Prvorođeni stvorenja — ponovo razmotreno… opet!

Sledeći tekst preuzet je iz monumentalnog dela pod naslovom The Incarnate Christ and His Critics: A Biblical Defense, čiji su autori Robert M. Bowman Jr. i J. Ed Komoszewski, objavljenog kod Kregel Academic, Grand Rapids, MI, 2024, deo 2: Like Father, Like Son: Jesus’ Divine Attributes, poglavlje 13. Was Christ the First Creature?, str. 255–263.

Po mojoj proceni, ovo je najbolji i najsveobuhvatniji prikaz i odbrana biblijskog utemeljenja božanstva Hrista. Svaki ozbiljan trinitarni hrišćanski proučavalac Svetog pisma, apologeta i/ili teolog mora imati ovu knjigu u svojoj biblioteci.

PRVOROĐENI SVEGA STVORENJA (KOLOŠANIMA 1:15)

U Kološanima 1:15 apostol Pavle naziva Božjeg Sina „Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari“. Kroz istoriju crkve, izraz „Prvorođeni prije svake tvari“ bio je jedan od najpopularnijih dokaznih tekstova protiv božanstva Hrista — možda i najpopularniji. Ali šta on znači?

Suprotstavljena tumačenja izraza „prvorođeni svega stvorenja“

Alternativne hristologije koje razmatramo u ovoj knjizi ponudile su različita tumačenja Kološanima 1:15. Sveci poslednjih dana veruju da se on odnosi na Isusa kao na doslovno prvorođenog među milijardama duhovnih sinova i kćeri Božjih koji su živeli na nebu pre nego što su postali smrtnici na zemlji.22

Ovo je zvanično mormonsko tumačenje tog stiha, izraženo u izjavi koju su 1916. objavili Prvo predsedništvo i Savet dvanaestorice apostola.23

Jehovini svedoci tvrde da izraz „Prvorođeni prije svake tvari“ znači da je Hristos bio „prva tvorevina Jehove Boga“.24 Konkretno, Društvo Kula stražara uči da je Hristos u svom preljudskom stanju bio arhanđel Mihailo. Istorijski gledano, Jehovini svedoci naglašavali su Kološanima 1:15 kao jedan od svojih glavnih dokaznih tekstova protiv božanstva Hrista. Danny Dixon, koji nije Jehovin svedok, ali zastupa arijansku hristologiju, takođe se poziva na Kološanima 1:15–16 da bi odbranio taj stav, mada ne poistovećuje Isusa sa Mihailom.25

Unitarijanci pristupaju tumačenju Kološanima 1:15 radikalno drugačije, ali ga i dalje smatraju, kako tvrdi Kegan Chandler, „jednim od najjačih dokaza protiv božanstva Hrista“.26 Budući da unitarijanci ne veruju da je Hristos postojao pre svog ljudskog života, ne mogu izraz „Prvorođeni prije svake tvari“ shvatiti kao hronološki prvo stvorenje. Evo kako Chandler tumači taj stih:

Reći da je Isus „Prvorođeni prije svake tvari“ (st. 15b) povrh toga ga smešta upravo u područje stvorenih stvari. Oznaka „prvorođeni“ znači jednostavno da je on prvenstven unutar te grupe, da ima prednost među ostalim subjektima u toj kategoriji.27

Naposletku, možemo ukratko pomenuti kako vođa i teolog pentekostalaca jedinstva David Bernard tumači izraz „Prvorođeni prije svake tvari“. I on poriče da je Hristos postojao pre svog ljudskog života, pa taj izraz tumači tako da Hristos jeste „prvorođeni duhovne porodice Božje koja je pozvana iz celokupnog stvorenja“ i da je on „prvi po sili, vlasti i prvenstvu, kao što najstariji brat ima prvenstvo među svojom braćom“.28 Ovo tumačenje Kološanima 1:15 kod pentekostalaca jedinstva prilično je slično unitarijanskom tumačenju, uprkos njihovim teološkim razlikama.

