Sveznanje Jahveovog Anđela

Arijanski polemičar i osnivač organizacije Christian Witnesses of Jah, Greg Staford, navodi sledeći odlomak, u kojem Anđeo pita Jahvea dokle se neće smilovati Judi, da bi dokazao da Anđeo nije sveznajući:

„I oni progovoriše anđelu Gospodnjemu koji stajaše među mirtama, i rekoše: Mi obidosmo zemlju, i gle, sva zemlja počiva i mirna je. Tada anđeo Gospodnji odgovori i reče: Gospode nad vojskama, kad ćeš se već smilovati Jerusalimu i gradovima Judinijem na koje se gnjeviš već sedamdeset godina? A Gospod odgovori anđelu koji govoraše sa mnom, dobrijem riječima, milijem riječima. I reče mi anđeo koji govoraše sa mnom: Viči i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Revnujem za Jerusalim i za Sion veoma. I gnjevim se silno na narode bezbrižne, jer se malo razgnjevih, a oni pomogoše na zlo. Zato ovako veli Gospod: Obratih se k Jerusalimu milošću, dom će se moj opet sazidati u njemu, govori Gospod nad vojskama, i uže će se zategnuti preko Jerusalima. Još viči i reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Opet će gradovi moji obilovati dobrom, i Gospod će opet utješiti Sion i opet će izabrati Jerusalim.“ Zaharija 1:11-17, Legacy Standard Bible (LSB)

Stafordova poenta jeste da pokaže da Anđeo ne može biti Bog ako ne zna sve, odnosno ako ne zna ono što zna Jahve, i ako mora da traži obaveštenja od Jahvea.

Problem je u tome što je Staford grubo pogrešno pročitao tekst, budući da Anđeo ne pita iz neznanja. Naprotiv, Anđeo posreduje kod Boga da bi ga pokrenuo da pokaže milosrđe — a upravo to Bog i čini, i to sve zahvaljujući Anđelovom posredovanju!

To se potvrđuje kasnije u Zahariji, gde je Anđeo prikazan kako brani prvosveštenika Isusa od Satanine lažne optužbe, a to je upravo ono što posrednik/zastupnik čini:

„Poslije mi pokaza Isusa, poglavara svešteničkoga, koji stajaše pred anđelom Gospodnjim, i Sotonu, koji mu stajaše s desne strane da ga pre. A Gospod reče Sotoni: Gospod da te ukori, Sotono, Gospod da te ukori, koji izabra Jerusalim. Nije li on glavnja istrgnuta iz ognja? A Isus bijaše obučen u haljine prljave, i stajaše pred anđelom. A on progovori i reče onima koji stajahu pred njim: Skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine.“ Zaharija 3:1-4, LSB

Dakle, Anđeo nije pitao iz neznanja, nego je posredovao u korist Jevreja kako bi naveo Jahvea da ukloni svoje nezadovoljstvo i gnev sa svog saveznog naroda.

Staford ne bi trebalo da bude iznenađen time, jer je Sveto pismo prepuno slučajeva u kojima Bog/Hristos postavljaju pitanja ne iz neznanja, nego iz gneva, gnušanja i/ili da bi izazvali odgovor:

„I reče Gospod Mojsiju: Dokle će me vrijeđati taj narod? Kad li će mi vjerovati poslije tolikih znaka što sam učinio među njima?“ Brojevi 14:11, LSB „I kada dođoše narodu, pristupi mu čovjek i pade na koljena pred njim govoreći: Gospode, pomiluj sina mojega, jer je mjesečar i muči se ljuto; jer mnogo puta pada u vatru, i mnogo puta u vodu. I dovedoh ga učenicima tvojim i ne mogoše ga iscijeliti. A Isus odgovarajući reče: O rode nevjerni i pokvareni! Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas trpljeti? Dovedite mi ga amo. I zaprijeti mu Isus; i demon iziđe iz njega; i ozdravi momče od onoga časa.“ Matej 17:14-18, LSB

