Alah je i dalje nesavršen!

Basam Zavadi izašao je iz svoje pauze da bi proizveo još „pobijanja“ u pokušaju da odbrani grube greške i zablude Muhameda. Nedavno je objavio dodatak u kojem pokušava da odgovori na moj odgovor na njegov jadan pokušaj da opovrgne to da je, prema Muhamedu, Alah nesavršeno i promenljivo božanstvo koje je moralo da stvori određene atribute, poput milosrđa, budući da ih isprva nije posedovalo.

Podstičemo čitaoce da najpre pažljivo pročitaju moje pobijanje, a zatim Zavadijev dodatak, pre nego što pređu na moj odgovor ovde.

Nije nikakvo iznenađenje što Zavadi ponovo pokušava da porekne da se hadisi koji govore o tome kako je Alah stvorio milosrđe odnose na Alahov sopstveni atribut milosrđa.

Ovo je problem koji Šamun ima. On ne uspeva da razlikuje milosrđe, koje je stvoreno, i izvor tog stvorenog milosrđa, a to je večni atribut Milosrđa kod Alaha.

Ovo je problem sa Zavadijem. On neprestano izmišlja stvari ni iz čega, budući da ni hadisi ni Kuran ne prave razliku između milosrđa koje je stvoreno i takozvanog izvora tog stvorenog milosrđa, naime Alahovog večnog atributa milosrđa. To je nešto što Zavadi i njegovi autoriteti moraju da učitaju u tekstove, jer ih očigledno postiđuje Muhamedov ogroman propust — tvrdnja da je Alahovo milosrđe stvoreno.

Zapravo, kako bih ja mogao da ne razlikujem dve vrste milosrđa KADA TO NI SAMI HADISI NE ČINE? Drugim rečima, u hadisima koje sam citirao nema ničega što bi makar izdaleka sugerisalo da Muhamed nije govorio o Alahovom sopstvenom atributu, već o milosrđu koje je on stvorio iz svog sopstvenog milosrđa. Jednostavno čitanje ovih hadisa jeste da je Alah stvorio svoj sopstveni atribut milosrđa, koji je potom podelio na 100 delova.

Osim toga, da li uopšte ima smisla govoriti o tome da Alah stvara vrstu milosrđa različitu od svoje sopstvene, onu koju je načinio iz svog večnog atributa milosrđa? Zar to nije prosto besmislica?

Još važnije, da li Zavadi razume implikaciju ove tvrdnje? Zar ne vidi da njegov stav znači da milosrđe koje čovečanstvo prima i na ovom i na onom svetu nije Alahov atribut, već stvorena osobina, ona koju ne treba mešati sa Alahovim sopstvenim milosrđem?

Štaviše, Zavadi ne može da se odluči da li hadisi znače da je Alah stvorio milosrđe ili da ga je podario, budući da je ovo ono što je prvobitno napisao u svom „odgovoru“ meni:

Čini se da Sem ima nesporazum. Sem misli da to što je Alah stvorio Milosrđe znači da Alah pre toga nije bio milostiv. To ne znači to. Hadis nije rekao da je Alah postao milostiv u određenom trenutku vremena. Milosrđe je atribut Boga. Međutim, ono što su hadisi naglašavali jeste čin milosrđa koji će Bog primeniti na svoje stvorenje… Isto tako, samo zato što nije bilo stvorenja kome bi Alah podario SVOJE MILOSRĐE, to ne znači da Alah nije bio Svemilostivi. Kako je Alah mogao da stvori milosrđe ako uopšte nije bio izvor milosrđa?… Dakle, u suštini, sve što kuranski ajeti i hadisi pokazuju jeste da Alah naglašava svoje obećanje svom stvorenju da će im podariti SVOJE MILOSRĐE (ako to zasluže) i takođe naglašava koliko milosrđa ima. (Podebljanje i verzal naši)

Obratite pažnju na to kako Zavadi priznaje da se hadisi koje sam citirao zaista odnose na Alahov sopstveni atribut milosrđa koje on podaruje ili primenjuje na svoje stvorenje. Pa ipak, ovde sam sebi protivreči govoreći da ova predanja ne govore o Alahovom sopstvenom atributu, već o stvorenom milosrđu, koje je nešto drugo od Alahovog večnog atributa milosrđa!

Ovo prosto dokazuje da Zavadi ne zna o čemu govori i da zaista nema pojma kako da tumači ove hadise. Zavadija zanima jedino to da pruži „pobijanje“, koliko god ono bilo apsurdno ili nekoherentno, kako bi ostavio utisak da se zaista bavi pitanjima i prigovorima koji mu se upućuju.

Zavadi zatim citira takozvanog učenjaka koji samo doprinosi zbrci.

Šejh Abdul 'Azeez bin Abdullah Al-Raajhi u svom komentaru na Sahih Buhari kaže:

Alahu je pripisano milosrđe, koje priliči Njegovom Veličanstvu i Veličini kao i ostali Njegovi atributi, bez upuštanja u njegov način. Milosrđe Alahovo jeste atribut među Njegovim atributima i ono se razlikuje od stvorenog milosrđa, jer milosrđe je dvojako:

1. Ono Milosrđe koje je atribut među atributima Alaha, koje postoji u Njegovoj Suštini na način koji priliči Njegovom Veličanstvu i Veličini.
   

