Al-Kuran: nestvoreni spasitelj i posrednik islama
Tradicionalni suniti, naročito oni koji zastupaju atarijski stav, tvrde da je Kuran nestvoreni govor Alaha, koji ga je izgovorio na način koji dolikuje njegovom veličanstvu. Kao takav, Kuran je jedno od njegovih suštinskih svojstava, neodvojivo od njega.
Zapravo, oko devetog veka muslimani su se međusobno ubijali oko pitanja da li je Kuran stvoren ili nije. Na kraju je prevladao i postao dominantan onaj stav koji je tvrdio da Kuran nije stvoren, budući da je jedna od suštinskih karakteristika Alaha, te je stoga odvojen od stvorenja.
Obratite pažnju na to šta je o ovom pitanju pisao čuveni srednjovekovni muslimanski učenjak Ibn Tejmija:
Potvrda da je Kuran govor Alahov
Komentar
Zatim je autor, neka mu se Alah smiluje, naveo ajete koji dokazuju da je Kuran govor Alahov.
Oko ovog pitanja došlo je do mnogih neslaganja između mutezila i sledbenika suneta, što je rezultiralo ogromnim zlom nanesenim sledbenicima suneta. Među onima koji su radi Alaha zbog toga pretrpeli štetu bio je i imam Ahmed ibn Hanbel, neka mu se Alah smiluje, imam sledbenika suneta. Onaj o kome su neki učenjaci rekli: „Alah, slavljen i uzvišen neka je, sačuvao je islam (ili su rekli: pomogao mu) preko Ebu Bekra u danima otpadništva, i preko imama Ahmeda u danima mihne (inkvizicije)."[1]
Mihna je bila kada je El-Memun, neka Alah oprosti nama i njemu, PRISILJAVAO ljude da kažu DA JE KURAN STVOREN; tako da je počeo da sprovodi inkvizicije nad učenjacima, I UBIJAO IH JE AKO SU TO ODBIJALI DA KAŽU.
Većina učenjaka smatrala je da u toj stvari postoji izvestan prostor, pa su počeli da pribegavaju tevilu:
— Ili da je reč o situaciji prinude, a ako neko pod prinudom izgovori reč nevernstva, dok je u srcu čvrst u veri, takvome se oprašta. — Ili da se izjava misli drugačije nego što je očigledno; praveći tevil, govoreći na primer — i brojeći na prste — „Kuran, Tevrat, Indžil i Zebur; sve su to stvorenja", misleći pritom na svoje prste.
Što se tiče imama Ahmeda i Muhameda ibn Nuha, neka im se obojici Alah smiluje, oni su to odbili i rekli: „Kuran je govor Alahov, objavljen, A NE STVOREN." Smatrali su da ih prinuda u ovom slučaju ne opravdava da kažu ono što je suprotno istini; jer je ta situacija bila situacija džihada, a prinuda je oprostiva kada je reč o ličnoj stvari. To jest, ako se tiče samog čoveka. Ali kada je pitanje očuvanja Alahovog šerijata, onda je čoveku obaveza da isturi svoj vrat kako bi sačuvao šerijat Alaha, Moćnog i Uzvišenog.
Da je u to vreme imam Ahmed rekao da je Kuran stvoren, makar i zbog tevila ili zbog prinude, onda bi svi ljudi rekli da je Kuran stvoren, u kom slučaju je islamsko društvo moglo da se izmeni, i to sve zbog prinude. Ali on je bio svim srcem odlučan, pa je kraj pripao njemu. I Alahu pripada hvala.
Ono što je važno jeste da je govor o Kuranu deo govora o Alahovom Govoru uopšte. Ali pošto je mihna pala upravo na to pitanje, i pošto je oko njega došlo do žestokog neslaganja između mutezila i sledbenika suneta, učenjaci obično izdvajaju posebnu raspravu o Kuranu.