Pre nego što razmotrimo značenje Kološanima 1:15, možemo zastati i razmisliti o tome koliko različito razne alternativne hristologije tumače ovaj stih. Shvatan je tako da znači da je Isus Hristos prvo duhovno potomstvo Boga i nebeske Majke (Sveci poslednjih dana), prvo stvorenje koje je Bog načinio (Jehovini svedoci), čovek kojeg je Bog uzvisio na položaj prvenstvenog člana stvorenja (unitarijanci) i Božje samoispoljenje u ljudskom biću koje je time i prvenstveno ljudsko biće (pentekostalci jedinstva). Pripadnici ovih grupa (naročito Sveci poslednjih dana i Jehovini svedoci) ponekad misle da je njihovo razumevanje Kološanima 1:15 očigledno ispravno i često tvrde da ga pravoverni hrišćani odbacuju zbog svoje teološke pristrasnosti. Očigledno je, međutim, da sloboda od pravoverne perspektive ne čini značenje teksta očiglednim niti lakim za utvrđivanje. Tako često biva sa dokaznim tekstovima koje koriste kritičari učenja o ovaploćenju.

Tumačenje Kološanima 1:15 u kontekstu

Reči se razlikuju po svom preciznom značenju i prizvuku u zavisnosti od konteksta. Ako želimo da razumemo šta je Pavle mislio izrazom „Prvorođeni prije svake tvari“, onda ga moramo čitati u kontekstu. To znači da treba pogledati šta odlomak kaže pre tog izraza, kao i šta kaže u redovima koji za njim slede. Evo te izjave u njenom kontekstu (u vrlo doslovnom prevodu):

„Zahvaljujući Bogu i Ocu koji nas osposobi za udio u nasljedstvu svetih u svjetlosti; Koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje, U kome imamo iskupljenje, oproštenje grijehova; Koji je ikona Boga nevidljivoga, Prvorođeni prije svake tvari, Jer Njime bi sazdano sve, što je na nebesima i što je na zemlji, što je vidljivo i što je nevidljivo, bili prijestoli ili gospodstva, ili načalstva ili vlasti; sve je Njime i za Njega sazdano. I On je prije svega, i sve u njemu postoji. I On je Glava Tijela, Crkve, koji je početak, Prvorođeni iz mrtvih, da u svemu On bude prvi.“ (Kološanima 1:12–18)

Ovaj odlomak snažno naglašava Hristov odnos prema Bogu Ocu kao njegovom Sinu. Zapazimo pominjanje „Oca“ (st. 12) i „Sina ljubavi svoje“ (st. 13). Između tih pominjanja Pavle kaže da je Otac osposobio hrišćane „za udio u nasljedstvu svetih u svjetlosti“. Misao je ovde da je Očev ljubljeni Sin prvenstveni naslednik tog „nasledstva“ od Oca, a da su ipak oni koji su iskupljeni u Hristu milostivo pozvani da prime „udeo“ u tom nasledstvu. Druga ključna tema koja uvodi naš odlomak jeste tema carstva ili vladavine: izbavljeni smo iz oblasti ili vlasti (exousia) tame i preneseni u carstvo (basileia) Božjeg ljubljenog Sina (st. 13–14).

Upravo u tom kontekstu Oca, Sina, carstva i nasledstva treba da razumemo reč „prvorođeni“ (prōtotokos). Iako je doslovno značenje te reči prvo potomstvo rođeno biološkom roditelju, njeno kulturno značenje jeste značenje očevog prvenstvenog naslednika. U drevnom Izrailju i u drevnom mediteranskom svetu uopšte, prvorođeni sin u porodici bio je po običaju očev prvenstveni naslednik, koji je nasleđivao najveći ili najbolji deo njegovog imanja (a ponekad i celo). U kontekstu prethodnog izričitog pominjanja „nasledstva“ i upotrebe naziva Otac i Sin, to značenje prvorođenog kao prvenstvenog naslednika jasno je smisao izraza „prvorođeni“. Kao ljubljeni Sin Boga Oca, Hristos vlada božanskim carstvom. Verovatno je glavni starozavetni tekst koji utiče na ovo nazivanje Isusa „prvorođenim“ Božje obećanje Davidu da će njegovo carstvo utvrditi zauvek iznad svih drugih vladara: „I ja ću ga učiniti prvencem, višim od careva zemaljskih.“ (Psalam 89:27). Naziv „prvorođeni“ tako ima jasno mesijansko značenje, u kojem, prema Pavlu, Mesija (Hristos) vlada nad celokupnim stvorenjem.

