Ps. 16:10: Mesijina neraspadljivost
Prema nadahnutim rečima apostola Petra, zabeleženim u Delima apostolskim 2:24-32, Psalam 16:8-11 jeste proroštvo koje je David izrekao u pogledu Hristovog fizičkog, telesnog vaskrsenja.
Evo ključnog stiha o kojem je reč, koji je Petar razumeo kao Božje obećanje da neće dopustiti da se Hristovo telo raspadne ili istruli u grobu:
„Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš dati da Svetac tvoj vidi trulenje.“ Psalam 16:10, Legacy Standard Bible (LSB)
Ugledni protestantski starozavetni naučnik Bruce K. Waltke iznosi leksičke i biblijske dokaze da glagol sahat zaista znači raspadanje, te da je ovo, stoga, proroštvo o fizičkom, telesnom očuvanju Hristovog tela na osnovu njegovog vaskrsenja.
Sledeći odlomak preuzet je iz knjige koju je Waltke napisao zajedno sa Jamesom M. Houstonom i Erikom Moore, pod naslovom The Psalms as Christian Worship: An Historical Commentary, koju je 2010. objavila izdavačka kuća Wm. B. Eerdmans Publishing Co., poglavlje 10. Psalm 16: My Body Will Not Decay, str. 307 i dalje.
74. „Tehnički izraz [koji se ovde nalazi] ntn + akuzativ + 1` znači `dopustiti da se (nešto) učini”‘ (C. J. Labuschagne_, TLOT_, 2:785, s.v. ntn).
75. Jevr. hasid u LXX (up. TNIV) prevodi se kao hosios („sveti”; tako i Dela apostolska 2:27; 13:35).
76. Prema G. E. Whitneyju („Survey of the History of the Interpretation of Prophecy: How Interpreters Deal with Peter’s Use of Psalm 16 in Acts 2”, Evangelical Theological Society [Eastern Regional Conference, 3. april 1987, Myerstown, PA]: 15), Reinkeova odbrana značenja „raspadanje” za sht (nasuprot istorijskim kritičarima) još je temeljnija od one koju je izneo P. A. Vaccari („Salmo 16”; i „I1 Salmo delta Risurrezione”, La Redenzione [Rim, 1934]: 165-90). Nadovezujući se na njihove studije, 1993. godine sam tvrdio (NIDOTTE, 4:1113):
Imenica sahat javlja se dvadeset pet puta u Starom zavetu, uvek u poeziji. Može se izvesti iz glagola sht, „potonuti”, ili iz glagola sahat, „propasti”. Imenice obrasca nahat izvedene iz šupljih waw korena (npr. swh) ženskog su roda (tj. završno t jeste sufiks ženskog roda); imenice izvedene iz ovog drugog glagola muškog su roda (tj. t je deo korena). Zbog toga su mogući homonimi, oblik muškog i oblik ženskog roda.
Na primer, nahat (ž. r.; BDB, 629), izvedenica od nwh, znači „tišina/počinak”, ali nahat (m. r.; BDB, 639) od nahat znači „silazak/silaženje”. Svi drevni prevodi razumeli su nahat kao homonim. Nijedan naučnik ne poriče da ponekad znači „jama”, ali su LXX i Vulgata to razumeli u značenju „raspadanje” ili „truljenje” u Ps. 9:16; 29[30]:10; 34[35]:7; 48[49]:9[10]; 54[55]:23[24]; 102[103]:4. Tako je razumeo i Simah u Ps. 35:7; 55:23[24]; Akvila u Ps. 7:15[16]; 30:9[10]; Teodotion u Jov 33:22, 30.
Pored LXX, tako su ga razumeli i Jeronim i sirski prevod u Ps. 16:10. Pope (Job, 1965, AB, 75), naizgled nesvestan imenice nahat (m. r.), priznaje da u Jov 9:31 mora značiti „prljavština” i pokušava to da objasni truležnom prirodom podzemnog sveta.
Jasan primer imenice Sa hat muškog roda, međutim, nalazi se u Jov 17:14: „Grobu vičem“ (sahat) „Ti si otac moj; crvima“ (rimmh, crvi; ž. r. zbirno), „Ti si mati moja, ti si sestra moja.“ (NRSV). K. Brugmann je krajem prošlog veka pokazao da je gramatički rod usmeravao pesničku maštu u personifikaciji (navedeno u IBHS, str. 100, § 6.3.1e). „Crv” (rimmh) ženskog je roda, otuda i njegova personifikacija kao „majke” i „sestre”. Možemo, dakle, sa pouzdanjem zaključiti da je nahat, personifikovan kao „otac”, oblik muškog roda, „truljenje/raspadanje”.
Štaviše, na osnovu glagola „videti” (lir’o) može se utvrditi da je u Ps. 16:10 u vidu oblik muškog roda, „raspadanje”, a ne oblik ženskog roda, „jama”.
