Rana Crkva o Mariji kao većoj Evi
U ovoj objavi navešću nekoliko ranohrišćanskih pisaca koji su Mariju videli kao novu Evu, baš kao što je Hristos bio novi Adam — Mariju koja je svojom poslušnošću poništila ono što je Evina neposlušnost učinila stvorenju.
JUSTIN MUČENIK
Poglavlje 100. U kom smislu se Hristos [naziva] Jakovom, i Izrailjem, i Sinom čovečjim
Justin: Zatim, ono što sledi — „Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!“ — objavilo je da On treba da učini nešto dostojno hvale i divljenja, budući da je imao da vaskrsne iz mrtvih trećeg dana nakon raspeća; a to je primio od Oca. Jer sam već pokazao da se Hristos naziva i Jakovom i Izrailjem; i dokazao sam da nije samo u blagoslovu Josifa i Jude tajanstveno objavljeno ono što se na Njega odnosi, nego je i u Jevanđelju zapisano da je rekao: „Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti.“ i, „niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako Sin hoće kome otkriti.“ Matej 11:27 Prema tome, On nam je otkrio sve što smo Njegovom milošću spoznali iz Svetog pisma, tako da znamo da je On prvorođeni od Boga, i da je pre svih stvorenja; isto tako da je Sin patrijaraha, budući da je uzeo telo od Device iz njihove porodice, i pristao da postane čovek bez lepote, obeščašćen i podložan stradanju. Otuda je, među svojim rečima, kada je govorio o svojim budućim stradanjima, rekao: „mnogo postradati od starješina i prvosveštenika i književnika, i ubijen biti, i treći dan da će ustati.“ Matej 16:21 Rekao je, dakle, da je On Sin čovečji, bilo zbog svog rođenja od Device, koja je, kao što rekoh, bila iz porodice Davidove i Jakovljeve, i Isakove, i Avramove; bilo zato što je Adam bio otac i Njemu i onima koji su prvi nabrojani, od kojih Marija vodi svoje poreklo. Jer znamo da su očevi žena ujedno i očevi one dece koju njihove kćeri rađaju. Jer je [Hristos] jednog od svojih učenika — ranije poznatog po imenu Simon — nazvao Petrom; jer Ga je prepoznao kao Hrista, Sina Božjeg, po otkrivenju Njegovog Oca: i pošto nalazimo zapisano u sećanjima Njegovih apostola da je On Sin Božji, i pošto Ga nazivamo Sinom, razumeli smo da je pre svih stvorenja proizišao od Oca Njegovom silom i voljom (jer Mu se u spisima proroka na ovaj ili onaj način obraća kao Mudrosti, i Danu, i Istoku, i Maču, i Kamenu, i Štapu, i Jakovu, i Izrailju); i da je postao čovek preko Device, kako bi neposlušnost koja je potekla od zmije bila uništena na isti onaj način na koji je i nastala. Jer Eva, koja beše devica i neoskvrnjena, začevši reč zmije, rodi neposlušnost i smrt. Ali Devica Marija primi veru i radost, kada joj anđeo Gavrilo objavi radosnu vest da će Duh Gospodnji doći na nju i da će je sila Svevišnjeg zaseniti: stoga je i Sveto koje se od nje rodilo Sin Božji; a ona odgovori: „neka mi bude po riječi tvojoj“ Luka 1:38 I od nje se rodio Onaj na koga se, kao što smo dokazali, odnose tolika mesta Svetog pisma, i preko koga Bog uništava i zmiju i one anđele i ljude koji su njemu slični; a onima koji se pokaju za svoju zloću i poveruju u Njega daje izbavljenje od smrti. (Dijalog sa Trifunom Judejcem, Poglavlja 89-108)
IRINEJ
1. Oni, dakle, koji tvrde da On ništa nije uzeo od Device teško greše, [budući da,] kako bi odbacili nasleđe tela, odbacuju i analogiju [između Njega i Adama]. Jer ako je onaj [koji je potekao] iz zemlje zaista imao i oblik i suštinu od ruke i dela Božjeg, a onaj drugi ne od ruke i dela Božjeg, onda Onaj koji je načinjen po liku i podobiju prvoga u tom slučaju nije sačuvao analogiju čoveka, i mora izgledati kao nedosledno delo, koje nema čime da pokaže svoju mudrost. Ali to znači reći da se On samo prividno pojavio kao čovek, a da čovek nije bio, i da je postao čovek ne uzevši ništa od čoveka. Jer ako nije primio suštinu tela od ljudskog