Spurdžon protiv Džejmsa Vajta
Prema sledećem nadahnutom odlomku, Bog želi da spase sva ljudska bića:
„Molim, dakle, prije svega da se čine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja za sve ljude, Za careve i za sve koji su u vlasti, da tih i miran život poživimo u svakoj pobožnosti i čestitosti. Jer je ovo dobro i ugodno pred Spasiteljem našim Bogom, Koji hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine. Jer jedan je Bog, jedan i posrednik između Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus, Koji sebe dade u otkup za sve, svjedočanstvo u naznačena vremena, Za koje sam ja postavljen propovjednik i apostol – istinu govorim u Hristu, ne lažem, – učitelj neznabožaca u vjeri i istini.“ 1. Timoteju 2:1-7 Complete Jewish Bible (CJB)
Visoki/hiper kalvinisti poput Džejmsa R. Vajta, koji poriču da Bog zaista želi da spase svaku ljudsku dušu, tumače ovakve odlomke tako da Bog nastoji da spase sve vrste ili klase ljudi, ali ne i svakog pojedinačnog čoveka.
Srećom, ne veruju svi kalvinisti u to, već prihvataju jasno čitanje bogonadahnutog Svetog pisma. Jedan takav kalvinista bio je pokojni veliki propovednik Čarls Hadon Spurdžon, koga obično nazivaju „knezom propovednika“.
Obratite pažnju na njegovu propoved o upravo ovom nadahnutom tekstu. Sav podebljani naglasak je moj:
Spasenje kroz poznanje istine
Propoved koju je održao Č. H. SPURDŽON, u Njuingtonu (https://www.studylight.org/commentaries/eng/spe/1-timothy-2.html)
„pred Spasiteljem našim Bogom, Koji hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine.“ 1. Timoteju 2:3-4 .
NEKA BOG, SVETI DUH, večeras vodi naša razmišljanja ka najboljem praktičnom ishodu, da bi grešnici bili spaseni, a sveti podstaknuti na revnost. Ne nameravam da svoj tekst obrađujem polemički. On je poput kamena koji čini ugao građevine i gleda ka drugoj strani jevanđelja od one koja je najčešće pred nama. Ovde se sastaju dve strane građevine istine. U mnogom selu postoji ugao na kome se okupljaju besposleni i svadljivi; i teologija ima takve uglove. Bilo bi zaista veoma lako da se svrstamo u bojni red i da tokom narednih pola sata vodimo veoma žestok napad na one koji se od nas razlikuju u mišljenju o pitanjima koja bi se mogla pokrenuti iz ovog teksta. Ne vidim da bi od toga bilo kakve koristi, a pošto imamo vrlo malo vremena na raspolaganju i pošto je život kratak, bolje je da ga potrošimo na nešto što će više doprineti našem izgrađivanju. Neka nas dobri Duh sačuva od svadljivog duha i pomogne nam da zaista izvučemo korist iz njegove reči. Šta onda? Da li da pokušamo da u tekst uložimo neko drugo značenje od onoga koje on pošteno nosi? Mislim da ne. Većina vas mora da je upoznata sa opštim metodom kojim naši stariji kalvinistički prijatelji postupaju sa ovim tekstom. „Svi ljudi“, kažu oni, „to jest, neki ljudi“: kao da Sveti Duh nije mogao da kaže „neki ljudi“ da je mislio na neke ljude. „Svi ljudi“, kažu oni, „to jest, neki od svih vrsta ljudi“: kao da Gospod nije mogao da kaže „sve vrste ljudi“ da je to mislio. Sveti Duh je preko apostola napisao „svi ljudi“, i on nesumnjivo misli na sve ljude. Znam kako da se otarasim snage tih „svi“ prema onoj kritičkoj metodi koja je pre izvesnog vremena bila veoma rasprostranjena, ali ne vidim kako se ona ovde može primeniti uz dužno poštovanje prema istini.
