Prvorodni greh u islamu — ponovni osvrt · Apologetizam by Sam Shamoun

U ovoj objavi izneću deo dokaza koji pokazuju da Kuran i hadisi potvrđuju da je greh Adama i Eve pogodio ceo ljudski rod, pa i stvorenje uopšte, time što je pokvario njihove potomke i prouzrokovao njihovo izgnanje iz raja.

Zapazimo, na primer, šta sledeći kuranski tekst kaže u vezi sa kaznom Adama i Eve za njihovu neposlušnost:

„Ali, Sotona ih navede na greh zbog drveta i izvede ih iz Raja u kojem su bili. Mi rekosmo: „Siđite!, jedni drugima ćete biti neprijatelji. Do određenog vremena na Zemlji je vaše boravište i neko vreme uživanja." I Adam primi neke reči od Gospodara svoga, pa mu On oprosti; On je, zaista, Onaj Koji stalno prima pokajanja, Milostivi. Mi rekosmo: "Silazite iz njega svi! Od Mene će vam Uputa dolaziti, a oni koji Uputu Moju budu sledili, ničega se neće bojati, niti će za bilo čim tugovati."“ S. 2:36-38

Arapski tekst svuda koristi množinu, koja se odnosi na tri ili više, a ne dvojinu, iako su Adam i Eva samo dvoje.

I sledeći stih koristi množinu:

„„Silazite!“ Reče On. „Jedni drugima bićete neprijatelji! Na Zemlji ćete da boravite i do određenog vremena ćete da uživate.““ S. 7:24

Reči koje smo napisali velikim slovima i kurzivom sve stoje u množini, a ne u dvojini. To pokazuje da je Adamov greh negativno uticao na sve buduće naraštaje čovečanstva.

Evo još jedne verzije koja zapravo koristi i dvojinu i množinu zajedno!

„A Adamu smo odmah u početku naredili, ali on je zaboravio i nije odlučan bio. A kad smo kazali anđelima: „Poklonite se Adamu!“ Oni svi ničice padoše, osim Sotone koji je to odbio. „O Adame!“ Rekli smo, „ovaj je zaista neprijatelj tebi i tvojoj ženi, zato nikako ne dozvoli da zbog njega budete isterani iz Raja, pa da se onda mučiš. U Raju nećeš nikad ogladniti niti go biti, niti ćeš u njemu ožedniti, niti vrelinu osetiti.“ Ali Sotona poče da ga nagovara i govori: „O Adame, hoćeš li da ti pokažem drvo besmrtnosti i carstvo koje neće da nestane?“ I njih dvoje pojedoše sa drveta i ukazaše im se njihova stidna mesta pa počeše da stavljaju po njima rajsko lišće. Adam nije svoga Gospodara poslušao, pa je skrenuo. Posle ga je njegov Gospodar izabranikom učinio, i oprostio mu je, i na Pravi put uputio. „Napustite Raj svi“, reče Allah, „jedni drugima ćete da budete neprijatelji! Od Mene će da vam dolazi Uputa, i onaj ko bude sledio Moju Uputu neće da zaluta i neće da bude nesrećan.“ S. 20:115-123 Y. Ali

Reč ihbita jeste imperativ drugog lica muškog roda u dvojini, dok je ba‘dukum prisvojna zamenica drugog lica muškog roda u množini.(1)

Kontekst čini izvesnim da množina ne može obuhvatati Satanu, budući da je on već bio proteran iz raja i osuđen na pakao. On, dakle, neće slediti uputstvo koje će od Alaha doći onima koji su pali iz milosti. U svetlu te činjenice, množina se mora odnositi na ceo ljudski rod, na sve Adamovo potomstvo, čime se podrazumeva da je Adam stajao na mestu celog čovečanstva, kao njihov otac i predstavnik, te ih je time pokvario i prouzrokovao da na sebe navuku Alahov gnev i nezadovoljstvo.

Drugim rečima, prema Kuranu, kada je Adam sagrešio, sagrešilo je i njegovo još nerođeno potomstvo. A kada je on izgnan iz vrta, izgnani su i oni.

