega, a Alahov Poslanik je ljudsko biće: govori u gnevu i u zadovoljstvu? Zato sam prestao da pišem i pomenuo to Alahovom Poslaniku. On je prstom pokazao na svoja usta i rekao: piši, tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, IZ NJIH IZLAZI SAMO ONO ŠTO JE ISPRAVNO. (Sunan Ebu Davud, tom 1, knjiga 25, broj 3639)

Da li Zavadi ozbiljno poredi Muhameda sa nenadahnutim, pogrešivim arapskim hrišćanima koji nisu ni proroci ni poslanici? Da li Zavadi kaže da Muhamedove komunikacijske sposobnosti nisu bile ništa bolje od sposobnosti pojedinaca koje Kuran svrstava u idolopoklonike i nevernike zato što drže gledište da je Isus u punom smislu Božanski i jedinstveni Sin Božji?

„Nevernici su oni koji govore: „Allah je, zaista, Mesija, Marijin sin!“ A Mesija je govorio: „O Izrailjevi sinovi, obožavajte Allaha, i mog i vašeg Gospodara!“ Ko drugom mesto koje pripada samo Allahu daje, Allah će ulazak u Raj da mu zabrani i boravište njegovo će da bude Pakao; a nepravednicima niko neće moći da pomogne.“ S. 5:72 Pickthall – up. 5:17

„Jevreji govore: „Uzejr je Allahov sin“, a hrišćani kažu: „Mesija je Allahov sin.“ To su njihove reči, iz njihovih usta, oponašaju reči prethodnih nevernika - ubio ih Allah! Kuda se odmeću?“ S. 9:30 Pickthall

Iako Zavadi priznaje da se shakhs tipično odnosi na nekoga ko ima telo, on tvrdi da kontekst određuje sve i da postoje izuzeci od opšteg pravila. Čak kaže da sam ja itekako svestan toga da muslimani izričito poriču da Alah ima telo!

Ono čega sam svestan jesu igre kojima vehabijski antropomorfisti poput Zavadija moraju pribegavati kako bi porekli činjenicu da njihov bog poseduje stvarno telo neke vrste. Uostalom, prema izjavama samih selefija, koji tvrde da svoja verovanja zasnivaju na svedočanstvu Kurana i sunneta, Alah doslovno poseduje lice, oči, ruke, potkolenice itd., i doslovno se smeši i smeje, iako to ograđuju rečima da su te osobine nalik ničemu u celoj tvorevini.

Hadisi idu tako daleko da kažu da se Alah i njegov presto zapravo nalaze unutar kuće u koju će Muhamed ući na Dan suda da bi zatražio Alahovu dozvolu da posreduje za muslimane:

Prorok je rekao: „Vernici će na Dan vaskrsenja biti zadržani (u čekanju) tako dugo da će se zabrinuti i reći: ’Zamolimo nekoga da posreduje za nas kod našeg Gospoda da bi nas oslobodio našeg položaja.’… Tako će doći kod mene, a ja ću zatražiti dozvolu svoga Gospoda DA UĐEM U NJEGOVU KUĆU i tada će mi biti dopušteno. KADA GA VIDIM, pašću ničice PRED NJIM, a on će me ostaviti (da ležim ničice) koliko bude hteo, a zatim će reći: ’O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan, i posreduj, jer će tvoje posredovanje biti prihvaćeno, i traži (bilo šta), jer će ti biti udovoljeno.’“… (Katada je rekao: čuo sam Anasa kako kaže da) je Prorok rekao: „Izaći ću i izvesti ih iz Pakla (Vatre) i pustiti ih da uđu u Raj, a onda ću se vratiti i zatražiti od svoga Gospoda dozvolu DA UĐEM U NJEGOVU KUĆU, i biće mi dopušteno. KADA GA UGLEDAM, pašću ničice PRED NJIM, a on će me ostaviti ničice koliko bude hteo (da ostanem u tom stanju), a zatim će reći: ’O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan, i posreduj, jer će tvoje posredovanje biti prihvaćeno, i traži, tvoja molba će biti uslišena.’“… (Katada je dodao: čuo sam Anasa kako kaže da) je Prorok rekao: „Izaći ću i izvesti ih iz Pakla (Vatre) i pustiti ih da uđu u Raj, pa ću se vratiti i po treći put zatražiti od svoga Gospoda dozvolu DA UĐEM U NJEGOVU KUĆU, i biće mi dopušteno da uđem. KADA GA VIDIM, pašću ničice PRED NJIM i ostaću ničice koliko on bude hteo, a zatim će reći: ’Podigni glavu, o Muhamede, i govori, jer ćeš biti saslušan, i posreduj, jer će tvoje posredovanje biti prihvaćeno, i traži, jer će ti molba biti uslišena.’“ (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 93, broj 532v; *)