2. Stvoreno milosrđe, kao što će biti pokazano u hadisu u kojem je Poslanik rekao da je Alah o raju rekao „Ti si Moje milosrđe“. Jer to je stvoreno milosrđe. U drugom hadisu je došlo: „Alah ima sto milosrđa. Spustio je na zemlju jedno milosrđe i zbog tog jednog postoji uzajamna ljubav među stvorenjima, toliko da životinja podiže svoje kopito sa svog mladunčeta bojeći se da ga ne povredi.“ I ovo milosrđe je takođe stvoreno. Ono je posledica i ispoljavanje Milosrđa Alaha Svemogućeg, koje je atribut među Njegovim atributima. **([Izvor](http://shrajhi.com/?Cat=3&SID=286))**
   

Ponovo izazivamo Zavadija da nam iz samih hadisa pokaže gde je Muhamed razlikovao dve vrste milosrđa, jedno koje je stvoreno i drugo koje je Alahov večni atribut. Želimo da nam Zavadi iz hadisa dokaže da je milosrđe koje je Alah stvorio posledica i ispoljavanje Alahovog milosrđa.

Izazivamo Zavadija da pruži makar jedno jedino predanje koje kaže da je milosrđe koje je Alah stvorio posledica i ispoljavanje Alahovog atributa milosrđa. On mora da prestane da pretpostavlja ono što tek treba da dokaže i da počne da iznosi dokaze koji bi potkrepili njegovu tvrdnju.

Zavadi nastavlja:

Može se takođe pogledati Badaa`i ul-Fawaa'id Ibnul Kajima Al-Dževzijea, tom 2, strane 408-409, gde on takođe ističe da je Alah kišu nazvao Svojim milosrđem u suri 7:57, što je još jedan primer stvorenog milosrđa. Naveo je i suru 11:9 kako bi ukazao na još jedan primer stvorenog milosrđa. Šejh ibn Tejmija u svom delu Al-Aqeedah Al-Waasitiyyah takođe pravi razliku između stvorenog milosrđa i Alahovog nestvorenog atributa Milosrđa. On upućuje na suru 7:156 i na autentično predanje koje nas uči da tokom svojih molitvi izgovorimo „Utičem se Tvome Milosrđu“… kao na primere u kojima se aludira na Alahov nestvoreni atribut Milosrđa.

I opet, Zavadi i njegovi autoriteti unapred pretpostavljaju ono što treba dokazati, jer moraju nužno da pretpostave da je milosrđe za koje je Muhamed rekao da je stvoreno različito i odvojeno od milosrđa koje postoji kao atribut unutar Alahove suštine. Međutim, kao što ćemo ubrzo dokazati, i Kuran i hadisi poistovećuju milosrđe koje je Alah stvorio sa njegovim sopstvenim atributom.

Osim toga, čini se da je svaki put kada milosrđe Alahovo dotakne ljudska bića — bilo u kiši, hrani, skloništu, dobroti itd. — reč o stvorenom milosrđu, a ne o Alahovom atributu. Ali ako večno milosrđe Alahovo nikada ne stupa u dodir sa nama, već samo neka vrsta stvorenog milosrđa, u kom smislu milosrđe Alahovo zaslužuje da se naziva milosrđem ako nikada ne čini ništa milosrdno? Prema Zavadijevom rezonovanju, ostaje nam da svaki čin milosrđa dolazi od stvorene vrste milosrđa, a ne od Alahovog večnog atributa. Jedini učinak nestvorenog milosrđa, izgleda, jeste da stvori stvoreno milosrđe koje je onda milosrdno! Međutim, jedini problem sa ovom tvrdnjom jeste to što nijedan ajet ni hadis nikada ne pravi tu razliku između milosrđa koje je Alah načinio i atributa koji poseduje.

Ovo me vodi ka sledećoj tački. Nijedan od odlomaka koje je Zavadi pomenuo ne pruža potporu tvrdnji da postoje dve vrste milosrđa, jedno stvoreno i drugo večno. Zavadi je i ovde primoran da tu razliku učita u te konkretne ajete.

Evo šta kaže Kuran 7:156:

„„I podari nam dobro na ovom svetu, i na onom svetu - mi se, uistinu, Tebi vraćamo!“ „Svojom Kaznom Ja kažnjavam koga hoću“, reče On, „a milost Moja obuhvata sve; daću je onima koji se budu greha klonili i davali obaveznu milostinju, i onima koji u Naše reči i dokaze budu verovali““

Sada to uporedite sa sledećim odlomcima:

„On je Taj Koji šalje vetrove kao radosnu vest Svoje milosti; a kad oni pokrenu teške oblake, Mi ih pošaljemo prema mrtvom predelu, pa na njega kišu spustimo i učinimo da uz njenu pomoć rastu plodovi svakovrsni; tako ćemo i mrtve da oživimo da biste se prisetili i prihvatili pouku!“ S. 7:57

