Arapska Biblija – prijatelj ili neprijatelj islama?

Paganski koreni islamskog boga

Nije tajna za one koji su proučavali istoriju i poreklo islama da je Muhamed rođen u paganskom plemenu koje je obožavalo mnoštvo bogova i boginja, među kojima je glavni bio Alah. Na primer, hadiska literatura navodi da su pagani imali 360 idola postavljenih oko Kabe, koje je Muhamed potom uništio kada je osvojio Meku:

Prenosi Abdulah:

Kada je Poslanik ušao u Meku na dan Osvojenja, oko Kabe je bilo 360 idola. Poslanik je počeo da ih udara štapom koji je držao u ruci i govorio je: „Istina je došla, a laž niti će otpočeti niti će se ponovo pojaviti.“ (Sahih al-Buhari, tom 5, knjiga 59, broj 583)

Muhamedovo pagansko pleme dalje je verovalo da njihov bog Alah ima najmanje tri kćeri koje su obožavali kao boginje. Imena Alahovih kćeri bila su Alat, al-Uza i Manat.

Štaviše, prema islamskim izvorima, ime Muhamedovog oca bilo je Abdulah, što znači „Alahov rob“. Međutim, uprkos tome što mu je ime bilo „Alahov rob“, Muhamedov otac je, prema Muhamedu, ipak otišao u pakao, pošto je bio paganin:

Poglavlje 86: ONAJ KO JE UMRO U NEVERSTVU BIĆE (BAČEN) U VATRU, ZAGOVORNIŠTVO MU NEĆE KORISTITI NITI ĆE MU SRODSTVO SA NJEGOVIM MILJENICIMA POMOĆI

Anas prenosi: Zaista, jedan čovek reče: Alahov Poslaniče, gde je moj otac? On reče: (On) je u Vatri. Kada se ovaj okrenuo da ode, on (Sveti Poslanik) ga pozva i reče: Zaista su i moj i tvoj otac u Vatri. (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0398)

U svetlu činjenice da su Muhamedova porodica i njegovo pleme bili pagani, razumno je sigurno da Alah kojeg su Mekanci obožavali nije bio ništa drugo do paganski bog kojeg je Muhamed uzeo i nastojao da preobrazi u jednog istinitog univerzalnog Boga kojeg su obožavali proroci Svetog pisma.

Štaviše, Sveto pismo pokazuje da je idolopoklonstvo očigledno satansko i da su sa idolima povezani demoni:

„Na revnost razdražiše ga tuđim bogovima, gadovima razgnjeviše ga. Prinosiše žrtve đavolima, ne Bogu, bogovima kojih nijesu znali, novim koji iz bliza dođoše, kojih se nijesu strašili oci vaši.“ Ponovljeni zakoni 32:16-17

„Šta, dakle, kažem? Da je idol nešto? Ili da je idolska žrtva nešto? Ne, nego da ono što neznabošci žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu; a ja neću da ste vi zajedničari sa demonima. Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku; ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj.“ 1. Korinćanima 10:19-21

„Ne uprežite se u isti jaram s nevjernicima; jer šta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svjetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa Velijarom? Ili kakav dio ima vjerni s nevjernikom? I kakvo je slaganje hrama Božijeg sa idolima? Jer vi ste hram Boga živoga, kao što reče Bog: Useliću se u njih, i živjeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod.“ 2. Korinćanima 6:14-18

U ovom poslednjem odlomku idoli se dovode u vezu sa Velijalom, knezom demona, i suprotstavljaju se Božjem hramu.

Dakle, pošto je Muhamedovo pleme bilo pagansko i obožavalo idole, to znači da su njihova verovanja bila satanska po poreklu. To takođe znači da Alah kojeg su ti pagani obožavali nije bio jedini istiniti Bog Svetog pisma, već pagansko božanstvo koje je Satana koristio da ih odvede od istinitog Boga.

**
Arapska Biblija u pomoć?**

Nije neuobičajeno naići na muslimanske davagandiste koji se pozivaju na arapski prevod Svetog pisma kako bi dokazali da Alah kojeg su obožavali predislamski pagani u Meki nije bio lažni bog i/ili sam Satana. Sledeći članci reprezentativni su za tu činjenicu:

http://www.mostmerciful.com/moongod.htm
http://www.answering-christianity.com/allah.htm

Jedan muslimanski davagandista posebno se pozvao na arapski prevod Jovana 3:16 i na aramejski prevod Jovana 1:1-4 kako bi dokazao da i hrišćani obožavaju muslimanskog boga! Zatim zaključuje da, ako je islamski Alah, izveden iz paganskih verovanja, zapravo Satana, onda to dokazuje da je i Bog Biblije Đavo, pošto se u arapskoj Bibliji naziva Alah!

Na ovom mestu muslimani su krivi za nekoliko logičkih grešaka, pre svega za greške ekvivokacije i lažne analogije. Time se takođe napada slamnati čovek i uvodi crvena haringa.

Sledeći hrišćanski apologeta to najbolje objašnjava:

3. Lažna analogija: Poređenje dve stvari kao da su uporedne, iako uopšte nisu iste.
Primeri:

#1 Mnogi muslimani pogrešno pretpostavljaju da muslimani i hrišćani dele iste pojmove o Bogu, otkrivenju, nadahnuću, očuvanju teksta, Bibliji, proroštvu, biblijskoj istoriji, obraćenju itd...

#2 Pošto se povlači lažna analogija između islama i hrišćanstva, neki muslimani misle da će svaki argument koji pobija Kuran isto tako pobiti i Bibliju; da će svaki argument koji pobija Muhameda pobiti i Isusa Hrista, itd...

#3 Na primer, mnogi muslimani tvrde da su Muhamed i svi proroci bili bezgrešni. Oni čak poriču da je Avram bio idolopoklonik. Stoga, kada hrišćanin ukaže na sva zla dela koja je Muhamed počinio (masovno ubijanje, zlostavljanje dece, laganje itd.), muslimani će reći:

„Ako ste vi u pravu, onda morate odbaciti i svoje biblijske proroke, jer su i oni činili zla dela.“

Ono što on zapravo govori jeste: „Ako odbacujete mog proroka, onda morate odbaciti i svoje proroke. Ako je Muhamed bio lažni prorok, onda su i vaši proroci lažni.“

Koren problema je u tome što muslimanski pojam proroštva nije isti kao hrišćanski pojam proroštva. Mi učimo da proroci greše kao i svi drugi. Stoga, dok je islam pobijen Muhamedovim gresima, hrišćanstvo nije nimalo ugroženo. Musliman je kriv za postavljanje „lažne analogije“.