Ovo razumevanje Pavlovog značenja obilato je potvrđeno onim što sledi. Odmah nakon što je Sina nazvao „Prvorođeni prije svake tvari“, Pavle kaže: „Njime bi sazdano sve“ [u Sinu]. Pavle ovde razlikuje Sina od stvorenja time što tvrdi da je sve stvoreno u Sinu, što znači da on nije bio jedan od pripadnika tih stvorenih stvari. Reči „svega stvorenja“ (pasēs ktiseōs, st. 15)29 i „sve je stvoreno“ (ektisthē ta panta, st. 16) jasno su istoznačne po onome što označavaju: pasēs i panta dva su različita gramatička oblika istog prideva koji znači „sav“ ili „svaki“, a ktiseōs („stvorenje“ ili „tvorevina“) jeste imenica koja odgovara glagolu ektisthē („bejahu stvorene“). U grčkom tekstu, kao i u većini engleskih prevoda, ta dva izraza razdvojena su samo trima rečima, „jer u njemu“ (hoti en autō). Prema tome, Pavle jasno ne uključuje Sina u kategoriju „celokupnog stvorenja“. Naprotiv, on kaže da je „celokupno stvorenje“ stvoreno u Sinu.

Pavle na kraju 16. stiha nastavlja rečima da je „sve je Njime i za Njega sazdano“. Sada je Pavle razlikovao Sina od stvorenih stvari koristeći tri slična izraza: sve je stvoreno „u njemu . . . kroz njega i za njega“ (en autō . . . di’ autou kai eis auton). Poslednji deo ove izjave o Sinu blisko odgovara onome što Pavle kaže o Bogu u jednoj drugoj poslanici (u doslovnom prevodu):

. . . „sve je Njime i za Njega sazdano“ (Kološanima 1:16b) . . . „kroz njega i radi njega sve“ (Rimljanima 11:36)

Ako je sve stvoreno u Sinu, kroz Sina i za Sina, onda Sin nije jedna od stvorenih stvari. Tako je to jednostavno. Pavlova izjava ne znači da je Sin bio prvo Božje stvorenje, kako tvrde Jehovini svedoci. Kao što je Murray Harris istakao: „Da je Pavle verovao da je Isus prvi od Božjih stvorenja koji je oblikovan“, 16. stih „nastavio bi se rečima ’jer je sve drugo stvoreno u njemu’“.30 Ozloglašeno je da je, kako bi rešila taj problem i zaobišla jasno učenje 16–17. stiha da Sin Isus Hristos nije deo stvorenog sveta, Kula stražara u svom prevodu Novi svet (NWT) dodala reč „drugo“ četiri puta u ta dva stiha (kao i jednom u 20. stihu):

„Jer preko njega je stvoreno sve na nebu i na zemlji, vidljivo i nevidljivo, bilo da su to prestoli, uprave, vladavine ili vlasti. Sve je stvoreno preko njega i za njega. Postojao je pre svega drugog i sve drugo je postalo preko njega.“ (Kološanima 1:16–17, NWT)31

U članku koji se pojavio iste godine kada i prvo izdanje NWT-a, izdavači su objasnili razlog svog dodavanja reči drugo u ovaj odlomak:

Ali sada vas trinitarci suočavaju s Pavlovim rečima u Kološanima 1:15–20 prema prevodu King James Version. Oni tvrde da, ako je Isus Hristos bio pre svega i ako sve postoji po njemu i ako je sve stvoreno njime i za njega, onda on mora biti isto što i Svemogući, Svevišnji Bog, ili biti jedna osoba s Bogom. Ali mi moramo uskladiti ove stihove sa svim drugim stihovima koji kažu da je Isus Hristos bio Božji Sin i njegova tvorevina. Zato grčku reč ovde treba prevesti u smislu „sve drugo“. Zapazite, dakle, kako prevod Novi svet razara trinitarni argument.32