Upravo sam čitao tumačenje jednog veoma sposobnog doktora koji objašnjava tekst tako da ga objašnjavanjem ukloni; on na njega primenjuje gramatički barut i, umesto da ga izloži, on ga raznese. Kada sam pročitao njegovo tumačenje, pomislio sam da bi to bio izvrstan komentar na tekst da je on glasio: „Koji neće da se svi ljudi spasu, niti da dođu do poznanja istine.“ Da je nadahnuti jezik bio takav, svaka primedba učenog doktora bila bi sasvim na mestu, ali pošto on zapravo kaže: „Koji hoće da se svi ljudi spasu“, njegova zapažanja su više nego malo neumesna. Moja ljubav prema doslednosti sa sopstvenim doktrinarnim gledištima nije dovoljno velika da mi dozvoli da svesno izmenim ijedan tekst Svetog pisma. Veoma poštujem pravovernost, ali je moje strahopoštovanje prema nadahnuću daleko veće. Sto puta bih radije izgledao nedosledan samom sebi nego bio nedosledan Božjoj reči. Nikada nisam smatrao naročito velikim zločinom to što izgledam nedosledno samom sebi; jer ko sam ja da bih večno bio dosledan? Ali smatram velikim zločinom biti toliko nedosledan Božjoj reči da bih poželeo da otkinem granu ili čak grančicu makar sa jednog jedinog drveta u šumi Svetog pisma. Ne dao Bog da i u najmanjoj meri sečem ili oblikujem bilo koji božanski izraz. Tako tekst glasi i tako ga moramo čitati: „pred Spasiteljem našim Bogom, Koji hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine.“ Ovo je jedna od onih stvari koje ne moramo da znamo.
Zar niste primetili da su neki ljudi koji su bolesni i kojima je propisano da uzimaju pilule dovoljno nerazumni da ih žvaću? To je vrlo odvratan postupak, mada sam i sam to činio. Ispravan način da se takav lek uzme jeste da se odmah proguta. Na isti način, u Božjoj reči postoje neke stvari koje su nesumnjivo istinite i koje se moraju odmah progutati naporom vere, a ne smeju se žvakati neprestanim zapitkivanjem. Uskoro ćete imati ne znam koliko sumnje, teškoća i gorčine u svojoj duši ako morate da znate ono što se ne može znati i da imate razloge i objašnjenja za uzvišeno i tajanstveno. Neka teška učenja u celini siđu u samu vašu dušu, veličanstvenim činom pouzdanja u Boga. Ljudi bivaju spaseni, i isti ti ljudi koji su spaseni dolaze do poznanja istine. To dvoje se dešava zajedno, i te dve činjenice veoma zavise jedna od druge. Božji način spasavanja ljudi nije da ih ostavi u neznanju. Ljudi se spasavaju poznanjem istine; to će činiti glavni deo naše besede, a na kraju ćemo videti kako ta istina daje pouku onima koji žele da budu spaseni, kao i onima koji žele da spasu druge. Neka Sveti Duh učini ove zaključne pouke praktično korisnima. Primetite da je naglasak stavljen na član: reč je o toj istini, a ne o svakoj istini.
