Aiša: licemerka prema Muhamedovim rečima
Za Muhameda se tvrdi da je rekao kako bi samo licemer mrzeo njegovog brata od strica i zeta, Aliju ibn Abu Taliba:
5 Musnad Alija ibn Abi Taliba
Preneseno je da je Alija rekao: Prorok mi je jamčio: Niko te neće voleti osim vernika i niko te neće mrzeti osim licemera.
Ocena: njegov isnad je sahih, Muslim (78)]
(Darussalam)
Referenca: Musnad Ahmad 731
Referenca u knjizi: knjiga 5, hadis 164 (Sunnah.com: https://sunnah.com/ahmad:731)
49 Poglavlja o vrlinama
(21) Poglavlje [O osećanjima prema Aliji]
Prenosi Alija:
„Prorok — nepismeni Prorok — opomenuo me je (rekavši): ’Niko te ne voli osim vernika i niko te ne mrzi osim licemera.’“ Adi bin Sabit (jedan prenosilac) je rekao: „Ja sam iz naraštaja za koji se Prorok molio.“
Ocena: sahih (Darussalam)
Referenca: Jami` at-Tirmidhi 3736
Referenca u knjizi: knjiga 49, hadis 133
Engleski prevod: tom 1, knjiga 46, hadis 3736 (sunnah.com: https://sunnah.com/tirmidhi:3736)
Ovde leži dilema za sunite.
Prema njihovim verodostojnim predanjima, Muhamedova nevesta-dete Aiša toliko je mrzela Aliju da je odbijala da pomene njegovo ime ili da o njemu kaže bilo šta dobro:
Salih b. Abdul-Aziz b. Muhamed aš-Šejh je rekao:
وإنضمت إليهم عائشة بنت أبي بكر الصديق وزوج النبي (ص) وكانت
سقيمة النفس على علي ، لأنه كان قد أشار على النبي (ص) بطلاقها بعد حادثالإفك.
A Aiša, kći Abu Bekra as-Sidika i žena Prorokova, pridružila im se i bila je ogorčena na Aliju, jer je on Proroku ukazao da se od nje razvede posle događaja s klevetom. (ONLAJN IZVOR)
10 Poziv na molitvu (ezan)
(39) Poglavlje: Kakva je granica postavljena za bolesnika da prisustvuje zajedničkom salatu (molitvi)?
Prenosi Aiša: „Kada se Prorok teško razboleo i kada mu se bolest pogoršala, zatražio je od svojih žena dozvolu da bude negovan u mojoj kući, i to mu je bilo dopušteno. Izašao je uz pomoć dvojice ljudi, a noge su mu se vukle po zemlji. Bio je između al-Abasa i još jednog čoveka.“
Ubejdulah je rekao: „Rekao sam Ibn Abasu ono što je Aiša prenela, a on je rekao: ’Znaš li ko je bio taj (drugi) čovek čije ime Aiša nije pomenula?’ Rekao sam: ’Ne.’ Ibn Abas je rekao: ’Bio je to Alija ibn Abi Talib.’“
Referenca: Sahih al-Buhari 665
Referenca u knjizi: knjiga 10, hadis 59
USC-MSA veb (engleska) referenca: tom 1, knjiga 11, hadis 634 (https://sunnah.com/bukhari:665)
Ibn Hadžer al-Askalani je u svom komentaru na Sahih al-Buhari napisao:
قوله : قال : هو علي بن أبيطالب .زاد الإسماعيلي : من رواية عبد الرزاق ، عن معمر ولكن عائشة لا تطيبنفساً له بخير ولإبن إسحاق في المغازي ، عن الزهريولكنها لا تقدر على أن تذكره بخير.
Njegove reči: Rekao je: To je Alija b. Abi Talib.
Al-Ismaili je dodao: iz predanja Abdulrezaka, od Muamera: „ali sama Aiša nije bila blagonaklona prema njemu“, a Ibn Ishak u al-Magaziju, prenoseći od az-Zuhrija: „ali ona nije bila u stanju da ga pomene na dobar način“. (Ibn Hadžer, Fethul-bari [Tahkik: Muhibudin al-Hatib, Dar al-Marifah, Bejrut], tom 2, str. 156)
Ahmed b. Hanbal je preneo ovaj rivajet u svom Musnedu, a na kraju je napisao:
وَلَكِنَّ عَائِشَةَ لاَ تَطِيبُ له نَفْساً.
Ali ona nerado o njemu govori u dobrom kontekstu. (Musnad Ahmad bin Hanbal, tom 6, str. 228, br. 25956)
Aiša je čak povela rat protiv Alije, što je dovelo do pokolja hiljada muslimana:
Prvi pokret otpora Aliji predvodila je Prorokova udovica, još uvek relativno mlada i energična Aiša, kao i dvojica istaknutih Prorokovih drugova, Talha i az-Zubejr. Napustili su Hidžaz i otišli u garnizonski grad al-Basru u Iraku, gde su podigli vojsku da se bore protiv Alije. On je krenuo za njima u Irak, ali je otišao u drugi tamošnji garnizonski grad, al-Kufu, koja je dala najveći deo snaga s kojima će se suprotstaviti trijumviratu. Krajem 656. godine dve strane su se sukobile u bici blizu al-Basre, u predanju poznatoj kao Bitka kod kamile, a ishod je bila ubedljiva pobeda Alije. Talha i az-Zubejr su poginuli u borbi i neposredno posle nje, a Aiša je zarobljena i poslata nazad u Medinu. Alija je ostao u al-Kufi, koja je bila njegova baza tokom preostalih godina njegovog života i središte proalijevskih pokreta svake vrste u narednom veku ili tako nekako.
