Samarjanin koji nije postojao! · Apologetizam by Sam Shamoun

Još jedan odlomak koji razotkriva Muhamedovu prevaru

Budući da Kuran izaziva nevernike da u njemu pronađu protivrečnosti i greške, kako bi opovrgli njegovo božansko poreklo,

„A zašto oni ne razmišljaju o Kur'anu? Jer, da je on od nekoga drugog, a ne od Allaha, oni bi u njemu našli mnoge protivrečnosti.“ S. 4:82 Y. Ali

stoga sam odlučio da ukažem na još jedan ozbiljan promašaj koji razotkriva Muhameda kao prevaranta i lažnog proroka.

Muhamed je pogrešno pretpostavio da je za izradu zlatnog teleta u Mojsijevo vreme bio odgovoran jedan Samarjanin:

„„Mi smo tvoj narod, posle tvog odlaska, stavili na iskušenje“, reče On, „i njih je zaveo Samirija.““… „„Nismo svojevoljno prekršili obećanje koje smo ti dali“, odgovoriše. „Bili smo natovareni teretima, nakitom faraonovog naroda, pa smo to bacili.“ A to je uradio i Samirija,“… „„A šta si ti to hteo, o Samirija?“ Upita Mojsije.“ S. 20:85, 87, 95 Muhammad Asad

Evo i drugih prevoda navedenog odlomka, koji nemaju nikakvih poteškoća da arapski izraz prevedu, odnosno da priznaju da on zaista znači Samarjanin:

„„Mi smo tvoj narod, posle tvog odlaska, stavili na iskušenje“, reče On, „i njih je zaveo Samirija.““ Ali Ünal

„„Mi smo tvoj narod, posle tvog odlaska, stavili na iskušenje“, reče On, „i njih je zaveo Samirija.““ Farook Malik

Standardni arapski leksikoni i rečnici takođe potvrđuju da arapski izraz znači Samarjanin.

as-samira Samarjani

samiri Samarjanin; (mn. -un… samara) Samarjanin (Hans-Wehr, 4. izdanje, str. 501)

… (TA) Samarjani; narod za koji se kaže da je] jedno od plemena sinova Izrailjevih; (M;) ili sekta, (Msb,) ili narod, (K,) jevrejski, koji se od njih razlikuje (Msb, K).. Zj kaže, oni i do danas ostaju u Siriji… (M:) većina njih je u planini En-Nabulus… (Lejnov leksikon, str. 1426)

… Samarjanin, ime dato pojedincu za koga se kaže da je načinio zlatno tele za sinove Izrailjeve. (Penrice, Dictionary and Glossary of the Quran, str. 71)

… Samarjani.. jevrejska sekta koja se od njih razlikuje u nekim svojim ustanovama… (M. G. Farid, Dictionary of Quran, str. 410)

… Samiriyyun… Samarjanin (87:95). (L; T; Razi; Ibn Kasir; LL) (Dictionary of the Holy Quran, str. 279)

(Sve navedeno preuzeto je sa sledećeg linka: http://ejtaal.net/aa/#hw4=514,ll=1471,ls=5,la=2090,sg=527,ha=347,br=479,pr=80,vi=197,mgf=441,mr=324,mn=658,aan=283,kz=1146,uqq=162,ulq=955,uqa=205,uqw=802,umr=524,ums=443,umj=383,bdw=447,amr=317,asb=471,auh=772,dhq=271,mht=431,msb=116,tla=57,amj=370,ens=1,mis=1073).

Kao što navedeni citati pokazuju, i sami muslimanski učenjaci, poput Taberija, ar-Razija, Ibn Kasira itd., priznali su da Kuran govori o stvarnom Samarjaninu. Evo još nekoliko muslimanskih učenjaka koji to priznaju:

Ali oni za koje je mislio da ga slede ostali su iza njega, jer On, uzvišen neka je, reče „Zaista smo iskušali tvoj narod nakon tebe” to jest nakon tvog odlaska od njih „i Samarjanin ih je zaveo”, pa su se odali obožavanju zlatnog teleta. (Tafsir al-Jalalayn https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=20&tAyahNo=85&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje moje)