Zapravo, upravo tako su neki tumači objasnili upotrebu množine u ovim odlomcima. Na primer, evo komentara Ibn Kesira na Kuran 2:38-39:

Alah objavljuje svoju opomenu Adamu, njegovoj ženi i Satani, NJIHOVOM POTOMSTVU, kada im je naredio da siđu iz raja. Kaže da će poslati poslanike sa spisima, znacima i dokazima… (Tafsir Ibn Kathir, Part 1, Surah Al-Fatiah Surah Al-Baqarah, ayat 1 to 141, skraćeno izdanje šeika Nasiba er-Rafaija [Al-Firdous Ltd., London: drugo izdanje 1998], str. 109-110; podebljanje i velika slova moji)

Pokojni Abdulah Jusuf Ali rekao je nešto slično u vezi sa Kuranom 2:36:

„… Zapazite prelaz u arapskom sa jednine u ii. 33, na dvojinu u ii. 35, i na množinu ovde [2:36], što sam na engleskom preneo izrazom ‘Svi vi ljudi’. Očigledno je Adam tip celog čovečanstva, a polovi idu zajedno u svim duhovnim stvarima. Štaviše, izgnanje se odnosilo na Adama, Evu i Satanu, a arapska množina prikladna je za svaki broj veći od dva.“ (The Quran: Translation and Commentary *: podebljanje i velika slova moji)

A evo šta je Ibn Kesir napisao o Kuranu 2:34:

Ovaj ajet pominje veliku čast koju je Alah ukazao Adamu, i Alah je na tu činjenicu podsetio Adamovo potomstvo. Alah je naredio anđelima da padnu ničice pred Adamom, o čemu svedoče i ovaj ajet i mnogi hadisi, poput hadisa o posredovanju koji smo razmatrali. Postoji hadis o Musaovoj molbi: „Gospodaru moj! Pokaži mi Adama koji je učinio da i mi i on sam budemo izbačeni iz raja.“ Kada je Musa sreo Adama, rekao mu je: „Jesi li ti Adam kojeg je Alah stvorio svojim rukama, u kojeg je udahnuo život i pred kojim je naredio anđelima da padnu ničice?“ (Tafsir Ibn Kathir (Abridged) (Surat Al-Fatihah to Verse 252 of Surat Al-Baqarah), skraćeno izdanje grupe učenjaka pod nadzorom šeika Safijur-Rahmana el-Mubarekpurija [Darussalam Publishers & Distributors, Riyadh, Houston, New York, Lahore; prvo izdanje: januar 2000], delovi 1 i 2, tom 1, str. 193; podebljanje moje)

Ovi učenjaci nisu bili jedini koji su množinu tumačili u vezi sa Adamom, Evom i njihovim potomstvom:

Zatim ih je Satana, Iblis, naveo da posrnu, učinio je da budu uklonjeni (fa-azallahumā: varijantno čitanje glasi fa-azālahumā: učinio je da budu daleko od toga) odande, to jest iz vrta, kada im je rekao: „Da li da vam pokažem drvo večnosti?“ [up. Kuran 20:120], i zakleo im se Bogom da im samo daje dobar savet, pa su jeli s njega; i izveo ih je iz onoga u čemu su bili, iz blaženstva; i mi rekosmo: „Siđite, na zemlju, oboje I SVI ONI KOJE OBUHVATA VAŠE SEME; jedni od vas, od vašeg potomstva, neprijatelji drugima, kroz to što nanosite nepravdu jedni drugima; a na zemlji će vam biti boravište, mesto naseljavanja, i uživanje, u čemu god da uživate od njenog rastinja, za neko vreme“, [sve do] vremena kada se okončaju vaši rokovi [života]. (Tafsir al-Jalalayn Kuran 2:36; podebljanje i velika slova moji)

Reče On: „Siđite, to jest, Adam i Eva, SA SVIMA KOJE OBUHVATATE SVOJIM SEMENOM, svaki od vas, svako seme, neprijatelj drugome, zbog nepravde koju jedni drugima čine. Biće vam na zemlji boravište, mesto naseljavanja, i uživanje za neko vreme“, [sve dok se ne] ispune vaši rokovi [života]. (Tafsir al-Jalalayn Kuran 7:24; podebljanje i velika slova moji)