„Ako čoveku damo da oseti Našu milost, pa mu je posle uskratimo, tada on, zaista, postaje pravi očajnik i nezahvalnik.“ S. 11:9

Evo još jednog ajeta koji kišu poistovećuje sa Alahovim milosrđem:

„Jedan od Njegovih dokaza je to što On šalje vetrove kao nosioce radosnih vesti da bi vam dao da osetite Njegovu milost i da lađe plove Njegovom odredbom i da stičete iz Njegovog obilja, i da biste bili zahvalni.“ S. 30:46

Može li sada čitalac uočiti ikakvu razliku ili razgraničenje u milosrđu o kojem se govori u svim ovim odlomcima? Zar nije očigledno da se svi ovi tekstovi odnose na različite vidove ili ispoljavanja Alahovog atributa milosrđa? Zar nije jasno da ovi ajeti govore o tome kako se Alahovo sopstveno milosrđe ispoljava prema njegovom stvorenju? Da li bi iko ko čita ove ajete otišao sa razumevanjem da ti odlomci govore o dve različite vrste milosrđa, jednom stvorenom i drugom nestvorenom?

Štaviše, sam Kuran objašnjava zašto se kiša naziva Alahovim milosrđem:

„On spušta kišu kad oni izgube svaku nadu i rasprostire Svoju milost; On je, uistinu, Zaštitnik, Hvaljeni.“ S. 42:28

Ovde vidimo da je kiša posledica ili ispoljavanje Alahovog milosrđa, čime se objašnjava zašto se za nju kaže da je njegovo milosrđe.

Međutim, ovo sada stvara problem za Zavadija. Prema hadisima, kiša bi morala da bude posledica ili ispoljavanje onog dela milosrđa koji je Alah spustio na zemlju. Pa ipak, svi ovi kuranski ajeti poistovećuju kišu sa Alahovim sopstvenim milosrđem, odnosno sa ispoljavanjem Alahovog atributa milosrđa. Oni ne prave razliku između Alahovog atributa i neke druge vrste milosrđa koju je on stvorio.

Drugim rečima, ovi ajeti utvrđuju da je milosrđe koje je Alah stvorio isto ono milosrđe koje je Alahov sopstveni atribut koji on poseduje!

O ovome više kasnije.

Zavadi poriče da se hadisi izričito odnose na stvaranje Alahovog sopstvenog atributa milosrđa.

Izričito?! To je problem sa Šamunom. On voli da iznosi tvrdnje ne dokazujući ih. Gde predanja kažu da je Alah stvorio Svoj atribut Milosrđa? Nigde! Alah je stvorio mnoga „milosrđa“, poput kiše, raja itd. Hadis govori o određenoj vrsti milosrđa. To je milosrđe koje je podeljeno na sto delova, pri čemu jedan čini da stvorenja budu milosrdna jedna prema drugima, dok će ostalih 99 biti sačuvano do Sudnjeg dana da bi ih Alah podario svom stvorenju. To ne znači da je ovo milosrđe jedino milosrđe koje je ikada stvoreno, budući da Kuran kišu naziva Alahovim milosrđem, a hadis navodi da Alah raj naziva Svojim milosrđem. Niti predanje daje opštu izjavu o poreklu milosrđa. Izvorni arapski tekst kaže… što se doslovno prevodi kao „Alah ima sto milosrđa“. Nema razloga da se to čita kao nekakvo objašnjenje porekla milosrđa, niti kao jedina milosrđa koja Alah ima.

Obratite pažnju na to kako Zavadi pokušava da suptilno prebaci teret dokazivanja. Nije na meni da pokažem da se hadisi odnose na to da je Alah stvorio svoj sopstveni atribut milosrđa, jer je to jednostavno čitanje tekstova. Na Zavadiju je da utvrdi da se milosrđe za koje ova predanja tvrde da je stvoreno NE odnosi na Alahov sopstveni atribut, već na nešto drugo. Problem sa ovim očiglednim pogrešnim čitanjem izveštaja jeste u tome što se najpre mora pretpostaviti da postoje dve vrste milosrđa, jedno stvoreno i drugo večno, a zatim se to učitava natrag u jednostavno čitanje hadisa. Nažalost po Zavadija, to NIJE jednostavno i prirodno čitanje predanja.

Osim toga, Zavadi izvrće ono što hadisi kažu, jer kiša i raj nisu dodatna milosrđa koja je Alah stvorio, već ispoljavanja njegovog milosrđa koje je načinio i podelio na 100 delova. Kiša bi bila posledica ili ispoljavanje onog jednog jedinog dela milosrđa koji je Alah spustio stvorenju, dok je raj posledica ostalih 99 delova Alahovog atributa milosrđa. Naposletku, ako Zavadi tvrdi da kiša, raj itd. nisu ispoljavanja milosrđa koje je Alah podelio na 100 delova, onda bi protivrečio Muhamedu i podrazumevao da je njegov prorok pogrešio, jer bi to značilo da je Alah zapravo spustio više od jednog dela milosrđa i da je to milosrđe bilo podeljeno na više od 100 delova.