Kad god musliman odgovori na hrišćanski napad na Kuran, Muhameda ili Alaha tako što obrne argument i primeni ga na Bibliju, Isusa ili Trojstvo, kao da islam i hrišćanstvo zajedno stoje ili zajedno padaju, on je kriv za grešku lažne analogije. Islam može biti lažan, a hrišćanstvo istinito u isto vreme.

4. Greška irelevantnosti: Kada uvodite pitanja koja nemaju logičke veze sa temom o kojoj se raspravlja, koristite irelevantne argumente…

#5 Sadašnje značenje neke reči irelevantno je za ono što je ona značila u drevna vremena. Reč „Alah“ je dobar primer. Kada se suoče sa istorijskim dokazima da su tu reč paganski Arapi u predislamsko vreme koristili da označe vrhovnog boga koji je bio oženjen boginjom sunca i imao tri kćeri, neki muslimani će citirati rečnike, enciklopedije itd. da bi dokazali (sic) da „Alah znači Bog“. Oni tako koriste savremene definicije da bi odredili šta je ta reč značila pre više od hiljadu godina! Ono što „Alah“ znači sada nema nikakve veze sa onim što je značilo pre Muhameda.

5. Greška ekvivokacije: Ako pretpostavimo da svi imaju istu definiciju reči kao što su Bog, Isus, otkrivenje, nadahnuće, prorok, čudo itd., činimo vrlo jednostavnu logičku grešku…

#4 Kada vam musliman kaže da reč „Alah“ ima samo jedno značenje: „jedan, istiniti, univerzalni Bog“, on polazi od greške. Reč „alah“ ima mnogo različitih značenja.

a. Može se koristiti kao generički izraz poput engleske reči „God“ (Bog). Tako se može primeniti na bilo kog boga ili boginju, bez obzira na to da li je u vidu istiniti ili lažni bog. (npr. „Alasi“ hinduizma.)

b. Nacija islama je koristi da Volasa Doda Forda, Elajdžu Muhameda i Luisa Farakana naziva „Alahom“, i uči da su svi crnci „Alasi“.

c. Neki hrišćani u zemljama arapskog govornog područja koristili su je kao generičko ime za Sveto Trojstvo.

d. U predislamsko vreme koristili su je paganski Arapi da označe boga meseca koji je bio otac al-Lat, al-Uze i Manat.

e. Muslimani je koriste da označe svoga boga.

Islam i hrišćanstvo ne obožavaju istog Boga. Hrišćanin obožava Sveto Trojstvo, dok musliman obožava unitarno božanstvo. (Dr Robert A. Morey, Uobičajene logičke greške koje muslimani čine)

Štaviše, u svojoj žurbi da dokažu da je Muhamedov bog jedini istiniti Bog kojeg su obožavali biblijski proroci, ovi davagandisti su prevideli činjenicu da se njihov prigovor u potpunosti zasniva na PREVODU Svetog pisma! Nadahnuti spisi nisu napisani na arapskom, već na hebrejskom i grčkom, dok su delovi Starog zaveta napisani na aramejskom. Kao takvo, potpuno je pogrešno pozivati se na ono što su neki prevodioci odlučili da upotrebe ili učine prilikom prevođenja Božje nadahnute Reči na drugi jezik. Zapravo, videćemo šta se dešava kada isti taj metod primenimo na grčki prevod Kurana.

Da stvar bude gora, muslimanski argument pretpostavlja da je Alah pomenut u arapskoj Bibliji zapravo isti kao islamski Alah ili Alah kojeg su obožavali pagani. Time se pogrešno pretpostavlja da, samo zato što hrišćani, Jevreji, muslimani itd. arapskog govornog područja koriste reč Alah, to nekako dokazuje da svi oni obožavaju jedno te isto Biće. Međutim, nije tako, jer muslimani obožavaju lažnog boga, kao što će naše ispitivanje ovde pokazati.

**
Arapska Biblija o višeličnoj prirodi Alaha**

Arapska Biblija ne samo da poistovećuje Oca sa Alahom, već tvrdi i da je Isus Hristos takođe Alah. Arapska Biblija dalje uči da je Isus Hristos voljeni Sin Alahov i njegova večna Reč koja je postala telo:

„U početku beše Reč (al-Kalima), i Reč beše kod Boga (Allahi), i Reč beše Bog (wa kana al-Kalima Allaha). Ona u početku beše kod Boga (Allahi); sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj beše život (al-hayatu), i život (al-hayatu) beše svetlost ljudima (noora al-nasi). Svetlost (al-nooru) svetli u tami, i tama je ne obuze… Istinita svetlost (al-nuru al-haqqiqu) koja obasjava svakog čoveka dolazila je na svet. Beše na svetu, i svet je kroz nju postao, ali je svet ne poznade… I Reč postade telo i nastani se među nama, puna milosti i istine; i videsmo slavu njenu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca (majdan kama li-wahidin min al-Abi).“ Jovan 1:1-5, 9-10, 14

U ovom odlomku Isus se poistovećuje sa Rečju koja je postala telo, koja postoji kod Alaha i koja jeste Alah! Za Isusa se kao Reč takođe kaže da je Život i istinita Svetlost, izjave koje on sam iznosi kroz čitavo Jevanđelje:

„Kada je Isus ponovo progovorio narodu, rekao je: ‘Ja sam svetlost sveta (ana huwa noor al-alam). Ko mene sledi neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života (noor al-hayat).’“ Jovan 8:12

„Dok je dan, moramo činiti dela onoga koji me je poslao. Dolazi noć, kada niko ne može raditi. Dok sam u svetu, ja sam svetlost sveta (ana huwa noor al-alam).“ Jovan 9:4-5

„Isus joj reče: ‘Ja sam vaskrsenje i život (ana huwa al-qiyamatu wal-hayatu). Ko veruje u mene živeće, makar i umro; i svaki koji živi i veruje u mene neće umreti doveka. Veruješ li ovo?’“ Jovan 11:25-26

„Ja sam došao na svet kao svetlost (noor), da nijedan koji veruje u mene ne ostane u tami.“ Jovan 12:46

„Isus odgovori: ‘Ja sam put i istina i život (ana huwa al-tariqu wal-haqqu wal-hayatu). Niko ne dolazi Ocu osim kroz mene.’“ Jovan 14:6

Ono što Isusove izjave čini naročito izuzetnim jeste to što su, prema Kuranu, to upravo neka od imena i svojstava koja pripadaju isključivo Alahu!