Ako prethodni činioci ne utvrđuju da Alah doslovno ima telo određene veličine i posebnog oblika, čime je ograničen dimenzijama vremena, prostora i mesta, onda to nikakva količina dokaza nikada ne bi mogla dokazati!

Zapravo, ovakvo poricanje u suštini vodi u agnosticizam, jer bi značilo da jezik nema apsolutno nikakvo jasno značenje kada je reč o islamskom božanstvu, i da ništa što Kuran ili hadisi kažu o Alahu zapravo nema smisla niti odgovara stvarnosti na koju upotreba određenih reči treba da ukaže.

Zavadi zatim čini još jednu logičku grešku, naime grešku lažne analogije.

On pokreće pitanje kako su muslimanski učenjaci raspravljali o tome da li se Alah doslovno gnevi ili ne, budući da je gnev navodno ljudska emocija, ili promena koja nastaje „kada se krv uzburka u srcu usled želje za osvetom“. Neki muslimani su zaključivali da se Alah ne može gneviti zato što nema krv.

Zavadi želi da poverujemo kako je to nekako relevantno za pitanje Alaha koji se opisuje kao shakhs!

Međutim, problem s ovom lažnom analogijom jeste u tome što gnev nije emocija ograničena samo na ljude, već svojstvo koje deli mnogo razumnih bića, uključujući i Boga. Niti je on nužno reakcija krvi koja kola telom. Gnev može biti proizvod misli ili raspoloženja uma. Kao takav, Bog bi mogao da se razgnevi a da to od njega ne čini ograničeno, fizičko biće.

Međutim, nije tako sa terminom shakhs, koji, prema muslimanskim propagandistima kakav je dr Džamal Badavi, ima samo jedno značenje. Kako je Badavi rekao:

„… U arapskom jeziku, ekvivalent za reč osoba poznat je kao shakhs. U arapskom jeziku, taj termin NIJE prošao kroz preobražaj kroz koji je prošao u indoevropskim jezicima. Zato kada pitate muslimana, kažete: ’Je li Alah shakhs?’, on će reći ne, jer shakhs u arapskom ima SAMO jedno značenje: osoba, ljudsko biće, fizičko, ograničeno biće.“ (Je li Alah iz Kurana istinski univerzalni Bog?)

Dakle, reći da je Alah shakhs znači reći da je on „ljudsko biće, fizičko, ograničeno biće“, prema jednom od vodećih islamskih takijista!

Zavadi misli da ima način da ublaži udarac Badavijevih prilično štetnih izjava. On tvrdi da, budući da se muslimanski učenjaci međusobno razlikuju po ovom pitanju, on nije obavezan da se drži bilo čijeg mišljenja, pa ni Badavijevog, osim ako „dokaz nije jasan kao dan i nepobitan“.

Problem za Zavadija jeste u tome što je dokaz koji smo izneli, i ovde i u našem prvom članku, zapravo „jasan kao dan i nepobitan“. Ne možemo tu ništa ako Zavadi odbija da prihvati stvarnost situacije.