Štaviše, sve velike zbirke hadisa potvrđuju da Adamovo potomstvo deli krivicu i osudu koju je Adam navukao zbog greha koji je počinio dok je bio u vrtu, zbog čega niko od njih sada ne prebiva u njemu. Predanja idu čak dotle da tvrde da je čovečanstvo u stanju bede zbog Adamovog prestupa:

Prenosi Ebu Hurejra:

Alahov poslanik je rekao: „Adam i Mojsije su se sreli, i Mojsije reče Adamu: ‘Ti si onaj koji je ljude učinio BEDNIM i IZBACIO IH IZ RAJA.’ Adam mu odgovori: ‘Ti si onaj koga je Alah izabrao za svoju poruku i koga je izabrao za sebe i kome je objavio Toru.’ Mojsije reče: ‘Da.’ Adam upita: ‘Jesi li našao da je to zapisano u mojoj sudbini pre mog stvaranja?’ Mojsije reče: ‘Da.’ Tako je Adam nadjačao Mojsija ovim argumentom.“ (Sahih al-Bukhari, tom 6, knjiga 60, broj 260 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=60&translator=1&start=0&number=260)

Prenosi Ebu Hurejra:

Prorok je rekao: „Mojsije se prepirao sa Adamom i rekao mu (Adamu): ‘Ti si onaj koji je svojim grehom izveo ljude iz raja I TIME IH UČINIO BEDNIM.’ Adam odgovori: ‘O Mojsije! Ti si onaj koga je Alah izabrao za svoju poruku i za neposredan razgovor. A ipak me kriviš za nešto što mi je Alah odredio pre nego što me je stvorio?’“ Alahov poslanik je dalje rekao: „Tako je Adam nadjačao Mojsija ovim argumentom.“ (Sahih al-Bukhari, tom 6, knjiga 60, broj 262 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=60&translator=1&start=0&number=262)

Prenosi se od Ebu Hurejre i Huzejfe da je Alahov poslanik rekao: Alah, blagosloveni i uzvišeni, sabraće ljude. Vernici će stajati sve dok im se raj ne približi. Doći će Adamu i reći: O oče naš, otvori nam raj. On će reći: Ono što vas je izbacilo iz raja BIO JE GREH VAŠEG OCA ADAMA. Nisam u položaju da to učinim; … (Sahih Muslim, knjiga 001, broj 0380 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=001&translator=2&start=0&number=0380)

Ebu Hurejra je preneo da je Božji poslanik pripovedao o Adamu i Mojsiju koji su se prepirali pred svojim Gospodom i o tome kako je Adam nadjačao Mojsija u raspravi. Mojsije reče: „Ti si Adam koga je Bog stvorio svojom rukom, u koga je udahnuo od svoga duha, kome je naredio anđelima da se poklone i koga je nastanio u svom vrtu; a onda si ZBOG SVOG GREHA učinio da ČOVEČANSTVO siđe na zemlju.“ Adam odgovori: „A ti si Mojsije koga je Bog izabrao da prenese njegove poruke i kome se obraćao, kome je dao ploče na kojima je sve bilo objašnjeno i koga je približio sebi kao pouzdanika. Koliko dugo pre nego što sam ja stvoren, po tvom nalazu, Bog je napisao Toru?“ Mojsije reče: „Četrdeset godina.“ Adam upita: „Jesi li u njoj našao: ‘I Adam ne posluša svoga Gospoda i pogreši’?“ Kada mu je rečeno da jeste, on reče: „Kriviš li me onda za delo KOJE JE BOG ODREDIO DA UČINIM četrdeset godina pre nego što me je stvorio?“ Božji poslanik reče: „Tako je Adam nadjačao Mojsija u raspravi.“ Prenosi Muslim. (Mishkat Al-Masabih English Translation With Explanatory Notes dr Džejmsa Robsona, tom I [Sh. Muhammad Ahsraf Publishers, Booksellers & Exporters, Lahore-Pakistan, pretisak 1990], str. 23; podebljanje i velika slova moji)

Jahja mi je preneo od Malika, od Ebu Zinada, od el-Aredža, od Ebu Hurejre, da je Alahov poslanik rekao: „Adam i Musa su se prepirali i Adam je nadjačao Musaa. Musa je prekorio Adama: ‘Ti si Adam KOJI JE ZAVEO LJUDE i izveo ih iz vrta.’ Adam mu reče: ‘Ti si Musa kome je Alah dao znanje o svemu i koga je svojom porukom izabrao iznad ljudi.’ On reče: ‘Da.’ On reče: ‘Kudiš li me onda za stvar KOJA MI JE BILA ODREĐENA PRE NEGO ŠTO SAM STVOREN?‘“ (Malik’s Muwatta, knjiga 46, broj 46.1.1 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=46&translator=4&start=0&number=46.1.1)