Drugim rečima, ili je Zavadi u pravu da su kiša i raj dodatna milosrđa koja je Alah stvorio, pa je Muhamed onda pogrešio tvrdeći da je Alah podelio svoje milosrđe na 100 delova, jer je Alah stvorio više od toga. Ili je Muhamed bio u pravu, pa je onda Zavadi u zabludi, jer kiša i raj nisu odvojena i različita milosrđa koja je Alah načinio, već ispoljavanja i posledice 100 delova Alahovog sopstvenog milosrđa koje je stvorio.

Štaviše, obratite pažnju na Zavadijev očajnički poziv na arapski tekst kako bi izbegao očigledno i jednostavno značenje hadisa. Razlog zbog kojeg Alah ima sto milosrđa jeste taj što nam hadisi kažu da je Alah stvorio milosrđe i podelio ga na sto milosrđa. Stoga postoji svaki razlog da se ovi izveštaji čitaju kao da se odnose i na poreklo milosrđa i na stvarni broj milosrđa na koja je Alah podelio svoj sopstveni stvoreni atribut milosrđa.

Da bismo prikazali koliko su Zavadijevi argumenti besmisleni, zamislite nekoga ko tvrdi da to što Kuran i hadisi kažu da je Alah jedan ne znači da on nije više od jednog. Koliko bi muslimana prihvatilo takvu liniju rezonovanja?

Po istoj logici, zašto davagandisti poput Zavadija žele da prihvatimo njihovu logiku da to što hadisi kažu da je Alah podelio svoj stvoreni atribut milosrđa na 100 delova ne znači da Alah ima samo 100 milosrđa?

Naposletku, drago nam je što Zavadi priznaje da je Alah sačuvao 99 delova svog milosrđa za Sudnji dan, jer će se to sada okrenuti protiv njega. Evo, još jednom, hadisa koji pominju stvaranje Alahovog milosrđa u 100 delova:

Poglavlje 4: MILOSRĐE ALAHOVO PRETEŽE NAD NJEGOVIM GNEVOM

Ebu Hurejre je preneo da je Alahov Poslanik rekao: Kada je Alah stvorio stvorenje, dok je bio nad Prestolom, zapisao je u Svojoj Knjizi: Zaista, Moje milosrđe preteže nad Mojim gnevom. Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6626)

Ebu Hurejre je preneo da je Alahov Poslanik rekao: Kada je Alah stvorio stvorenje, odredio je za Sebe, i taj dokument je kod Njega: Zaista, Moje milosrđe preteže nad Mojim gnevom. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6628)

Ebu Hurejre je preneo: Čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: Alah je STVORIO milosrđe u sto delova i zadržao je kod Sebe devedeset devet delova, a spustio je na zemlju jedan deo, i zbog tog jednog dela postoji uzajamna ljubav među stvorenjima, toliko da životinja podiže svoje kopito sa svog mladunčeta bojeći se da ga ne povredi. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6629)

Obratite pažnju na povezanost između toga da je Alah stvorio milosrđe u 100 delova i Alahove izjave da njegovo milosrđe preteže nad njegovim gnevom. Ovo konačno dokazuje da je Alahov atribut milosrđa isto ono milosrđe koje je stvorio i podelio na 100 delova. Očigledno je da je sastavljač, stavljajući ova predanja jedno pored drugog i pod isti odeljak ili kategoriju, želeo da uočimo vezu među njima, tj. da je Alahovo milosrđe koje preteže nad njegovim gnevom upravo ono koje je stvorio i podelio na 100 delova. I:

Ebu Hurejre je preneo da je Alahov Poslanik rekao: Kod Alaha postoji sto (delova) milosrđa i On je od njih spustio jedan deo milosrđa na džine, ljudska bića i insekte, i zbog tog (jednog dela) oni vole jedni druge, pokazuju dobrotu jedni prema drugima, pa čak i zver s nežnošću postupa prema svom mladunčetu, a Alah je sačuvao devedeset devet delova milosrđa kojima će postupati prema Svojim slugama na Dan vaskrsenja. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6631)

Selman Farisi je preneo da je Alahov Poslanik rekao: Zaista, kod Alaha postoji sto (delova) milosrđa, i jedan deo tog milosrđa je ono zahvaljujući čemu postoji uzajamna ljubav među ljudima, a devedeset devet je sačuvano za Dan vaskrsenja. (Sahih Muslim, knjiga 037, broj 6632)

Prema ovim izveštajima, Alah je spustio samo jedan deo milosrđa koje je stvorio, a ostalih 99 delova je zadržao za dan vaskrsenja.

Razlog zbog kojeg je ovo značajno jeste taj što Kuran kaže da je milosrđe koje obuhvata sve stvoreno, milosrđe koje Alah podaruje i sada i na dan suda, zapravo njegov sopstveni atribut milosrđa!

