Trident o Postanju kao istoriji

Sledeći odlomak preuzet je iz Katekizma Tridentskog sabora, str. 41-43. On pokazuje da je zvaničan katolički stav o izveštaju o stvaranju iz Postanja taj da je reč o stvarnoj svetoj istoriji, a ne o mitologiji. Sav naglasak je moj.

Ne tri Svemoguća, nego jedan Svemogući

Kada, međutim, u ovom Članu Oca nazivamo svemogućim, neka niko ne bude naveden na zabludu da misli kako se to svojstvo pripisuje Njemu tako da ne pripada i Sinu i Svetom Duhu. Kao što kažemo da je Otac Bog, da je Sin Bog, da je Sveti Duh Bog, a ipak nema tri Boga nego jedan Bog, tako isto ispovedamo da je Otac svemoguć, Sin svemoguć i Sveti Duh svemoguć, a ipak nema tri svemoguća nego jedan svemogući.

Oca posebno nazivamo svemogućim zato što je On Izvor svega postojećeg; kao što i Sinu pripisujemo mudrost, jer je On večna Reč Očeva; a dobrotu Svetom Duhu, jer je On ljubav obojice. Ipak, ovi i slični nazivi mogu se, prema učenju katoličke vere, bez razlike pridavati svim Trima Licima.

„Tvorac“

Nužnost toga da se vernima prethodno prenese znanje o svemoći Božjoj pokazaće se iz onoga što ćemo sada izložiti o stvaranju sveta. U čudesan nastanak tako veličanstvenog dela lakše se veruje kada je uklonjena svaka sumnja u neizmernu moć Tvorca.

Jer Bog nije oblikovao svet ni od kakve građe, nego ga je stvorio ni iz čega, i to ne iz prinude ili nužnosti, nego slobodno i po sopstvenoj slobodnoj volji. Niti Ga je na stvaranje pokrenuo bilo koji drugi uzrok osim želje da svoju dobrotu saopšti stvorenjima. Budući suštinski blažen u samome Sebi, On nema potrebe ni za čim, kao što David kaže: „Rekoh Gospodu: Ti si Gospod moj, nemam dobra osim tebe.“

Kao što Ga je sopstvena dobrota pokretala kada je činio sve što je hteo, tako u delu stvaranja nije sledio nikakav spoljašnji oblik niti uzor; nego je, promatrajući i takoreći podražavajući sveobuhvatni uzor sadržan u božanskom umu, vrhovni Graditelj — s beskrajnom mudrošću i moći, svojstvima koja pripadaju jedino Božanstvu — u početku stvorio sve. „on zapovijeda i stvoriše se“

„Neba i zemlje“

Reči nebo i zemlja obuhvataju sve što nebesa i zemlja sadrže; jer osim nebesa, koja je Prorok nazvao „djelo prsta tvojih“, On je i suncu dao njegov sjaj, a mesecu i zvezdama njihovu lepotu; i to da budu „da budu znaci vremenima i danima i godinama“. Nebeska tela tako je uredio u određenom i jednoličnom kretanju da ništa nije promenljivije od njihovog neprestanog obrtanja, a ipak ništa nije postojanije od njihove promenljivosti.

Stvaranje sveta duhova

Štaviše, ni iz čega je stvorio duhovni svet i nebrojene Anđele da Mu služe i posluju; i njih je obogatio i ukrasio divnim darovima svoje milosti i moći.

Da su đavo i ostali pobunjeni anđeli od početka svoga stvaranja bili obdareni milošću, jasno sledi iz ovih reči Svetog pisma: On (đavo) „ne stoji u istini“. O tome sveti Avgustin kaže: Stvarajući Anđele, obdario ih je dobrom voljom, to jest čistom ljubavlju, da bi Mu prionuli, dajući im postojanje i ukrašavajući ih milošću u jednom te istom trenutku. Otuda treba da verujemo da sveti Anđeli nikada nisu bili bez dobre volje, to jest bez ljubavi prema Bogu.

Što se tiče njihovog znanja, imamo ovo svedočanstvo Svetog pisma: „ali je gospodar moj mudar kao anđeo Božiji, te zna sve što biva na zemlji“ Najzad, nadahnuti David pripisuje im moć, govoreći da su „koji ste silni krjepošću izvršujete riječ njegovu“; i zbog toga se u Svetom pismu često nazivaju silama i vojskama Gospodnjim.