To je zato što je Alah, On je Istina (Allahu huwa al-haqqu), i On je taj koji oživljava mrtve, i On je taj koji je kadar da učini sve. S. 22:6 Hilali-Khan

Alah je svetlost nebesa i Zemlje (Allahu nooru al-samawati wa’al-ardi). Poređenje Njegove svetlosti jeste kao udubljenje u zidu u kome je svetiljka. Svetiljka je u staklu. Staklo je poput blistave zvezde. (Ta svetiljka) se pali od blagoslovenog drveta, masline ni istočne ni zapadne, čije bi ulje gotovo sijalo (samo od sebe) i da ga vatra nije dotakla. Svetlost nad svetlošću. Alah vodi ka svojoj svetlosti koga hoće. I Alah govori ljudima u poređenjima, jer Alah sve zna. S. 24:35

„Zato, pogledaj tragove Allahove milosti – kako On oživi zemlju nakon njenog mrtvila! On će, uistinu, i mrtve da oživi, On sve može.“ S. 30:50

On je Živi (Huwa al-hayyu): nema boga osim Njega; prizivajte Ga, iskreno Mu ispovedajući veru. Hvala Alahu, Gospodaru svetova! … On je taj koji daje život i smrt; i kada odluči o nečemu, kaže tome: „Budi“, i ono biva. S. 40:65, 68

Islamska teologija uči da se Alahova jedinstvena imena i svojstva ne mogu pripisati nijednom stvorenju, koliko god ono bilo uzvišeno. U svetlu toga, očigledno je da je Isus Hristos sebe predstavljao kao Boga, tvrdeći za sebe neka od onih jedinstvenih i isključivih imena za koja sam Kuran svedoči da pripadaju samo Božanstvu!

Za više o ovoj temi pogledajte sledeće članke:

http://answering-islam.org/Shamoun/unique.htm
http://answering-islam.org/Shamoun/jesus_divine_functions_quran.htm
http://answering-islam.org/Responses/Ataie/divine_attributes.htm
http://answering-islam.org/authors/shamoun/rebuttals/zaatari/miracles_divine.html
http://answering-islam.org/authors/shamoun/jesus_tauhid.html

Evo još nekoliko izjava iz arapske Biblije u kojima se za Isusa izričito kaže da je Sin Alahov:

„U šestom mesecu Bog (Allahi) posla anđela Gavrila u Nazaret, grad u Galileji, devojci verenoj za čoveka po imenu Josif, potomka Davidovog. Devojci je bilo ime Marija. Anđeo joj priđe i reče: ‘Zdravo, ti koja si veoma omiljena! Gospod (al-Rabu) je s tobom.’ Marija se veoma uznemiri na te reči i pitaše se kakav bi to pozdrav mogao biti. Ali joj anđeo reče: ‘Ne boj se, Marija, jer si našla milost kod Boga (Allahi). Zatrudnećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus (Yasu’a). On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega (ibn al-‘Ali). Gospod Bog (al-Rabu al-Ilah) daće mu presto oca njegovog Davida, i vladaće nad domom Jakovljevim doveka; i njegovom carstvu neće biti kraja.’ ‘Kako će to biti’, upita Marija anđela, ‘kada sam devica?’ Anđeo odgovori: ‘Sveti Duh (al-Ruhu al-Qudusu) doći će na tebe, i sila Svevišnjega oseniće te. Zato će se Sveti (al-Qudusu) koji će se roditi zvati Sin Božji (ibn Allahi).“ Luka 1:26-35

Zapravo, arapska Biblija tvrdi da je Alah toliko voleo svet da je poslao Isusa Hrista, svog jedinorodnog Sina, da ga spase:

„Jer Bog (Allahu) tako zavole svet da je dao svog jedinorodnog Sina (ibnahu al-wahida), da nijedan koji veruje u njega ne propadne, nego da ima život večni. Jer Bog (Allahu) posla Sina (ibnahu) na svet, ne da svetu sudi, nego da se svet spase kroz njega. Ko veruje u njega, ne biva osuđen; a ko ne veruje, već je osuđen, jer nije poverovao u ime jedinorodnog Sina Božjeg (ibni Allahi al-wahidi).“ Jovan 3:16-18

Svako ko je makar i izdaleka upoznat sa učenjima Kurana lako može uočiti problem na ovom mestu. Alah kojeg je Muhamed obožavao nije Otac, niti je Isus Hristos njegov voljeni Sin:

A Jevreji kažu: Jezdra je sin Alahov, a hrišćani kažu: Mesija je sin Alahov (ibnu Allahi). To su reči iz njihovih usta. Oponašaju reči onih koji su bili nevernici pre njih. Alah (sam) se bori protiv njih. Kako su izopačeni! S. 9:30

„Oni govore: „Svemilosni je uzeo dete!“ Vi, zaista, govorite nešto strašno i gnusno! Gotovo da se od toga nebesa raspadnu, a Zemlja provali i planine zdrobe, jer Svemilosnom pripisuju dete! Nezamislivo je da Svemilosni ima dete! Pa, svi će oni, i oni na nebesima i oni na Zemlji, da dođu Svemilosnom kao sluge.“ S. 19:88-93

Kuran takođe kaže da je svako ko tvrdi da je Alah Isus, sin Marijin, nevernik koji će otići u pakao:

„Nevernici su oni koji govore: „Zaista je Allah Mesija Marijin sin!“ Reci: „Ko može da spreči Allaha da, ako hoće, uništi Mesiju, Marijinog sina, i njegovu majku, i sve one koji su na Zemlji?“ Allahova je vlast na nebesima i na Zemlji i na onome što je između njih; On stvara šta hoće, i Allah nad svime ima moć.“ S. 5:17