bića, nije ni postao čovek ni Sin čovečji; a ako nije postao ono što smo mi bili, nije učinio ništa veliko u onome što je pretrpeo i podneo. Ali svako će priznati da smo mi [sastavljeni od] tela uzetog iz zemlje i duše koja prima duh od Boga. To je, dakle, postala Reč Božja, rekapitulirajući u sebi sopstveno delo svojih ruku; i zbog toga sebe ispoveda kao Sina čovečjeg, i blagosilja krotke, jer će oni naslediti zemlju. Matej 5:5 Apostol Pavle, štaviše, u Poslanici Galatima jasno objavljuje: „posla Bog Sina svojega, koji se rodi od žene,“ Galatima 4:4 I opet, u onoj Rimljanima, kaže: „O Sinu svojemu, koji je po tijelu rođen od sjemena Davidova, Isusu Hristu Gospodu našem, koji je objavljen u sili po Duhu Svetome za Sina Božijega vaskrsenjem iz mrtvih,“ Rimljanima 1:3-4
2. Suvišan je, takođe, u tom slučaju Njegov silazak u Mariju; jer zašto bi sišao u nju ako od nje ništa nije trebalo da uzme? I dalje, da nije uzeo ništa od Marije, nikada se ne bi koristio onim vrstama hrane koje potiču iz zemlje, kojima se hrani telo uzeto iz zemlje; niti bi gladovao, posteći onih četrdeset dana, poput Mojsija i Ilije, da njegovo telo nije žudelo za sebi svojstvenom hranom; niti bi, opet, Jovan, Njegov učenik, pišući o Njemu, rekao: „Isus pak umoran od puta sjeđaše“ Jovan 4:6 niti bi David unapred o Njemu objavio: dodali su bolu mojih rana; niti bi plakao nad Lazarom, niti se znojio velikim kapima krvi; niti bi izjavio: „Žalosna je duša moja do smrti;“ Matej 26:38 niti bi, kada Mu je rebro probodeno, potekla krv i voda. Jer sve su to znaci tela koje je uzeto iz zemlje, koje je On rekapitulirao u sebi, donoseći spasenje sopstvenom delu svojih ruku.
3. Stoga Luka ukazuje da rodoslov koji poreklo našeg Gospoda vodi unazad do Adama sadrži sedamdeset dva naraštaja, povezujući kraj sa početkom, i podrazumevajući da je On taj koji je u sebi sabrao sve narode rasejane od Adama naovamo, i sve jezike i naraštaje ljudi, zajedno sa samim Adamom. Otuda je i sam Adam od Pavla nazvan slikom Onoga koji je imao doći, Rimljanima 5:14 jer je Reč, Tvorac svega, unapred za sebe oblikovala buduće domostrojstvo ljudskog roda, povezano sa Sinom Božjim; pošto je Bog predodredio da prvi čovek bude duševne prirode, s tim ciljem da bude spasen Duhovnim. Jer utoliko što je On unapred postojao kao Biće koje spasava, bilo je nužno da i ono što se može spasti bude pozvano u postojanje, da Biće koje spasava ne bi postojalo uzalud.
4. U skladu sa ovim naumom, Marija Devica pokazuje se poslušnom, govoreći: „Evo sluškinje Gospodnje – neka mi bude po riječi tvojoj!“ Luka 1:38 Ali Eva beše neposlušna; jer nije poslušala dok je još bila devica. I kao što je ona, imajući doduše muža, Adama, ali budući ipak još devica (jer u Raju „bjehu oboje goli, Adam i žena mu, i ne bješe ih sramota.“ Postanje 2:25 utoliko što oni, budući stvoreni kratko vreme pre toga, nisu imali razumevanja o rađanju dece: jer je bilo nužno da najpre dođu u zrelo doba, pa da se tek odatle množe), postavši neposlušna, postade uzrok smrti, i sebi i čitavom ljudskom rodu; tako je i Marija, imajući čoveka sebi verenog [za muža], a budući ipak devica, iskazavši poslušnost, postala uzrok spasenja, i sebi i čitavom ljudskom rodu. I zbog toga zakon naziva ženu verenu za čoveka suprugom onoga koji ju je isprosio, iako je još bila devica; ukazujući tako na povratni odnos od Marije ka Evi, jer ono što je sjedinjeno nije se moglo drugačije razdvojiti nego izvrtanjem onog procesa kojim su te veze sjedinjenja nastale; tako da prve veze budu poništene potonjima, kako bi potonje prve ponovo oslobodile. I doista se dogodilo da prvi savez razrešava od druge veze, ali da druga veza zauzima mesto prve, koja je poništena. Iz tog razloga Gospod je objavio da će prvi u istini biti poslednji, a poslednji prvi. Matej 19:30, Matej 20:16 I prorok takođe ukazuje na isto, govoreći: umesto otaca, rodiše ti se sinovi. Jer Gospod, rođen kao Prvorođeni iz mrtvih, Otkrivenje 1:5 i primivši u svoje naručje drevne oce, preporodio ih je u život Božji, pošto je On sam postao početak onih koji žive, kao što je Adam postao početak onih koji umiru. 