Autor, neka mu se Alah smiluje, sada počinje da navodi ajete koji utvrđuju da je Kuran Govor Alahov:
„Ako te neki neznanobožac zamoli za zaštitu, ti ga zaštiti da bi saslušao Allahove reči“ (At-Tawbah 9:6)
Prvi ajet:
„Ako te neki neznanobožac zamoli za zaštitu, ti ga zaštiti da bi saslušao Allahove reči“ (At-Taubah 9:6)
❖ O Njegovim rečima: „zamoli za zaštitu“ — znači tražeći tvoju zaštitu — okrilje i odbranu.
❖ „da bi saslušao“: „da bi“ izražava svrhu; u značenju — ako neko traži tvoju zaštitu, pruži mu zaštitu kako bi mogao da čuje Reč Alahovu; a to je Kuran, i oko toga postoji saglasnost.
On je rekao samo: „ti ga zaštiti da bi saslušao Allahove reči“ zato što je slušanje Reči Alaha, Moćnog i Uzvišenog, svakako delotvorno, kao što On, Uzvišeni, kaže:
„U tome je, zaista, opomena za onoga ko ima razum, ili ko sluša, a pribran je.“ (Qaf 50:37)
A koliko je samo ljudi čulo Reč Alahovu i poverovalo; ali to pod uslovom da je takav čovek u potpunosti razume.
❖ O Njegovim rečima:
„Allahove reči“, ON JE REČ PRIPISAO SEBI. Rekao je: „Allahove reči“ To ukazuje na to da je Kuran Reč Alahova; i tako i jeste.
❖ A verovanje sledbenika suneta i džemata o Kuranu jeste da kažu: Kuran je Reč Alahova, objavljena, A NE STVORENA, od Njega je potekla, I NJEMU SE VRAĆA.
— Njihove reči: „Reč Alahova": dokaz za to su Njegove reči, Uzvišenog:
„ti ga zaštiti da bi saslušao Allahove reči“ (At-Tawbah 9:6)
I drugi ajeti koji slede.
— Njihove reči: „objavljena": dokaz za to je Njegova izjava, Uzvišenog:
„U ramazanu je počelo objavljivanje Kur'ana“ (Al-Baqarah 2:185)
I Njegova izjava:
„Mi smo ga objavili u Noć odredbe“ (Al-Qadr 97:1)
I Njegova izjava:
„I kao Kur'an, sve deo po deo ga objavljujemo da bi ga ti ljudima postepeno kazivao, i prema potrebi ga objavljujemo.“ (Al-lsra’ 17:106)
— Što se tiče njihovih reči: „nije stvorena", dokaz za to je Njegova izjava, Uzvišenog:
„Samo On raspolaže stvaranjem i odlučivanjem!“ (Al-A’raf 7:54)
Dakle, On je stvaranje učinio jednim, a naredbu drugim, jer upotreba veznika nalaže razliku, a Kuran je od naredbe, na osnovu Njegove izjave, Uzvišenog:
„Tako Mi i tebi objavljujemo Kur'an odredbom Našom. Ti nisi znao šta je Knjiga, niti si poznavao verske propise, ali smo je Mi učinili svetlom pomoću kojeg upućujemo one Naše sluge koje želimo“ (Ash-Shura 42:52)
Dakle, ako je Kuran naredba, i ako se razlikuje od stvorenja, ON STOGA NIJE STVORENJE. To je zato što, ako je stvorenje, onda podela na dve kategorije ne bi bila ispravna. Ovo je tekstualni, objavljeni dokaz.