Iako je dobro znati istinu o svemu, i ne bismo smeli da se zadovoljimo prihvatanjem laži ni u jednoj tački, ipak nas neće spasti svaka istina. Ne spasavamo se poznavanjem bilo koje teološke istine koje se setimo, jer postoje neke teološke istine koje su srazmerno manje vrednosti. One nisu životno važne ni suštinske, i čovek ih može znati, a ipak ne biti spasen. Spasava ta istina. Isus Hristos jeste ta istina: celokupno Božje svedočanstvo o Hristu jeste ta istina. Delo Svetog Duha u srcu jeste da u nama izgradi tu istinu. Poznanje istine je veliko poznanje. Nije uvek takvo na početku: može početi tek sa malo znanja, ali postaje veliko znanje kada se dalje razvije i kada duša bude potpuno poučena u čitavom opsegu istine. Istina je čoveku korisna i na drugi način: ona ga spasava od predrasuda. Često, kada se ljudi probude i saznaju nešto o Božjem gnevu, počinju da se bacakaju tražeći razne načine da pobegnu od tog gneva. Savetujući se najpre sa samima sobom, misle da će sve dovesti u red ako se poprave, ostave svoje grublje grehe i ako se pridruže pobožnim ljudima. A ima i onih koji odu da slušaju neku vrstu verskog učitelja koji kaže: „Morate činiti dobra dela. Morate zaslužiti dobar karakter. Svemu tome morate dodati obrede naše crkve. Morate biti pažljivi i tačni u tome da blagoslov primate samo kroz određeni kanal apostolskog nasleđa.“ Taj učitelj ima drskosti da svoju žrtvu uverava da je on zakonito oruđe pomenutog mističnog nasleđa i da su tajne primljene iz njegovih ruku sredstva milosti. Pod takvim neistinitim shvatanjima znali smo ljude koji su bili donekle uzbuđeni da ponovo sednu u lažni mir. Učinili su sve što su smatrali ispravnim i pridržavali se svega što im je rečeno. Odjednom, Božjom milošću, dolaze do poznanja druge istine, a to je da „Jer djelima zakona ni jedno tijelo neće se opravdati pred njim“. Otkrivaju da spasenje nije delima zakona niti obredima, i da je onaj ko je pod zakonom takođe i pod prokletstvom. Do srca dopire ovakav tekst: „Koji se ne rodiše od krvi, ni od želje tjelesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga.“; a evo i drugog takvog teksta: „valja vam se roditi odozgo.“, a odmah za njim i ovaj: „Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je.“
Kada takođe otkriju da je potrebna pravednost bolja od njihove — savršena pravednost da bi ih opravdala pred Bogom — i kada otkriju da moraju postati nova stvorenja u Hristu Isusu, ili će inače potpuno propasti, tada bivaju spaseni od lažnih pouzdanja, spaseni od toga da viču „Mir, mir“ kada mira nema. Velika je stvar kada nas poznanje istine spreči da se uzdamo u laž. Obraćam se nekima koji se sećaju kada su na taj način bili spaseni. Kakvo je to otvaranje očiju za vas bilo! Imali ste veliku predrasudu prema jevanđelju milosti i planu spasenja verom; ali kada vas je Gospod uzeo u ruke i učinio da vidite kako je vaša lepa pravednost gomila moljcima izjedenih dronjaka, i kada se zlato koje ste nagomilali odjednom pretvorilo u puki mesing, izjeden i ni za šta, kada ste stajali potpuno goli pred Bogom, a jadne paučine obreda odjednom spale s vas — o, tada je Gospod izvršavao svoje spasenje u vašoj duši, i vi ste poznanjem istine bili spasavani od lažnih pouzdanja. Spasonosno poznanje istine, da uzmemo drugi pravac, deluje na sledeći način. Poznanje istine pokazuje čoveku njegovu ličnu potrebu da bude spasen. O vi koji niste spaseni i koji sanjate da vam to nije potrebno, treba samo da upoznate istinu, pa ćete uvideti da morate biti spaseni ili zauvek izgubljeni. Kada čovek zaista dođe do poznanja istine o veri u Hrista, on se pouzda u Hrista i tu i tada biva spasen od krivice greha; i počinje da biva potpuno spasavan od greha. Bog toga istog dana preseca koren moći greha; ali greh ipak ima toliko života u sebi da će na miris vode ponovo propupeti. Greh se u našim udovima bori da živi. Ima života koliko i mačka: nikako da se ubije.