„A kad objedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin, ljubiš li me više nego ovi? Reče mu: Da, Gospode, ti znaš da te volim. Reče mu: Napasaj jaganjce moje. Reče mu opet po drugi put: Simone Jonin, ljubiš li me? Reče mu: Da, Gospode, ti znaš da te volim. Reče mu: Čuvaj ovce moje. Reče mu treći put: Simone Jonin, voliš li me? Petar se ožalosti što mu reče treći put: voliš li me? I reče mu: Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te volim. Reče mu Isus: Napasaj ovce moje. Zaista, zaista ti kažem: Kada si bio mlađi, opasivao si se sam i hodio si kuda si htio; a kad ostariš, raširićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda ne želiš. A ovo reče ukazujući kakvom će smrću proslaviti Boga. I kazavši ovo, reče mu: Hajde za mnom! A Petar osvrnuvši se, vidje gdje za njima ide učenik koga Isus ljubljaše, koji se i na večeri nasloni na prsa njegova i reče: Gospode, ko je taj koji će te izdati? Vidjevši Petar ovoga, reče Isusu: Gospode, a šta će ovaj? Isus mu reče: Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? Ti hajde za mnom. Onda iziđe ova riječ među braćom da onaj učenik neće umrijeti; ali Isus mu ne reče da neće umrijeti, nego: Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga?“ Jovan 21:15-23, LSB

Da ne bih bio optužen da izvrćem nameravano značenje Anđelovih reči, navodim niz biblijskih tumača koji sve to vide isto kao i ja. Sav naglasak je moj:

12. Posredovanje anđela Gospodnjeg otkriva da povratak izgnanika iz Vavilona sam po sebi nije smatran ispunjenjem proroštva iz Jeremije 29:10. Jerusalim i gradovi Judini morali su biti ponovo izgrađeni. Iako se hram izričito ne pominje, njegova obnova je podrazumevana…

13. Iako je anđeo Gospodnji taj koji je posredovao u prethodnom stihu, Božji odgovor dolazi neposredno Zaharijinom anđelu-tumaču, preko njega proroku, i na kraju se objavljuje narodu. Ovo je zanimljiv primer uloge posrednika u posleizgnaničkom periodu. Nije jasno da li anđeo-tumač prenosi sve što čuje, ili ima aktivniju ulogu biranja poruke. Ono što se izričito beleži jeste da su to bile milostive i utešne reči (upor. Isaija 40:1, 2). (Joyce G. Baldwin, Haggai, Zechariah and Malachi: An Introduction and Commentary, tom 28, Tyndale Old Testament Commentaries (Downers Grove, IL: InterVarsity Press, 1972), 102–104)

1:12–13 Anđeo Gospodnji konačno je preneo poruku o božanskoj intervenciji. Uobičajeno bi se očekivala tužbalica koja oplakuje nedostatak mira u Izrailju (vidi Jeremija 47:6–7). U st. 12–13 tužbalica proizlazi iz postojanja mira — mira koji je porobljavao Izrailj i sprečavao ono što je Bog nameravao da učini preko svog naroda na svetskom planu. Vest o miru na zemlji sigurno je obeshrabrila Božji narod, navodeći anđela Gospodnjeg da posreduje za brzo razrešenje krize i za kraj razdoblja izgnanstva koje je prorekao Jeremija (25:11–12). Umesto mira koji je narod očekivao i za koji se anđeo Gospodnji molio, „potresanje” odozgo uvešće Božju slavu i njegovu punu naklonost Sionu. Slično tome, Agej 2:6–7 kaže:

„Jer ovako veli Gospod nad vojskama: Još jednom, domalo, i ja ću potresti nebesa i zemlju i more i suhu zemlju; I potrešću sve narode, i doći će izabrani iz svijeh naroda, i napuniću ovaj dom slave, veli Gospod nad vojskama.“

Posrednička molitva anđela Gospodnjeg označava početak kraja vavilonskog izgnanstva. Sedamdesetogodišnje izgnanstvo koje je Jeremija prorekao uskoro će se okončati. (George L. Klein, Zechariah, tom 21B, The New American Commentary (Nashville, TN: B & H Publishing Group, 2008), 101–102)