Što se tiče razumskog dokaza, kažemo da je Kuran Govor Alahov. A Govor nije zasebno biće koje opstoji samo po sebi tako da bi moglo biti odvojeno od Alaha. Da je zasebno biće koje opstoji samo po sebi, odvojeno od Alaha, onda bismo rekli da je stvoren. Ali govor je svojstvo onoga ko ga izgovara; a ako je svojstvo onoga ko ga izgovara i potiče od Alaha, ONDA NIJE STVORENJE; jer SVA SVOJSTVA Alaha, Moćnog i Uzvišenog, NISU STVORENJA. (Commentary On Shaikh Al-Islam Ibn Taymiyyah’s Al-‘Aqidah Al-Wasitiyyah, autor časni šejh, Al-‘Allamah Muhammad bin Salih Al-‘Uthaymin [Darussalam Publications, 2008], tom 1, str. 569–574; velika slova naglasio ja)
Mutezile su zastupali stav da je Kuran stvoren i da nije Reč Alahova. To su pokušavali da dokažu izjavom Alaha, Uzvišenog…
„Allah je Stvoritelj svega i On upravlja svim“ (Az-Zumar 39:62)
Rekli su da je Kuran stvar i da stoga potpada pod opštost Njegove izjave: „svega“
I zato što ne postoji ništa a da nije ili stvoritelj ili stvorenje; a Alah je Stvoritelj, dok su sve stvari osim Njega stvorenja. Odgovor na to je sa dva aspekta:
Prvo: Da je Kuran Reč Alaha, Uzvišenog, i Svojstvo Alaha, A SVOJSTVA STVORITELJA NISU STVORENJA.
Drugo: Da je ovakav izraz „svega“ opšti, a može se odnositi na nešto posebno, kao što je Njegova izjava, Uzvišenog, o kraljici od Sabe:
„dato svega i svačega“ (An-Naml 27:23)
Iako mnoge stvari nisu bile pod njenom vlašću, kao što je vlast Sulejmanova.
❖ Ako neko upita: postoji li neka bitna razlika između toga da kažemo da je objava i da kažemo da je stvoren? Odgovor je: da, između toga postoji velika razlika.
Velika inkvizicija (Al-Mihnat Al-Kubra) trajala je zbog toga u vreme imama Ahmeda.
Dakle, kada kažemo da je objava, to je ono što se nalazi u Kuranu. Alah, Uzvišeni, kaže:
„Neka je uzvišen Onaj Koji Svome slugi objavljuje Kur'an“ (Al-Furqan 25:1)
Ako kažemo da je stvoren, to podrazumeva:
Prvo: Poricanje Kurana, jer Alah kaže:
„Tako Mi i tebi objavljujemo Kur'an odredbom Našom“ (Ash-Shura 42:52)
Alah, Uzvišeni, nazvao ga je objavom Poslaniku. Da je stvorenje, onda ne bi bilo ispravno nazivati ga objavom. Pošto je objava, ne može biti stvorenje, jer je Alah Onaj koji ga je izgovorio…
Dakle, to su tri stanovišta koja pobijaju tvrdnju da je on (Kuran) stvoren.
Četvrto stanovište: Da kažemo: ako dopuštate da je govor — koji je značenje što ne može opstati samo po sebi osim uz govornika — stvorenje, TO IZISKUJE DA DOPUSTITE DA SU SVA SVOJSTVA ALAHA STVORENJA, jer razlike nema. Stoga recite: Njegov sluh je stvorenje; Njegov vid je stvorenje, itd.
Ako to odbijete i kažete da je sluh značenje svojstveno onome koji čuje; da se od njega ne može ni čuti ni videti; za razliku od reči, kod koje je moguće da Alah stvori glasove u vazduhu i da se time čuje.
Rekli bismo vam da bi se, ako bi On stvorio glasove u vazduhu i ako se oni čuju, ono što se čuje smatralo svojstvom vazduha. Vi sami to ne tvrdite. Kako možete smatrati da svojstvo pripada nekom drugom, a ne onome kome se pripisuje?
