Rabin potvrđuje: Isus je tvrdio da je Bog!

Sledeći citati navode rabina iz trećeg i četvrtog veka, koji se obično naziva Abahu, čije izjave upadljivo podsećaju na ono što je Gospod Isus tvrdio za sebe:

„Ova Gemara sadrži i jednu izuzetnu izreku r. Abahua, koja je očigledno uperena protiv hrišćanstva: ‘Ako čovek kaže: „Ja sam Bog“, on laže; a ako kaže: „Ja sam sin čovečji“, moraće da se pokaje; a ako kaže: „Uzići ću na nebo“, neće to učiniti, niti će ostvariti ono što obećava’ (ii. 65b)…“ (Jewish Encyclopedia, TA’ANIT („Postovi“) http://www.jewishencyclopedia.com/articles/14183-ta-anit; podebljanje i podvlačenje su moji)

„Kada dolazi vaš Mesija?“ upitao je jednom jedan hrišćanin (Minaah) Abahua podrugljivim tonom; na šta je on odgovorio: „Kada budete obavijeni tamom, jer piše: „Jer, gle, mrak će pokriti zemlju i tama narode; a tebe će obasjati Gospod i slava njegova pokazaće se nad tobom.“ [Isaija 60:2],“ (Sanh. 99_a_). Jedan hrišćanin je došao Abahuu sa zajedljivim pitanjem: „Kako je vaš Bog, u svojoj svešteničkoj svetosti, mogao da sahrani Mojsija a da ne obezbedi obrede očišćenja, dok se za okeane kaže da su nedovoljni?“ (Isaija 40:12). „Pa“, reče Abahu, „zar ne piše: „Gospod će doći s ognjem“?“ (Isaija 66:15). „Vatra je pravi element očišćenja, prema Brojevima 21:23“, glasio je njegov odgovor (Sanh. 39_a_). Još jedno pitanje iste vrste: „Čemu hvalisava tvrdnja: „koji je narod na zemlji kao tvoj narod Izrailj“ (2. Samuilova 7:23), kada čitamo: „Svi su narodi kao ništa pred njim“?“ (Isaija 40:17), na šta je Abahu odgovorio: „Zar ne čitamo o Izrailju da „s drugim narodima neće se pomiješati“?“ (Brojevi 23:9, Sanh. kao gore). Abahu je načinio značajan izuzetak u vezi sa tvrdnjom Tosefte da se Gilionim (jevanđelja) i druge knjige minejaca ne smeju spasavati iz požara u subotu: „knjige onih kod Abidana smeju se spasti“ (Shab. 116_a_). Od posebnog istorijskog interesa jeste Abahuovo zapažanje u vezi sa blagoslovom „Baruk Šem Kebod Malkuto“ (Blagosloveno neka je Ime Njegovog slavnog Carstva) nakon „Šema Jisrael“, da u Palestini, gde hrišćani traže tačke za spor, te reči treba izgovarati naglas (da Jevreji ne bi bili optuženi da narušavaju jedinstvo Boga objavljeno u Šemi), dok se u vavilonskom gradu Nehardeji, gde nema hrišćana, te reči izgovaraju tihim glasom (Pes. 56_a_). Propovedajući neposredno protiv hrišćanske dogme, Abahu kaže: „Car od krvi i mesa može imati oca, brata ili sina koji bi delili ili osporavali njegovu vlast, ali Gospod kaže: ‘Ja sam Gospod Bog tvoj! Ja sam prvi — to jest, nemam oca; i ja sam poslednji — to jest, nemam brata; i osim mene nema Boga — to jest, nemam sina’“ (Isaija 44:6; Ex. R. 29). Njegov komentar na Brojeve 23:19 ima još polemičniji ton: „„Bog nije čovjek da laže, ni sin čovječji da se pokaje.“ Ako čovek kaže: ‘Ja sam Bog’, on laže; a ako kaže: ‘Ja sam sin čovečji’, moraće da se pokaje; a ako kaže: ‘Uzići ću na nebo’, neće to učiniti, niti će ostvariti ono što obećava“ (Yer. Ta’anit, ii. 65_b_). (Isto, ABBAHU http://jewishencyclopedia.herokuapp.com/articles/164-abbahu; podebljanje i podvlačenje su moji)

הי, תָּהָא, תָּהָה (cmp. שָׁהָא) [stajati nepomično,] 1) gledati, biti zapanjen; biti zbunjen, biti

pustoš. Gen. R. s. 2, beg., v. בָּהָא. Ib., end כבר … יושב ותוֹהֵא jednom je R. S. b. Z. sedeo zagledan (utonuo u misli, odsutan duhom). Taan. 6ᵇ (igra reči na ת̇מ̇ט̇ר̇, Amos 4:7) ת̇הא מקום מ̇ט̇ר̇ mesto na koje je pala kiša postalo je pustoš (usled razornih pljuskova); a. e. —2) zastati, promisliti, zažaliti. Y. Taan. III, 66ᶜ bot. שלשה … ות׳ שבראן tri stvari je Bog stvorio i zažalio što ih je stvorio. Ib. I, 65ᵇ bot. (up. Brojevi 23:19) אם יאמר לך אדם … בן אדם אני סופו לִתְהוֹת בו וכ׳ ako ti čovek kaže: ja sam Bog, on laže; (ako kaže:) ja sam sin čovečji, on će zbog toga zažaliti; (a ako kaže:) uzići ću na nebo, on to govori, ali neće ispuniti. Y. Ned. I, 36ᵈ bot. [čitaj:] מכיון שנודר … סופו לתהות מכיון שהוא תוהא וכ׳ kada neko zavetuje u prenagljenosti, na kraju će zažaliti, a kada zažali, njegove žrtve su kao klanje običnih životinja u hramskom dvorištu. Kidd. 40ᵇ בתוהא על הראשונות kada mu je žao zbog njegovih dobrih dela u prošlosti; Y. Peah I, 16ᵇ top. Num. R. s. 10, beg. בתוהא על הראשונות (nije הרשע; ed. Wil. בתוֹהֶה) kada on (zli) žali zbog svojih dela u prošlosti. Ex. R. s. 202 התחיל המוכר תוהא prodavcu je bilo žao; a. fr (Jastrow, London, Luzac https://www.sefaria.org/Jastrow%2C_%D7%AA%D7%94%D7%99.1?ven=London,_Luzac,_1903&lang=bi&with=all&lang2=en; podebljanje i podvlačenje su moji)