Uporedite sledeće ajete iz Kurana:

„Anđeli koji nose Presto i oni koji su oko njega, slave i hvale svoga Gospodara i veruju u Njega, i mole se da budu oprošteni gresi vernicima: „Gospodaru naš, Ti sve obuhvataš milošću i znanjem; zato oprosti onima koji se pokaju i koji slede Tvoj put i sačuvaj ih patnje u Vatri!“ S. 40:7 Arberi

Evo objašnjenja ovog ajeta od jednog od vodećih selefijskih učenjaka na koje se Zavadi poziva:

Njegova izjava „Gospodaru naš, Ti sve obuhvataš milošću i znanjem“ pokazuje da sve što doseže Alahovo znanje — a ono doseže sve stvari — doseže i NJEGOVO MILOSRĐE. Jer Alah ih je spojio u odredbi: „Gospodaru naš, Ti sve obuhvataš milošću i znanjem“

Ovo je opšte milosrđe koje obuhvata sva stvorenja, čak i nevernike, jer je Alah ovo milosrđe spojio sa znanjem. I sve što doseže Alahovo znanje — a Alahovo znanje doseže sve stvari — doseglo je i NJEGOVO MILOSRĐE. Dakle, kao što poznaje nevernika, tako se i smiluje nevereniku. (Komentar na Al-'Akidu Al-Vasitiju šejha islama Ibn Tejmije, od časnog šejha, Al-'Alame Muhameda bin Saliha Al-'Usejmina [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: mart 2009], tom 1, str. 324-325)

Milosrđe koje obuhvata sve stvari jeste Alahovo sopstveno milosrđe, za koje hadis kaže da je milosrđe koje je Alah stvorio! Ponovo:

„„Moj Gospodaru“, zamoli Mojsije, „oprosti meni i mome bratu i učini da budemo pod okriljem Tvoje milosti, Ti si među milostivima najmilostiviji!“ One koji su tele prihvatili stići će zaista srdžba njihovog Gospodara i poniženje još na ovom svetu. Tako Mi kažnjavamo one koji kuju laži. A oni koji rade loša dela, pa se posle pokaju i postanu vernici – pa, Gospodar tvoj, posle toga, sigurno, oprašta grehe i milostiv je. I kada Mojsijeva srdžba prođe, on uze ploče na kojima je bila ispisana uputa i milost za one koji od Gospodara svoga strahuju. I Mojsije odabra iz svoga naroda sedamdeset ljudi da u određeno vreme stanu pred Nama. A kad ih zadesi potres pa su svi pomrli, on reče: „Gospodaru moj, da si hteo, mogao si i njih i mene da uništiš još pre. Zar da nas uništiš zbog onoga što su uradili naši bezumnici? To je samo Tvoje iskušenje kojim Ti, koga hoćeš, skrećeš na stranputicu, a koga hoćeš, upućuješ na Pravi put; Ti si naš Gospodar, pa nam oprosti i smiluj nam se! A Ti si Oprostitelj najbolji!“ „I podari nam dobro na ovom svetu, i na onom svetu - mi se, uistinu, Tebi vraćamo!“ „Svojom Kaznom Ja kažnjavam koga hoću“, reče On, „a milost Moja obuhvata sve; daću je onima koji se budu greha klonili i davali obaveznu milostinju, i onima koji u Naše reči i dokaze budu verovali““ S. 7:151, 156 Hilali-Kan

Evo šta je al-Usejmin napisao u vezi sa Kuranom 7:156:

On, veličanstveno je Njegovo Veličanstvo, kaže hvaleći i slaveći Sebe: „milost Moja obuhvata sve“ Hvalio je Sebe, Silni i Uzvišeni, time što NJEGOVO MILOSRĐE obuhvata sve što nastanjuje nebesa i zemlju. Ovde kažemo ono što smo rekli o drugom ajetu; pa se na to i pozovite. (Isto)

Drugi ajeti kažu:

„A vernici i vernice prijatelji i zaštitnici su jedni drugima: traže da se rade dobra dela, a odvraćaju od nevaljalih, i obavljaju molitvu i daju milostinju, i pokoravaju se Allahu i Njegovom Poslaniku. To su oni kojima će Allah sigurno da se smiluje. Allah je, zaista, silan i mudar. Allah je obećao vernicima i vernicama rajske bašte, kroz koje teku reke, u kojima će da borave večno, a divnog li boravišta u edenskim vrtovima. A Allahovo zadovoljstvo veće je od svega toga: to će, zaista, da bude veliki uspeh!“ S. 9:71-72

U ovom tekstu, Alahovo milosrđe koje podaruje vernima jeste nagrada raja. To je jasnije izneto u sledećem odlomku:

„A ima beduina koji veruju u Allaha i u Budući svet i koji smatraju da je ono što udeljuju put da se Allahu približe i da zasluže Poslanikove blagoslove. To im je, zaista, dobro delo. Allah će da ih obaspe Svojom milošću, Allah, zaista, oprašta grehe i milostiv je.“ S. 9:99 – upor. 11:117-119; 17:56-57; 29:20-23; 45:26-35

Pa ipak, prema hadisima, Alahovo milosrđe koje podaruje na dan vaskrsenja mora biti deo onih 99 delova koje je Alah stvorio i sačuvao za poslednji dan. Evo još jednog teksta:

„A da nije Allahove dobrote prema vama i Njegove milosti i na ovom svetu i na Budućem svetu, već bi vas snašla velika patnja zbog onoga u šta ste se upustili.“ S. 24:14

I opet, hadisi uče da je Alahovo milosrđe koje daruje i na ovom svetu i na onom upravo ono milosrđe koje je stvorio i podelio na 100 delova!