Zajedno, ova četiri stanovišta dokazuju da je tvrdnja da je Kuran stvoren pogrešna. Kada u njoj ne bi bilo ničeg drugog pogrešnog osim toga da poništava naredbe, zabrane, obaveštenja i pitanja (sadržana u Kuranu), i to bi bilo dovoljno. (Isto, str. 577–578, 580; velika slova naglasio ja)
Sunitska tradicija takođe uči da čovek, da bi bio među Alahovim ljudima, mora biti među ljudima Kurana, čime se Alah povezuje sa svojom knjigom, pokazujući da su suštinski jedno te isto:
Ibn Madža
Knjiga suneta
Preneseno je da je Enes ibn Malik rekao:
„Alahov Poslanik je rekao: ,Alah ima svoje ljude među ljudima.' Rekli su: ,O Alahov Poslaniče, ko su oni?' Rekao je: ,Ljudi Kurana, Alahovi ljudi i oni koji su Mu najbliži.'"
Stepen: hasen (Darussalam)
Sunnah.com referenca: knjiga 1, hadis 215
Engleska referenca: tom 1, knjiga 1, hadis 215
Arapska referenca: knjiga 1, hadis 220 (sunnah.com https://sunnah.com/ibnmajah/introduction/215)
A ovo muslimane dovodi u priličnu nevolju, jer hadisi koji se pripisuju Muhamedu prikazuju Kuran kao živo, svesno biće koje zaista posreduje za njih. Štaviše, hadisi opisuju kuranske sure i ajete kako posreduju za sve one koji su ih učili, pripisujući time inteligenciju i svest svim pojedinačnim delovima muslimanskog pisma!
Obratite pažnju na to šta u tom pogledu uče sledeći muslimanski autoriteti:
Ibn Madža (215) i Ahmed (11870) prenose da je Enes ibn Malik rekao: Alahov Poslanik je rekao: „Zaista Alah ima svoje ljude među ljudima." Rekli su: O Alahov Poslaniče, ko su oni? Rekao je: „Oni su ljudi Kurana, Alahovi ljudi i oni koji su Mu najbliži." Al-Albani ga je u Sahih Ibn Madža ocenio kao sahih.
Hafiz Muhamed ibn el-Husejn el-Adžuri napisao je o tome lepe reči koje vredi zabeležiti. Ovde ćemo navesti neke od njegovih reči. Rekao je…
Ko je takav, ili blizu toga, taj zaista uči Kuran onako kako treba da se uči, posvećujući mu dužnu pažnju i brigu. Kuran će mu biti SVEDOK, POSREDNIK, TEŠITELJ i ZAŠTITA. Ko je takav, koristiće sebi i svojoj porodici, i biće izvor dobra za svoje roditelje i svoju decu na ovom i na onom svetu.
Kraj citata iz Akhlaaq Hamalat al-Qur’an (str. 27).
Onaj ko želi da bude obuhvaćen rečima Poslanika o tome da su ljudi Kurana Alahovi ljudi i oni koji su Mu najbliži, ne bi trebalo da Kuran prouči za više od mesec dana. (Islamqa.info, Ko su ljudi Kurana koji su Alahovi ljudi i najbliži Njemu?; podebljanje i velika slova naglasio ja)
Ebu Umama je rekao da je čuo Alahovog Poslanika kako kaže: Učite Kuran, jer će on na Dan vaskrsenja doći kao posrednik za one koji ga uče. Učite dve svetle, El-Bekaru i suru Ali Imran, jer će one na Dan vaskrsenja doći kao dva oblaka ili dve senke, ili dva jata ptica u redovima, zauzimajući se za one koji ih uče. Učite suru El-Bekaru, jer je pribegavanje njoj blagoslov, a njeno napuštanje uzrok tuge, i čarobnjaci joj se ne mogu suprotstaviti. (Muavija je rekao: Preneseno mi je da ovde Batala znači čarobnjaci.) (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 1757 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=004&translator=2&start=0&number=1645)
991. Ebu Umama prenosi: Čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: „Učite Kuran, jer će on na Dan vaskrsenja doći kao posrednik za one koji ga uče."