Vrlo je verovatno da je Abahu mislio na Hristove izjave koje nalazimo širom jevanđelja:

„A on ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet ga prvosveštenik zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? A Isus reče: Ja sam taj; i vidjećete Sina Čovječijega gdje sjedi sa desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim.“ Marko 14:61-62 International Standard Version (ISV)

„I niko se nije popeo na nebo osim Onaj koji siđe s neba, Sin Čovječiji koji je na nebu.“ Jovan 3:13 ISV

„Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kažem: nije vam Mojsej dao hljeb sa neba nego Otac moj daje vam istiniti hljeb sa neba; Jer hljeb je Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svijetu. Tada mu rekoše: Gospode, daj nam svagda taj hljeb! A Isus im reče: Ja sam hljeb života: koji meni dolazi neće ogladnjeti, i koji u mene vjeruje neće nikad ožednjeti. Nego vam rekoh: i vidjeli ste me, i ne vjerujete. Sve što mi daje Otac meni će doći; i onoga koji dolazi meni neću istjerati napolje. Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla.“… „Tada gunđahu Judejci na njega što reče: Ja sam hljeb koji siđe s neba, I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako, dakle, on govori: S neba sam sišao?“… „A šta ako vidite Sina Čovječijega da odlazi gore gdje je prije bio?“ Jovan 6:32-38, 41-42, 62 ISV

„Ovo sam vam govorio u pričama; ali dolazi čas kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam otvoreno javiti o Ocu. U onaj dan ćete u ime moje zaiskati, i ne kažem vam da ću ja umoliti Oca za vas; Jer sam Otac ljubi vas, zato što ste vi ljubili mene, i vjerovali da ja od Boga iziđoh. Iziđoh od Oca, i došao sam na svijet; opet ostavljam svijet, i idem Ocu. Rekoše mu učenici njegovi: Eto sad otvoreno govoriš, i priču nikakvu ne govoriš. Sada znamo da sve znaš, i ne treba da te ko pita. Po tome vjerujemo da ti od Boga iziđe. Isus im odgovori: Sada li vjerujete?“ Jovan 16:25-31 ISV

„Zato vam i rekoh da ćete pomrijeti u grijesima svojim; jer ako ne povjerujete da Ja jesam, pomrijećete u grijesima svojim.“… „A Isus im reče: Kad podignete Sina Čovječijega, onda ćete doznati da Ja jesam, i da ništa sam od sebe ne činim; nego kako me nauči Otac moj, onako govorim. I Onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi Otac mene sama; jer ja svagda činim što je njemu ugodno.“ Jovan 8:24, 28-29 ISV „Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vidje i obradova se. A Judejci mu rekoše: Još nemaš ni pedeset godina, a Avraama si vidio? A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: prije nego Avraam nastade, Ja jesam. Tada uzeše kamenje da bace na njega; a Isus se sakri, i iziđe iz hrama“ Jovan 8:56-59 ISV

U svetlu ovoga, deluje prilično izvesno da je rabin Isusove izjave „JA JESAM“ shvatio kao izričitu tvrdnju da je Bog.

Ako je tako, ovo pruža vanbiblijsku rabinsku potvrdu da su Isusove izjave o sebi bile izričite tvrdnje da je Bog u telu, baš kao što svedoče i Hristovi jevrejski savremenici:

„I zato gonjahu Judejci Isusa, i gledahu da ga ubiju, jer činjaše to u subotu. A Isus im odgovori: Otac moj do sada djela, i ja djelam. I zato još više tražahu Judejci da ga ubiju, ne samo što narušavaše subotu, nego što i Boga nazivaše svojim Ocem gradeći se jednak Bogu.“ Jovan 5:16-18 ISV

„Ovce moje slušaju glas moj, i ja njih poznajem, i za mnom idu. I ja im dajem život vječni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje. Otac moj koji mi ih je dao veći je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mojega. Ja i Otac jedno smo. A Judejci opet podigoše kamenje da ga kamenuju. Isus im odgovori: Mnoga dobra djela pokazah vam od Oca svojega, za koje od tih djela me kamenujete? Odgovoriše mu Judejci govoreći: Ne kamenujemo te za dobro djelo, nego za hulu, što se ti, čovjek budući, praviš Bog.“ Jovan 10:27-33 ISV

„Odgovoriše mu Judejci: Mi imamo zakon i po zakonu našemu mora da umre, jer načini sebe Sinom Božijim.“ Jovan 19:7 ISV

Isus je potkrepio te tvrdnje svojim slavnim fizičkim, telesnim vaskrsenjem iz mrtvih.