Zapazite kako Adam krivi Alaha zato što je već četrdeset godina pre njegovog stvaranja predodredio da će Adam neizbežno sagrešiti, što se ponavlja i u sledećoj priči:

„… Sledeći dijalog između Boga i Adama dobro predstavlja teološku raspravu o predodređenju u ranoj islamskoj zajednici: ‘Gospodaru, ovaj greh koji sam počinio, da li je to nešto što si mi odredio pre nego što si me stvorio, ili je to nešto što sam sam izmislio?’ Bog odgovori: ‘To je pre nešto što SAM TI ODREDIO PRE NEGO ŠTO SAM TE STVORIO.’ Adam reče: ‘Onda mi, pošto si mi to odredio, sada oprosti moj greh’ (Tabari I, str. 544).“ (Mahmoud M. Ayoub, The Qur’an and Its Interpreters [State University of New York Press (SUNY), Albany, NY 1984], tom 1, str. 84-85; podebljanje i velika slova moji)

Predanja takođe krive Evu za to što je Božje prokletstvo palo na sve buduće naraštaje žena. Hadisi dalje smatraju Jevreje odgovornim za to što hrana postaje bajata i što se meso kvari!

Prenosi Ebu Hurejra:

Prorok je rekao: „Da nije bilo Beni Israila, meso se ne bi kvarilo; a da nije bilo EVE, nijedna žena nikada ne bi izneverila svoga muža.“ (Sahih al-Bukhari, tom 4, knjiga 55, broj 611 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=55&translator=1&start=0&number=611)

Hamam b. Munebih je rekao: Ovo su neki od hadisa koje nam je preneo Alahov poslanik, a jedan od njih je i ovaj: Alahov poslanik je rekao: Da nije bilo Beni Israila, hrana ne bi postajala bajata i jelo se ne bi kvarilo; a da nije bilo EVE, žena nikada ne bi postupila neverno prema svome mužu. (Sahih Muslim, knjiga 008, broj 3472 https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=008&translator=2&start=0&number=3472)

Et-Taberi ide dotle da prenosi priču koja Evu smatra odgovornom za to što su žene glupe!

Prema Junusu – Ibn Vehbu – Ibn Zejdu (u komentaru Božjih reči: „I on je šapnuo“): Satana je Evi šapnuo o drvetu i uspeo da je odvede do njega; zatim je to učinio primamljivim Adamu. Nastavio je. Kada je Adam osetio potrebu za njom i pozvao je, ona reče: Ne! osim ako ne odeš tamo. Kada je otišao, ona ponovo reče: Ne! osim ako ne jedeš s ovog drveta. Nastavio je. Oboje su jeli s njega, i ukazali su im se njihovi stidni delovi. Nastavio je. Adam je tada u bekstvu hodao rajem. Njegov Gospod ga pozva: Adame, zar bežiš od mene? Adam odgovori: Ne, Gospode moj, ali se stidim pred tobom. Kada je Bog upitao šta mu je izazvalo nevolju, on odgovori: Eva, Gospode moj. Nato Bog reče: Sada je moja obaveza da učinim da krvari jednom mesečno, kao što je učinila da ovo drvo krvari. TAKOĐE JE ČINIM GLUPOM, iako sam je stvorio razumnom (halimah), i moram učiniti da s mukom podnosi trudnoću i porođaj, iako sam joj olakšao da zatrudni i rađa. Ibn Zejd je rekao: Da nije bilo nevolje koja je zadesila Evu, žene ovoga sveta ne bi imale menstruaciju, I BILE BI RAZUMNE i, kada zatrudne, lako bi rađale. (The History of Al-Tabari: General Introduction and From the Creation to the Flood, prevod Franc Rozental [State University of New York Press (SUNY), Albany 1989], tom 1, str. 280-281; podebljanje i velika slova moji)

Prema ovom izvoru, Eva ne samo da je osuđena da krvari zbog svog greha nego je i učinjena glupom, s posledicom da sve žene sada krvare i u suštini su glupe!