Stoga vidimo da ni Kuran ni hadisi ne prave razliku između Alahovog atributa milosrđa i milosrđa koje je stvorio. Dokazi iz oba ova izvora konačno pokazuju da je milosrđe koje je Alah stvorio i podelio na 100 delova njegov sopstveni atribut.

Ovo otvara i još jedno pitanje. Prema islamskoj teologiji, Alah se naziva as-Samad, al-Ahad i al-Vahid, imenima koja navodno upućuju na njegovu nedeljivost:

Al-Ahad: Apsolutna jednost

Jedinstveni, Jedan bez drugoga, Jedini. Onaj koji je oduvek bio jedan i sam; Nedeljivi, Onaj koji nema drugoga. To je najbliže Suštini.

Al-Ahad je jedno od Devedeset devet imena...

As-Samad: Večni Izdržavalac svega

Večni Gospod, radikalno transcendentan, Onaj kome stvari teže i ka kome se usmeravaju, Onaj kome se pribegava; ono što nema ništa šuplje — nedeljiva Suština; biće koje traje zauvek, Stvoritelj svega, od koga ništa nije nezavisno i na čije jedinstvo sve ukazuje, ili onaj koji ne uzima hranu.

As-Samad je jedno od Devedeset devet imena. (Aiša Bjuli, Božanska imena)

I:

67. Al-Wahid
Jedan, Sveobuhvatni, Nedeljivi (Gibril F. Hadad, Alahova imena i atributi)

Budući da se za Alahovu suštinu kaže da je nedeljiva, to bi se, po produžetku, moralo odnositi i na njegove atribute.

Ako je tako, kako je onda Muhamed uopšte mogao da govori o tome da Alah ne samo da je stvorio, već i podelio svoje milosrđe na 100 delova, kada to pokazuje da je islamsko božanstvo sve samo ne nedeljivo? Da nije Muhamed pogrešno zaključio da Alah može da podeli svoj atribut milosrđa — za razliku od ostalih svojih atributa — zato što je to stvoreni, a ne večni atribut? Još jedan problem koji Zavadi treba da sažvaće i o kojem treba da razmisli.

A postoji vrlo lak način da Zavadi dokaže da je moje tumačenje pogrešno, a njegovo ispravno. Sve što treba da uradi jeste da citira jedan jedini ajet ili hadis koji kaže da se Alahov atribut milosrđa razlikuje od milosrđa koje je stvorio. Zavadi jednostavno treba da pruži jedan tekst koji kaže da je milosrđe koje je Alah stvorio odvojeno od milosrđa koje Alah večno poseduje.

Sve dok ne pruži takav dokaz, Zavadijevo objašnjenje nije ništa drugo do očajnički i jadan pokušaj da opovrgne to da je njegov bog nesavršeno i promenljivo biće.

Zavadi takođe ima primedbu na moj argument da Alah ne može biti savršen ako Kuran kaže da Alah treba da usavrši svoju svetlost.

Šamun treba da prestane da izgovara gluposti i da počne da razume ajete. Kuranski ajet govori o tome kako Alah neće dozvoliti nevernicima da uspeju u zaustavljanju širenja islama, već da će učiniti da Muhamed uspe i raširi religiju istine.

Zavadi treba da prestane da brani neodbranjivo i da zaista počne da uči kako se odgovara na iznesene tvrdnje. Ako je moj argument glupost, to je samo zato što Zavadi nema umnu sposobnost da shvati osnovnu logiku. Kuran može da govori o širenju islama a da ne mora da pominje kako Alah usavršava svoju svetlost, jer takav jezik na kraju potkopava navodno savršenstvo islamskog božanstva.

Budući da su muhamedanci poput Zavadija navedeni da veruju da je Kuran Alahov govor, koji smatraju nenadmašnim i neponovljivim, zar Alah nije mogao da smisli rečitiji način da opiše širenje islama? Zar Alah nije mogao da govori o širenju islama a da ne pominje usavršavanje svoje svetlosti, s obzirom na to da takav jezik podrazumeva da je Alahova svetlost nesavršena?

S obzirom na to da Zavadi teško shvata osnovnu logiku, razložiću mu ovo kako bi mogao da vidi zašto je Kuran sve samo ne rečit u svom prikazu islamskog božanstva.

Prema Kuranu, Alah je svetlost nebesa i zemlje.

„Allah je svetlo nebesa i Zemlje! Primer Njegovog svetla je kao udubina u kojoj je fitilj kandila; fitilj je u staklenki, a staklenka je kao blistava zvezda; užiže se blagoslovljenim maslinovim drvetom, istočnim i zapadnim, čije ulje gotovo da sija kad ga vatra i ne dotakne; sama svetlost iznad svetlosti! Allah vodi ka Svojoj svetlosti onoga koga On hoće. Allah navodi primere ljudima, Allah sve dobro zna.“ S. 24:35 Hilali-Kan

Zapravo, „svetlost“ (an-nur) jedno je od imena Alaha prema islamskoj tradiciji:

An-Nûr: Svetlost

Svetlost, vodič, Onaj koji obasjava; Onaj koji je očit, jasan.