„Videti” izražava ideje „iskusiti”, „pretrpeti”, „doživeti” i slično, i za svoj objekat uzima imenicu koja označava stanje duše ili tela; npr. videti smrt (Ps. 89:48 [49]), videti nevolju/zlo (90:15; Jer. 44:17), videti tugu (Jer. 20:18), videti glad (5:12), videti patnju (Plač 3:1).
Nasuprot tome, kada označavaju ideju mesta (npr. jama, grob, Šeol, vrata smrti itd.), jevrejski pisci koriste glagol kretanja; npr. sići (Jov 21:13), pasti (Ps. 7:15 [16]; 57:6). Izraz „sići u jamu” javlja se četiri puta u Psaltiru; devet puta u Jezekilju; up. Priče 1:12; Isaija 38:18.
Pošto sam pokazao da postoji sahat muškog roda sa značenjem „raspadanje” i da glagol [nalaže to značenje] u Ps. 16:10, zaključujem da su drevni prevodi, a ne moderni leksikografi, u pravu, kao i Novi zavet [vidi dole IV. Zaključak]…
IV DEO. ZAKLJUČAK
U svojim apologijama upućenim Jevrejima, u kojima dokazuju da je raspeti Isus iz Nazareta Mesija, Petar i Pavle pozivaju se na Psalam 16:8-11 (Dela apostolska 2:25-32; 13:35). Oni tvrde da David govori o Isusu Hristu, a ne o sebi, jer se, između ostalog, posmrtno iskustvo Davidovog tela, koje se raspalo, razlikuje od iskustva Hristovog tela, koje se nije raspalo.
Budući da iskustvo Hristovog tela nakon smrti na jedinstven način odgovara Psalmu 16:10, „niti ćeš dati da Svetac tvoj vidi trulenje.“, David, tvrde oni, govori o Hristovoj smrti i vaskrsenju, a ne o sopstvenoj smrti. Štaviše, Petar za ceo Psalam 16:8-11 kaže: „David govori za njega“ [Isusu iz Nazareta], time implicitno stavljajući izjave u prvom licu iz ovih stihova, poput „nećeš ostaviti duše moje u paklu“, u Isusova usta.
Zaista, Psalam 16:10 verovatno je jedan od tekstova koje je prvobitna crkva imala na umu u svojoj osnovnoj kerigmi „da je ustao treći dan, po Pismu“ (vidi st. 10b; 1. Korinćanima 15:4).120 Ovo rano tumačenje Psalma 16 verovatno potiče od samog Isusa (Luka 24:44-45). To je tradicionalno tumačenje crkve sve do prevlasti HBC-a.
Ipak, gore izneta egzegeza tvrdi da su to Davidove reči i da se odnose na njega. Suprotnost između uobičajenog tumačenja psalma hermeneutičkim metodom koji je verodostojan većini savremenih tumača i apostolske upotrebe Psalma predstavlja ključno pitanje u istoriji tumačenja.
Prema Weiseru, „[velika većina novijih tumača] zastupa gledište da autor ima na umu to da će ga Bog zaštititi od iznenadne, prerane ili zle smrti”. Ali Weiser s pravom prigovara: „Ni formulacija stiha ni opšte okolnosti i držanje pesnika ne upućuju na takvo tumačenje; štaviše, upravo se odlučujuća crta tog tumačenja – određena vrsta smrti – učitava u tekst.” Naprotiv, po Weiserovom mišljenju, psalmista govori o tome kako prevazilazi svoj strah od smrti. „Nema razloga da se sumnja da pesnik, govoreći o smrti sasvim uopšteno, ima na umu smrt kao takvu, to jest smrt uopšte, i da na osnovu svoje vere u Boga napreduje ka pobedi nad strahom od smrti u svome srcu.”
Prema većini savremenih komentatora, apostoli su pogrešili. Ovi komentatori potkrepljuju svoj stav tako što, zajedno sa Driverom, pogrešno insistiraju da sahat potiče od suah, „sići”, te stoga mora značiti „jama”, a ne raspadanje.122
Zanimljivo je da klasični leksikon Brauna, Drivera i Briggsa nema odrednicu za sahat kao izvedenicu od sahat, „propasti”, „truliti”, iako priznaju postojanje tog korena.123 Ako su oni u pravu, psalam u Davidovim ustima ne može se primeniti na Isusa, jer je Hristos umro preranom, zlom smrću, nasuprot uobičajenom tumačenju psalma. Nije nam, međutim, poznat nijedan odgovor na argumente da saha_t mora biti II. saha_t, sa značenjem „raspadanje” (vidi nap. 76).
Dodatna literatura
Ps. 22:16: Prokopavanje kroz problem
PSALAM 22:16: LAVOVI U LOVU ILI PROBODENI MESIJA?