Sada, kada dođemo do poznanja istine, počinjemo da učimo kako se greh u nama ubija — kako isti onaj Hristos koji opravdava, i posvećuje, i dela u nama po svome delovanju koje moćno dela u nama, da bismo bili saobraženi liku Hristovom i osposobljeni da prebivamo sa savršenim svetima gore. Ljubljeni, mnogi od vas koji ste spaseni od krivice greha vodite vrlo tešku borbu sa silom greha i imate, možda, mnogo više sukoba nego što je potrebno, zato što niste došli do poznanja cele istine o grehu koji u nama prebiva. Zato vas molim da mnogo proučavate Božju reč o tome, a naročito da uvidite koliko je Hristos prikladan da vlada vašom prirodom i da pobedi sve vaše pokvarene želje, i naučite kako da verom svaki greh iznesete pred njega, da bi, poput Agaga, bio isečen na komade pred njegovim očima. Nikada nećete pobediti greh osim krvlju Jagnjeta. Nema posvećenja osim verom. Isto ono oruđe koje uništava greh u pogledu njegove krivice mora da ubije greh i u pogledu njegove sile. „I oni ga pobijediše krvlju Jagnjetovom“ i tako morate i vi. Dobro naučite ovu istinu, pa ćete iz dana u dan nalaziti spasenje koje se u vama izvršava.
Kako, dakle, da to znamo? Pa, treba to da znamo, prvo, verujućim poznanjem. Ne znate nešto ako ne verujete da je zaista tako. Ako u to sumnjate, ne znate to. Ako kažete: „Zaista nisam siguran da je to istina“, onda ne možete reći da to znate. Ono što je Gospod otkrio u Svetom pismu morate pobožno verovati da je istinito. Pored toga, vaše znanje, ako postane verujuće znanje, mora biti lično znanje — uverenost da je ono istinito u odnosu na vas same. Istinito je za vašeg bližnjeg, za vašeg brata, ali morate verovati da važi i za vas same, inače je vaše znanje uzaludno; na primer, morate znati da ste vi izgubljeni, da vama preti večna propast od Gospodnjeg lica, da za vas nema nade osim u Hristu, da za vas ima nade ako se oslonite na Hrista, i da ste, oslanjajući se na Hrista, vi spaseni. Da, vi. Morate znati da ste, zato što ste se pouzdali u Hrista, vi spaseni, i da ste sada vi slobodni od osude, i da je sada u vama započeo novi život, koji će se boriti protiv starog života greha dok ne pobedi, i dok vi, baš vi, ne budete bezbedno iskrcani na zlatnu obalu. Mora postojati lično prisvajanje onoga u šta verujete da je istinito. To je ona vrsta poznanja koja spasava dušu.
To poznanje, kada zaista spasava dušu, jeste ono što nazivamo iskustvenim poznanjem — znanjem stečenim prema psalmistovom podsticaju: „Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod“ — stečenim kušanjem. Sada, u ovom trenutku, ja, govoreći za sebe, znam da sam po prirodi iskonski izgubljen. Da li u to verujem? Verujem li? Siguran sam u to kao i u sopstveno postojanje. Znam da sam po prirodi izgubljen. Niko ne bi mogao da me natera da u to posumnjam: osetio sam to. Koliko sam samo iscrpljujućih dana proveo pod pritiskom tog saznanja! Zna li vojnik da postoji takva stvar kao što je bič „mačka“ pošto je dobio stotinu udaraca? Trebalo bi mnogo dokazivanja da bi se uverio kako takva stvar ne postoji, ili da leđa ne peku kada osete bič. O, kako je moja duša gorela pod bičem savesti dok sam patio pod osećajem greha! Znam li da nisam mogao sam sebe da spasem? Znam li? Pa moje jadno srce koje se borilo mučilo se tamo-amo, kao u samoj vatri, sa gorkim razočaranjem, jer sam se trudio da se popnem do zvezda na točku za hodanje, i pokušavao sam, i pokušavao, i pokušavao svom snagom, ali se nikada nisam podigao ni za pedalj više. Pokušavao sam da napunim bure bez dna kofama koje cure, i radio sam, mučio se i robovao, ali nikada nisam ostvario ni početak svog nesrećnog zadatka. Znam, jer sam to iskusio, da spasenje nije u čoveku, niti u svim osećanjima, plakanjima, molitvama, čitanjima Biblije, odlascima u crkvu i u kapelu koje bi revnost mogla da nagomila. Ništa što čovek čini ne može mu koristiti ka sopstvenom spasenju. To znam po tužnom pokušaju i neuspehu u njemu.