Ali iako su svi bili obdareni nebeskim darovima, veoma mnogi su, pobunivši se protiv Boga, svoga Oca i Tvorca, bili zbačeni iz onih uzvišenih obitavališta blaženstva i zatvoreni u najmračniju tamnicu zemlje, da tamo večno trpe kaznu za svoju gordost. Govoreći o njima, Prvak apostola kaže: „Jer kad Bog ne poštedje anđele koji sagriješiše, nego ih baci u okove mraka paklenoga, i predade da se čuvaju za sud“

Oblikovanje svemira

Bog je takođe zapovedio zemlji da stoji usred sveta, ukorenjena na sopstvenom temelju, i učinio je da se gore uzdignu, a ravnice spuste na mesto koje im je utemeljio. Da vode ne bi preplavile zemlju, postavio im je među koju neće preći, niti će se vratiti da pokriju zemlju. Zatim je nije samo zaodenuo i ukrasio drvećem i svakovrsnim biljem i cvećem, nego ju je i ispunio, kao što je već ispunio vazduh i vodu, nebrojenim vrstama živih bića.

Stvaranje čoveka

Najzad, oblikovao je čoveka od blata zemaljskog, stvorivši ga i ustrojivši telesno tako da bude besmrtan i nepodložan stradanju — ne, međutim, snagom prirode, nego darežljivošću Božjom. Dušu čovekovu stvorio je po svome obličju i podobiju; obdario ga je slobodnom voljom i uskladio sve njegove pokrete i požude tako da u svakom trenutku budu podložni nalozima razuma. Zatim je dodao divan dar iskonske pravednosti, a potom mu je dao vlast nad svim ostalim životinjama. Pozivajući se na svetu istoriju Postanja, pastir će se lako upoznati s ovim stvarima radi poučavanja vernih.

„Svega vidljivog i nevidljivog“

Ono, dakle, što smo rekli o stvaranju svemira treba razumeti kao ono što je izraženo rečima nebo i zemlja, a Prorok to ukratko izlaže ovako: „Tvoje je nebo i tvoja je zemlja; ti si sazdao vaseljenu i što je god u njoj.“ Još sažetije su oci Nikejskog sabora izrazili ovu istinu dodavši u svoj Simvol vere ove reči: svega vidljivog i nevidljivog. Šta god da postoji u svemiru, šta god ispovedamo da je Bog stvorio, ili potpada pod čula i obuhvaćeno je rečju vidljivo, ili je predmet umnog opažanja i razumevanja i izražava se rečju nevidljivo.

Bog održava, upravlja i pokreće sve stvoreno

Ne treba, međutim, razumeti da je Bog Tvorac i Sazdatelj svega na takav način da bi Njegova dela, jednom stvorena i dovršena, mogla potom nastaviti da postoje bez oslonca u Njegovoj svemoći. Jer kao što sve stvari izvode postojanje iz vrhovne moći, mudrosti i dobrote Tvorca, tako bi se, ako ih Njegov promisao neprestano ne održava, i to onom istom silom koja ih je proizvela, istog trenutka vratile u svoje ništavilo. To Sveto pismo objavljuje kada kaže: „Zato sve i sva poštedi, jer je Tvoje, Vladiko dušeljupče!“

Bog ne samo da svojim promislom štiti i upravlja svime, nego i unutrašnjom silom pokreće na kretanje i delanje sve što se kreće i dela, i to tako da, iako ne isključuje delovanje drugotnih uzroka, ipak mu prethodi. Jer Njegov nevidljivi uticaj proteže se na sve i, kao što Mudrac kaže, „Premudrost se rasprostire snažno sa jednog kraja (svijeta) do drugog i upravlja svime dobro.“. To je razlog zbog kojeg je apostol, navešćujući Atinjanima Boga koga su, ne poznajući Ga, obožavali, rekao: „mada On nije daleko ni od jednoga od nas. Jer u Njemu živimo, i krećemo se, i jesmo“

Stvaranje je delo Triju Lica

Neka ovo bude dovoljno za objašnjenje prvog Člana Simvola vere. Neće, međutim, biti suvišno dodati da je stvaranje zajedničko delo Triju Lica svetog i nerazdeljivog Trojstva — Oca, za koga ovde, prema učenju apostola, izjavljujemo da je Tvorac neba i zemlje; Sina, o kome Sveto pismo kaže, „Sve kroz njega postade“; i Svetog Duha, o kome je pisano: „duh Božji dizaše se nad vodom“, i opet, „Riječju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta njegovijeh sva vojska njihova.“.