An-Nur je jedno od Devedeset devet imena. (Aiša Bjuli, Božanska imena)

I:

94. Al-Nur
Svetlost (Gibril F. Hadad, Alahova imena i atributi)

Islamska teologija uči da je Alah savršen u svim svojim putevima i atributima.

Stoga, budući da je svetlost jedno od imena i svojstava Alaha, to znači da Alahova svetlost mora biti savršena, potpuna.

Međutim, Kuran na dva mesta kaže da će Alah tek usavršiti svoju svetlost:

„Oni žele da svojim izmišljotinama utrnu Allahovo svetlo, a Allah će, svakako, da upotpuni Svoje svetlo, makar to nevernici mrzeli.“ S. 9:32 Piktal

„Oni žele da utru Allahovo svetlo svojim ustima, a Allah će da upotpuni Svoje svetlo, makar to mrzeli nevernici.“ S. 61:8 Piktal

Budući da Alah treba da usavrši svoju svetlost, to znači da je on (ili barem jedno od njegovih svojstava) nesavršen. Naposletku, ono što je savršeno već je potpuno i ne može se poboljšati.

Stoga je, prema i Kuranu i Muhamedovom sunetu, Alah konačno biće koje je nesavršeno i koje se menja kako vreme prolazi.

Nadamo se da će Zavadi ovoga puta shvatiti.

Zavadi misli da se moj prigovor protiv njegovog nesavršenog božanstva može okrenuti protiv mene.

Ovo ne dovodi u pitanje Alahovo savršenstvo ništa više nego što bi Šamun rekao da je njegov lažni bog bio nesavršen pre nego što je obezbedio širenje hrišćanstva.

Postoji nekoliko problema sa Zavadijevom tvrdnjom. Prvo, moj argument nije zavisio od toga kako je Alah odabrao da širi islam, uprkos svim problemima koje to pokreće, tj. Alah je zapovedio svojim siledžijama da idu naokolo osvajajući, ubijajući, silujući, porobljavajući itd. sve narode na koje naiđu. Moj problem je sa knjigom koja bi trebalo da bude natprirodna po svojoj rečitosti i gramatičkoj strukturi. Moj problem je i sa lažnim prorokom koji je tvrdio da uvek govori po nadahnuću i da su mu date najizražajnije i najrečitije reči:

Prenosi Ebu Hurejre:

Poslanik je rekao: „Dati su mi ključevi rečitog govora i data mi je pobeda strahopoštovanjem (bačenim u srca neprijatelja), i dok sam sinoć spavao, doneti su mi ključevi zemaljskih riznica dok mi nisu stavljeni u ruku.“ Ebu Hurejre je dodao: Alahov Poslanik je otišao (sa ovog sveta), a sada vi ljudi prenosite te riznice s mesta na mesto. (Sahih al-Buhari, tom 9, knjiga 87, broj 127)

Ebu Burda je preneo na osnovu predanja svog oca: Alahov Poslanik je poslao mene i Muaza u Jemen govoreći: Pozivajte ljude (na put pravednosti) i donosite (ljudima) radosne vesti, i ne odbijajte ih, olakšavajte im i ne otežavajte. Ja (Burda) rekoh: Alahov Poslaniče, daj nam versku odluku o dve vrste pića koje pripremamo u Jemenu. Jedno je bit', koje se priprema od meda; to je fermentisani nabiz, jak je i pretvara se u vino, a (drugo je) mizr, koje se priprema od prosa i ječma. Nato je Alahov Poslanik, koji je bio obdaren najrečitijim i najsažetijim izrazima, rekao: Zabranjujem vam svako opojno sredstvo koje vas odvraća od molitve. (Sahih Muslim, knjiga 023, broj 4961)

Prenosi Abdulah ibn Amr ibn al-'As: Zapisivao sam sve što sam čuo od Alahovog Poslanika. Nameravao sam (time) da to zapamtim. Kurejšije su mi to zabranile govoreći: Zar zapisuješ sve što čuješ od njega, a Alahov Poslanik je ljudsko biće: govori i u gnevu i u zadovoljstvu? Tako sam prestao da pišem i pomenuo sam to Alahovom Poslaniku. On je prstom pokazao ka svojim ustima i rekao: piši, tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, IZ NJIH IZLAZI SAMO ONO ŠTO JE ISPRAVNO. (Sunan Ebu Davud, tom 1, knjiga 25, broj 3639)

U svetlu takvih tvrdnji, zar Alah i njegov poslanik nisu mogli da se uzdrže od korišćenja terminologije koja dovodi u pitanje navodno savršenstvo islamskog božanstva? Zar nijedan od njih dvojice nije mogao da se izrazi tako da izbegne prikazivanje muslimanskog boga kao nesavršenog i promenljivog bića? (Ovo, naravno, pretpostavlja da je Muhamed zaista verovao da je njegov bog savršen. Činjenica je da Muhamed možda i nije verovao u to o Alahu. Čini se da dokazi podržavaju da nije.)