Niti je ovo usamljeno mišljenje nekog opskurnog, nepoznatog muslimanskog istoričara, jer je sam Muhamed učio da su žene moralno i intelektualno manjkave u poređenju sa muškarcima, zbog čega je većina onih koji gore u paklu — žene!

Prenosi Ebu Said el-Hudri: Jednom je Alahov poslanik izašao na musalu (da obavi molitvu) na Kurban-bajram ili na ramazanski bajram. Zatim je prošao pored žena i rekao: „O žene! Dajite milostinju, jer sam video da je VEĆINA stanovnika paklene vatre — vi (žene).“ Upitale su: „Zašto je to tako, o Alahov poslaniče?“ On odgovori: „Često proklinjete i nezahvalne ste svojim muževima. Nisam video nikoga manjkavijeg razumom i verom OD VAS. Opreznog i razboritog čoveka neke od vas mogu zavesti.“ Žene upitaše: „O Alahov poslaniče! Šta je manjkavo u našem razumu i veri?“ On reče: „Nije li SVEDOČANSTVO DVE ŽENE JEDNAKO SVEDOČANSTVU JEDNOG MUŠKARCA?“ One potvrdiše. On reče: „To je manjkavost njenog razuma. Nije li istina da žena za vreme menstruacije ne može ni da se moli ni da posti?“ Žene potvrdiše. On reče: „To je manjkavost njene vere.“ (Sahih al-Bukhari, tom 1, knjiga 6, broj 301: http://searchtruth.com/book_display.php?book=6&translator=1&start=0&number=301; vidi i tom 2, knjiga 24, broj 541)

Prenosi Ebu Said el-Hudri: Prorok je rekao: „Nije li svedočanstvo žene jednako polovini svedočanstva muškarca?“ Žene rekoše: „Jeste.“ On reče: „TO JE ZBOG MANJKAVOSTI ŽENSKOG UMA.“ (Sahih al-Bukhari, tom 3, knjiga 48, broj 826: http://searchtruth.com/book_display.php?book=48&translator=1&start=0&number=826)

Za razliku od Muhameda i njegovog boga, nigde se u Svetom pismu neće naći nijedan jedini stih u kojem pravi Bog, objavljen u Gospodu Isusu Hristu, uči da su žene postale glupe kao posledica pada, niti da one čine većinu onih koji završe u paklu.

U svetlu svega rečenog, potpuno je jasno da je razlog zbog kojeg je Muhamed, pripovedajući o pobuni i potonjoj kazni Adama i Eve, upotrebio glagole, prideve i slično u množini umesto u dvojini taj što je smatrao da oni stoje na mestu svih svojih potomaka i da ih predstavljaju. To se dodatno vidi iz neposrednog konteksta ove priče:

„On je Taj Koji vas je od jednog čoveka stvorio - a od njega je ženu njegovu stvorio da se uz nju smiri. I kada je on sa njom prilegao, ona je zanela lako breme i nosila ga; a kad joj je ono otežalo, njih dvoje su zamolili Allaha, svoga Gospodara: „Ako nam podariš zdravog potomka, bićemo, zaista, među onim zahvalnim!“ I kad im je On darovao zdravog potomka, njih dvoje su izjednačili druge sa Njim u onome što im On daje, a Allah je vrlo visoko iznad onih koje Njemu u obožavanju pridružuju!“ (Tafsir At-Tabari, Vol.9, Page 148).

„Zar da Njemu pridružuju božanstva, ona koja ne mogu da stvore ništa, i koja su sama stvorena, i koji ne mogu da im pomognu niti mogu sebi da pomognu? A ako ih zamolite da vas na Pravi put upute, neće vam se odazvati; isto vam je pozivali ih ili ćutali. Oni kojima se vi, pored Allaha, molite, zaista su sluge, kao i vi. Pa, vi ih molite, i neka vam se odazovu ako istinu govorite! Imaju li oni noge da na njima hodaju, ili ruke da njima prihvataju, imaju li oči da njima gledaju, ili uši da njima čuju? Reci: „Zovite svoja božanstva, pa smislite protiv mene kakvo hoćete lukavstvo, i ne odugovlačite.“ Moj je, zaista, zaštitnik Allah Koji Knjigu objavljuje i On se brine o dobročiniteljima. A oni kojima se vi, pored Njega, molite, ne mogu ni vama, a ni sebi da pomognu.“ S. 7:189-197 Hilali-Khan