Štaviše, razlika u mišljenju samo pokazuje koliko su neki muslimani bili posramljeni time što je Muhamed njihovog boga svrstao u shakhs, jer su, za razliku od svoga proroka, uvideli kakve to probleme stvara za njihovo verovanje u boga za koga su mislili da nadilazi ograničenja tvorevine i koji je trebalo da bude drugačiji od ljudskih bića.

Osim toga, takve rasprave samo dodatno osvetljavaju haotično stanje islamske vere. Muslimansko pismo neprestano tvrdi da je jasna knjiga koja u potpunosti objašnjava sve svoje stihove:

„Allah vam tako objašnjava propise Svoje, da biste razmislili!“ S. 2:242 Y. Ali

„On vam je stvorio zvezde da se po njima u mraku upravljate, na kopnu i moru. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji znaju. On vas je stvorio od jednog čoveka, a zatim vam sledi boravište i spremište. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji razumeju.“ S. 6:97-98

„I eto, tako Mi izlažemo dokaze da bi oni kazali: „Ti si to učio“, i da bismo to objasnili ljudima koji znaju.“ S. 6:105 Hilali-Khan

„Zar da pored Allaha tražim drugog sudiju, kad vam On podrobno objavljuje Knjigu?! A oni kojima smo dali Knjigu dobro znaju da Kur'an objavljuje tvoj Gospodar sa istinom, zato ti nikako ne sumnjaj!“ S. 6:114 Hilali-Khan

„A Mi smo im doneli Knjigu koju smo po Našem znanju objasnili, da bude uputa i milost ljudima koji veruju.“ S. 7:52 Hilali-Khan

„Ovaj Kur'an nije izmišljen, od Allaha je - on potvrđuje ono što je objavljeno pre njega i objašnjava propise, nema sumnje da je on Objava od Gospodara svetova!“ S. 10:37 Hilali-Khan

„Ali ako se oni budu pokajali i obavljali molitvu i davali milostinju, braća su vam po veri - a Mi reči i znakove objašnjavamo ljudima koji znaju.“ S. 9:11 Hilali-Khan

„Elif-lam-ra. Ovo je Knjiga čije su reči usavršene a potom razjašnjene, od Mudrog i Onog Koji sve u potpunosti zna,“ S. 11:1 Arberry

„U kazivanju o njima je pouka za one koji su razumom obdareni. Kur'an nije izmišljen govor, on priznaje knjige pre njega objavljene, i objašnjava sve, i uputa je i milost narodu koji veruje.“ S. 12:111

„A na Dan kada iz svakog naroda dovedemo po jednog svedoka koji će da svedoči protiv svog naroda, a tebe dovedemo kao svedoka protiv ovih! Mi tebi objavljujemo Knjigu kao objašnjenje za sve i kao uputu i milost i radosnu vest za one koji jedino u Njega veruju.“ S. 16:89 Y. Ali

„Ovo su reči Kur'ana i jasne Knjige,“ S. 27:1 Y. Ali

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ S. 41:3 Khalifa

„Tako Mi jasne Knjige, Mi je objavljujemo kao Kur'an na arapskom jeziku, da biste razumeli,“ S. 43:2-3 Y. Ali

„Tako mi jasne Knjige,“ S. 44:2 Hilali-Khan – up. Kuran 2:187, 219, 242, 266; 3:103, 118; 4:26, 176; 5:89; 6:55, 126; 7:32, 174; 9:11; 15:1; 16:103; 24:18, 58-59, 61; 26:2; 28:2; 30:28; 57:17

A prema vehabijama poput Zavadija, svrha Muhamedovog sunneta jeste da pruži dodatno pojašnjenje knjizi koja već tvrdi da je savršeno jasna i iscrpno detaljna.

Međutim, nije tako, kao što masovna zbrka i protivrečnosti koje postoje među muhamedanskim učenjacima uverljivo svedoče. Razlike među ulemom o osnovnim pitanjima, kao što je to da li je Alah shakhs ili nije, jasan su pokazatelj da Kuran i hadisi ne uspevaju da razjasne stvari.