„Nevernici su oni koji govore: „Allah je, zaista, Mesija, Marijin sin!“ A Mesija je govorio: „O Izrailjevi sinovi, obožavajte Allaha, i mog i vašeg Gospodara!“ Ko drugom mesto koje pripada samo Allahu daje, Allah će ulazak u Raj da mu zabrani i boravište njegovo će da bude Pakao; a nepravednicima niko neće moći da pomogne.“ S. 5:72

Ovo sada ove islamske propagandiste dovodi u nezgodan položaj. Pozivajući se na arapsku Bibliju kako bi dokazali svoju tvrdnju, sada će morati da priznaju da Kuran greši kada poriče da je Alah Otac ili da je on Isus Hristos. Ili će, što je još gore, morati da prihvate mogućnost da je islamsko pismo iskvareno i da ne odražava izvorna Muhamedova učenja. Uostalom, ako je Muhamed verovao u istog onog Alaha kojeg pominje arapska Biblija, onda je morao verovati da su i Otac i Sin Alah. A pošto u Kuranu postoje odlomci koji poriču da su i Otac i Sin Alah, ti tekstovi su morali biti dodati nekada nakon Muhamedove smrti.

Priča se tu ne završava.

**
Aramejska Biblija i Alah**

Pošto se jedan od davagandista koje smo ranije pomenuli u jednom od svojih snimaka pozvao na aramejsku Bibliju da bi dokazao da se Bog naziva Alah, odlučili smo da citiramo upravo onu vezu koju je on upotrebio, kako bismo pokazali da se to zapravo okreće protiv njega.

Sledi asirski prevod Jovana 1:1-4 napisan latiničnim pismom, sa prevodom datim odmah ispod.

B'rašit itwa milta,
U početku beše Reč (milta),

u'aw milta lkis Alaha wa,
i ta Reč beše kod Boga (Alaha)

u'Alaha wa aw milta.
I ta Reč beše Bog (Alaha).

Aha b'rašit lkis Alaha wa.
Ona beše u početku kod Boga (Alaha).

Kulle mindiyanÿ biyÿ pišlun widÿ.
Sve je kroz njega postalo.

_D'la diyÿ up xa mindi la wily
Bez njega nije postalo nijedno_

min ani d'pišÿ na biryÿ.
od onoga što je postalo.

Biyÿ xayyÿ wa,
Kroz njega beše život,

u'annÿ xayyÿ bara wa l'bnenaša.
I taj život beše svetlost čovečanstvu.

Prema aramejskoj Bibliji, i Otac i Isus Hristos, večna Reč koja je sve stvorila, poistovećeni su sa Alaha, aramejskom rečju za Boga, koju arapski prevodi kao Alah. Stoga se aramejska Biblija potpuno slaže sa grčkim tekstom Jovanovog jevanđelja, pošto kaže da je Reč bila kod Boga (Alaha) i da JESTE bila Bog (Alaha).

Ponovo, da li ovi islamski propagandisti zaista žele da poverujemo da je Alah Kurana isti kao Alah arapske Biblije? Ako je tako, da li su spremni da prihvate da su i Otac i Sin Alah? Da li su takođe spremni da priznaju da Kuran greši ili da je iskvaren, pošto poriče da su Alah i Otac i Isus Hristos?

Za ove davagandiste postaje još gore.

**
Isus Hristos – Rab celokupnog stvorenja**

Arapska Biblija dalje svedoči da je Isus Hristos Rab ili Gospod celokupnog stvorenja:

„Vi znate poruku koju je Bog poslao narodu Izrailja, objavljujući radosnu vest mira kroz Isusa Hrista, koji je Gospod svima (hatha huwa Rabu al-kulli).“ Dela apostolska 10:36

Kao Gospod svih, Isus suvereno vlada i nad živima i nad mrtvima:

„Upravo zbog toga je Hristos umro i vratio se u život, da bi bio Gospod i živima i mrtvima (likay yasouda ala al-ahya' wal-amwat).“ Rimljanima 14:9

Isti arapski prevod takođe kaže da čovek mora ispovediti Isusa kao svog Raba i verovati da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih da bi bio spasen:

„Jer ako svojim ustima ispovediš Gospoda Isusa (b’al-Rabi Yasu’a) i u svom srcu poveruješ da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen.“ Rimljanima 10:9

Međutim, jedini način da neko istinski ispovedi da je Isus Rab jeste da mu Sveti Duh to omogući:

„Zato vam kažem da niko ko govori Duhom Božjim ne kaže: ‘Neka je Isus proklet’, i niko ne može reći: ‘Isus je Gospod’, osim Svetim Duhom (Yasu’a Rabun illa b'al-Ruhi al-Qudusi).“ 1. Korinćanima 12:3

Zapravo, prema Isusu, sam prorok David bio je nadahnut Svetim Duhom da ispovedi da je Hristos njegov Rab:

„Dok je Isus učio u dvorištima hrama, upitao je: ‘Kako to da učitelji zakona kažu da je Hristos sin Davidov? Sam David, govoreći Svetim Duhom (al-Ruh al-Qudus), izjavio je: „Reče Gospod Gospodu mome (Qala al-Rabu li-Rabi): „Sedi meni s desne strane dok ne položim neprijatelje tvoje pod noge tvoje.’“ Sam David ga naziva „Gospodom (Raban)“. Kako onda može biti njegov sin?’ Veliko mnoštvo ga je sa zadovoljstvom slušalo.“ Marko 12:36-37

Isus je citirao sledeći psalam:

„Reče GOSPOD Gospodu mome (Qala al-Rabu li-Rabi): ‘Sedi meni s desne strane dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.’“ Psalam 110:1

Jedan od Isusovih učenika takođe je citirao ovaj psalam da bi dokazao da je Hristos Rab:

„Braćo, mogu vam pouzdano reći za praoca Davida da je i umro i bio pogreben, i grob je njegov kod nas do dana današnjeg. Budući, dakle, prorok i znajući da mu se Bog (Allaha) zakleo zakletvom da će jednoga od njegovih potomaka posaditi na presto njegov, on je predvideo i govorio o vaskrsenju Hrista (al-Masiha), da nije ostavljen u Hadu, niti je telo njegovo videlo raspadanje. Ovoga Isusa (Yasu’a) je Bog (Allahu) vaskrsao, čemu smo svi mi svedoci. Uzvišen, dakle, desnicom Božjom (Allahi), i primivši od Oca (al-Abi) obećanje Svetoga Duha (al-Ruhi al-Qudusi), on je izlio ovo što vi vidite i čujete. Jer David nije uzašao na nebesa; ali on sam kaže: ‘Reče Gospod Gospodu mome (Qala al-Rabu li-Rabi), sedi meni s desne strane dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.’ Neka, dakle, pouzdano zna sav dom Izrailjev da je Bog (Allaha) učinio i Gospodom i Hristom (Raban wa Masihan) ovoga Isusa (Yasu’a) kojega ste vi razapeli.’“ Dela apostolska 2:33-36

Isus nije samo Rab svega, on je i Ilah (Bog) i Naslednik koji vlada zauvek i koji je sve stvorio i sve održava:

„Toma odgovori i reče mu: ‘Gospod moj i Bog moj (Rabi wa Ilahi)!’ Tada mu Isus reče: ‘Zato što si me video, poverovao si; blaženi su oni koji nisu videli, a poverovali su.’ Isus je pred svojim učenicima učinio i mnoga druga čudesna znamenja koja nisu zapisana u ovoj knjizi. A ova su zapisana da biste verovali da je Isus Hristos, Sin Božji (Yasu’a huwa al-Masih ibn Allah), i da verujući imate život u njegovo ime.“ Jovan 20:28-31

„U prošlosti je Bog (Allahu) govorio našim praocima preko proroka u mnogo navrata i na razne načine, ali nam je u ove poslednje dane govorio preko svoga Sina (ibnihi), koga je postavio za naslednika svega (ja‘alaho warithan likuli shai’in), i preko koga je stvorio svemir. Sin je odsjaj Božje slave i tačan izraz njegovog bića, i on drži sve svojom silnom rečju. Pošto je izvršio očišćenje od grehova, seo je s desne strane Veličanstva na nebesima… A za Sina (al-ibn) on [Otac] kaže: ‘Presto je tvoj, o Bože (Ya Allahu), u vekove vekova, i žezlo pravednosti biće žezlo carstva tvoga. Zavoleo si pravednost i omrznuo bezakonje; zato te je Bog, tvoj Bog (Allahu Ilahuka), postavio iznad tvojih drugova pomazavši te uljem radosti.’ Takođe kaže: ‘U početku si ti, Gospode (Ya Rabu), postavio temelje zemlji, i nebesa su delo tvojih ruku. Ona će propasti, a ti ostaješ; sva će ostariti kao odeća. Savićeš ih kao ogrtač; kao odeća biće promenjena. Ali ti ostaješ isti, i godinama tvojim neće biti kraja.’“ Jevrejima 1:1-3, 8-12

Muhamed je, s druge strane, učio da je njegov bog jedini Rab i da Alah nikada ne bi dozvolio nijednom čoveku da uzme proroka ili anđela za Raba umesto njega:

Reci (o Muhamede): „O sledbenici Knjige (Jevreji i hrišćani): Dođite do reči koja je pravedna između nas i vas: da ne obožavamo nikoga osim Alaha, i da Mu ne pripisujemo nikakve sudruge, i da niko od nas ne uzima druge za gospodare (arbaban) pored Alaha.“ Zatim, ako se okrenu, recite: „Posvedočite da smo mi muslimani.“ S. 3:64 Hilali-Khan

Niti bi vam naredio da uzmete anđele i proroke za gospodare (arbaban) (bogove). Zar bi vam naredio da ne verujete nakon što ste se predali Alahovoj volji? (Tafsir At-Tabari). S. 3:80 Hilali-Khan

Ovaj sledeći odlomak tradicionalno se tumači tako da je Alah čak zabranio ljudima da uzimaju Isusa za svoga Raba:

Uzeli su za gospodare (arbaban) pored Alaha svoje rabine i svoje monahe i Mesiju, sina Marijinog, a bilo im je naređeno da obožavaju samo jednoga Boga. Nema Boga osim Njega. Neka je slavljen iznad svega što Mu pripisuju kao sudruga! S. 9:31 Pickthall

Kažemo tradicionalno, pošto gramatika i struktura zapravo podrazumevaju da Isusa treba uzeti za Gospoda zajedno sa Alahom. Za detalje pogledajte sledeće članke:

http://answering-islam.org/Quran/Incoherence/many_gods.htm
http://answering-islam.org/authors/shamoun/rebuttals/zawadi/jesus_lord.html

Štaviše, prema muslimanskim učenjacima, Rab je zapravo najveće Alahovo ime:

Značenje reči Ar-Rabb, Gospod

Ar-Rabb je vlasnik koji ima punu vlast nad svojom svojinom. Ar-Rabb jezički znači gospodar ili onaj koji ima ovlašćenje da vodi. Sva ova značenja tačna su za Alaha. Kada stoji sama, reč Rabb koristi se SAMO za Alaha. Što se tiče nekoga drugog osim Alaha, može se reći Rabb Ad-Dar, gospodar tog i tog predmeta. Dalje, preneseno je da je Ar-Rabb najveće Alahovo ime. (Tafsir Ibn Kathir, K. 1:2; isticanje velikim slovima i podvlačenjem je naše)

Muhamed je takođe učio da je Alah onaj koji nasleđuje sve stvari:

A što se tiče onih koji škrtare onim što im je Alah od svoje dobrote dao, neka ne misle da je to za njih bolje; ne, to je gore za njih; ono čime su škrtarili biće im obešeno o vrat na Dan vaskrsenja; a Alahu pripada nasledstvo nebesa i Zemlje (wa lillahi meerathu al-samawati wa al-ardi); i Alah zna šta vi radite. S. 3:180

I zaista, Mi! Mi smo ti koji dajemo život i uzrokujemo smrt i Mi smo naslednici (wa nahnu al-warithoona). S. 15:23

Zaista! Mi ćemo naslediti (nahnu narithu) Zemlju i sve što je na njoj. I Nama će se svi vratiti, S. 19:40

Ponovo, da li ovi muslimani žele da ozbiljno poverujemo da je njihov Alah isti onaj Alah kojeg obožavaju hrišćani koji govore arapski? Da li zaista žele da prihvatimo da je Alah o kome se govori u arapskoj Bibliji isti onaj Alah kojeg je obožavao Muhamed, kada arapska Biblija uči sledeće?

