Kako ovo dokazuje da je Isus Hristos

Neke čitaoce će možda iznenaditi saznanje da je rabinski judaizam razvio verovanje u dva različita Mesije, naime, u Mesiju sina Josifovog (koji se naziva i sinom Jefremovim) i Mesiju sina Davidovog.

Rabini su dalje učili da će Mesija sin Josifov biti ubijen u bici i da će ga Davidov Mesija potom vaskrsnuti.

Da bismo ovo dodatno objasnili, citiraćemo delo jednog od vodećih jevrejskih rabina i filozofa 20. i 21. veka. Sledeći odlomak preuzet je iz knjige pokojnog čuvenog rabinskog učenjaka Josefa Imanuela Šoheta Mashiach: Principles of Mashiach and the Messianic Era in Jewish Law and Tradition (prošireno izdanje), koju je objavio S.I.E. (Njujork-Toronto), 5752-1992, Dodatak II. Mashiach Ben Yossef, a koje se može pogledati ovde https://www.scribd.com/document/168767178/The-Principle-of-Mashiach-and-the-Messianic-Age:

Jevrejska tradicija govori o dva iskupitelja, od kojih se svaki naziva Mašijah. Obojica učestvuju u uvođenju mesijanskog doba. To su Mashiach ben David i Mashiach ben Yossef.1

Termin Mashiach bez bliže odrednice uvek se odnosi na Mashiach ben David (Mašijah potomak Davidov) iz plemena Judinog. On je stvarni (konačni) iskupitelj koji će vladati u mesijanskom dobu. Sve što je rečeno u našem tekstu odnosi se na njega.

Mashiach ben Yossef (Mašijah potomak Josifov) iz plemena Jefremovog (sina Josifovog), naziva se i Mashiach ben Ephrayim, Mašijah potomak Jefremov.2 On će doći prvi, pre konačnog iskupitelja, a kasnije će mu služiti kao namesnik.3

Suštinski zadatak Mashiach ben Yossefa jeste da bude preteča Mashiach ben Davida: on će pripremiti svet za dolazak konačnog iskupitelja. Različiti izvori mu pripisuju različite funkcije, a neki mu čak poveravaju i zadatke koji se tradicionalno vezuju za Mashiach ben Davida (kao što su sabiranje prognanika, ponovna izgradnja Bet Hamikdaša, i tako dalje).4…

Neposredne posledice ovog rata11 biće pogubne: Mashiach ben Yossef biće ubijen. To je opisano u proroštvu Zaharije, koji o toj tragediji kaže: „plakaće za Njim kao za jedincem“ (Zaharija 12:10). 12 Nakon njegove smrti uslediće razdoblje velikih nevolja. Ta nova iskušenja biće poslednji ispit za Izrael, i ubrzo potom doći će Mashiach ben David, osvetiće njegovu smrt, vaskrsnuće ga i uvesti mesijansko doba večnog mira i blaženstva.13

To je, ukratko, opšte shvatanje „drugog Mašijaha“, potomka Josifovog preko plemena Jefremovog. (Str. 93-98)

2. Sukah 52a-b; Zohar I:25b; ibid. III:246b i 252b itd.; i Midrash Agadat Mashiach; koriste termin Mashiach ben Yossef. Targum Yehonathan o Izlasku 40:11; Zohar II:120a; ibid. 153b, 194b i 243b itd.; Midrash Tehilim 60:3; i drugi midraši upućuju na Mashiach ben Ephrayim. Pesikta Rabaty, pogl. 36-37 (izd. Friedmann, pogl. 35-36) upućuje na Ephrayim Meshiach Tzidki (Jefrem, Moj pravedni Mašijah); termin Jefrem, međutim, može se ovde odnositi na kolektivni Izrael, te time upućivati na Mashiach ben Davida. (Str. 93-94)

11. Targum Yehonathan o Izlasku 40:11 i o Zahariji 12:10 (rukopisna verzija u izd. A. Sperbera); Aggadat Mashiach; Pirkei Heichalot Rabaty (u verziji koju navodi Ramban, Sefer Hage’ulah, ša’ar IV; izd. Chavel, str. 291); i Raši o Sukah 52a; poistovećuju bitku Mashiach ben Yossefa sa ratom Goga i Magoga.