[Muslim]. (Riyad-us-Saliheen, osma knjiga – Knjiga vrlina, poglavlje 180: Vrednost učenja Kurana, broj 1 https://sunnah.com/riyadussalihin/8/1; podebljanje moje)
992. En-Nevas ibn Sem`an prenosi: Čuo sam Alahovog Poslanika kako kaže: „Kuran i njegovi ljudi koji su ga primenjivali biće dovedeni na Dan vaskrsenja, a pred njima sura El-Bekara i sura Ali `Imran, koje se prepiru u korist onih koji su ih primenjivali."
[Muslim].
Komentar: Ovaj hadis znači da će na Dan obračuna Kuran, sa surom El-Bekara i Ali `Imran na čelu, posredovati pred Alahom za one koji su ih učili i po njima postupali u ovozemaljskom životu. (Isto, https://sunnah.com/riyadussalihin/8/2; podebljanje moje)
Prenosi Abdulah ibn Amr:
Alahov Poslanik je rekao: „Post i Kuran posreduju za čoveka. Post kaže: ,Gospodaru moj, ja sam ga danju sprečavao od hrane i njegovih strasti, pa primi moje posredovanje za njega.' Kuran KAŽE: ,JA SAM GA SPREČAVAO od sna noću, pa primi moje posredovanje za njega.' Zatim se njihovo posredovanje prihvata."
Bejheki ga je preneo u Šuab el-imanu. (Jami‘ At-Tirmidhi, hadis broj 612 http://www.alim.org/library/hadith/TIR/612; podebljanje i velika slova naglasili smo mi)
Prenosi Ebu Hurejre: Poslanik je rekao: Sura Kurana koja sadrži trideset ajeta posredovaće za svog čitaoca dok mu ne bude oprošteno. To je: „Uzvišen i blagoslovljen je Onaj u Čijoj je ruci vlast“ (sura 67). (Sunan Abu Dawud, knjiga 6, broj 1395 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=6&translator=3&start=0&number=1395)
Sledeći je prilično zanimljiv, zapravo zbunjujuć:
8 Vrline Kurana
Halid b. Ma’dan je rekao:
Učite spasiteljku, a to je A. L. M. Objava (Kuran, 32), jer sam čuo da ju je čovek koji je počinio mnoge grehe stalno učio, i ništa drugo. Ona je raširila svoje krilo nad njim i rekla: ,GOSPODARU MOJ, oprosti mu, jer me je često učio', pa ju je Gospodar najuzvišeniji učinio posrednikom za njega i rekao: ,Zapiši mu dobro delo i uzdigni ga za jedan stepen umesto svakog greha.' Halid je takođe rekao: Ona će se prepirati u korist onoga ko je uči kada on bude u svom grobu, govoreći: ,O BOŽE, ako sam deo Tvoje Knjige, učini me posrednikom za njega; a ako nisam deo Tvoje Knjige, izbriši me iz nje.' Biće poput ptice koja na njega stavlja svoje krilo, POSREDOVAĆE za njega i ZAŠTITIĆE ga od kazne u grobu. Isto je rekao i za „Uzvišen i blagoslovljen je Onaj“ (Kuran, 67) Halid noću nije odlazio na spavanje dok ih ne bi proučio. Ta’us je rekao da im je dato šezdeset vrlina više nego bilo kojoj drugoj suri u Kuranu. Darimi ga je preneo.
Referenca: Mishkat al-Masabih 2176
Referenca u knjizi: knjiga 8, hadis 66 (sunnah.com https://sunnah.com/mishkat/8/66; podebljanje i velika slova naglasio ja)
Zapanjujuće je da se muslimansko pismo ne samo obraća Alahu, nego ide dotle da mu se obraća kao svome gospodaru i bogu!
Ali sve ovo otvara neke zanimljive probleme. Budući da se Kuran ne može odvojiti od islamskog božanstva, čovek se pita kako je uopšte u stanju da se moli Alahu i da s njim komunicira?