Ne bi se moglo tražiti iskrenije objašnjenje: prevodioci su dodali reč drugo da bi Kološanima 1:16 uskladili sa svojim teološkim pretpostavkama (navodno potvrđenim drugim biblijskim odlomcima). Pročitajte odlomak (čak i u NWT-u) bez dodavanja reči drugo i tekst jasno potvrđuje da je apsolutno svaka stvorena stvar stvorena u Sinu, kroz Sina i za Sina.

Jehovini svedoci brane ova umetanja ukazujući na druga mesta u Bibliji gde je reč „drugo“ naizgled podrazumevana kontekstom. „Ali kako bi Isus mogao biti stvorenje ako je „Njime bi sazdano sve“? Biblija ponekad koristi reč ’sve’ na način koji dopušta izuzetke.“33 Nijedan od navodnih izuzetaka ne podupire način na koji NWT prevodi Kološanima 1:16–17. Ako išta, njihovi primeri zapravo potkopavaju njihov zaključak. Možda je tekst koji se u tom pogledu najčešće navodi (kao u upravo citiranom članku) Pavlova izjava: „A kada kaže da mu je sve pokoreno, očigledno, osim Onoga koji mu pokori sve“ (1. Korinćanima 15:27). Međutim, Pavle definitivno ne kaže da je Bog član kategorije označene izrazom „sve“; sasvim suprotno. On kaže da je Bog izvan te kategorije, odvojen od nje. Zato engleski prevodi — uključujući i NWT — ujednačeno prevode taj izraz kao „sve“ (ili „sve stvari“), a ne kao „sve drugo“.34 Dakle, taj tekst ni u kom smislu nije presedan za ono što NWT čini u Kološanima 1:16–17. Pitanje nije da li se reč „drugo“ ikada može podrazumevati ili čak dodati u prevodu radi idiomatičnijeg ili tečnijeg engleskog (npr. Luka 13:2, 4). Pitanje je da li je ispravno dodati tu reč kako bi tekst govorio suprotno od onoga što bi značio bez nje. Upravo to NWT čini u Kološanima 1:16–17. Tamo gde Pavle kaže da je sve stvoreno u Sinu, kroz Sina i za Sina, NWT pokušava da prenese misao da je Sin jedna od stvari koje su stvorene.

Na tri od četiri mesta na kojima NWT ima „sve drugo“, Pavle koristi konkretan izraz ta panta (Kološanima 1:16 [dvaput], 17b), što je nominativ (subjekat) srednjeg roda množine sa članom („sve [stvari]“).35 Kao što je A. T. Robertson istakao u svojoj gramatici grčkog jezika pre gotovo jednog veka, množina srednjeg roda uobičajeno se koristila „u zbirnom smislu, za ukupnost“, poput engleskog „the all“, navodeći Kološanima 1:16 kao primer.36 To jest, množina srednjeg roda odnosi se na ukupnost ili na celu kategoriju, i stoga ne dopušta izuzetke. Iako se izraz ta panta može upotrebiti i u drugim kontekstima, kada se koristi u kontekstu stvaranja (kao što je ovde izričito slučaj), on je uobičajen jevrejski izraz koji se odnosi na ukupnost Božjeg stvorenja (Postanje 1:31; Nemija 9:6; Propovednik 3:11; 11:5; Jov 8:3 LXX; Jeremija 10:16; 51:19 [28:19 LXX]; 3. Makavejska 2:3; Premudrosti Solomonove 1:7, 14; 9:1; Sirah 18:1; 23:20; 43:26; Dela apostolska 17:25; Rimljanima 11:36; 1. Korinćanima 8:6; Efescima 3:9; Jevrejima 1:3; 2:10; Otkrivenje 4:11). Odličan primer nalazi se u 3. Makavejskoj: „Gospode, Gospode, Care nebesa i Vladaru sve tvari“ [pasēs ktiseōs] . . . „Ti si Tvorac svega“ [ta panta] (3. Makavejska 2:2–3a, NRSV). Ovaj tekst koristi ista dva izraza koja nalazimo u Kološanima 1:15–16a, i to u istom kontekstu stvaranja sveta. Kao što Richard Bauckham ističe, taj izraz „pripada uobičajenoj retorici jevrejskog monoteizma, u kojoj se stalno, sasvim prirodno, odnosi na celokupnu stvorenu stvarnost od koje se Bog apsolutno razlikuje kao njen Stvoritelj i Vladar“.37 Time što Sina smešta izvan kategorije „svega“ što je stvoreno, Pavle isključuje pomisao da je Hristos bio hronološki prvi od svih stvorenja.

