Raymond Brown o Mariji kao Novoj Evi
Pokojni katolički sveštenik otac Raymond E. Brown bio je jedan od najistaknutijih liberalnih novozavetnih naučnika 20. veka. Njegov dvotomni komentar Jovanovog jevanđelja smatra se jednim od najboljih ikada napisanih. Citiram iz njegovog komentara na Jovana 2 i svadbu u Kani da bih video šta ima da kaže u vezi sa tim što se Marija opisuje kao Nova Eva.
(3) Simbolika Isusove majke, „žene“, u Kani. Ako se Kana prvenstveno bavi hristološkom temom objavljivanja Isusove slave, ona takođe sadrži, kao i mnoge jovanovske pripovesti, podređene teološke motive. Ova rasprava usredsređena je na simbolički smisao razgovora između Isusa i njegove majke. Možda nigde kod Jovana razlika u teološkim predubeđenjima između katolika i protestanata nije bolnije očigledna nego u egzegezi 2:4. Postoji ogromna količina katoličke literature o ovom stihu, i veliki deo nje ne uzdiže se iznad nivoa pobožne ejsegeze: pa ipak, većina protestantskih komentatora prelazi preko ovog stiha kao da je nezamislivo da je Marija imala ikakvu ulogu u jovanovskoj teologiji. O tome da svedočimo osvitu boljih dana govori trezveniji pristup mariologiji ovog prizora koji nalazimo kod Schnackenburga, Brauna i drugih, kao i uzgredne napomene u protestantskim krugovima o Marijinoj važnosti u jovanovskom prizoru, na primer kod Bultmanna, str. 81, koji smatra da je pripovest možda potekla iz krugova naklonjenih Mariji. Thurianova obrada nije samo najbolja protestantska procena mariološkog pitanja, već je i daleko bolja od mnogih katoličkih obrada.
Obradu Marijine simbolike u Kani moramo započeti oslanjajući se na Otkrivenje 12; ovo opet pretpostavlja da se Otkrivenje može koristiti kao svedok nekih misaonih obrazaca i interesovanja jovanovske škole. (Za potkrepljenje onoga što sledi vidi A. Feuillet, „Le Messie et sa Mere d'apres le chapitre xii de l'Apocalypse", RB 66 [1959], 55-86; sada na engleskom u JohSt, str. 257-92.) U Otkrivenju 12 pojavljuje se tajanstven, simbolički lik „žene“ koja je ključna figura u drami spasenja. Nema nikakve sumnje da Otkrivenje predstavlja hrišćansko odigravanje drame nagoveštene u Postanju 3:15, gde se neprijateljstvo postavlja između zmije i žene, između zmijinog semena i njenog semena, i seme žene stupa u sukob sa zmijom. U Otkrivenju žena u porođajnim mukama rađa muško dete koje je Mesija (12:5 ∥ Psalam 2:9) i koje biva uzneto na nebo. Veliki zmaj, izričito poistovećen sa drevnom zmijom iz Postanja u Otkrivenju 12:9, osujećen detetovim uznesenjem, okreće se protiv žene i njenog ostalog potomstva (12:17).
Opšte je prihvaćeno da je žena iz Otkrivenja simbol naroda Božjeg. Izrailj se u Starom zavetu često prikazuje kao žena, a njegova muka kao porođajni bolovi (Isaija 26:17-18; 66:7). Što se tiče Novog zaveta, samo Otkrivenje (19:7) opisuje Crkvu kao nevestu. Drama žene, naroda Božjeg, obuhvata oba Zaveta: kao Izrailj ona rađa Mesiju koga zmija ne može poraziti; kao Crkva, ona nastavlja da živi na zemlji posle Vaznesenja, progonjena, ali štiteći svoju decu.
Međutim, u Bibliji su kolektivni likovi često zasnovani na istorijskim. Tako činjenica da žena predstavlja narod Božji nikako ne bi isključivala upućivanje na pojedinačnu ženu koja je osnova te simbolike. Budući da je žena opisana kao majka Mesije, mnogi komentatori smatraju da se misli na Mariju. Lik Eve iz Postanja 3:15 pozadina je za opis žene u Otkrivenju 12; i važno je da je od najranijih dana hrišćanstva Marija viđena i kao simbol Crkve i kao Nova Eva (Justin Trifon c 5; PO 6:712; i Irinej Adv. Boer. m 22:4; PG 7:959). Za potpun spisak referenci vidi H. de Lubac, The Splendour of the Church (Njujork: Sheed and Ward, 1956), gl. IX; za iscrpnu obradu žene iz Otkrivenja 12 i kao naroda Božjeg i kao Marije, vidi B. LeFrois, The Woman Clothed with the Sun (Rim: „Orbis Catholicus", 1954).