Drugo, izazivamo Zavadija da pronađe ajet koji kaže da će Jahve usavršiti svoju svetlost na isti način kao što je njegov lažni prorok rekao o svom bogu. Može li citirati stih koji kaže da je Jahve stvorio milosrđe? Ne može, jer Sveto pismo ne koristi takav jezik da opiše jedinog istinitog Boga celokupnog stvorenja.

I obratite pažnju na ironiju ovde. Sveto pismo, za koje muslimani tvrde da je iskvareno, izbegava jezik koji unižava slavu i savršenstvo Boga, dok Kuran i sunet koriste terminologiju koja na kraju prikazuje Alaha kao nesavršeno, promenljivo božanstvo!

Treće, Kuran pretpostavlja da je Bog kojeg ja obožavam isti onaj Bog u kojeg je verovao Zavadijev lažni prorok:

„Reci: „O vi kojima je data Knjiga, dođite da se okupimo uz reči koje mi i vi uzajamno delimo: da nikoga osim Allaha ne obožavamo, da Mu u obožavanju ništa ne pridružujemo, i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne smatramo!“ Pa, ako se oni okrenu, vi recite: „Budite svedoci da smo mi muslimani!““ S. 3:64

„I sa sledbenicima Knjige raspravljajte na najlepši način, ali ne i s onima među njima koji su nepravedni, i recite: „Mi verujemo u ono što se nama objavljuje i u ono što je vama objavljeno, a naš Bog i vaš Bog je jedan, i Njemu smo mi predani!““ S. 29:46

Štaviše, Kuran dozvoljava muslimanskim muškarcima da se žene hrišćankama, ali im zabranjuje da se žene nevernicama. Takođe dozvoljava muslimanima da jedu hranu hrišćana, iako kaže da se ne sme jesti nikakva hrana nad kojom nije izgovoreno Alahovo ime:

„Ne ženite se neznanoboškinjama dok vernice ne postanu; uistinu je robinja - vernica bolja od neznanoboškinje, makar vam se ona i svidela! Ne udajte vernice za neznanobošce dok ne postanu vernici; jer uistinu je rob - vernik bolji od neznanobošca, makar vam se i dopadao. Oni pozivaju u Vatru, a Allah poziva Raju i oprostu, dozvolom Svojom, i pojašnjava ljudima reči i dokaze Svoje, da bi se prisećali i pouku primili!“ S. 2:221

„Danas vam se dozvoljavaju sva lepa jela; i jela onih kojima je data Knjiga dozvoljena su vam, i vaša su jela njima dozvoljena, i čestite žene vernice, i čestite kćeri onih kojima je data Knjiga pre vas, kada im venčane darove njihove podarite sa namerom da se njima oženite, a ne da sa njima blud činite i da ih za priležnice uzimate. A onaj ko negira propise vere - uzalud će da mu budu njegova dela, i on će, na onom svetu, da bude među gubitnicima.“ S. 5:5

„Ne jedite ono pri čijem klanju nije spomenuto Allahovo ime; to je, uistinu, neposlušnost! A đavoli, zaista, navode štićenike svoje da se sa vama raspravljaju, pa ako biste im se pokorili - i vi biste tada, sigurno, neznanobošci postali.“ S. 6:121

„O vi koji verujete, kad vam vernice kao iseljenice iz Mekke dođu, ispitajte ih; Allah najbolje zna kakvo je njihovo verovanje, pa ako se uverite da su vernice, onda ih ne vraćajte nevernicima; one njima nisu dopuštene, niti su oni njima dopušteni; a njima dajte ono što su potrošili. Nije vam greh da se njima ženite kad im venčane darove njihove date. U braku nevernice ne zadržavajte! Tražite ono što ste potrošili, a neka i oni traže ono što su potrošili! To je Allahov sud, On sudi među vama, a Allah sve zna i mudar je.“ S. 60:10

U svetlu ovoga, zar nije očigledno da je Muhamed zaista mislio da obožava istog Boga kojeg obožavamo i slavimo ja i drugi hrišćani?

Stoga, ako ja služim lažnom bogu, onda to samo dokazuje da je Muhamed bio lažov i varalica, šarlatan koji je pokušao da obmane Jevreje i hrišćane navodeći ih da veruju ne samo da je njihov Bog jedino istinsko Božanstvo, već i da je to isti onaj Bog kojeg je Muhamed obožavao.

Toliko o Zavadijevoj lažnoj analogiji.

U zaključku, želimo još jednom da zahvalimo Zavadiju što nam je pomogao da utvrdimo da je Muhamed bio lažni prorok koji nije znao mnogo o teologiji, filozofiji ili logici. To objašnjava zašto je Zavadijev poslanik na kraju govorio o bogu stvari koje su bile toliko grubo pogrešne da su postale glavni izvor sramote za muhamedance poput Zavadija.

Želim da zahvalim Johenu Kacu što je doprineo ovom članku sa nekoliko ideja.