Rekoše „Nismo prekršili obećanje dato tebi po sopstvenoj volji” mīm se čita sa bilo kojim od tri vokala, u značenju „sopstvenom moći” ili „sopstvenom voljom” „nego smo bili natovareni” čita se hamalnā „nosili smo” ili hummilnā „bili smo naterani da nosimo” „teretima” težinom „narodnih ukrasa” nakita faraonovog naroda — koji su sinovi Izrailjevi od njih pozajmili pod izgovorom da će ga upotrebiti za svadbu, ali koji je ostao kod njih — „pa smo ih bacili” bacili smo ih u vatru po naredbi Samarjanina „i tako, kao što smo mi bacili, bacio je i Samarjanin” ono što je kod sebe imao od njihovog nakita, zajedno sa prašinom koju je uzeo iz traga koji je ostavilo kopito Gavrilovog konja, kako sledi (Isto https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=20&tAyahNo=87&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje moje)

Reče „A šta imaš da kažeš” koji je bio motiv za ono što si učinio „o Samarjanine?” (Isto https://www.altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=74&tSoraNo=20&tAyahNo=95&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljanje moje)

AS-SAMIRI.… Pominje se u Kuranu (sura xx. 87: „As-Samiri ih je zaveo”) kao osoba koja je načinila zlatno tele za sinove Izrailjeve. U prevodu profesora Palmera prenosi se kao „Samarjanin”, što je u skladu sa al-Bejdavijem, koji kaže da se zvao Musa ibn Zafar, iz plemena Samarjana. [MOJSIJE.] (Thomas P, Hughes, Dictionary of Islam, str. 564 https://answeringislam.net/Books/Hughes/s.htm; podvlačenje moje)

Orijentalisti i islamolozi odavno su primetili ovaj ozbiljan istorijski promašaj kod Muhameda. Oni čak iznose i mogući razlog zbog kojeg je Muhamed pogrešno smestio Samarjanina uz Mojsija, iako takva etnička skupina u to vreme nije postojala:

19 To jest, Samarjanin. Ovaj prevod, koji je verovatno pravo objašnjenje reči Samiri, podrazumeva teško Muhamedovo nepoznavanje istorije. Selden (de diis Syr. Syn. i. gl. 4) pretpostavlja da je Samiri sam Aron, Šomer, to jest čuvar Izrailja tokom Mojsijevog odsustva. Mnogi Arabljani ga poistovećuju sa Mihom iz Sudija xvii, za koga se kaže da je pomogao u izradi teleta (Raschi, Sanhedr. 102, 2 Hottinger Hist. Orient. str. 84). Gajger predlaže da Samiri može biti iskvareni oblik imena Samael. Vidi sledeću napomenu. Ali je verovatno da se ime i njegova ovdašnja primena mogu pratiti do starog nacionalnog neprijateljstva između Jevreja i Samarjana. Vidi De Sacy, Chrestom. i. str. 189, koji navodi Abu Rihana Muhameda kako tvrdi da su Samarjani nazivani Al-limsahsit, ljudi koji govore „Ne dotiči me se” (st. 97, dole), i Juynboll Chron. Sam. (Leid. 1848) str. 113. Sale takođe pominje sličnu okolnost o plemenu samarjanskih Jevreja koje živi na jednom od ostrva u Crvenom moru. (John M. Rod-well, The Koran, str. 108 https://www.sacred-texts.com/isl/qr/020.htm#fn_232; podebljanje moje)

Samiri je bilo ime za Samarjanina, a prema Arabljanima Samarjani su govorili: „Ne dotičite nas.”8 Koliko za to Arabljani imaju osnova zaista nije poznato, možda samo iz zabune sa jednom farisejskom sektom koja se u Talmudu opisuje kao loša, gde se naziva „Izdvojeni, ne dotiči me se”;9 ali ja se tog mesta sećam samo maglovito. Ukratko, Samarjani su kasnijim Arabljanima svakako bili poznati pod tim imenom, a nema sumnje da ih je i Muhamed tako poznavao; i pošto je tvorcu teleta dao ime Samarjanin1, taj čovek mu se morao činiti osnivačem te sekte, te je od njega moralo poticati i ono „Ne dotiči me se”, što je Muhamedu, kao kazna, bilo poznato iz slične priče o lutajućem Jevrejinu. Muhamed kaže da je tele mukalo kada je izašlo.2 Sa tim treba uporediti rabinsku izjavu: „Izađe to tele3 mučući, i Izrailjci ga videše. Rabin Johuda kaže da je Samael ušao u njega i mukao kako bi zaveo Izrailj.”4 U Kuranu se kaže5 da je među Mojsijevim narodom bilo pleme koje se držalo istine. Čini se da se to odnosi na Levijevo pleme, a naročito na njihovo držanje u vezi sa teletom, mada je moguće da se odnosi i na njihovu veru u Mojsijevo poslanje faraonu, o čemu smo ranije govorili. U biblijskom izveštaju iznosi se tvrdnja,6 koju rabini objašnjavaju ovako:7 „Iz Izlaska, xxxii. 26, jasno je da Levijevo pleme nije bilo umešano u stvar sa zlatnim teletom.” Arabljanski komentatori o ovom odlomku iznose najneizgradivije basne. (Abraham Geiger, Judaism and Islam, str. 132-133 https://answering-islam.org/Books/Geiger/Judaism/chap22.htm; podebljanje moje)