1. Korinćanima 15:20-22 Stoga je i Luka, započevši rodoslov Gospodom, poveo ga unazad do Adama, ukazujući da je On taj koji ih je preporodio u Jevanđelje života, a ne oni Njega. I tako je čvor Evine neposlušnosti bio razrešen poslušnošću Marije. Jer ono što je devica Eva čvrsto vezala kroz neverje, to je devica Marija oslobodila kroz veru. (Protiv jeresi, Knjiga III, Poglavlje 22 Hristos je uzeo stvarno telo, začeto i rođeno od Device)
1. Da je Gospod, dakle, očigledno dolazio svojima, i da ih je održavao posredstvom onog stvorenja koje On sam podupire, i da je vršio rekapitulaciju one neposlušnosti koja se dogodila u vezi sa drvetom, kroz poslušnost koju je [On sam pokazao kada je visio] na drvetu, čime su ukinute i [posledice] one obmane kojom je ona devica Eva, koja je već bila verena za čoveka, nesrećno bila zavedena — to je srećno objavljeno posredstvom istine koju je anđeo [izgovorio] Devici Mariji, koja je [takođe bila verena] za čoveka. Jer kao što je prva bila zavedena rečju anđela, tako da je pobegla od Boga kada je prestupila Njegovu reč; tako je druga, kroz anđeosko saopštenje, primila radosnu vest da će nositi (portaret) Boga, budući poslušna Njegovoj reči. A ako prva beše neposlušna Bogu, potonja je bila privolena da bude poslušna Bogu, kako bi Devica Marija postala zastupnica (advocata) device Eve. I tako, kao što je ljudski rod pao u ropstvo smrti posredstvom device, tako je i izbavljen devicom; devičanska neposlušnost bila je uravnotežena na suprotnom tasu devičanskom poslušnošću. Jer na isti način greh prvostvorenog čoveka (protoplasti) biva ispravljen ispravkom Prvorođenoga, a dolazak zmije biva pobeđen bezazlenošću golubice, čime se razrešuju one veze kojima smo bili čvrsto vezani za smrt. (Isto, Knjiga V, Poglavlje 19 Uspostavlja se poređenje između neposlušne i grešne Eve i Device Marije, njene zastupnice. Pominju se razne i protivrečne jeresi)
TERTULIJAN
Poglavlje 17. Sličnost okolnosti između prvog i drugog Adama, u pogledu porekla njihovog tela. Takođe se ugodno prati analogija između Eve i Device Marije
Ali, ostavljajući Aleksandra sa njegovim silogizmima, koje tako izopačeno primenjuje u svojim raspravama, kao i sa himnama Valentinovim, koje sa savršenom drskošću umeće kao delo nekog uglednog pisca, ograničimo naše istraživanje na jednu jedinu tačku — da li je Hristos primio telo od device? — kako bismo tako došli do izvesnog dokaza da je Njegovo telo bilo ljudsko, ako je njegovu suštinu izveo iz utrobe svoje majke, premda nam se odmah pružaju jasni dokazi o ljudskom karakteru Njegovog tela, iz njegovog imena i opisa kao tela čoveka, i iz prirode njegovog sastava, i iz sistema njegovih osećaja, i iz njegovog trpljenja smrti. Najpre će, dakle, biti nužno pokazati koji je prethodni razlog postojao za to da se Sin Božji rodi od device. Onaj koji je imao da posveti novi red rođenja, morao je i sam biti rođen na nov način, o čemu je Isaija prorekao da će sam Gospod dati znak. Koji je, dakle, znak? „eto, djevojka će zatrudnjeti i rodiće Sina“ Isaija 7:14 Prema tome, devica je začela i rodila Emanuila, Boga s nama. Matej 1:23 Ovo je novo rođenje; čovek se rađa u Bogu. I u tom čoveku rodio se Bog, uzevši telo drevnog roda, ali bez pomoći drevnog semena, kako bi ga preobrazio novim semenom, to jest na duhovan način, i očistio ga uklanjanjem svih njegovih drevnih mrlja. Ali celo ovo novo rođenje bilo je predizobraženo, kao što je bio slučaj i u svim drugim