12. Sukah 52a i paralelna mesta. (Str. 97)

Evo navoda iz jevrejskog izvora Pesikta Rabaty, koji Šohet pominje:

1. Hoša‘ja reče: „U budućnosti će Jerusalim biti svetiljka narodima sveta, i oni će hoditi u njenoj svetlosti….“
   

„tvojom svjetlošću vidimo svjetlost“ (Psalam 36:10). To je svetlost Mesije, kao što je pisano, „I vidje Bog svjetlost da je dobra“ (Postanje 1:4). To nas uči da je Sveti, blagosloven bio On, video pokolenje Mesije i njegova dela pre stvaranja sveta. I sakrio je tu svetlost za Mesiju i njegovo pokolenje pod Svojim prestolom slave.

Satana reče pred Svetim, blagoslovenim: „Gospodaru sveta! Svetlost koja je sakrivena pod Tvojim prestolom slave, kome je [namenjena]?“ On mu reče: „Onome koji će te oterati natrag i osramotiti te, i postideti lice tvoje.“ On mu reče: „Gospodaru sveta! Pokaži mi ga!“ On mu reče: „Dođi i vidi ga!“ Kada je Satana ugledao Mesiju, zadrhtao je i pao ničice i rekao: „Zaista je ovo Mesija koji će u budućnosti baciti mene i sve knezove naroda sveta u Gehenu….“

U taj čas narodi se zaprepastiše i rekoše pred Njim: „Gospodaru sveta! Ko je taj u čiju ruku ćemo pasti, kako mu je ime i kakva mu je narav?“ Sveti, blagosloven bio On, reče im: „Ime mu je Jefrem, Moj istiniti Mesija. On će uzdići svoj stas i stas svoga pokolenja, i prosvetliće oči Izrailju, i spašće svoj narod, i nijedan narod ni jezik neće moći da mu se odupre…. Svi njegovi neprijatelji i protivnici prepašće se i bežaće od njega… pa će čak i reke prestati da teku u more….“

[Kada je stvorio Mesiju], Sveti, blagosloven bio On, poče da mu govori uslove [njegove buduće misije], i reče mu: „Oni koji su sakriveni s tobom [tvoje pokolenje], njihovi gresi će te u budućnosti prisiliti pod gvozdeni jaram, i učiniće te sličnim teletu kome su oči potamnele, i jarmom će ti ugušiti duh, i zbog njihovih greha jezik će ti prionuti za nepce. Prihvataš li ovo?“

Mesija reče pred Svetim, blagoslovenim: „Gospodaru sveta! Hoće li to stradanje trajati mnogo godina?“ Sveti, blagosloven bio On, reče mu: „Života mi tvoga i života glave Moje, sedmogodište je ono što sam ti odredio. Ali ako je duša tvoja uznemirena, prognaću ih od ovog trenutka.“

On reče pred Njim: „Gospodaru svetova! S radošću u duši svojoj i s veseljem u srcu svome to prihvatam, da nijedan jedini od Izrailja ne propadne; i ne samo da se u mojim danima spasu oni koji budu živi, nego i mrtvi koji su pomrli od dana Adama, prvog čoveka, do sada. I ne samo oni, nego neka se u mojim danima spasu i mrtvorođeni; i ne samo mrtvorođeni, nego i oni na čije si stvaranje pomislio, ali koji nisu bili stvoreni. To je ono što želim, to je ono što prihvatam!“ (Pes. Rab. str. 161a-b)

Rekoše: U sedmogodištu u kome dolazi Sin Davidov doneće gvozdene grede i staviti mu ih na vrat dok se telo njegovo ne povije, i on zavapi i zaplače, i glas njegov se uzdigne u Visine, i on reče pred Njim: „Gospodaru sveta! Koliko snaga moja može da podnese? Koliko duh moj? Koliko duša moja? I koliko udovi moji? Zar nisam tek telo i krv?…“