Ovo, međutim, nije jedina čudesna priča koju Kuran iznosi o onome što se dogodilo tokom boravka Izrailjaca u pustinji. Ništa manje čudno nije ni ono što nam se kaže o teletu koje su načinili da bi ga obožavali za vreme Mojsijevog odsustva. U suri XX56, Ta Ha, kaže nam se da su, kada se Mojsije vratio i prekorio ih zbog toga, oni rekli: „Bili smo natovareni teretima narodnih ukrasa, pa smo ih bacili [u vatru]: i Samarjanin je isto tako bacio. Zatim im je izneo tele u telu, koje je moglo da muče.” Džalalejnova napomena kaže da je tele bilo od mesa i krvi i da je imalo moć mukanja jer mu je život dat šakom prašine iz otiska koji je ostavilo kopito konja anđela Gavrila, a koju je „Samarjanin” sakupio i stavio mu u usta, prema st. 96 iste sure.

I ova legenda potiče od Jevreja, kao što je očigledno iz sledećeg odlomka koji prevodimo iz Pirqey Rabbi Eliezer § 45: „I ovo tele izađe mučući, i Izrailjci ga videše. Rabin Jehuda kaže da je Samael bio sakriven u njegovoj unutrašnjosti i da je mukao kako bi prevario Izrailj.” Predstava da je tele moglo da muče mora poticati iz pretpostavke da je, iako od zlata (Izlazak xxxii. 4), bilo živo, jer je „izašlo” (st. 24) iz vatre. I ovde, opet, vidimo da je upotreba figurativnog izraza, kada se shvati doslovno, dovela do razvoja mita koji ga objašnjava. Muhamedanski komentator, objašnjavajući reči „tele u telu” iz Kurana kao da znače da je imalo „meso i krv”, otišao je samo korak dalje, a to čini da bi objasnio kako je životinja mogla da muče. Izgleda da je Muhamed najveći deo jevrejske legende razumeo ispravno, ali ga je reč Samael zbunila. Ne shvatajući da je to jevrejsko ime Anđela smrti, i možda zaveden izgovorom, pobrkao je tu reč sa donekle sličnom „Samiri”, koja znači „Samarjanin”. Naravno, ovu grešku je načinio zato što je znao da su Jevreji bili neprijatelji Samarjana, pa je uobrazio da oni izradu teleta pripisuju nekome od ovih potonjih. U tom uverenju ga je nesumnjivo učvrstilo neko nejasno sećanje da je čuo da je Jerovoam, car onoga što se kasnije nazvalo Samarijom, „naveo Izrailj na greh” vodeći ih da obožavaju telad koju je načinio i postavio u Danu i Vetilju (1. Carevima xii. 28, 29). Ali pošto grad Samarija nije bio sagrađen, ili bar nije tako nazvan, sve do nekoliko stotina godina posle Mojsijeve smrti, anahronizam je u najmanju ruku zabavan, i bio bi zapanjujuć u bilo kojoj drugoj knjizi osim u Kuranu, u kome se daleko veličanstveniji često javljaju.