I Anđeo Gospodnji odgovori – na prećutnu čežnju, posredovanjem kod Boga. Kao što je anđeo-tumač u Jovu imao „službu ne pukog stvorenog anđela, nego onu koja je unapred nagoveštavala službu Onoga koji je došao da odjednom iskupi i opravda”, tako je i Anđeo Gospodnji, u kome je bio Bog, istovremeno vršio posredničku službu kod Boga, koja je bila praslika prvosvešteničke molitve našeg Gospoda Jovan 17, i delovao kao Bog. (Barnes’ Notes on the Bible)

odgovori i reče — reče nastavljajući govor: nastavi da govori.

dokle — Mesijin narod moli se slično svojoj Glavi. Otkrivenje 6:10: „Dokle ćeš“ itd. Do tada je bilo uzaludno moliti se, ali sada, kada je isteklo božanski određeno razdoblje — „sedamdeset godina“ (Jeremija 25:11; 29:10) — vreme je moliti se Tebi za ispunjenje Tvog obećanja, budući da Tvoja milost još nije potpuno objavljena, niti je Tvoje obećanje ispunjeno. Božja obećanja nisu tu da nas učine lenjima, nego da podstaknu naše molitve. Henderson, koji sedamdeset godina računa od razorenja Jerusalima (588. pre Hr.), pretpostavlja da su dve od tih sedamdeset godina još imale da isteknu (520. pre Hr.). (Jamieson-Fausset-Brown Bible Commentary)

„Tada anđeo Gospodnji odgovori i reče: Gospode nad vojskama, kad ćeš se već smilovati Jerusalimu i gradovima Judinijem na koje se gnjeviš već sedamdeset godina?“

(m) To jest, Hristos posrednik molio se za spasenje svoje Crkve, koja je tada bila u nevolji, dok su sve zemlje oko njih bile u miru. (Geneva Study Bible)

12. odgovori] Ta reč ne mora nužno da znači odgovoriti na pitanje, nego ovde, kao i drugde, ima opštije značenje govorenja na način koji odgovara, ili koji „odgovara” opisanim okolnostima i osećanjima koja su njima izazvana (upor. Jov 3:2 (margina); Danilo 2:26; Dela apostolska 5:8). Sažaljevajući Zahariju i njegove sunarodnike u razočaranju koje je odgovor konjanika (Zaharija 1:11) morao da im izazove, budući da je govorio o počinku i miru, dok je prorečeni znak povratka naklonosti Sionu bio „potrešću sve narode“ (Agej 2:7; Agej 2:21-22), Anđeo nastavlja da govori „odgovarajuće” tom osećanju, u posredovanju koje sada prinosi u njihovu korist. Njegovo saosećanje i posredovanje čine verovatnim, kako Kalvin primećuje (mada nudi i mogućnost da je to bilo koji anđeo), da je ovaj Anđeo Gospodnji bio „Hristos Posrednik”. (Cambridge Bible for Schools and Colleges)

Stih 12. – Odgovori. Odgovorio je na osećanje u prorokovom umu, na neizrečenu čežnju njegovog srca. Gospode nad vojskama. Anđeo je posrednik za narod. Tako se i Hristos moli Ocu (Jovan 17.). Dokle se nećeš smilovati, itd.? Moli se da se mučno čekanje izbavljenja brzo okonča, da Jerusalim bude obnovljen i da Judeja ponovo bude naseljena srećnim stanovništvom. Ovih sedamdeset godina. Prorečenih sedamdeset godina ropstva (Jeremija 25:11; Jeremija 29:10) bilo je prošlo; bilo je vreme da kazna prestane. Postoje dva računanja tog razdoblja. Prvo se datira od prvog Navuhodonosorovog zauzimanja Jerusalima, 606. pre Hr., kada je Judeja postala tributarna Vavilonu (2. Carevima 24:1: 2. Dnevnika 36:6; Danilo 1:1, itd.), do povratka grupe izgnanika pod Zorovaveljem, 536. pre Hr.; drugo se datira od konačnog razorenja Jerusalima, 588. pre Hr., do druge godine Darija, 519. pre Hr., kada je Zaharija video ova viđenja. Kako god da se računa, mračno razdoblje sada je bilo okončano; nisu li sada mogli očekivati komešanje među narodima koje je trebalo da prethodi njihovom sopstvenom obnovljenju? Zaharija 1:12 (Pulpit Commentary)