U taj čas Sveti, blagosloven bio On, reče mu: „Jefreme, Moj istiniti Mesijo, ti si ovo [stradanje] već prihvatio od šest dana stvaranja. Sada će stradanje tvoje biti kao Moje stradanje. Jer od dana kada je zli Navuhodonosor došao i razorio Moj Hram i spalio Moje svetilište, i kada sam prognao Moju decu među narode sveta, života mi tvoga i života glave tvoje, nisam seo na Presto Svoj. A ako Mi ne veruješ, pogledaj rosu koja je na glavi Mojoj….“

U taj čas on reče pred Njim: „Gospodaru sveta! Sada je um moj spokojan, jer je dovoljno slugi da bude kao Gospodar njegov!“ (Pes. Rab. str. 162a) (Raphael Patai, The Messiah Texts: Jewish Legends of Three Thousand Years [Wayne State University Press, Detroit, MI 1979], 12. The Suffering Messiah, str. 111-113; podebljanje naše)

Kakvo zadivljujuće izlaganje! Navedeni izvor ne samo da govori o Mesiji koji strada da bi izvršio pomirenje za grehe stvorenja, i ne samo da primenjuje Psalam 22:15 na Mesiju, pokazujući time da su čak i neki Jevreji ovo smatrali mesijanskim psalmom, nego potvrđuje i Mesijino preegzistiranje, budući da tvrdi da svetlost koju je Bog izgovorio u Postanju 1:4 nije bila niko drugi do Mesija, koga je Bog držao skrivenog pod Svojim prestolom!

Ovaj rabinski izvor čak prikazuje Boga i Mesiju kako razgovaraju jedan s drugim mnogo pre Mesijine pojave u svetu, čime se dodatno naglašava rabinsko verovanje u Mesijino lično predljudsko postojanje!

A evo i drugog rabinskog navoda na koji je Šohet aludirao:

Zbog čega je bio taj plač? R. Dosa i rabini se razilaze: jedan smatra da je bio za Mesiju sina Josifovog, koji je ubijen; 1 a drugi smatra da je bio za zlog anđela, koji je ubijen. 2 Bilo bi ispravno prema onome koji smatra da je bio za Mesiju sina Josifovog, jer on kao potvrdu navodi odlomak [Zah. xii. 10]: „pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem.“;…

Rabini učiše: Mesiji sinu Davidovom, koji će se (kako se nadamo) pojaviti u bliskoj budućnosti, Sveti, blagosloven bio On, reći će: Zaišti nešto od mene i daću ti, kao što je pisano [Ps. ii. 7-8]: „Kazaću naredbu Gospodnju“ . . . „Išti u mene, i daću ti“ itd. Ali pošto će Mesija sin Davidov videti da je Mesija sin Josifov, koji mu je prethodio, bio ubijen, reći će pred Gospodom: Gospode svemira, neću ništa zaiskati od Tebe osim života. A Gospod će odgovoriti: To ti je već prorekao otac tvoj David [Ps. xxi. 5]: „Molio te je za život i dao si mu da mu se produlje dani dovijeka.“…

Pisano je [Zah. ii. 3]: „Potom pokaza mi Gospod četiri kovača.“ Ko su ta četiri kovača? Reče R. Hana bar Bizna u ime R. Simeona Pobožnog: Mesija sin Davidov, i Mesija sin Josifov, Ilija i Kohen Cedek.

Pisano je [Mihej, v. 4]: „I on će biti mir; kad dođe Asirac u našu zemlju i kad stupi u dvore naše, tada ćemo podignuti na nj sedam pastira i osam knezova iz naroda.“ Ko su tih sedam pastira? David u sredini; Adam, Set, Metusalem, njemu zdesna; Avraam, Jakov i Mojsije njemu sleva. A ko su osmorica pomazanika? Jesej, Saul, Samuilo, Amos, Sofonija, Sedekija, Mesija i Ilija. 1…