Zar ovo ne pokazuje da se Alah sastoji od više neodvojivih ličnosti — zapravo od otprilike preko šest hiljada ličnosti, ako sure i pojedinačne ajete Kurana računamo kao stvarne žive, svesne činioce — koje mogu uzajamno da deluju i da se međusobno prepiru?
Još gore, budući da su Kuran i njegovi pojedinačni delovi ti koji posreduju i spasavaju muslimane od pakla, zar to ne dokazuje da je islamska knjiga pravi spasitelj i posrednik muslimana?
Ako je tako, zar to onda ne podrazumeva da islam postavlja preko šest hiljada mogućih spasitelja i posrednika, budući da se kaže da čak i pojedinačni ajeti Kurana mogu da posreduju za one koji ih uče?
Ili bi trebalo da pretpostavimo da je zapravo reč o jednom spasitelju, budući da ovde ne posreduju odvojena bića, nego približno šest hiljada neodvojivih ali različitih ličnosti koje su suštinski jedno, s obzirom na to da sve postoje kao jedna jedina knjiga koja je i sama neodvojiva od Alaha?
Kao da to nije dovoljno šokantno, prenosi se da je Muhamed učio da Kuran ne samo da spasava i posreduje, nego i osuđuje ljude na pakao!
Prenosi Enes: Poslanik je rekao: „Na Dan vaskrsenja vernici će se okupiti i reći: ,Zamolimo nekoga da posreduje za nas kod našeg Gospodara.' Pa će otići Adamu i reći: ,Ti si otac svih ljudi, Alah te je stvorio Svojim rukama i naredio anđelima da ti se poklone, i naučio te imenima svih stvari; pa posreduj, molimo te, za nas kod svog Gospodara, da nas oslobodi ovog našeg mesta.' Adam će reći: ,Nisam dostojan toga (tj. posredovanja za vas).' Tada će se Adam setiti svog greha i postideti se zbog njega. Reći će: ,Idite Noju, jer je on bio prvi poslanik koga je Alah poslao stanovnicima zemlje.' Otići će mu, a Noje će reći: ,Nisam dostojan tog poduhvata.' Setiće se svoje molbe Gospodaru za ono o čemu nije imao znanja, pa će se postideti zbog toga i reći: ,Idite Halilur-Rahmanu (tj. Avramu).' Otići će mu, a on će reći: ,Nisam dostojan tog poduhvata. Idite Mojsiju, robu s kojim je Alah (neposredno) govorio i kome je dao Toru.' Pa će otići njemu, a on će reći: ,Nisam dostojan tog poduhvata', i pomenuće (svoje) ubistvo čoveka koji nije bio ubica, pa će se postideti zbog toga pred svojim Gospodarom i reći: ,Idite Isusu, Alahovom robu, Njegovom poslaniku, Alahovoj Reči i Duhu koji dolazi od Njega.' Isus će reći: ,Nisam dostojan tog poduhvata, idite Muhamedu, robu Alahovom, kome je Alah oprostio prošle i buduće grehe.' Pa će doći meni, a ja ću krenuti sve dok ne zatražim dozvolu svog Gospodara, i biće mi data dozvola. Kada ugledam svog Gospodara, pašću ničice, a On će me pustiti da ostanem u tom stanju koliko On želi, a zatim će mi biti rečeno: ,(Muhamede!) Podigni glavu. Traži, i biće ti dato; govori, i biće saslušano; posreduj, i tvoje posredovanje biće prihvaćeno.' Podignuću glavu i hvaliću Alaha rečima (tj. molitvom) kojima će me On naučiti, a zatim ću posredovati. On će mi odrediti granicu (za koje da posredujem), i njih ću uvesti u Raj. Zatim ću se ponovo vratiti Alahu, i kada ugledam svog Gospodara, dogodiće mi se isto. I onda ću posredovati, a Alah će mi odrediti granicu za posredovanje, i njih ću pustiti u Raj; zatim ću se vratiti i po treći put; a zatim ću se vratiti i po četvrti put, i reći ću: ,U Paklu ne ostaje niko osim onih koje je KURAN ZATOČIO (u Paklu) i kojima je određen večni boravak u Paklu.'" (Sastavljač) Ebu Abdulah je rekao: ,Osim onih koje je KURAN ZATOČIO U PAKLU,' odnosi se na Alahovu izjavu: „u njemu ćete da ostanete večno“ (16.29). (Sahih al-Bukhari, tom 6, knjiga 60, broj 3 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=60&translator=1&start=0&number=3)