Okrećući se Jovanu, nalazimo da se Isusova majka pojavljuje u Kani i u još jednom događaju, naime kada stoji pod krstom i prima Voljenog Učenika za svog sina (19:25-27 – vidi KOMENTAR u The Anchor Bible, vol. 30). Otkrivenje 12 i ovi prizori kod Jovana dele niz važnih paralela. (a) Lik u Otkrivenju 12 opisan je kao „žena“; u oba jovanovska prizora Isus se svojoj majci obraća sa „Ženo“, što je, kao što smo videli u NAPOMENI, neobičan oblik obraćanja koji zahteva objašnjenje. Taj izraz bio bi razumljiv u svim ovim slučajevima ako jovanovska misao predstavlja Mariju kao Evu, „ženu“ iz Postanja 3:15. (b) Otkrivenje 12 je nesumnjivo postavljeno na pozadinu Postanja 3: videli smo koliko odjeka prvih poglavlja Postanja ima u Jovanu 1-2. Pozadinu u Postanju za Jovana 19:25-27 teže je uočiti, ali je Isusova smrt svakako u okviru velike borbe sa Satanom nagoveštene u Postanju 3, barem onako kako je taj odlomak tumačila hrišćanska teologija (vidi Jovan 13:1, 3; 14:30). Porođajni bolovi pomenuti u Postanju 3:16 i Otkrivenju 12:2 mogu se dovesti u vezu sa Isusovom smrću, kao što ističemo u KOMENTARU na Jovana 16:21-22 (The Anchor Bible, vol. 30). (e) Otkrivenje 12:17 pominje ostalo potomstvo žene protiv koga zmaj vodi rat: tako seme žene (Postanje 3:15) nije samo Mesija, već obuhvata širu grupu, hrišćane. U oba svoja pojavljivanja kod Jovana, Marija je povezana sa Isusovim učenicima. U Kani je njen postupak u kontekstu dovršenja poziva učenika. (Neki egzegete povukli su paralelu između njene molbe kao povoda za Isusovo prvo objavljivanje slave svojim učenicima i Evine molbe kao povoda za prvi greh čoveka. Ovo verovatno stavlja veći naglasak na uzročnost Marijine molbe nego što jevanđelist namerava.) Pod krstom Marija postaje majka Voljenog Učenika, uzornog hrišćanina, i tako joj se daje potomstvo koje treba da štiti.
Pošto smo sagledali odnos triju prizora u jovanovskom korpusu u kojima se pojavljuje žena (Marija, majka Mesije, kao simbol Crkve), sada možemo protumačiti razgovor u Kani. Na teološkom nivou može se videti da bi Marijina molba, bila to njena namera ili ne, dovela do toga da Isus učini znak. Pre nego što učini taj znak, Isus mora jasno da izrazi svoje odbijanje Marijinog posredovanja; ona ne može imati nikakvu ulogu u njegovoj službi; njegovi znaci moraju odražavati suverenost njegovog Oca, a ne bilo kakvo ljudsko ili porodično posredništvo. Ali ako Marija nema ulogu tokom službe, ona treba da dobije ulogu kada dođe čas njegovog proslavljenja, čas stradanja, smrti, vaskrsenja i vaznesenja. Jovan promišlja o Mariji na pozadini Postanja 3: ona je majka Mesije; njena uloga je u borbi protiv satanske zmije, a ta borba dostiže vrhunac u Isusovom času. Tada će se ona pojaviti pod krstom da joj bude povereno potomstvo koje mora da štiti u neprekidnoj borbi između Satane i sledbenika Mesije. Marija je Nova Eva, simbol Crkve; Crkva nema ulogu tokom Isusove službe, već tek posle časa njegovog vaskrsenja i vaznesenja.
