Prorok haosa i idolopoklonstva, 2. deo · Apologetizam by Sam Shamoun

Isti taj korpus hadisa tvrdi da je Muhamed obavestio svoje sledbenike da su molitve/prizivanja sama suština obožavanja:

296. Vrednost molitve

712. Ebu Hurejra je preneo da je Prorok rekao: „Ništa nije draže Alahu od molitve.“

713. Ebu Hurejra je preneo da je Prorok rekao: „Najplemenitiji čin obožavanja JESTE MOLITVA.“

714. En-Numan ibn Bešir je preneo da je Prorok rekao: „Molitva JESTE OBOŽAVANJE.“ Zatim je proučio: „Pomolite Mi se, i ja ću vam se odazvati!“ (Al-Adab al-Mufrad al-Bukhari, prevela Aisha Bewley, XXX. Molitva; naglašavanje velikim slovima naše)

3828. Preneto je od Numana ibn Bešira da je Alahov Poslanik rekao: „Zaista, molitva JESTE OBOŽAVANJE.“ Zatim je proučio: „Vaš Gospodar kaže: „Pomolite Mi se, i ja ću vam se odazvati!“[1] (SAHIH) (English Translation of Sunan Ibn Majah, od hadisa br. 3657 do 4341, tom 5, 34. Poglavlje o molitvi, poglavlje 1. Vrednost molitve, str. 95; naglašavanje velikim slovima i podvlačenje naše)

[1] Gafir 40:60. (Isto)

Kuran se u suštini slaže s tim, budući da izričito uči da svi oblici obožavanja, uključujući i molitve za pomoć, treba da budu upućeni jedino Alahu:

„Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo.“ S. 1:5 Hilali-Khan

„A kada te sluge Moje za Mene upitaju, Ja sam, sigurno, blizu: odazivam se molbi molitelja kada Me zamoli. Zato, neka se i oni Meni odazovu i neka veruju u Mene, kako bi ispravnim putem krenuli.“ S. 2:186 Y. Ali

„Vaš Gospodar kaže: „Pomolite Mi se, i ja ću vam se odazvati! Zaista, oni koji iz oholosti neće da Me obožavaju - ući će, sigurno, poniženi u Pakao.““ S. 40:60 Y. Ali

„Džamije su radi Allaha, i ne molite se, pored Allaha, nikome! A kada je Allahov sluga ustao da Mu se pomoli, oni su se skoro svi na njega u gomilama okomili. Reci: „Ja se samo svome Gospodaru molim i nikoga pored Njega ne obožavam.““ S. 72:18, 20 Hilali-Khan

Kuran čak upozorava i/ili osuđuje one koji prizivaju nekoga drugog pored Alaha ili uz njega:

„I pored Allaha, ne moli se onome ko ne može ni da ti koristi ni da ti naudi, jer ako bi to uradio, uistinu, bi bio među nepravednicima.“ Ako ti Allah da kakvu nevolju, niko osim Njega ne može da je otkloni, a ako ti Allah želi dobro, pa - niko ne može Njegovu blagodat da spreči; On njome nagrađuje onoga koga hoće od Svojih stvorenja; On prašta grehe, i milostiv je.“ S. 10:106-107 Shakir

„Ko je u većoj zabludi od onih koji, umesto Allaha, mole one koji neće da im se odazovu do Sudnjeg dana i koji su ravnodušni prema njihovim molbama.“ S. 46:5 Hilali-Khan

Ovo su neki od raznih tekstova koje pojedini muslimani, poput takozvanih selefija, koriste kako bi dokazali da je prizivanje Muhameda (ili bilo koga drugog, kad smo već kod toga) očigledan čin širka, koji je neoprostiv greh (up. K. 2:22; 4:48, 116; 39:53).

Obratite pažnju, na primer, na to šta o ovom pitanju kaže sledeći islamski sajt:

„Hvala Alahu.

„Da, ovo se računa kao širk, jer je to traženje pomoći od Poslanika i žaljenje njemu na svoje stanje. To podrazumeva da Poslanik može da čuje poziv onih koji ga prizivaju na bilo kom mestu, da pomaže onima koji od njega traže pomoć i da može da otkloni njihovu nevolju. Poslanik to nije bio u stanju ni dok je bio živ, pa kako bi tek posle svoje smrti? On ne poznaje nevidljivo i ne poseduje moć da nanese štetu niti da donese korist ni sebi ni drugima. Alah kaže (tumačenje značenja)…

„Zato ljudi ne treba da prizivaju nikoga osim Alaha; ne treba da traže pomoć ni od koga osim od Njega; ne treba da polažu nadu ni u koga osim u Njega; ne treba da se uzdaju ni u koga osim u Njega. Jedino je Alah Onaj u čijoj je ruci vlast i dobro, i On je nad svime moćan.