Prenosi Enes: Poslanik je rekao: „Vernici će na Dan vaskrsenja biti zadržani (u čekanju) toliko dugo da će se zabrinuti i reći: ,Zamolimo nekoga da posreduje za nas kod našeg Gospodara, da nas oslobodi našeg mesta.'… (Katada je rekao: Čuo sam Enesa kako kaže da je) Poslanik rekao: „Pa ću izaći i izvesti ih iz Pakla (Vatre) i uvesti ih u Raj, dok u Vatri ne ostane niko osim onih koje će KURAN ZATOČITI (tj. onih kojima je određen večni život u vatri)." Prenosilac je zatim proučio ajet: „Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“ (17.79) Prenosilac je dodao: To je Mesto hvale i slave koje je Alah obećao vašem Poslaniku. (Sahih al-Bukhari, tom 9, knjiga 93, broj 532v https://sunnah.com/bukhari/97/66)
Prenosi Enes od Poslanika, koji je rekao… U paklenoj vatri ostaju samo oni koje je KURAN ZADRŽAO i koji tamo moraju ostati zauvek. Iz paklene vatre izaći će onaj ko je rekao: Nema boga osim Alaha, a u srcu ima dobra teškog koliko zrno ječma; zatim će iz paklene vatre izaći onaj ko je rekao: Nema boga osim Alaha, a u srcu ima dobra teškog koliko zrno pšenice; zatim će iz paklene vatre izaći onaj ko je rekao: Nema boga osim Alaha, a u srcu ima dobra teškog koliko trun. Prenosi ga el-Buhari (a takođe i Muslim, et-Tirmizi i Ibn Madža). (40 hadisa kudsi, hadis 36 https://sunnah.com/qudsi40/36)
Ovo pokazuje da je muslimansko pismo istovetno s Alahom u njegovoj ulozi sudije i u njegovoj vlasti da kažnjava nevernike!
Da sažmemo našu raspravu:
Kuran se ne može odvojiti od Alaha jer je jedno od njegovih suštinskih svojstava, tačnije njegovo svojstvo govora.
Kuran je nestvoren jer su sva Alahova svojstva nestvorena.
Kuran i njegovi delovi jesu svesne, sveznajuće osobe ili bića koja posreduju i spasavaju sve one koji uče muslimansko pismo.
Kuran i njegove pojedinačne sure i/ili ajeti posredovaće za muslimane na dan suda, spasavajući ih tako od pakla. To pak znači da su Kuran i njegovi pojedinačni delovi pravi spasitelji muslimana.
Kuran je odredio i osudio određene pojedince na večne muke. To pokazuje da je Kuran Alahov partner u suđenju, čime postaje Alahov sasudija.
Ovo sunitske muslimane stavlja pred ogromnu, sramotnu dilemu, jer gore navedeni podaci dokazuju da je Alah biće koje se istovremeno sastoji od preko šest hiljada nestvorenih, sveznajućih svesnih entiteta/bića/osoba, od kojih su neki podređeni drugima i obožavaju te druge!
Toliko o tvrdnji da islam uči najčistiji oblik monoteizma, čak i više nego judaizam ili hrišćanstvo!
Imajući prethodno u vidu, vreme je da razmotrimo šta islamski izvori uče o Isusu: ISUS: OTKRIVANJE ISLAMSKOG DRUGOG ILAHA PORED ALAHA (https://www.samshmnthelogy.net/post/jesus-unveiling-islam-s-other-ilah-besides-allah).