Ovde je, kao i u veoma mnogo drugih slučajeva, veoma upadljivo Muhamedovo nepoznavanje Biblije, uz poznavanje jevrejskih legendi umesto toga. Jedva da je potrebno istaći da je u Bibliji tvorac zlatnog teleta Aron, i da ne čitamo ništa ni o Samaelu ni o „Samarjaninu”. (Rev. W. St. Clair-Tisdall, The Original Sources of the Quran https://answeringislam.net/Books/Tisdall/Sources/chap3.htm; podebljanje moje)

Evo još jedne ili dve priče o Mojsiju u pustinji; i to najpre one o zlatnom teletu koje je izašlo iz vatre koju je narod naložio na Sinaju. Kuran nam kaže da je i Sameri bacio (ono što je imao u vatru) i izneo im telesno tele koje je mukalo.(Sura 20:9) Poreklo ove izmišljotine nalazimo kod jednog jevrejskog pisca2 ovako: „Tele, kliknuvši iz sveg glasa, izađe, i sinovi Izrailjevi ga videše. Rabin Jahuda kaže da je Samael iznutra proizveo mukanje teleta kako bi zaveo Izrailjce.” Nema sumnje da je Prorok u ovoj stvari svoje podatke dobio od Jevreja; čudno je da je bio naveden da usvoji ovu neosnovanu priču. Ali je upotrebio pogrešno ime Al Sameri. Ime tog naroda se, naravno, često javlja u Bibliji, a Jevreji su Samarjane smatrali svojim neprijateljima; ali pošto grad Samarija nije nastao sve do nekih četiri stotine godina posle Mojsija, teško je zamisliti kako je uopšte dospeo u ovu priču.3 Takođe primećujemo da je u ovoj stvari Kuran u suprotnosti sa Torom, koja nam kaže da je Aron bio osoba koja je, iz straha od Izrailjaca oko sebe, dala da se podigne liveno tele. Druga priča, data nam dvaput u Kuranu, (Sura 2:28, Sura 4:152) jeste da su Izrailjci, kada su navaljivali da vide Gospoda, bili kažnjeni smrću, ali su na kraju ponovo vraćeni u život; a da bi se glupa priča još pojačala, kaže nam se da je Tora bila ta koja je zamolila za pomoć i tako izdejstvovala njihovo oživljenje. (Tisdall, Sources of Islam, str. 37-38 https://truthnet.org/islam/src-chp3.htm – vidi i https://answeringislam.net/Books/Tisdall/Sources0/p037-038.htm; podebljanje moje)

Još jedna kuranska priča nesumnjivo jevrejskog porekla jeste ona koja se nalazi u suri Ta Ha (xx. 90), u vezi sa teletom koje su Izrailjci obožavali tokom Mojsijevog odsustva na gori Sinaj. Tamo nam se kaže da je narod doneo svoje ukrase od zlata i srebra i bacio ih u vatru, nakon čega je na isti način i Samiri bacio svoje, pa im je izneo telesno tele koje muče.” Dobro je poznato da Tevrat nigde ne pominje da je zlatno tele mukalo; ali ne nedostaje rabinskih basni u kojima se jasno prepoznaje priča onako kako je Muhamed prenosi. Tako u Pirke Rabi Eleazar čitamo: „Tele, kliknuvši iz sveg glasa, izađe, i sinovi Izrailjevi ga videše.” Rabin Jahuda dalje čuva basnu prema kojoj se čovek po imenu Samael sakrio unutar kipa i oglasio se poput teleta kako bi zaveo Izrailjce.1 Takva je priča koja je kolala među Jevrejima Arabije u Muhamedovo vreme. Neka se uporedi sa kuranskim izveštajem i čitalac će lako uvideti da je Muhamed, misleći da je priča koju je čuo sa usana svojih jevrejskih savremenika deo zapisa Svetog pisma, nju usvojio i kasnije izneo neukim Arabljanima kao da je objavljena s neba.

Nažalost, Muhamed nije uspeo da ispravno razume aluziju na čoveka Samaela, pa, brkajući njegovo ime sa imenom Samarjana, za koje je verovatno znao da su neprijatelji Jevreja, čini da Samarjanin ima udela u toj stvari. Budući da, međutim, Samarjani kao narod nisu nastali sve do nekoliko vekova posle ovde zabeleženog događaja, zaista je potrebna široka mera lakovernosti da bi neko poverovao da je i ova kuranska priča s neba dostavljena preko anđela Gavrila. (Rev. William Goldsack, The Origins of the Quran: An Enquiry Into the Sources of Islam, str. 17-18 https://answeringislam.net/Books/Goldsack/Sources/chap2.htm; podebljanje moje)

Otuda izgleda da je Muhamed izobličio jevrejsku bajku koja je tvrdila da je neko po imenu Samael učinio da izgleda kao da zlatno tele zaista muče, i da je pogrešno uzeo Samaela za Samarjanina!