Fusnote

79:1 Među drevnim Jevrejima postojalo je predanje da će se pre iskupljenja Izraela pojaviti dva Mesije, jedan iz plemena Josifovog i jedan iz plemena Judinog, potomak Davidov, a izraz „koji je ubijen“ znači onaj koji će biti ubijen. Jevrejski hrišćani tog vremena, koji nisu verovali u božanstvo Hrista, nego u njegovo mesijanstvo (tj., da tradicionalni Mesija ben Josif označava sina čoveka po imenu Josif, a ne nekoga iz plemena Josifovog, kao što je Hristos bio, i da mu je sudbina bila da bude ubijen pre pojave Mesije sina Davidovog), tumače ovaj odlomak kao da se odnosi na Hrista. (Tract Succah (Booths), poglavlje V, iz Vavilonskog Talmuda, preveo Michael L. Rodkinson [u. 1918], odeljak Moed (Festivals) Tracts Betzh, Succah, Moed Katan, Taanith, Megilla and Ebel Rabbathi or Semahoth, knjiga 4: tomovi VII i VIII. http://www.sacred-texts.com/jud/t04/suc07.htm; podvlačenje naše)

I obratite pažnju na ono što je čuveni srednjovekovni rabin Raši napisao u vezi sa Zaharijom 12:10:

duh milosti i molitava: Da im na um dođe da Me mole, i biće u Mojoj naklonosti.

duh: Talant na starofrancuskom, želja.

pogledaće na Mene zbog onih koji su probodeni: Jonatan prevodi: I moliće Me zbog svojih lutanja.

I pogledaće na Mene da se požale zbog onih među njima koje su narodi proboli i pobili tokom njihovog izgnanstva.

i žaliće za njim: Za tim pokoljem.

kao što se žali za jedincem: Kao što čovek žali za svojim jedinim sinom. A naši mudraci su ovo u traktatu Suka (52a) protumačili kao da se odnosi NA MESIJU, SINA JOSIFOVOG, KOJI JE UBIJEN. (The Complete Jewish Bible With Rashi Commentary https://www.chabad.org/library/bible_cdo/aid/16216#v=10&showrashi=true; velika slova i podvlačenje naši)

Ovi navodi snažno ukazuju na to da je razlog zbog kojeg je kasniji rabinski judaizam došao do dva Mesije, jednog koji će biti ubijen i drugog koji će vladati, u odlomcima kao što su Psalam 22, Isaija 53 i Zaharija 12:10, koji svi govore o zamenskom stradanju Mesije, kao što su i sami Jevreji mogli da vide. Stoga su morali da pronađu način da usklade ove tekstove sa svim ostalim proroštvima koja govore o Mesiji koji večno vlada u slavi i pobeđuje neprijatelje Božje.

A zanimljiva činjenica u vezi sa proroštvom kod Zaharije jeste da prorok zapravo govori o vremenu kada će se svi Jevreji pokajati i naricati zbog svog greha ubistva svoga Boga!

„I Gospod će sačuvati šatore Judine najprije, da se ne diže nad Judom slava doma Davidova i slava stanovnika Jerusalimskih. U onaj će dan Gospod zaklanjati stanovnike Jerusalimske, i najslabiji među njima biće u taj dan kao David, i dom će Davidov biti kao Bog, kao anđeo Gospodnji pred njima. I u taj dan tražiću da istrijebim sve narode koji dođu na Jerusalim; I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledaće na mene Kojega probodoše; i plakaće za Njim kao za jedincem, i tužiće za Njim kao za prvencem. U ono će vrijeme biti tužnjava velika u Jerusalimu kao tužnjava u Adadrimonu u polju Megidonskom. I tužiće zemlja, svaka porodica napose; porodica doma Davidova napose, i žene njihove napose; porodica doma Natanova napose, i žene njihove napose; Porodica doma Levijeva napose, i žene njihove napose; porodica Semejeva napose, i žene njihove napose; Sve ostale porodice, svaka napose, i žene njihove napose.“ „U taj će dan biti otvoren izvor domu Davidovu i stanovnicima Jerusalimskim za grijeh i za nečistotu.“ Zaharija 12:7-13:1 New International Reader’s Version (NIRV)

Evo nekoliko drugih prevoda 10. stiha:

… „pogledaće na mene Kojega probodoše“… Easy-to-Read Version (ERV)

… „pogledaće na mene Kojega probodoše“… Expanded Bible (EXB)

… „pogledaće na mene Kojega probodoše“… GOD’S WORD Translation (GW)