Sada ću izvući dva zaključka koja treba da budu praktična. Prvi je ovaj: u pogledu VAS KOJI TRAŽITE SPASENJE. Zar vam tekst ne pokazuje da je vrlo moguće da je razlog zbog kojeg niste našli spasenje taj što ne poznajete istinu? Zato najozbiljnije molim mnoge od vas mladih koji ne mogu da nađu mir da budete veoma marljivi istraživači svojih Biblija. Prva i glavna stvar jeste verovati u Gospoda Isusa Hrista, ali ako kažete: „Ne razumem to“, ili „Ne mogu da verujem“, ili ako se u vašem umu javlja bilo kakva takva sumnja, onda je to možda zato što niste stekli potpuno poznanje istine. Vrlo je moguće da će vam neko reći: „Veruj, veruj, veruj.“ I ja bih vam rekao isto, ali bih voleo da postupate po zdravorazumskom načelu — da znate u šta treba verovati i u koga treba da verujete. Ovo sam objasnio jednoj osobi koja mi je došla pre nekoliko večeri. Rekla je da ne može da veruje. „Pa“, rekoh, „pretpostavimo da vam, dok sedite u toj stolici, kažem: ’Mlada prijateljice, ne mogu da verujem u vas‘: vi biste mi rekli: ’Mislim da bi trebalo.‘ Pretpostavimo da ja onda odgovorim: ’Voleo bih da mogu.‘ Šta biste mi rekli da učinim? Da li da sedim mirno i gledam u vas dok ne kažem: ’Mislim da mogu da verujem u vas‘? To bi bilo smešno. Ne, trebalo bi da odem i raspitam se: ’Ko je ova mlada osoba? Kakav karakter ima? Kakve su njene veze?‘ A kada bih sve saznao o vama, ne sumnjam da bih rekao: ’Ispitao sam karakter ove mlade žene i ne mogu a da ne verujem u nju.‘“
E, upravo je tako i sa Isusom Hristom. Ako kažete: „Ne mogu da verujem u njega“, pročitajte ona četiri blagoslovena svedočanstva Mateja, Marka, Luke i Jovana, a naročito se dugo zadržite na onim delovima gde vam govore o njegovoj smrti. Znate li da su mnogi, dok su sedeli, takoreći, pod krstom, gledajući Sina Božjeg kako umire za ljude, uzviknuli: „Ne mogu a da ne verujem. Ne mogu a da ne verujem. Kada vidim svoj greh, čini mi se prevelikim; ali kada vidim svog Spasitelja, moje bezakonje iščezava.“ Mislim da sam vam to ponekad ovako predstavljao: ako se provozate kroz London, s kraja na kraj, trebaće vam mnogo dana da steknete predstavu o njegovoj prostranosti; jer verovatno niko od nas ne zna veličinu Londona. Posle te duge vožnje u razgledanju reći ćete: „Pitam se kako se svi ti ljudi mogu prehraniti. Ne mogu to da shvatim. Odakle dolazi sav taj hleb, i sav puter, i sav sir, i sve meso, i sve ostalo? Pa ovi ljudi će gladovati. Nije moguće da Livan sa svim svojim zverima i prostrane ravnice Evrope i Amerike ikada obezbede dovoljno hrane za sve ovo mnoštvo.“ To je vaš osećaj. A onda, sutradan ujutru ustanete i odete u Kovent Garden, odete na velike pijace mesa i do drugih izvora snabdevanja, i kada se vratite kući kažete: „Sada se osećam sasvim drugačije, jer sada ne mogu da shvatim odakle dolazi toliko ljudi da pojede svu ovu hranu: nikada u životu nisam video takvu zalihu hrane. Pa da postoje dva Londona, sigurno bi ovde bilo dovoljno da se oba nahrane.“ Upravo tako, kada razmišljate o svojim gresima i svojim potrebama, počnete da govorite: „Kako mogu biti spasen?“ Sada okrenite svoje misli na drugu stranu; pomislite da je Hristos Sin Božji: pomislite kolika mora biti zasluga ovaploćenog Boga koji nosi ljudsku krivicu; i umesto da kažete: „Moj greh je prevelik“, gotovo ćete pomisliti da je pomirna žrtva prevelika.