Uverljivost ovih predloga o jovanovskoj simbolici koja okružuje Mariju zastupali su protestanti poput Hoskynsa (str. 530) i Thuriana, kao i katolici poput Brauna i Feuilleta. Treba primetiti da se ovo tumačenje mora jasno razlikovati od kasnije mariologije koja će pridavati značaj samoj ličnosti Marijinoj; verujemo da je jovanovski naglasak na Mariji kao simbolu Crkve. I kod Luke i kod Jovana mariologija je u začetku i izražena je pojmovima kolektivne ličnosti.
(4) Izvrsno vino u Kani i Evharistija. Moguće je da je još jedan podređeni teološki motiv u jovanovskom prizoru sakramentalni; naše opšte opomene o jovanovskoj sakramentalnosti (vidi Uvod, deo VIII:B) navele bi nas, međutim, da insistiramo na tome da je, ako evharistijska simbolika i postoji, ona uzgredna i ne treba je preuveličavati. Što se tiče drugog sakramentalizma, u TS 23 (1962), 199-200, izneli smo argumente protiv pokušaja nekih katoličkih pisaca (Vawter, Stanley, J.-P. Charlier, Galot) da u pripovesti o Kani vide upućivanje na Brak kao sakrament. Tvrditi da je svadbena gozba u Kani nagoveštaj svadbe Jagnjetove (Otkrivenje 19:9) u smislu da Marija simbolizuje Crkvu kao nevestu Hristovu, ne znači samo brkati simboliku (Marija i Isus se ne venčavaju u Kani), već i stavljati glavni naglasak na uzgrednu pozadinu. Isto tako, odbacujemo pokušaj (npr. Niewalda, str. 166) da se u Kani vidi krštenjska simbolika. Iako je voda za jevrejska očišćenja zamenjena, ona nije zamenjena vodama hrišćanskog Krštenja, već vinom.
Predlog (Kliment Aleksandrijski, Kirilo Jerusalimski, Kiprijan) da je „dobro vino“ iz priče o Kani možda imalo za cilj da čitaocima jevanđelja prizove u sećanje evharistijsko vino zaslužuje ozbiljnije razmatranje. Takva simbolika bila bi sekundarna, jer je primarno značenje vina očigledno Isusov dar spasenja, za koji su svetlost, voda i hrana drugi jovanovski simboli. Koji su spoljašnji i unutrašnji kriterijumi kojima se utvrđuje mogućnost ovakvog tumačenja? Spolja, freska iz 2. ili 3. veka u jednoj aleksandrijskoj katakombi spaja Kanu i umnožavanje hlebova, dakle hleb i vino (Niewalda, str. 137); a kod Jovana umnožavanje hlebova ima neosporne evharistijske prizvuke. Irinej (Adv. Haer. m 16:7), govoreći o Kani, pominje da je Marija htela pre vremena da učestvuje u „čaši rekapitulacije“; a ovo izgleda kao upućivanje na evharistijsku čašu (Sagnard, SC 34: 295-97). Iznutra, samo jevanđelje povlači vezu između prizora u Kani i časa koji formalno treba da počne na Tajnoj večeri (13:1). Takođe, datovanje prizora u Kani (2:13), umnožavanja hlebova (6:4) i Tajne večere u period pred Pashu zaista izgleda da povezuje ova tri prizora i da pomaže da se vino iz Kane poveže sa hlebom umnožavanja kao simboličko predukazanje evharistijskog hleba i vina. Drugi povezuju Marijino prisustvo u Kani sa njenim prisustvom pod krstom kada je krv potekla iz Hristovog rebra (Kilmartin, art. cit.). Pozivalo se i na činjenicu da je vino krv grožđa (Postanje 49:11; Ponovljeni zakoni 32:14; Sirah 50:15). I istina je da bi „dobro vino“ umesto voda za jevrejsko očišćenje moglo označavati istinsko sredstvo očišćenja hrišćanskog domostroja – „krv Isusa Hrista, Sina njegova, očišćava nas od svakoga grijeha“ (1. Jovanova 1:7). Međutim, mnogi od ovih unutrašnjih pokazatelja sakramentalne namere u najboljem su slučaju poetske aluzije koje ne čine ništa više nego da evharistijsko tumačenje učine mogućim. (The Gospel According to John I-XII (Anchor Bible Series, 1966), Vol. 29, str. 107-110; naglasak moj)
DODATNA LITERATURA
PROTESTANTSKA NAUKA O LUKI 1:26-56 I MARIJI KAO BOŽJEM KOVČEGU