Alah je Otac i Sin.

Alah je toliko zavoleo svet da je poslao svog jedinorodnog Sina da ga spase umiranjem na krstu i vaskrsenjem iz mrtvih.

Isus je Rab ili Gospod celog stvorenja i Naslednik svih stvari.

Čovek mora ispovediti da je Isus Rab i da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih da bi bio spasen.

Sveti Duh je taj koji omogućava čoveku da ispovedi Isusa kao Rab.

Sveti Duh je čak nadahnuo proroka Davida da obožava i ispoveda Isusa Mesiju kao svog Rab.

Budući da islam jasno poriče sve ove biblijske istine, kako ovi davagandisti mogu da koriste arapsku Bibliju da dokažu da Muhamedov bog ne može biti lažni bog ili čak sam Satana, samo zato što se reč Alah koristi u arapskom prevodu nadahnutog Svetog pisma?

**
Mnogi lažni proroci i antihristi iziđoše u svet**

Ovi muslimanski propagandisti očigledno nisu svesni činjenice da je, prema Svetoj Bibliji, Muhamed lažni prorok i antihrist, što znači da je njegov bog koji ga je nadahnuo zapravo duh antihrista.

Sveto pismo jasno govori o lažnim apostolima koji jesu/biće prevareni i nadahnuti od Satane da zavode ljude propovedajući drugog Isusa i/ili propovedajući drugačije jevanđelje:

„Jer revnujem za vas Božjom revnošću. Zaručio sam vas jednom mužu, Hristu, da vas kao čistu devicu izvedem pred njega. Ali se bojim da, kao što je zmija svojom prevarom obmanula Evu, tako i vaše misli ne budu odvedene od iskrene i čiste odanosti Hristu. „Jer ako neko dođe i propovijeda drugoga Isusa, kojega mi ne propovijedasmo, ili drugi duh primate koji ne primiste, ili drugo Jevanđelje koje ne dobiste – vi to dobro podnosite!“… Nastaviću da činim ono što činim da bih oduzeo tlo pod nogama onima koji traže priliku da budu smatrani jednakima nama u onome čime se hvale. Jer takvi ljudi su lažni apostoli, prevarni radnici, koji se prerušavaju u apostole Hristove. I nije nikakvo čudo, „I nikakvo čudo; jer se sam satana pretvara u anđela svjetlosti.“. Nije onda iznenađujuće „ako se i sluge njegove pretvaraju da su sluge pravednosti“. Njihov kraj biće onakav kakav njihova dela zaslužuju.“ 2. Korinćanima 11:2-4, 12-15

„Ali čak i ako bismo mi „ili anđeo s neba“ propovedali jevanđelje drugačije od onoga koje smo vam propovedali, neka je proklet doveka! Kao što smo već rekli, tako i sada ponovo kažem: ako vam neko propoveda jevanđelje drugačije od onoga koje ste primili, neka je proklet doveka!“ Galatima 1:8-9

Sveta Biblija takođe upozorava na antihriste koji će doći poričući Oca i Sina:

„Deco draga, ovo je poslednji čas; i kao što ste čuli da dolazi antihrist, „i sada su se pojavili mnogi antihristi“. Po tome znamo da je poslednji čas. … Ko je lažljivac? To je onaj čovek koji poriče da je Isus Hristos. „Taj je antihrist koji odriče Oca i Sina.“. Niko ko poriče Sina nema Oca; ko priznaje Sina, ima i Oca.“ 1. Jovanova 2:18, 22-23

Muhamed je poricao da je Alah Otac i da je Isus njegov Sin. Takođe je odbijao da veruje da je Isus Alah i naš Rab. Kao da to nije bilo dovoljno loše, Muhamed je dalje odbacio Isusovu zamensku smrt na krstu i potonje vaskrsenje. Muhamed je stoga jedan od onih antihrista i lažnih apostola na koje Biblija upozorava, i zato nije mogao biti nadahnut od istinitog Boga. Muhamed je očigledno bio pod uticajem i pouke zlog, opakog duha, čak i samog Satane.

Zapravo, ono što ovo čini prilično zanimljivim jeste to što je sam Muhamed isprva mislio da je duhovno biće koje mu je došlo i fizički ga zlostavljalo bilo zli duh. Štaviše, nakon svog prvog susreta s tim duhom Muhamed se zaista bojao da je opsednut demonom i da je poludeo, te je zbog toga hteo da izvrši samoubistvo:

I. Početak objave Alahovom Poslaniku bio je istiniti san

6581. 'Urva je preneo da je 'A'iša rekla: „Početak [objave] Alahovom Poslaniku, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, imao je oblik istinitog sna u snu. Kad god bi usnio san, bio je jasan poput svitanja dana. Odlazio je na Hiru i tamo se posvećivao obožavanju po nekoliko noći. Sa sobom je nosio zalihe za to. Zatim bi se vratio Hatidži i uzeo zalihe za isto toliko ponovo. To se nastavilo dok mu Istina nije iznenada došla dok je bio u pećini Hira. Anđeo mu je u njoj došao i rekao: 'Čitaj!'

„Poslanik je rekao: 'Rekao sam: „Ne čitam.“ Zgrabio me je i stisnuo dok sva snaga nije izišla iz mene, a zatim me je pustio i rekao: „Čitaj!“ Rekao sam: „Ne čitam.“ Zatim me je zgrabio i stisnuo po drugi put dok sva snaga nije izišla iz mene, a zatim me je pustio i rekao: „Čitaj!“ Rekao sam: „Ne čitam.“ Zatim me je zgrabio i stisnuo po treći put i zatim me pustio, i onda je rekao: „Čitaj u ime Gospodara svoga koji je čoveka stvorio od ugruška krvi. Čitaj, i Gospodar tvoj je Najplemenitiji. Onaj koji je naučio upotrebi Pera“ i ajete sve do „Naučio čoveka onome što nije znao.“ (96:1-5)'

„Vratio se s tim i srce mu je drhtalo. Otišao je Hatidži i rekao: 'Umotajte me! Umotajte me!' Umotali su ga dok ga stanje užasa nije napustilo, a onda je rekao Hatidži: 'Šta nije u redu sa mnom?' Ispričao joj je šta se dogodilo i rekao: 'Bojim se za sebe.' Ona je rekla: 'Ne, to je dobra vest. Alaha mi, Alah te nikada ne bi osramotio. Ti održavaš rodbinske veze, govoriš istinu, nosiš tuđe terete, ukazuješ gostoprimstvo svojim gostima i pomažeš onima koje su zadesile nesreće.'