I premda otvoreno priznaje da ta reč znači Samarjanin, pokojni jevrejski konvertit i muslimanski učenjak Muhamed Asad ipak pokušava da je objasni na drugi način:

70 Oznaka as-samiri nesumnjivo je pridevska imenica koja označava poreklo ili potomstvo te osobe. Prema jednom od objašnjenja koja iznose Taberi i Zamahšari, ona znači „čovek iz jevrejskog klana Samira”, to jest iz etničke i verske skupine koja se u kasnijim vremenima naziva Samarjanima (čiji mali ostatak i danas živi u Nablusu, u Palestini). Budući da ta sekta kao takva još nije postojala u Mojsijevo vreme, moguće je da je – kako je tvrdio Ibn Abas (Razi) – dotična osoba bila jedan od mnogih Egipćana koji su prešli u Mojsijevu veru i pridružili se Izrailjcima pri izlasku iz Egipta (up. napomenu 92 uz 7:124): u tom slučaju bi oznaka samiri mogla biti povezana sa starim egipatskim shemer, „stranac” ili „tuđinac”. Ovu pretpostavku pojačava to što je on uveo obožavanje zlatnog teleta, nesumnjivo odjek egipatskog kulta Apisa (vidi napomenu 113 uz 7:148). U svakom slučaju, nije nemoguće da su potonji Samarjani poticali – ili se smatralo da potiču – od ove ličnosti, bilo jevrejskog bilo egipatskog porekla; to bi delimično moglo objasniti trajno neprijateljstvo između njih i ostatka izrailjske zajednice. (The Message of the Qur’an, str. 658; podebljanje moje)

Još jedan prevodilac Kurana, pokojni Abdulah Jusuf Ali, takođe je pokušao da spase ovaj grubi kuranski promašaj:

2605 Ko je bio taj Samiri? Ako je to bilo njegovo lično ime, ono je bilo dovoljno blisko značenju izvornog korena da mu se pridoda određeni član: up. ime halife Mu’tasima (Al-Mu’tasim). Koji je koren reči „Samiri”? Ako pogledamo u staroegipatski, imamo Shemer = stranac, tuđinac (Sir E.A. Wallis Budge, Egyptian Hieroglyphic Dictionary, 1920, str. 815 b). Pošto su Izrailjci upravo bili napustili Egipat, među njima je sasvim mogao biti i poegipćanjeni Jevrejin sa tim nadimkom. Da ime Shemer kasnije nije bilo nepoznato među Jevrejima jasno je iz Starog zaveta. U 1. Carevima, xvi. 21 čitamo da je Omri, car Izrailja, severnog dela podeljenog kraljevstva, koji je vladao oko 903-896. pre Hrista, sagradio novi grad, Samariju, na brdu koje je kupio od Šemera, vlasnika brda, za dva talanta srebra. Vidi i Renan: History of Israel, ii. 210. Za dalju raspravu o toj reči vidi n. 2608 dole: http://www.alim.org/library/quran/surah/english/20/YAT#ayanote-2605)

2608 Vidi n. 2605 o Samiriju. Ako se egipatsko poreklo korena ne prihvati, imamo jevrejsko poreklo u „Shomer”, čuvar, stražar, stražar na straži. Samiri je mogao biti stražar, stvarno ili po nadimku. (Isto, http://www.alim.org/library/quran/surah/english/20/YAT#ayanote-2608)

Postoji nekoliko očiglednih problema sa ovim pokušajima objašnjenja.

Prvo, Kuran za sebe tvrdi da je knjiga koja sve čini jasnim kako bi ljudi mogli da razumeju:

„Allah vam tako objašnjava propise Svoje, da biste razmislili!“ S. 2:242 Y. Ali

„Elif-lam-ra. Ovo je Knjiga čije su reči usavršene a potom razjašnjene, od Mudrog i Onog Koji sve u potpunosti zna,“ S. 11:1 Arberry

„Elif-lam-ra. Ovo su reči Knjige, jasnog Kur'ana!“ S. 15:1 Y. Ali Mecca

„Mi dobro znamo da oni govore:“Poučava ga jedan čovek!” Jezik onog zbog koga oni krivo govore je jezik nearapina, a ovaj Kur’an je na jasnom arapskom jeziku.“ S. 16:103 Hilali-Khan

„Mi je objavljujemo kao Kur'an na arapskom jeziku, da biste razumeli,“ S. 43:3 Hilali-Khan