Uostalom, da su ti izvori zaista tako jasni, ne bismo očekivali da nalazimo muslimanske učenjake koji nude razna i često protivrečna mišljenja i objašnjenja o značenju ne samo Kurana nego i Muhamedovih hadisa!

Zapravo, Zavadijev sajt pruža neke od najjačih dokaza protiv ponovljene kuranske tvrdnje da je on jasna i detaljna objava. Zavadijev neuspeh da matere razjasni isključivo citiranjem Kurana u svojim člancima, uz njegovo stalno pozivanje na protivrečna mišljenja svojih učenjaka, obilato svedoče da su islamski izvori sve samo ne jasni. Umesto da pomognu u uklanjanju zabune, Zavadijevi članci i „pobijanja“ zapravo na kraju dokazuju da islam nije ništa drugo do religija zablude.

S tim u vezi, Zavadi treba da se suoči sa stvarnošću i prihvati činjenicu da je, prema navodno „nadahnutim“ izjavama njegovog lažnog proroka, njegov bog samo nesavršeno, konačno, ograničeno fizičko biće.

Toliko o Muhamedovoj navodnoj rečitosti!

IZAZOV BASAMU ZAVADIJU

U svom „pobijanju“ Zavadi je pokušao da baci sumnju na to da li hadisi svrstavaju Alaha u shakhs, iako je upravo ta ista predanja upotrebio da dokaže kako je njegov bog jedna osoba u svojoj debati sa Tabitijem Anjabvajlom. U svetlu takve dvoličnosti, smatramo da moramo izazvati Zavadija da bude iskren prema svojim čitaocima i da prestane sa svim svojim lažima i obmanama, kojima se stalno služi u svojim tekstovima, predavanjima i debatama kako bi ostvario svoj cilj: da navede ljude da slede lažnog proroka i zlog boga.

Izazivamo Zavadija da svojim čitaocima objasni zašto je upotrebio te iste hadise da dokaže kako je Alah jedna osoba, ako je znao da postoji izvesna rasprava o tome da li se ta predanja zaista odnose na Alaha kao na shakhs, to jest osobu. Ako tvrdi da za to nije znao, onda treba da objasni zašto se upušta u debate o takvim pitanjima kada za to nije kvalifikovan i kada govori uglavnom iz neznanja.

A ako ne veruje da je Alah shakhs prema tim hadisima, onda treba da objasni svojim sumuslimanima i čitaocima zašto ih je upotrebio da dokaže svoju tezu kako je Alah jedna osoba. Uostalom, ako ti hadisi ne dokazuju da je Alah shakhs, onda ne dokazuju ni da je on jedna osoba.

Međutim, ako Zavadi kaže da veruje da ta predanja označavaju Alaha kao jednu osobu, onda to znači da mora prihvatiti činjenicu da je Alah i shakhs. Ako je tako, onda Zavadi treba da objasni zašto je napisao „pobijanje“ u kojem pokušava da baci sumnju na to da li ta predanja zaista označavaju Alaha kao shakhs.

Zavadi ne samo da mora biti iskren odgovarajući na ove izazove, već se mora i suočiti sa stvarnošću i prihvatiti činjenicu da nije kvalifikovan da predstavlja islam niti da kritikuje hrišćanstvo. Zavadi treba da bude pošten prema sebi i dovoljno ponizan da shvati da treba da nađe nešto drugo da radi, jer njegovi članci i debate nanose islamu daleko više štete nego koristi. Zavadi nam zapravo pomaže da dokažemo da je Alah lažni bog, da je Muhamed lažni prorok i da je islam religija obmane i zablude. I na tome mu zahvaljujemo.

**
Zahvalnice**

Želeo bih da zahvalim Antoniju Rodžersu na veoma korisnim predlozima i komentarima.