… „pogledaće na mene Kojega probodoše“… International Children’s Bible (ICB)

… „pogledaće na mene Kojega probodoše“… Names of God Bible (NOG)

… „pogledaće na mene Kojega probodoše“… New Century Version (NCV)

… „pogledaće na mene Kojega probodoše“ [dakar, „probosti“ upor. Yeshayah 53:5; Targum HaShivim Tehillim 22:17]… Orthodox Jewish Bible (OJB)

Jedini način na koji je Izrael ikada mogao da probode Boga, koji je Duh, jeste da je Bog zaista uzeo opipljivo, fizičko telo. U protivnom, kako iko može da ubije duha? A budući da su rabini ovaj stih tumačili u odnosu na ubijanje Mesije sina Josifovog, to pruža posrednu i neizravnu potvrdu da bi Mesija zapravo bio sam Bog koji se javlja u ljudskom telu!

Ovo je utoliko zadivljujuće što Novi zavet poistovećuje Gospoda Isusa sa oba ova Mesije, budući da je on Sin Josifov — svog zakonskog, usvojiteljskog oca, čiji se otac zvao Jakov. A on je takođe i Sin Davidov!

„Rodoslov Isusa Hrista, sina Davidova, Avraamova sina.“… „A Jakov rodi Josifa, muža Marije, od koje se rodi Isus zvani Hristos.“… „A rođenje Isusa Hrista ovako bi: Kad je mati njegova Marija bila obručena Josifu, a prije nego što se bjehu sastali, nađe se da je zatrudnila od Duha Svetoga. A Josif muž njezin, budući pravedan i ne hoteći je javno izobličiti, namisli je tajno otpustiti. No kad on tako pomisli, gle, javi mu se u snu anđeo Gospodnji govoreći: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju ženu svoju; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga. Pa će roditi sina, i nadjeni mu ime Isus; jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih. A sve se ovo dogodilo da se ispuni što je Gospod kazao preko proroka koji govori: Eto, djevojka će začeti, i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog. Ustavši Josif od sna, učini kako mu zapovjedi anđeo Gospodnji i uze ženu svoju. I ne znadijaše za nju dok ne rodi sina svojega prvenca, i nadjenu mu ime Isus.“ Matej 1:1, 16, 18-25

„I dođoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, on i učenici njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slijepi sjeđaše kraj puta, proseći. I čuvši da je to Isus Nazarećanin, stade vikati i govoriti: Sine Davidov Isuse, pomiluj me! I prijećahu mu mnogi da ućuti, a on još većma vikaše: Sine Davidov, pomiluj me!“ Marko 10:46-48

„A u šesti mjesec poslan bi od Boga anđeo Gavrilo u grad galilejski po imenu Nazaret, Djevojci zaručenoj za muža, po imenu Josif, iz doma Davidova; i djevojci bješe ime Marija. I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama! A ona vidjevši ga, uplaši se od riječi njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina, i nadjenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog prijesto Davida, oca njegova; I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i Carstvu njegovu neće biti kraja.“ Luka 1:26-33

„I sam Isus imaše oko trideset godina kad poče; i bješe, kao što se mišljaše, sin Josifa, sina Ilijeva,“ Luka 3:23

„Filip nađe Natanaila i reče mu: Našli smo onoga za koga pisa Mojsej u Zakonu i Proroci: Isusa, sina Josifova, iz Nazareta.“ Jovan 1:45

„I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako, dakle, on govori: S neba sam sišao?“ Jovan 6:42

„Ljudi braćo, neka je dopušteno sa slobodom reći vam za praoca Davida da i umrije, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovoga dana. Budući, dakle, da je bio prorok, i znajući da mu se Bog zakletvom zakleo da će od ploda bedara njegovih po tijelu podignuti Hrista da sjedi na prijestolu njegovu, Predvidjevši govori za vaskrsenje Hristovo da ne bi ostavljena duša njegova u adu, niti tijelo njegovo vidje truljenja. Ovoga Isusa vaskrse Bog, čemu smo svi mi svjedoci.“ Dela apostolska 2:29-32