U 17. stihu Pavle ponovo razlikuje Sina od stvorenog poretka, govoreći: „On je prije svega, i sve u njemu postoji“. Pavle koristi reč koja je ovde prevedena kao „pre“ (pro) na još jedanaest mesta u svojim poslanicama, uvek s vremenskim značenjem „pre“ (Rimljanima 16:7; 1. Korinćanima 2:7; 4:5; 2. Korinćanima 12:2; Galatima 1:17; 2:12; 3:23; Efescima 1:4; 2. Timoteju 1:9; 4:21; Titu 1:2). Iz tog razloga se gotovo svi tumači slažu da „On je prije svega“ izražava prvenstveno misao da je Sin postojao pre svega što je stvoreno, a sekundarno i misao da ima prvenstvo po rangu nad celim stvorenjem, pri čemu je ta druga misao sadržana u prvoj ili iz nje proizlazi.38 Unitarijanska tvrdnja da Pavle misli samo na „nadmoć po rangu, a ne na vremensko prvenstvo“39 nije održivo tumačenje. Ovde, dakle, imamo još jednu jasnu izjavu o ličnom preegzistiranju Sina pre stvaranja. Taj nalaz nije problem samo za unitarijanstvo; on je problem i za pentekostalizam jedinstva, koji Sina smatra isključivo ljudskim ispoljenjem Oca.

Da sažmemo ono što smo dosad rekli: Kološanima 1:16–17 govori nam tri stvari relevantne za tumačenje onoga što Pavle u 1:15 misli izrazom „Prvorođeni prije svake tvari“: (1) Sin se razlikuje od „celokupnog stvorenja“; (2) ukupnost svih stvari u stvorenju stvorena je u Sinu, kroz Sina i za Sina; i (3) Sin postoji pre svega što je stvoreno. Na osnovu te tri misli iz 16–17. stiha, tumači su poslednjih decenija došli do saglasnosti da izraz „Prvorođeni prije svake tvari“ ne može značiti da je Sin bio prvo biće u stvorenju koje je stvoreno ili rođeno.40 Ovo tumačenje izraza „celokupno stvorenje“ kao „partitivnog genitiva“41 (u kojem je „prvorođeni“ najraniji „deo“ celokupnog stvorenja) jeste gledište koje su pretpostavljali arijanci u četvrtom veku. Jehovini svedoci i drugi savremeni arijanci takođe pretpostavljaju da je „celokupno stvorenje“ partitivno.