U tom trenutku, pošto je naizgled osigurao svoj položaj, Alija se suočio s još jednim neprijateljem — namesnikom Sirije i bliskim rođakom ubijenog Osmana, Muavijom b. Abi Sufjanom. Muaviju, čije su se kritike Alije takođe usredsređivale na nepravedno ubistvo Osmana i uključivale zahtev da Alija preda ubice radi osvete, podržavao je Amr b. al-As. Amr je zapovedao vojskama koje su Arapima otele Egipat od Vizantinaca i bio je prvi arapski namesnik te zemlje. U predanju se pojavljuje ponajviše kao Muavijina desna ruka, moglo bi se reći njegov zli genije. (Istorija al-Tabarija: Prvi građanski rat, preveo G. R. Hoting [State University of New York Press [SUNY], Albany, NY, 1996], tom XVII, str. xii; naglasak moj)
635. Aiša, Prorokova udovica, iako protivnica Alije, bila je polusestra Muhameda b. Abi Bekra. (Isto, str. 158; naglasak moj)
Da stvar bude gora, kada je Aiša primila vest da je Alija ubijen, bila je zapravo prilično srećna!
Kada je vest o Alijinoj smrti stigla do Aiše,898 ona je rekla:
I baci ona svoj štap i skrasi se u svome boravištu, kao putnik srećan što se kući vraća899
Pitala je ko ga je ubio i, kada joj je rečeno da je to bio čovek iz plemena Murad, rekla je:
Iako je bio daleko, njegovu smrt je objavio mladić (gulam) u čijim ustima nije bilo prašine.900
Zejneba, kći Abu Seleme,901 rekla je: „Zar to govoriš o Aliji?“, a Aiša je odgovorila: „Zaboravna sam, i ako zaboravim, podseti me.“902 Onaj koji je doneo vest o Alijinoj smrti bio je Sufjan b. Abd Šems b. Abi Vakas az-Zuhri.903
898. Prorokova udovica i protivnica Alije u Bici kod kamile.
899. Ann., A.H. 40 §32, kaže da je stih poslovičan i da se navodi kako bi se označilo zadovoljstvo nečim dobrim.
900. To jest, govorio je istinu.
901. Vidi gore nap. 812, 813.
902. Aišine reči su nejasnog značenja, možda ironične.
903. To jest, sinovac Sada b. Abi Vakasa (vidi gore nap. 422). (Isto, str. 224-225: https://static.wixstatic.com/media/436d7d_b99f353f3d104978ad5c9da244ebf15f~mv2.webp; podebljani naglasak moj)
Drugi izveštaji o tome kako se Aiša radovala Alijinoj smrti uključuju:
حدثني محمد بن الحسين الأشناني، قال: حدثنا أحمد بن حازم، قال: حدثنا عاصم بن عامر، وعثمان بن أبي شيبة، قالا: حدثنا جرير، عن الأعمش، عن عمرو بن مرة، عن أبي البختري، قال:لما أن جاء عائشة قتل علي عليه السلام سجدت.
Preneo nam je Muhamed b. Husein al-Ašnani – preneo nam je Ahmed b. Hazem, preneli su nam Asim b. Amir i Osman b. Abi Šejba, preneo nam je Džerir, od Ameša, od Amra b. Murre, od Abu Buhtarija, da je rekao:
Kada je vest o Alijinoj smrti stigla do Aiše, ona je tada pala ničice (da zahvali Bogu). (Abul-Faradž al-Isfahani, Makatil at-Talibijin, tom 1, str. 11)
وذهب بقتل علي عليه السلام إلى الحجاز سفيان بن أمية بن أبي سفيان بن أمية بن عبد شمس فبلغ ذلك عائشة فقالت:فأَلقتْ عَصاها واستقرَّ بها النَّوى كما قرَّ عيناً بالإيابِ المُسافِرُ
I:
Sufjan b. Ujejna doneo je vest o Alijinoj smrti u Hidžaz. Kada je Aiša obaveštena o ubistvu Alije, rekla je:
„baci ona svoj štap i skrasi se u svome boravištu, kao putnik srećan što se kući vraća“. (Muhamed b. Sad b. Mani Abu Abdulah al-Basri az-Zuhri, Tabakatul-Kubra [Dar Sader, Bejrut], tom 3, str. 40)
U svetlu ovih predanja, to znači da Aiša stoji osuđena rečima sopstvenog muža, koji je rekao da bi samo licemer mrzeo Aliju i suprotstavljao mu se.
Za dalje čitanje