„Tako mi jasne Knjige,“ S. 44:2 Hilali-Khan – up. Q. 2:187, 219, 266; 3:103, 118; 4:26, 176; 5:89; 24:18, 58-59, 61; 57:17

Kuran takođe sebe opisuje kao spis koji potpuno i podrobno objašnjava sve o čemu govori:

„On vam je stvorio zvezde da se po njima u mraku upravljate, na kopnu i moru. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji znaju. On vas je stvorio od jednog čoveka, a zatim vam sledi boravište i spremište. Mi smo obrazložili reči i dokaze ljudima koji razumeju.“ S. 6:97-98

„Zar da pored Allaha tražim drugog sudiju, kad vam On podrobno objavljuje Knjigu?! A oni kojima smo dali Knjigu dobro znaju da Kur'an objavljuje tvoj Gospodar sa istinom, zato ti nikako ne sumnjaj!“ S. 6:114 Hilali-Khan

„A Mi smo im doneli Knjigu koju smo po Našem znanju objasnili, da bude uputa i milost ljudima koji veruju.“ S. 7:52 Hilali-Khan

„U kazivanju o njima je pouka za one koji su razumom obdareni. Kur'an nije izmišljen govor, on priznaje knjige pre njega objavljene, i objašnjava sve, i uputa je i milost narodu koji veruje.“ S. 12:111

„A na Dan kada iz svakog naroda dovedemo po jednog svedoka koji će da svedoči protiv svog naroda, a tebe dovedemo kao svedoka protiv ovih! Mi tebi objavljujemo Knjigu kao objašnjenje za sve i kao uputu i milost i radosnu vest za one koji jedino u Njega veruju.“ S. 16:89 Y. Ali

„Knjiga čiji su dokazi jasno izloženi, Kur'an na arapskom jeziku za ljude koji znaju,“ S. 41:3 Hilali-Khan

Stoga bismo očekivali da muslimanski spis podrobno objasni tačan identitet i značenje izraza Samiri, kako bi to bilo jasno onima koji ga recituju/čitaju/slušaju, da se ne bi zbunili. Prema tome, ako autor(i)/priređivač(i) nije/nisu pogrešno mislio/mislili na Samarjanina koji je živeo u Mojsijevo vreme, nego na nekakvog stražara ili čuvara, onda je on/su oni to mogao/mogli da saopšti/saopšte upotrebom ispravnog izraza, odnosno arapske reči koja odgovara jevrejskom izrazu Shemer ili Shomer. Svaki drugi izraz bio bi primereniji od Samiri, s obzirom na svu zabunu koju je ovo ime izazvalo kako kod muslimana tako i kod nemuslimana.

To me dovodi do druge tačke. I Kuran i hadisi svedoče da je Muhamed verovao Tori koja je bila u posedu Jevreja njegovog vremena i da ju je poštovao, budući da je deo njegove misije bio da potvrdi tekstualnu neiskvarenost i autoritet Svetog pisma koje su Jevreji i hrišćani čitali u Muhamedovo vreme:

„O sinovi Izrailjevi, setite se blagodati Mojih koje sam vam podario, i ispunite zavet koji ste Mi dali, pa ću i Ja ispuniti Svoj zavet koji sam vam dao! I samo od Mene strahujte! I verujte u ono što sam objavio potvrđujući da je istinito ono što vi imate i ne budite prvi koji u to ne veruju! Ne prodajte reči Moje za nešto što sasvim malo vredi i samo se Mene bojte!" I ne mešajte Istinu sa neistinom, i ne skrivajte Istinu kad je znate! Molitvu obavljajte, i obaveznu milostinju dajte i zajedno sa onima koji molitvu obavljaju i vi obavljajte! Zar od drugih tražite da dobro čine dok pri tome sebe zaboravljate, a vi Knjigu čitate? Zar se opametiti nećete!?“ S. 2:40-44

„I kada im je došla Knjiga od Allaha koja potvrđuje istinitost onoga što oni imaju, a još od pre su pomoć protiv nevernika molili, i kada im je došlo ono što im je poznato kao istina, oni u to ne poverovaše. Pa neka Allahovo prokletstvo stigne nevernike!“… „A kada im se kaže: "Verujte u ono što Allah objavljuje!" Oni odgovaraju: "Mi verujemo samo u ono što je nama objavljeno", i neće da veruju u ono što se objavljuje posle, a to je Istina, koja potvrđuje da je istinito i ono što oni imaju.“ S. 2:89, 91