Opet, okolnost da u Zahariji 1:12 anđeo Gospodnji upućuje molbu Vrhovnom Bogu u korist saveznog naroda, i da prema Zahariji 1:13 Jehova odgovara angelus interpres dobrim, utešnim rečima, ne dokazuje da onaj koji prima odgovor mora biti ista osoba kao i onaj koji posreduje: jer bi se na to moglo odgovoriti, kao što je učinio Vitringa, da je Zaharija jednostavno propustio da pomene kako je odgovor najpre bio upućen anđelu Gospodnjem i da je preko njega stigao do posredujućeg anđela; ili bismo mogli pretpostaviti, kao što čini Hengstenberg, da je „Jehova uputio odgovor neposredno posredujućem anđelu, jer anđeo Gospodnji nije postavio pitanje radi sebe samog, nego jedino radi toga da bi preko posrednika preneo utehu i nadu proroku, a preko njega i narodu uopšte”. (Keil and Delitzsch Biblical Commentary on the Old Testament)

12. Mesija ne samo da stoji među svojim narodom („mirte”, Zaharija 1:8), nego i delotvorno posreduje za njih kod Oca („Gospod”, ili „Jehova nad vojskama”) (Zaharija 1:13; Jevrejima 7:25). Uporedi Psalam 102:13-20; Isaija 62:6, 7, o obnovi Jude kao odgovoru na molitvu.

1:7-17 Prorok je video taman, senovit gaj, skriven brdima. To je predstavljalo nisko, sumorno stanje jevrejske crkve. Čovek nalik ratniku sedeo je na crvenom konju, usred tog senovitog gaja mirti. Iako je crkva bila u niskom stanju, Hristos je bio prisutan usred nje, spreman da se pojavi radi pomoći svom narodu. Iza njega bili su anđeli spremni da ih on upotrebi, jedni u delima suda, drugi u delima milosti, treći u mešovitim događajima. Ako želimo da znamo nešto o tajnama carstva nebeskog, ne treba da se obraćamo anđelima, jer su i oni sami učenici, nego samom Hristu. On je spreman da poučava one koji smerno žele da uče stvari Božje. Narodi u blizini Judeje uživali su tada u miru, ali stanje Jevreja bilo je nesređeno, što je i dovelo do moljenja koje je usledilo; ali milost se sme očekivati jedino kroz Hrista. Njegovo posredovanje za svoju crkvu ima uspeha. Gospod je odgovorio Anđelu, ovom Anđelu saveza, obećanjima milosti i izbavljenja. Sve dobre i utešne reči jevanđelja primamo od Isusa Hrista, kao što ih je on primio od Oca, kao odgovor na molitvu svoje krvi; i njegove sluge treba da ih propovedaju celom svetu. Zemlja je mirovala i bila u pokoju. Nije neuobičajeno da neprijatelji Božji počivaju u grehu, dok njegov narod trpi ukor, biva mučen iskušenjima, uznemiravan strahom od gneva ili stenje pod ugnjetavanjem i progonom. Ovde su proročanstva koja su se odnosila na oživljavanje Jevreja posle ropstva, ali ti događaji bili su senka onoga što će se zbiti u crkvi, nakon što se okonča ugnjetavanje novozavetnog Vavilona. (Matthew Henry’s Concise Commentary)

Tada, kada su anđeli izviđači podneli izveštaj o blagostanju neznabožaca, anđeo Gospodnji, Anđeo, Gospod Hristos, Posrednik crkve i Glava crkve, odgovori i reče; moli se kao onaj koji posreduje. Gospode nad vojskama: Hristos govori svome Ocu, govori kao onaj koji je duboko dirnut stanjem svoje napaćene crkve.Dokle li se nećeš smilovati? to je zapitkivanje koje dolikuje duši koja se moli; to nije istraživanje nezadovoljnog uma, nego molba onoga koji čezne za milošću. Tako i David, Psalam 13:1,2; i duše pod žrtvenikom, Otkrivenje 6:10…

Tada, kada su anđeli izviđači podneli izveštaj o blagostanju neznabožaca, anđeo Gospodnji, Anđeo, Gospod Hristos, Posrednik crkve i Glava crkve, odgovori i reče; moli se kao onaj koji posreduje. Gospode nad vojskama: Hristos govori svome Ocu, govori kao onaj koji je duboko dirnut stanjem svoje napaćene crkve. (Matthew Poole’s Commentary)