Nije slučajno što autor(i) odmah nakon pominjanja širka prvih ljudskih bića usmerava(ju) pažnju na one koji Alahu pridružuju sadruge. Oni su očigledno videli vezu između širka koji su počinili Adam i Eva i ostatka njihovog potomstva. To je dovoljno da objasni zašto su autor(i)/priređivač(i) Kurana odabrali množinu kada govore o širku, pobuni i kazni prvog ljudskog para.

Za kraj, potpuno je jasno da Kuran i hadisi optužuju prve ljudske roditelje da su počinili neoprostivi greh širka i da su ceo ljudski rod strmoglavili u greh, pokvarenost i potpunu bedu. Iz takozvanih autentičnih izvora islama takođe je očigledno da je Muhamed verovao da Adam i Eva dele odgovornost za svaki čin širka i svaki čin prkosa koji je ikada počinjen i koji će ikada biti počinjen. Muhamed je izričito učio da je svaki pojedinac pogođen postupcima Adama i Eve, budući da svi ljudi potiču od njih.

Toliko o muhamedanskoj tvrdnji da islam ne zastupa učenje o prvorodnom grehu.

Dodatna literatura

Prvobitni oprost – da li je prvorodni greh zaista prestao sa Adamom? 1. deo (https://answeringislamblog.wordpress.com/2018/11/19/original-forgiveness-did-original-sin-really-end-with-adam-pt-1/), 2. deo (https://answeringislamblog.wordpress.com/2018/11/20/original-forgiveness-did-original-sin-really-end-with-adam-pt-2/)

Islam i učenje o prvorodnom grehu (https://answeringislam.net/Responses/Osama/zawadi_original_sin.htm)

Božanska suverenost, predodređenje, spasenje i ljudska slobodna volja (https://answeringislam.net/Quran/Contra/predestination.html)

Božanska ljubav: biblijska i kuranska perspektiva (https://answeringislam.net/Responses/Shabir-Ally/gods_love.htm)

Fusnote

(1) Razlika u formulaciji u priči o izgnanju Adama i Eve uvodi još jedan veliki problem za muhamedance. Veruje se da je Kuran božanski izdiktirani govor Alaha i da, kao takav, ima samo jednog autora. Muslimani odlučno poriču da je Alah u njega uneo ljudsku ličnost i/ili reči Muhameda. Muhamedova uloga bila je da jednostavno recituje reči Kurana masama onako kako ih je primao od Alaha preko Gavrila.

Muslimani takođe tvrde da Alah sve zna i da je stoga sposoban da savršeno prizove u sećanje sve što se dogodilo u prošlosti.

U svetlu toga, očekivali bismo da će Alah biti u stanju da tačno zapamti i navede tačne reči svog razgovora sa Adamom i Evom. Očekivali bismo da će Alah moći da tu priču svaki put prepriča na isti način, sa potpuno istim pojedinostima.

Međutim, to nije ono što nalazimo u Kuranu, jer Alah pripoveda razgovor koji je vodio sa Adamom i Evom koristeći različite reči svaki put kada ga ponovo prepričava!

Na primer, da li je Alah zaista upotrebio imperativ drugog lica muškog roda u množini, ihbitu, ili je upotrebio imperativ drugog lica u dvojini, ihbita? Da li je Alah rekao: „Siđite, vas dvoje“, ili je zaista rekao: „Siđite, svi vi“?

Očigledno nije rekao oboje, pa zašto onda Alah nije obavestio Muhameda koje su tačne reči njegovog razgovora bile? Zašto je isti govor pripovedao uz razlike u formulaciji?

Još važnije, budući da bi Alah trebalo da bude sveznajuć, zar nije bio u stanju da se seti tačnih reči koje je upotrebio svaki put kada je istu priču ponovo prepričavao u Kuranu?

Međutim, pošto to očigledno nije učinio, to znači ili da Alah nije sveznajuće biće, te stoga nije Bog, ili da Kuran nije Božja reč.