„A kada im je od Allaha Poslanik došao, potvrđujući da je istinito ono što već imaju, deo onih kojima je Knjiga data Allahovu Knjigu odbacuju, kao da ne znaju.“ S. 2:101

„O vi kojima je data Knjiga, verujte u ovo što objavljujemo potvrđujući ono što već imate, pre nego što crte lica izbrišemo i vratimo ih nazad, ili ih prokunemo kao što smo prokleli one koji nisu poštovali subotu, a Allahova zapovest biva izvršena.“ S. 4:47

On je dalje posvedočio da je Mojsijeva knjiga bila potpuno podrobna i objašnjenje svih stvari:

„Mi smo Mojsiju dali Knjigu da učinimo potpunom blagodat onome koji će prema njoj da postupa i kao objašnjenje svemu i uputu i milost, da bi oni poverovali da će pred svojim Gospodarom da stanu.“ S. 6:154-157 Pickthall

„„O Mojsije“, reče On, „ Ja sam te, zaista, odabrao iznad ostalih ljudi Svojom poslanicom i Svojim te govorom učinio odabranim. Ono što ti dajem prihvati i zahvalan budi!“ I Mi smo mu napisali na pločama pouku za sve, i objašnjenje za sve. Prihvati ih snažno, a narodu svom zapovedi da se pridržava onoga što je u njima na najlepši način. A pokazaću vam i stanište grešnika.“ S. 7:144-145 Pickthall

Ebu Hurejre prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Došlo je do rasprave između Adama i Mojsija u prisustvu njihovog Gospodara. Adam je nadjačao Mojsija. Mojsije reče: Zar nisi ti onaj Adam koga je Alah stvorio Svojom rukom i udahnuo u njega Svoj duh, i naredio anđelima da mu padnu ničice, i učinio da živiš u Raju u udobnosti i lagodnosti. A onda si zbog svog posrtaja učinio da ljudi siđu na zemlju. Adam reče: Zar nisi ti onaj Mojsije koga je Alah izabrao za Svoje poslanstvo i za razgovor sa njim i podario ti ploče na kojima je SVE BILO JASNO OBJAŠNJENO, i dao ti prijem da bi s tobom vodio poverljiv razgovor. Šta misliš, koliko je vremena pre mog stvaranja Tora bila napisana? Mojsije reče: Četrdeset godina ranije. Adam reče: Zar nisi video ove reči: Adam pogreši i bi zaveden (da to učini). On (Mojsije) reče: Jesam. Nato on (Adam) reče: Zar me onda kriviš za delo koje mi je Alah odredio četrdeset godina pre nego što me je stvorio? Alahov Poslanik reče: Tako je Adam nadjačao Mojsija. (Sahih Muslim, knjiga 033, broj 6411: https://sunnah.com/muslim:2652c; isticanje moje)

Ebu Hurejre prenosi da je Božji poslanik pripovedao o Adamu i Mojsiju koji su vodili raspravu pred svojim Gospodarom i o tome kako je Adam nadjačao Mojsija u raspravi. Mojsije reče: „Ti si Adam koga je Bog stvorio Svojom rukom, u koga je udahnuo od Svoga duha, kome je naredio anđelima da se poklone i koga je nastanio u Svome vrtu; a onda si zbog svoga greha učinio da čovečanstvo siđe na zemlju.” Adam odgovori: „A ti si Mojsije koga je Bog izabrao da prenosi Njegove poruke i da mu se obraća, kome je dao ploče na kojima je SVE BILO OBJAŠNJENO, i koga je primakao sebi kao pouzdanika. Koliko si pre mog stvaranja našao da je Bog napisao Toru?” Mojsije reče: „Četrdeset godina.” Adam upita: „Da li si u njoj našao: ‘I Adam ne posluša svoga Gospodara i pogreši’?” Kada mu je rečeno da jeste, on reče: „Zar me onda kriviš što sam učinio delo za koje je Bog odredio da ga učinim četrdeset godina pre nego što me je stvorio?” Božji poslanik reče: „Tako je Adam nadjačao Mojsija u raspravi.” Muslim ga prenosi. (Mishkat Al-Masabih English Translation With Explanatory Notes, dr Džejms Robson, tom I [Sh. Muhammad Ahsraf Publishers, Booksellers & Exporters, Lahore-Pakistan, pretisak 1990], str. 23: https://sunnah.com/mishkat:81; isticanje moje)