Mormonsko tumačenje reči „prvorođeni“ u Kološanima 1:15 slično je arijanskom gledištu, ali ono podrazumeva da je Hristos bio prvi doslovni sin rođen našim „nebeskim Roditeljima“ (Nebeskom Ocu i Nebeskoj Majci), a ne prvo biće koje je Bog stvorio. Problem s ovim gledištem (osim nebiblijske teologije koju pretpostavlja) jeste taj što Pavle koristi izraz prvorođeni da izrazi Sinov odnos prema „celokupnom stvorenju“, a ne njegov odnos prema Bogu ili prema drugoj navodnoj duhovnoj deci. Da je Pavle nameravao da Hrista označi kao hronološki prvog od mnogih sinova, lako je mogao reći nešto poput „prvorođeni od sinova Božjih“. Takva formulacija sledila bi prepoznatljiv (i nesumnjivo partitivan) oblik korišćen u Starom zavetu (doslovno odražen u NKJV-u: „prvorođeni od tvojih/naših sinova“, Izlazak 22:29; 34:20; Nemija 10:36; „prvorođeni od sinova Izrailjevih“, Brojevi 3:46, 50; 8:17, 18). Alternativno, da je Pavle hteo tu reč da upotrebi doslovno, u značenju prvog rođenog nebeskim Roditeljima, mogao je reći nešto poput „prvorođeni Božji“. Ta formulacija (koja nije partitivna) takođe bi koristila poznat oblik iz Starog zaveta („Ruvim, prvorođeni Izrailjev“, Izlazak 6:14; 1. Dnevnika 5:1, 3; „prvorođeni faraonov“, Izlazak 11:5; 12:29; „Ir, prvorođeni Judin“, 1. Dnevnika 2:3; itd.). On nije rekao ništa slično tome.

Gledište koje je danas gotovo opšteprihvaćeno među naučnicima jeste da Pavle misli kako „prvorođeni“, kao Očev naslednik, ima vlast ili vladavinu nad „celokupnim stvorenjem“.42 Ovaj „genitiv podređenosti“ nalazi se i na drugim mestima u Novom zavetu, kao kada se Hristos naziva „Gospodar nad carevima zemaljskim“ (Otkrivenje 1:5, NET, NKJV), gde Hristos, naravno, nije jedan od zemaljskih careva, ili kada se Bog naziva „Care naroda“ (Otkrivenje 15:3, NET).43 Dobar starozavetni primer jeste izjava da je egipatski car postavio Josifa za „Lavovi riču za plijenom, i traže od Boga hrane sebi.“ (archonta pasēs tēs ktēseōs autou, Psalam 104:21, NETS). Pojmovno, Pavlov opis Sina kao „Prvorođeni prije svake tvari“ odgovara izjavi u Poslanici Jevrejima da je Sin „nasljednikom svega“ (klēronomon pantōn, Jevrejima 1:2), koja takođe koristi genitiv podređenosti.

Na osnovu takvih razmatranja, veliki broj savremenih engleskih prevoda drugi deo Kološanima 1:15, tradicionalnije prevođen kao prvorođeni „svega stvorenja“ (ESV, NABRE, NASB, NJB, NRSV), prevodi kao prvorođeni „nad celim stvorenjem“ (CEB, CSB, LEB, NEB/REB, NET, NIV, NKJV, NLT).44 Chandler kritikuje NIV zbog takvog prevoda (očigledno nesvestan koliko drugih prevoda čini isto), sugerišući da je razlog bila pristrasnost protiv ideje da je Hristos deo stvorenja.45 Zapravo, pažljiva egzegeza tog odlomka dovela je većinu tumača i većinu novijih prevodilaca do istog tumačenja.

22. Pyle, I Have Said Ye Are Gods, 360–61; Andrew C. Skinner, „The Premortal Godhood of Christ: A Restoration Perspective“, u Jesus Christ: Son of God, Savior, ur. Paul H. Peterson, Gary Layne Hatch i Laura D. Card (Provo, UT: Religious Studies Center, BYU, 2002), 50–78, pristupljeno onlajn na rsc.byu.edu.

23. „The Father and the Son: A Doctrinal Exposition.“

24. „Colossians Study Notes—Chapter 1“, u NWT (Study Edition), uz Kološanima 1:15.

25. Danny André Dixon, „An Arian Response to a Trinitarian View“, u Son of God, autora Irons, Dixon i Smith, 32.

26. Chandler, The God of Jesus, 300.

27. Chandler, The God of Jesus, 301.

28. Bernard, Oneness of God, 119.

29. KJV je taj izraz preveo kao „svako stvorenje“, ali svaki savremeni prevod koji smo pregledali kaže „celokupno stvorenje“. Za detaljno objašnjenje zašto je „celokupno stvorenje“ ispravno, vidi G. K. Beale, Colossians and Philemon, BECNT (Grand Rapids: Baker Academic, 2019), 86.