„Zatim je Hatidža otišla s njim Varaki ibn Nevfelu ibn Esedu ibn 'Abdu'l-'Uzi ibn Kusaju, Hatidžinom rođaku (sinu brata njenog oca), koji je postao hrišćanin tokom džahilijeta. Umeo je da piše na arapskom i napisao je onoliko jevanđelja na arapskom koliko je Alah hteo. Bio je star čovek koji je oslepeo. Hatidža mu je rekla: 'Rođače! Poslušaj svog bratanca.' Varaka ga je upitao: 'Bratanče, šta si video?' Alahov Poslanik mu je ispričao šta je video. Varaka mu je rekao: 'Ovo je Namus [Džibril] kojeg je Alah poslao Musau. Voleo bih da sam još mlad. Voleo bih da budem još živ kada te tvoj narod bude proterao!' Alahov Poslanik, neka ga Alah blagoslovi i podari mu mir, rekao je: 'Zar će me proterati?' Varaka je rekao: 'Da, nijedan čovek nije doneo nešto slično onome što si ti doneo a da nije bio dočekan s neprijateljstvom. Ako budem još živ tog dana, pružiću ti svoju snažnu podršku.'

„Ubrzo nakon toga, Varaka je umro i nastupio je prekid u objavi sve dok Poslanik nije postao toliko tužan da smo čuli da ga je njegova žalost nekoliko puta naterala da poželi da se baci sa vrhova planina. Kad god bi stigao na vrh planine, Džibril bi mu se pojavio i rekao: 'Muhamede, ti si zaista Alahov Poslanik.' Tako bi njegova uznemirenost time bila umirena i on bi se smirio i onda bi se vratio kući. Kada bi prekid u objavi za njega bio dug, bio bi ponovo pokrenut da postupi kao i pre. Kada bi stigao na vrh planine, Džibril bi se pojavio pred njim i rekao mu nešto slično tome.“

Ibn 'Abas je rekao da je „(falik al-isbag) On je taj koji cepa nebo u zoru“ (6:96) svetlost sunca danju i svetlost meseca noću. (Aisha Bewley, The Sahih Collection of al-Bukhari, 95. Book of Dream Interpretation; podvučeni naglasak je naš)

Tako sam je pročitao, i on je otišao od mene. I probudio sam se iz sna, i beše kao da su te reči bile ispisane na mom srcu. (Taberi: E, sad, nijedno Božje stvorenje nije mi bilo mrskije od (zanesenog) pesnika ili opsednutog čoveka: nisam mogao čak ni da ih pogledam. Pomislio sam: Teško meni, PESNIK ILI OPSEDNUT – Nikada neka Kurejšije to ne kažu za mene! Otići ću na vrh planine i baciti se dole da bih sebe ubio i našao mir. Pa sam krenuo da to učinim i onda) kada sam bio na sredini planine, čuo sam glas s neba koji je govorio: 'O Muhamede! Ti si Božji poslanik, a ja sam Gavrilo.' (The Life of Muhammad – A Translation of Ibn Ishaq's Sirat Rasulallah, sa uvodom i beleškama Alfreda Guillaumea [Oxford University Press, Karachi, deseto izdanje 1995], str. 106; podebljani i verzalni naglasak je naš)

Na kraju:

Zatim je otišao Hatidži i rekao: „Hatidža, mislim da sam poludeo.“ „Ne, Boga mi“, rekla je ona, „tvoj Gospodar ti to nikada ne bi učinio. Nikada nisi počinio opako delo.“ Hatidža je otišla Varaki b. Nevfelu i ispričala mu šta se dogodilo. On je rekao: „Ako je istina ono što kažeš, tvoj muž je prorok. On će naići na nedaće od svog naroda. Ako poživim dovoljno dugo, poverovaću u njega.“

Posle toga, Gavrilo mu neko vreme nije dolazio, a Hatidža mu je rekla: „Mislim da te je tvoj Gospodar SIGURNO ZAMRZEO.“ Tada mu je Bog objavio:

Tako mi jutra, i noći kada se stiša, Gospodar tvoj te nije napustio, niti te mrzi.

… Izgovorio sam je, a onda je on prestao i otišao. Probudio sam se, i beše kao da su te reči bile ispisane na mom srcu. Nije bilo nikoga u Božjem stvorenju ko mi je bio mrskiji od pesnika ili ludaka; nisam mogao da podnesem da pogledam ni jednog ni drugog. Rekao sam sebi: „Tvoj ponizni sluga (misleći na sebe) je ili pesnik ili ludak, ali Kurejšije to nikada neće reći za mene. Odneću sebe na planinsku liticu, baciti se s nje dole, ubiti sebe i tako naći olakšanje.“ (The History of al-Tabari: Muhammad at Mecca, preveli i propratili beleškama W. Montgomery Watt i M.V. McDonald [State University of New York Press (SUNY), Albany 1988], tom VI, str. 70-71; podebljani i verzalni naglasak je naš)

Čak je i Varaka ibn Nevfel, hrišćanski monah kojeg je Muhamed konsultovao nakon svog susreta s demonom, isprva posumnjao da je duh koji se pojavio Muhamedu možda bio đavo prerušen u Gavrila:

„Varaka je bio zapanjen ovim i rekao je: 'Ako je Gavrilo zaista spustio svoje noge na zemlju, učinio je to zbog najboljeg od ljudi na njoj. A on nikada nije silazio ni zbog koga osim zbog proroka. Jer on je saputnik svih proroka i poslanika, onaj kojeg im Bog šalje. Verujem ono što mi govoriš o njemu. Pošalji po sina 'Abd Alaha, da bih ga ispitao, čuo šta kaže i razgovarao s njim. Bojim se da to možda nije Gavrilo, jer izvesni đavoli ga oponašaju i time mogu da zavedu i pokvare neke ljude. To može dovesti do toga da čovek postane zbunjen pa čak i lud, dok je pre toga bio zdravog razuma.'“ (Ibn Kesir, The Life of the Prophet Muhammad (Al-Sira al-Nabawiyya), tom I, str. 296-297; podebljani naglasak je naš)

Što se tiče dokaza iz Svete Biblije, i Varaka i Muhamed bili su u pravu kada su se bojali da je biće koje je došlo Muhamedu zapravo bilo zli duh.