Prema tome, da je postojao poegipćanjeni Jevrejin po imenu Shemer, ili da je zaista postojao neki stražar/čuvar koji je načinio zlatno tele, jevrejska Biblija bi tu činjenicu jasno pomenula. Očekivali bismo da u Starom zavetu nađemo ovu priču o Samarjaninu koji pravi zlatno tele, jer takav detalj sigurno nikada ne bi bio izostavljen. Uostalom, taj greh je zamalo doveo do toga da Bog istrebi ceo narod u pustinji, što je izbegnuto Mojsijevim posredovanjem.

Ipak, na nesreću muslimana, nema nikakvog pomena Samarjanina, prosto zato što takva osoba nije postojala. Umesto toga, nalazimo da Tora koju su Jevreji posedovali u Muhamedovo vreme, i koju je on hvalio kao neiskvareno Božje otkrivenje, protivreči ovoj kuranskoj bajci, jer kaže da je Aron bio taj koji je pomogao da se Izrailjcima načini zlatno tele:

„A narod vidjevši gdje Mojsije za dugo ne silazi s gore, skupi se narod pred Arona, i rekoše mu: Hajde, načini nam bogove koji će ići pred nama, jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo šta bi. A Aron im reče: Poskidajte zlatne oboce što su u ušima žena vaših, sinova vaših i kćeri vaših, i donesite mi. I poskida sav narod zlatne oboce što im bijahu u ušima, i donesoše Aronu. A on uzev iz ruku njihovijeh, sali u kalup, i načini tele saliveno. I rekoše: Ovo su bogovi tvoji, Izrailju, koji te izvedoše iz zemlje Misirske. A kad to vidje Aron, načini oltar pred njim; i povika Aron, i reče: Sjutra je praznik Gospodnji. I sjutradan ustavši rano, prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne; i posjeda narod, te jedoše i piše, a poslije ustaše da se igraju.“… „I reče Mojsije Aronu: Šta ti je učinio ovaj narod, te ga uvali u toliki grijeh? A Aron mu reče: Nemoj se gnjeviti, gospodaru; ti znaš ovaj narod da je brz na zlo. Jer rekoše mi: Načini nam bogove koji će ići pred nama, jer tome Mojsiju koji nas izvede iz zemlje Misirske ne znamo šta bi. A ja im rekoh: Ko ima zlata, neka ga skida sa sebe. I dadoše mi, i ja ga bacih u vatru, i izađe to tele.“ Izlazak 32:1-6, 21-24 New Revised Standard Version (NRSV)

Sramotni kuranski promašaj samo je još jedan primer toga da je Muhamed bio „uvo” koje papagajski ponavlja priče i basne koje je usmeno čuo, misleći da se one zasnivaju na stvarnim otkrivenjima koja je Bog dao svojim prorocima.

Jednostavno rečeno, priča o Samarjaninu nije ništa drugo do mit, basna, koja razotkriva Muhameda kao demonizovanog prevaranta.

Stoga je pokojni dr Robert A. Morey bio u pravu kada je napisao:

3. U suri 20:87, 95 kaže nam se da su Jevreji u pustinji načinili zlatno tele na predlog „Samarjanina”.

Ovo je očigledna istorijska greška, jer takva zemlja i takav narod pod tim imenom nisu postojali u vremenskom okviru tog odlomka.

Samarija nije nastala još mnogo vekova, sve do posle ropstva Izrailja najpre kod Asiraca a zatim kod Vavilonaca.

Jusuf Ali pokušava da izbegne ovu grešku zamagljujući prevod imena, ali arapski tekst je jasan. (Morey, The Islamic Invasion: Confronting the World’s Fastest Growing Religion [Christian Scholars Press, 1992], str. 163-164)

Otuda, suprotno tvrdnjama mnogih muhamedanskih polemičara (https://bloggingtheology.com/2019/09/30/an-extraordinary-example-of-the-quran-correcting-a-significant-falsehood-in-the-bible/), Kuran ne ispravlja Toru, nego joj otvoreno protivreči, iako bi trebalo da potvrdi njenu tekstualnu istinitost i božanski autoritet. Time se dokazuje da je Muhamed bio prevarant, lažni prorok i antihrist koga osuđuje jedini istiniti Bog otkriven u Svetom pismu.