„I uklonivši njega podiže im Davida za cara, kome i reče posvjedočivši: Nađoh Davida, sina Jesejeva, čovjeka po srcu mojemu, koji će ispuniti svaku volju moju. Od njegovog sjemena, po obećanju, podiže Bog Izrailju Spasitelja Isusa,“ Dela apostolska 13:22-23

„O Sinu svojemu, koji je po tijelu rođen od sjemena Davidova, Isusu Hristu Gospodu našem, koji je objavljen u sili po Duhu Svetome za Sina Božijega vaskrsenjem iz mrtvih,“ Rimljanima 1:3-4

„Pamti Isusa Hrista vaskrsloga iz mrtvih, od sjemena Davidova, po Jevanđelju mojemu,“ 2. Timoteju 2:8

„Ja, Isus, poslah anđela svojega da vam posvjedoči ovo u Crkvama. Ja sam Izdanak i Rod Davidov, sjajna Zvijezda Danica.“ Otkrivenje 22:16

Jednako je zadivljujuća činjenica da Isus savršeno ispunjava ulogu Mesije sina Josifovog, budući da je ubijen za naše grehe na podsticaj sopstvenog naroda, Jevreja, čime je ispunio Zahariju 12:10:

„Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda. I onaj koji je vidio, posvjedočio je, i istinito je svjedočanstvo njegovo, i on zna da istinu govori, da i vi vjerujete. Jer se ovo dogodi da se ispuni Pismo: Kost njegova neće se prelomiti. I opet drugo Pismo govori: Pogledaće na onoga koga probodoše.“ Jovan 19:34-37

„Ljudi Izrailjci, čujte riječi ove: Isusa Nazarećanina, čovjeka od Boga potvrđena među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko njega među vama, kao što i sami znate, Ovoga, po određenom savjetu i promislu Božijem predanog uzeste i rukama bezakonika prikovaste i ubiste. Njega Bog vaskrse, razdriješivši muke smrti, jer ne bješe moguće da ga ona drži.“… „Čvrsto, dakle, neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom učinio Bog njega, ovoga Isusa, koga vi raspeste.“ Dela apostolska 2:22-24, 36

„Bog Avraamov i Isakov i Jakovljev, Bog otaca naših, proslavi Sina svojega Isusa, koga vi predadoste, i odrekoste ga se pred licem Pilatovim kada on presudi da ga pusti. A vi se odrekoste Sveca i Pravednika i isprosiste čovjeka ubicu da vam pokloni. A Načelnika života ubiste, kojega Bog vaskrse iz mrtvih, čemu smo mi svjedoci. I radi vjere u ime njegovo, ovoga koga vidite i poznajete utvrdi ime njegovo, i vjera koja je od njega podari mu ovo iscjeljenje pred svima vama. I sad, braćo, znam da iz neznanja ono učiniste, kao i starješine vaše. A Bog ono što je predskazao ustima sviju svojih proroka, da će Hristos postradati, tako je i ispunio.“ Dela apostolska 3:13-18

„Tvrdovrati i neobrezani srcem i ušima, vi se svagda protivite Duhu Svetome; kako oci vaši, tako i vi. Kojega od proroka ne protjeraše oci vaši? I pobiše one koji predskazaše dolazak Pravednika, kojega sada vi izdajnici i ubice postadoste, Vi koji primiste Zakon naredbama anđelskim, i ne održaste.“ Dela apostolska 7:51-53

„Ljudi braćo, sinovi roda Avraamova, i koji se među vama boje Boga, vama se posla riječ ovoga spasenja. Jer oni što žive u Jerusalimu, i starješine njihove, ne poznaše Ovoga, nego osudivši ga, ispuniše proročke riječi koje se čitaju svake subote. I ne našavši ni jedne krivice smrtne, moliše Pilata da ga pogubi. A kad svršiše sve što je pisano za njega, skinuše ga sa drveta i položiše u grob. A Bog njega podiže iz mrtvih. On se javljaše u toku više dana onima koji uziđoše sa njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svjedoci njegovi pred narodom. I mi vam blagovijestimo da je obećanje, dato ocima, Bog ispunio nama, djeci njihovoj, vaskrsnuvši Isusa, Kao što je i napisano u drugom psalmu: Sin moj jesi ti, ja te danas rodih.“ Dela apostolska 13:26-33