**
Tu igru mogu igrati dvojica!**

Budući da muslimani vole da se pozivaju na arapski prevod Svete Biblije da bi dokazali svoju tvrdnju, odlučili smo da se okrenemo grčkom prevodu Kurana da bismo videli šta se dešava kada muslimansku logiku primenimo protiv islama.

Citiraćemo grčku verziju Kurana koja se nalazi ovde.

Ono što ovaj prevod čini jedinstvenim jeste to što su prevodioci zadržali arapsku reč Alah transliterujući je kao Allach (alfa-lambda-lambda-hi), umesto da je jednostavno prevedu njenim grčkim ekvivalentom, tj. ho theos („Bog“). To ukazuje na to da prevodioci nisu smatrali Alaha generičkom imenicom, već stvarnim ličnim imenom islamskog božanstva, slično kao što je Jahve ime istinitog Boga otkrivenog u Svetoj Bibliji.

Bilo kako bilo, ova verzija zaista koristi grčku reč theos kad god se odnosi na Alaha kao jedinog Boga:

Vaš Bog (ho theos) je jedan Bog (henas theos); nema Boga (theos) osim Njega, Milostivog, Samilosnog. S. 2:163

Alah svedoči da nema Boga (theos) osim Njega – i anđeli, i ljudi koji poseduju znanje – održavajući pravdu; nema boga osim Njega, Silnog, Mudrog. S. 3:18

On je Alah, Bog (ho theos) na nebesima i na Zemlji. On zna i vašu tajnu i vaš govor, i zna šta zarađujete. S. 6:3

Gle! Ja, baš Ja, sam Alah (Ego eimai ho Allach), nema Boga (theos) osim Mene. Zato služi Meni i obavljaj molitvu radi sećanja na Mene. S. 20:14

I On je Onaj koji je Bog (ho theos) na nebu i Bog na Zemlji; i On je pun mudrosti i znanja. S. 43:84

A onome od njih koji bi rekao: Gle! Ja sam bog (theos) pored Njega, tome bismo uzvratili paklom. Tako Mi uzvraćamo zlotvorima. S. 21:29

Dakle, prema grčkom Kuranu Alah je jedini ho theos ili theos jer nijedan drugi ho theos ili theos ne postoji.

Sada, kada bismo primenili potpuno isti metod koji koriste ovi muslimanski davagandisti, morali bismo da zaključimo da je Alah paganski bog Zevs, jer se prema grčkoj mitologiji Zevs nazivao ho theos ili theos. Uočite logiku ovde:

Prema grčkom Kuranu Alah je ho theos.
U grčkoj mitologiji Zevs se nazivao ho theos.
Dakle, Alah je zapravo paganski bog Zevs.

Mogli bismo ovo čak upotrebiti i da dokažemo da je Muhamedov Alah zapravo Otac i Isus Hristos njegov Sin, jer grčki Novi zavet obojicu naziva ho theos i theos:

„„U početku bješe Logos (Riječ), i Logos bješe u Boga, i Logos bješe Bog. On bješe u početku u Boga.““ Jovan 1:1-2

„„Jer Bog tako zavolje svijet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji vjeruje u njega ne pogine, nego da ima život vječni.““ Jovan 3:16

„„I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj! Reče mu Isus: Zato što si me vidio, povjerovao si; blaženi koji ne vidješe a vjerovaše.““ Jovan 20:28-29

„„Očekujući blaženu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista,““ Titu 2:13

„„Simon Petar, sluga i apostol Isusa Hrista, onima što su primili sa nama jednako dragocjenu vjeru u pravdi Boga našega i Spasa Isusa Hrista:““ 2. Petrova 1:1

„„Jer on primi od Boga Oca čast i slavu kada mu dođe ovaj glas od veličanstvene slave: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji.““ 2. Petrova 1:17

Još jednom, ako bi se muslimanska logika primenila dosledno, onda to znači da su Otac i Sin Alah, Bog Muhamedov!

Prema grčkom Kuranu Alah se naziva theos sa članom ili bez njega.
U Novom zavetu i Otac i Sin nazivaju se ho theos ili prosto theos.
Dakle, Muhamedov Alah je višelično biće koje istovremeno postoji i kao Otac i kao Isus Hristos Sin.

Prilično smo sigurni da bi ovi islamski davagandisti odbacili našu logiku na osnovu toga što Kuran nije napisan na grčkom nego na arapskom. Sigurni smo da bi tvrdili da to što pojedinci koriste iste reči za svog B/boga (bogove) ne znači nužno da obožavaju istog B/boga. Dakle, to što su Grci nazivali Zevsa ho theos ne znači da muslimani koji govore grčki obožavaju Zevsa, iako i oni Alaha nazivaju ho theos. Niti bi to podrazumevalo da muslimani koji govore grčki obožavaju Oca i Isusa Hrista Sina kao Alaha, uprkos činjenici da i grčki Novi zavet i grčki prevod Kurana koriste iste reči da ih sve opišu.

Na potpuno isti način, to što arapski prevod Svete Biblije koristi reč Alah ne znači da hrišćani i muslimani obožavaju istog Boga. Niti to opovrgava da je islam svog boga izveo iz paganizma i da je paganski Alah zapravo Satana prerušen u Boga. Biblijski podaci su jasni da je Alah islama duh antihrista i da je Muhamed bio jedan od onih antihrista za koje su istinski Božji apostoli rekli da će doći da odvedu ljude od istine jevanđelja Gospoda Isusa Hrista.

Stoga arapska verzija Svete Biblije ne pomaže islamu niti potvrđuje Muhamedove tvrdnje, i muslimani zato treba da prestanu da je koriste da bi dokazali svoju tvrdnju.