„Gospode nad vojskama, kad ćeš se već smilovati Jerusalimu i gradovima Judinijem“ koji su bili u ruševinama i ležali pusti mnogo godina. Ove reči izražavaju Hristovo posredovanje u korist jevrejskog naroda, njegovog ispovedajućeg naroda, kako u pogledu njihovog vremenskog, tako i duhovnog dobra…

„A Gospod odgovori anđelu koji govoraše sa mnom, dobrijem riječima, milijem riječima.“

„A Gospod odgovori anđelu koji govoraše sa mnom“ vidi Zaharija 1:9; ono što je bio ishod Hristovog posredovanja za jevrejski narod saopšteno je službenom anđelu, a preko njega proroku Zahariji:

„dobrijem riječima, milijem riječima“ takve koje će biti na dobro i utehu Božjeg naroda, kao što sledi; vidi Isaija 40:1. (Gill’s Exposition of the Entire Bible)

Dakle, tekst Zaharije nikako ne podriva sveznanje niti suštinsko božanstvo Jahveovog Glasnika. Naprotiv, on samo ističe moć i uticaj koje ovaj Anđeo ima da pokrene Jahvea da učini ono što on želi. Jahveov Anđeo čini ono što čini Gospod Isus Hristos, pribavljajući oproštaj i proslavljenje svih vernika snagom svog posredovanja:

„Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama, jer još dok bijasmo grješnici, Hristos umrije za nas. Mnogo ćemo, dakle, prije biti kroz njega spaseni od gnjeva sada kada smo opravdani krvlju njegovom. Jer kada smo se kao neprijatelji pomirili sa Bogom kroz smrt Sina njegova, mnogo ćemo se prije, već pomireni, spasti životom njegovim. A ne samo to, nego se i hvalimo Bogom kroz Gospoda našega Isusa Hrista, kroz kojega sada primismo pomirenje.“ Rimljanima 5:8-11 „Šta ćemo, dakle, reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će protiv nas? On koji svoga Sina ne poštedje, nego ga predade za sve nas, kako da nam s njime i sve ne daruje? Ko će optužiti izabrane Božije? Bog je onaj koji opravdava. Ko će osuditi? Hristos je onaj koji umrije, pa još i vaskrse, koji je i s desne strane Bogu, koji i posreduje za nas. Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Žalost ili tjeskoba, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili opasnost, ili mač? Kao što je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje. Ali u svemu ovome pobjeđujemo kroz Onoga koji nas je zavolio. Jer sam uvjeren da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni budućnost, Ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Božije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem.“ Rimljanima 8:31-39

„Koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje, U kome imamo iskupljenje, oproštenje grijehova; Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari, Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je Njime i za Njega sazdano. I On je prije svega, i sve u njemu postoji. I On je Glava Tijela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi. Jer (Otac) blagoizvoli da se u Njemu nastani sva punoća. I da kroz Njega izmiri sve sa sobom, učinivši mir njegovom krvlju na krstu, (pomirivši) kroz Njega i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima.“ Kološanima 1:13-20

„I onih sveštenika bilo je mnogo, jer ih je smrt sprečavala da ostaju, A Ovaj, pošto ostaje vavijek, ima neprolazno sveštenstvo. Zato i može potpuno i za uvijek spasti one koji kroz njega dolaze Bogu, pošto svagda živi pa može posredovati za njih. Jer takav nam Prvosveštenik trebaše: svet, nezlobiv, čist, odvojen od grješnika i viši od nebesa; Koji nema potrebe, kao oni prvosveštenici, da svaki dan prinosi žrtve, najprije za svoje grijehe, a potom i za narodne, jer On ovo učini jednom zauvijek prinijevši samoga sebe. Jer Zakon postavlja za prvosveštenike ljude koji imaju slabosti, a riječ zakletve, poslije Zakona, postavlja Sina vavijek savršenoga.“ Jevrejima 7:23-28 A razlog je očigledan: ovaj određeni Anđeo nije stvorenje, nego nije niko drugi do sam Hristos u svom predljudskom postojanju.