„Jer vam najprije predadoh što i primih, da Hristos umrije za grijehe naše po Pismu, I da bi pogreben, i da je ustao treći dan, po Pismu, I da se javio Kifi, zatim Dvanaestorici; Potom se on javio odjednom više od pet stotina braće, od kojih su većina i sada živi, a neki se upokojiše. Potom se javio Jakovu, zatim svima apostolima; A poslije sviju, kao kakvom nedonoščetu, javio se i meni.“ 1. Korinćanima 15:3-8

„Jer vi, braćo, postadoste slični Crkvama Božijim koje su u Judeji u Hristu Isusu, zato što i vi propatiste od svojih sunarodnika isto što i oni od Judejaca, Koji ubiše i Gospoda Isusa i svoje proroke, i nas progoniše, i Bogu ne ugađaju, i protivni su svima ljudima, Sprečavajući nas da govorimo neznabošcima da bi se spasli; i kroz to za svagda da navrše mjeru grijehova svojih, ali ih na kraju sustiže gnjev.“ 1. Solunjanima 2:14-16

„Jer ste na to i pozvani, jer i Hristos postrada za vas, ostavljajući vam primjer da idete njegovim stopama; On grijeha ne učini, niti se nađe prijevara u ustima njegovim; On vrijeđan, ne uzvraćaše uvredom; stradajući, ne prijećaše, nego je prepustio Onome koji pravedno sudi. On grijehe naše sam iznese na tijelu svojem na drvo, da za grijehe umremo, i za pravdu živimo, jer se njegovom ranom iscijeliste. Jer bijaste kao izgubljene ovce, ali sada se vratiste Pastiru i Episkopu duša vaših.“ 1. Petrova 2:21-25

A on takođe savršeno ispunjava i zadatak dodeljen Mesiji sinu Davidovom, koji je trebalo da vaskrsne Mesiju sina Josifovog iz mrtvih, budući da Novi zavet uči da je Isus lično vaskrsao samoga sebe (u jedinstvu sa Ocem i Svetim Duhom)!

„Isus odgovori i reče im: Razvalite ovaj hram i za tri dana ću ga podići. A Judejci rekoše: Četrdeset i šest godina zidan je ovaj hram, a ti ćeš za tri dana da ga podigneš? A on govoraše o hramu tijela svojega. Kada pak ustade iz mrtvih, sjetiše se učenici njegovi da ovo govoraše, i vjerovaše Pismu i riječi koju reče Isus.“ Jovan 2:19-22

„Zato me Otac ljubi, jer ja život svoj polažem da ga opet uzmem. Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti ga i vlast imam opet uzeti ga. Ovu zapovijest primih od Oca svoga.“ Jovan 10:17-18

Tako imamo Mesiju Sina Davidovog koji vaskrsava Mesiju Sina Josifovog, budući da je Isus obojica Mesija u jednome!

Drugim rečima, ne postoje dva Mesije, nego jedan jedini Mesija, koji je bio i jeste i (usvojiteljski, zakonski) Sin Josifov i (biološki) Sin Davidov, i koji je potom vaskrsao samoga sebe nakon što je bio pogubljen za grehe naroda Božjeg.

Izgleda kao da Bog ima smisla za humor, jer se čini da je Bog, koji zna sve i koji je stoga znao da će Jevreji doći do dva Mesije, od kojih će jedan biti nazvan sinom Josifovim, namerno tako usmerio događaje da se Isus rodio od device čiji se muž slučajno zvao Josif, a čiji je otac bio čovek po imenu Jakov, čime je Isus postao Sin Josifov, Sin Jakovljev!

Imajući sve navedeno u vidu, kakav je još dokaz čoveku potreban da bi bio potpuno uveren da je Isus iz Nazareta dugo očekivani Mesija Izraela, jedinstveni božanski Sin Božji i Spasitelj sveta?

Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi navodi iz Svetog pisma preuzeti su iz Revised Standard Version (RSV) Svetog pisma.