30. Murray J. Harris, Colossians and Philemon, prerađeno izd., EGGNT (Nashville: B&H Academic, 2010), 40.

31. Ranija izdanja NWT-a stavljala su reč „drugo“ u ovim stihovima u uglaste zagrade, kao što je činjeno s dodatim rečima na drugim mestima u Bibliji, ali su kasnija izdanja, kao i velika revizija iz 2013, potpuno odustala od upotrebe zagrada.

32. „Further Enrichment of Understanding“, Watchtower, 15. okt. 1950, 396.

33. „Jesus Christ as ‘the Firstborn of All Creation,’“ Awake! (8. april 1979): 29.

34. Ova greška pojavila se i kod Stafforda, Jehovah’s Witnesses Defended, 3. izd., 384.

35. U Kološanima 1:17a, što smo preveli „On je prije svega, i sve u njemu postoji“, Pavle koristi genitiv pantōn (koji može biti muškog ili srednjeg roda), kako to zahteva upotreba pro („pre“), bez člana, a ne nominativ ta panta sa članom, možda naglašavajući da Hristos postoji pre svih bića poput onih pomenutih u 1:16.

36. A. T. Robertson, A Grammar of the Greek New Testament in the Light of Historical Research, 4. izd. (New York: George H. Doran, 1923; pretisak, Nashville: Broadman Press, 1934), 653–54.

37. Bauckham, Jesus and the God of Israel, 23.

38. Vidi naročito David W. Pao, Colossians and Philemon, ZECNT (Grand Rapids: Zondervan, 2012), 98; Beale, Colossians and Philemon, 95–96.

39. Buzzard, Jesus Was Not a Trinitarian, 190.

40. Delimičan izuzetak je James Dunn, koji smatra da prvorođeni „može značiti prvo stvoreno biće i/ili ono što ima prvenstvo nad stvorenjem“, pri čemu prva mogućnost pretpostavlja neposrednu vezu između Kološanima 1:15 i tekstova o premudrosti koja je stvorena (Priče Solomonove 8:22 LXX; Sirah 1:4; 24:9). Ipak, Dunn takođe kaže da su crkveni oci bili u pravu što su davali prednost izrazu „rođen“ pre nego „stvoren“. Vidi James D. G. Dunn, The Epistles to the Colossians and to Philemon: A Commentary on the Greek Text, NIGTC (Grand Rapids: Eerdmans, 1996), 90. Po našem mišljenju i po mišljenju mnogih današnjih naučnika, Dunnovo gledište preuveličava ulogu motiva premudrosti u Kološanima 1:15–20.

41. To jest, ovo tumačenje shvata izraz pasēs ktiseōs, koji stoji u genitivu, kao primer partitivne upotrebe genitiva.

42. Npr. Morna D. Hooker, „Colossians“, u Eerdmans Commentary on the Bible, ur. James D. G. Dunn i John W. Rogerson (Grand Rapids: Eerdmans, 2003), 1406; C. H. Talbert, Ephesians and Colossians, Paideia (Grand Rapids: Baker Academic, 2007), 187; Douglas J. Moo, The Letters to the Colossians and to Philemon, PNTC (Grand Rapids: Eerdmans, 2008), 119–20. Za naročito temeljnu raspravu vidi Beale, Colossians and Philemon, 86–91, naročito 90–91.

43. Wallace, Greek Grammar Beyond the Basics, 103–4.

44. BBE parafrazira „koji je došao u postojanje pre svih živih bića“. Nekoliko prevoda uključuje i vremensko prvenstvo i nadmoć: „Postojao je pre nego što je išta stvoreno i nadmoćan je nad celim stvorenjem“ (NLT); „On je prvorođeni Sin, nadmoćniji od celog stvorenja“ (CEV, GNT).

45. Chandler, The God of Jesus, 355.