primerima, u drevnom obrascu, pri čemu se Gospod rodio kao čovek po domostroju u kojem je devica bila posrednik. Zemlja je još bila u devičanskom stanju, još neobrađena nikakvim ljudskim radom, bez ijednog semena bačenog u njene brazde, kada je, kako nam se kazuje, Bog od nje načinio čoveka u živu dušu. Postanje 2:7 Pošto nam je, dakle, prvi Adam tako predstavljen, ispravan je zaključak da je i drugi Adam, kao što nam apostol kaza, bio od Boga oblikovan u duh koji oživljava, iz zemlje — drugim rečima, iz tela koje još nije bilo okaljano nikakvim ljudskim rađanjem. Ali da ne bih propustio priliku da svoj dokaz poduprem imenom Adamovim: zašto apostol Hrista naziva Adamom, ako ne zato što je, kao čovek, bio tog zemaljskog porekla? I sam razum ovde održava isti zaključak, jer je upravo suprotnim delovanjem Bog povratio sopstveni lik i podobije, kojih Ga je lišio đavo. Jer dok je Eva još bila devica, zavodljiva reč uvukla se u njeno uho, ona koja je imala da sagradi zdanje smrti. U devičansku dušu mora se, na isti način, uvesti ona Reč Božja koja je imala da podigne građevinu života; da bi ono što je ovim polom bilo srušeno u propast, istim tim polom bilo povraćeno u spasenje. Kao što je Eva poverovala zmiji, tako je Marija poverovala anđelu. Prestup koji je jedna prouzrokovala verujući, druga je verujući izbrisala. Ali (reći će se) Eva na reč đavolju nije začela u svojoj utrobi. Pa ipak, ona je svakako začela; jer je reč đavolja potom postala za nju kao seme, da bi začela kao odbačenica i rađala u bolu. Zaista, ona rodi bratoubilačkog đavola; dok je Marija, naprotiv, rodila Onoga koji je jednoga dana imao da osigura spasenje Izrailju, svome sopstvenom bratu po telu, i ubici Njega samoga. Bog je stoga poslao u utrobu device svoju Reč, kao dobrog Brata, koji je imao da izbriše sećanje na zlog brata. Otuda je bilo nužno da Hristos izađe radi spasenja čoveka, u onom stanju tela u koje je čovek ušao od svoje osude. (O telu Hristovom)
JEFREM SIRIN
Himna 12
Dete koje nosim nosi mene, kaže Marija, i spustilo je svoja krila, i uzelo me i postavilo među svoja peruta, i uzdiglo se u vazduh; i dato mi je obećanje da će visina i dubina pripasti mome Sinu.
Videla sam Gavrila koji Ga je nazvao Gospodom, i prvosveštenika, ostarelog slugu, koji Ga je nosio i držao. Videla sam mudrace kada su se poklonili, i Iroda kada se uznemirio jer je Car došao.
Satana takođe, koji je davio malene da bi Mojsije propao, Izlazak 1:16 pobi malene da bi Živi umro. U Egipat pobeže Onaj koji dođe u Judeju da bi se tamo trudio i lutao: on je tražio da uhvati Čoveka koji je imao da uhvati njega samoga.
U svom devičanstvu Eva obuče lišće stida: Tvoja Majka obuče u svom Devičanstvu odeždu Slave koja je dovoljna svima. Ona dade malu haljinu Tela Onome koji sve pokriva.
Blažena je ona u čijem si srcu i umu bio! Carska palata beše ona po Tebi, o Sine Carev, i Svetinja nad svetinjama po Tebi, o Prvosvešteniče! Ona ne imade ni nevolju ni jed porodice, ni muža!
Eva, opet, beše gnezdo i jazbina prokletoj zmiji, koja uđe i nastani se u njoj. Njegov zli savet posta joj hleb, da bi ona postala prah. Ti si naš Hleb, i Ti si takođe [od] našeg roda i naša odežda slave. (O rođenju Hristovom u telu)
DALJE ČITANJE
PATRISTIČKO TUMAČENJE POSTANJA 3:15 — 1. DEO
PATRISTIČKO TUMAČENJE POSTANJA 3:15 — 2. DEO
PATRISTIČKO TUMAČENJE POSTANJA 3:15 — 3. DEO
PAPSKO TUMAČENJE POSTANJA 3:15
Marijina čistota i bezgrešnost kod crkvenih otaca
O TOME DA JE MARIJA PUNA MILOSTI
U šta je verovala rana Crkva: trajno devičanstvo Marijino
„Grčko ‘heos hou’ u Mateju 1:25 opovrgava trajno devičanstvo Marijino”?
MARIJINO I JOSIFOVO „SASTAJANJE”
REFORMATORI O TRAJNOM DEVIČANSTVU MARIJINOM
EPIFANIJE O UZNESENJU MARIJINOM
PROTESTANTSKA NAUKA O LUCI 1:26-56 I MARIJI KAO BOŽJEM KOVČEGU