Zato vas podstičem da nastojite da više upoznate Hrista; i time vam samo dajem Isaijin savet: „Prignite uho svoje i hodite k meni; poslušajte, i živa će biti duša vaša“ Saznajte, čujte, čitajte i verujte više o ovim dragocenim stvarima, uvek sa ovom željom: „Ne slušam radi samog slušanja, i ne želim da znam radi samog znanja, već želim da čujem i da znam kako bih bio spasen.“ Želim da budete poput žene koja je izgubila srebrnjak. Ona nije upalila sveću pa rekla: „Bravo, upalila sam sveću, to je dovoljno.“ Nije uzela metlu pa zadovoljno sela, uzvikujući: „Kakva sjajna metla.“ Kada je podigla prašinu, nije uzviknula: „Kakvu prašinu dižem! Sada sigurno napredujem.“ Neki jadni grešnici, dok su tražili, upadnu u prašinu duševne nevolje i misle da je to utešan znak. Ne, jamčim vam, žena je htela svoj novčić: nije marila za metlu, ni za prašinu, ni za sveću; tražila je srebro. Tako mora biti i sa vama. Nikada se ne zadovoljite čitanjem, slušanjem ili osećanjem. Hristos je ono što želite. Dragoceni novčić je ono što morate naći; i morate mesti dok ga ne nađete. Pa evo ga! Evo Isusa! Uzmite ga! Uzmite ga! Poverujte mu sada, baš sada, i spaseni ste.
DRAGI PRIJATELJI, primite ponovo moje najsrdačnije pozdrave. Nadam se da ću uskoro objaviti propovedi održane kod kuće prethodnih subota, jer nameravam, ako Gospod da, da napustim ovo utočište 2. februara ili tu negde. Šest nedelja neprekidno lepog vremena Božjim blagoslovom me je izbavilo od bolova i omogućilo mi da povratim veliku meru snage; a i svakodnevne dobre vesti od kuće pomogle su da se moj um smiri i da mi duh oživi. O, da bih zbog ove nevolje postao bolji. Kao što posle obilnih pljuskova izvori i potoci teku novom snagom i punoćom, neka tako bude i sa ovim propovedima sada kada je za mene „minuše daždi, otidoše“ Ako ste vi, dragi čitaoci, time više osveženi, smatraću bol i slabost malom cenom za tako blagosloven ishod.
Vaš najsrdačnije, Č. H. Spurdžon
„Menton, 16. januar 1880. (Spurgeon’s Verse Expositions of the Bible, Chapter 2 https://www.studylight.org/commentaries/eng/spe/1-timothy-2.html)
DALJE ČITANJE
Jovan Kalvin i partikularno iskupljenje
JEVREJIMA 2:16 I OGRANIČENO POMIRENJE
Za koga je starozavetni prvosveštenik vršio pomirenje? 1. deo
Za koga je starozavetni prvosveštenik vršio pomirenje? 2. deo
DEBATA O OGRANIČENOM POMIRENJU 1. DEO
DEBATA O OGRANIČENOM POMIRENJU 2. DEO
DEBATA O OGRANIČENOM POMIRENJU 3. DEO
Argumenti za neograničeno pomirenje 1. deo