„Poznavanje nevidljivog, otklanjanje nevolje, slušanje poziva onih koji Ga prizivaju i odgovaranje na njih — sve su to stvari koje čini samo Gospodar. Ko god bilo šta od toga pripiše nekom drugom, taj je mušrik kriv za veliki širk (širk ekber)…“ (Islam Question and Answer, glavni nadzornik: šejh Muhamed Salih el-Munedžid, 10289: Da li je ovaj durud širk?; podebljano naglašavanje naše)

Na drugom mestu piše:

Prizivanje bilo koga drugog mimo Alaha radi zadovoljenja svojih potreba, otklanjanja nevolje ili izlečenja bolesti jeste ludilo prouzrokovano nedostatkom razumevanja…

Ako čovek priziva onoga ko ne može da donese korist niti da nanese štetu, ko ne može ni da naredi ni da zabrani, ko ne može ni da čuje ni da odgovori — bilo da je to prorok, poslanik, džin ili anđeo, ili zvezda, planeta, kamen ili drvo, ili neko od umrlih — sve je to teško nepravedno delo i skretanje sa Pravog puta. To je širk, pridruživanje drugih Alahu Svemogućem…

Prizivanje bilo koga ili bilo čega mimo Alaha jeste širk, a širk je veliki greh, štaviše, najveći greh. Alah će oprostiti svaki greh kome hoće, osim širka… (Isto, 11402: Dova se upućuje jedino Alahu; podebljano naglašavanje naše)

Nije dozvoljeno moliti Alaha posredstvom nečije vrline, čak ni vrline proroka, poslanika, evlija ili pobožnih ljudi. Niko ne može da natera Alaha ni na šta. Nije Ga dozvoljeno moliti ni na koji način osim putem Njegovih imena i svojstava…

Što se tiče toga da se onome ko počiva u grobu kaže: „O ti i ti, pomozi mi“, to je očigledno širk, jer je to molitva upućena nekom drugom mimo Alaha. Moljenje posredstvom nečije vrline jeste put ka širku, a prizivanje stvorenog bića jeste širk u obožavanju. (Isto, 1439: Moliti Alaha posredstvom nečije vrline; podebljano naglašavanje naše)

Za samog Muhameda se tvrdi da je rekao kako čovek ne treba od njega da traži pomoć, već isključivo od Alaha:

Et-Taberani beleži lanac prenošenja u kojem stoji: „U vreme Proroka bio je jedan licemer koji je uznemiravao vernike. Neko je rekao: ,Pođi s nama da zatražimo pomoć od Alahovog Poslanika protiv ovog licemera.‘ Prorok je tada rekao: ,Od mene se pomoć ne traži, pomoć se traži jedino od Alaha.‘“33

33 Slično beleži i Ahmed. Reč je o slabom predanju zbog prisustva Ibn Lehije; (An Explanation of Muhammad ibn ‘Abdl-Wahhab’s Kitab Al-Tawhid, ‘Alame ‘Abd el-Rahman es-Sa‘di, preveo Ebu Halil [Al-Hidaayah Publishers & Distribution LTD, 2003], poglavlje 14: Traženje utočišta kod nekoga mimo Alaha, ili prizivanje nekoga mimo Alaha, jeste vrsta širka, str. 87; podebljano naglašavanje naše)

Bulug al-Maram

Sveobuhvatna knjiga

Ibn Abas je preneo: „Jednog dana jahao sam iza Proroka kada je rekao: ,O mladiću, čuvaj Alaha pa će On čuvati tebe. Čuvaj Alaha i naći ćeš Ga uz sebe**. Kada nešto tražiš, traži od Alaha, a ako tražiš pomoć, traži pomoć od Alaha.‘“** Prenosi Et-Tirmizi, koji ga je ocenio kao hasen i sahih.

Engleska referenca: knjiga 16, hadis 1515

Arapska referenca: knjiga 16, hadis 1472 (Sunnah.com; podebljano naglašavanje naše)

Ovo je još jedan tekst koji ti isti muslimani navode kako bi utvrdili da čovek nikada ne sme da priziva nikoga osim Alaha u svojim molitvama, pa ni Muhameda, jer bi to bio očigledan čin širka:

VAŽNE TAČKE

1. Odnos između „prizivanja“ (dova) i „traženja pomoći“ (istigasa) jednostavan je kao odnos između opšteg i posebnog.14…

3. Da je ovo veliki širk.

4. Da čak i najpobožniji čovek, ako to namerno učini prema nekome mimo Alaha, postaje jedan od velikih nepravednika…

10. Da niko nije zalutaliji od onoga ko priziva nekoga mimo Alaha.

11. Da je onaj koji se priziva nemaran prema pozivu onoga ko ga priziva, on ga uopšte nije ni svestan…

13. Da se poziv upućen onome ko se priziva naziva „obožavanje.“

14. Nevernstvo onoga ko priziva, upravo zbog tog obožavanja…

Slično tome, Alah je naredio da se zaštita od svakog zla traži jedino od Njega i naredio je da se pomoć u svakoj nevolji i nesreći traži jedino od Njega. Zato je iskrenost prema Alahu u ovim delima oblik vere i tevhida, a njihovo upućivanje nekome mimo Alaha jeste oblik širka i pripisivanja Njemu ravnih.

Razlika između dove [prizivanja ili moljenja] i istigase [traženja pomoći ili spasa] jeste u tome što je dova opštija i odnosi se na sve okolnosti. Zato je u oba slučaja nužno da se upućuju iskreno jedino Alahu. On je Taj koji odgovara na dovu onoga ko moli, On je Taj koji otklanja nevolju onih koji su u očaju. Ko god priziva nekoga mimo Njega, bio to prorok, anđeo, velija itd., ili ko god traži pomoć od nekoga mimo Alaha u stvari nad kojom niko osim Alaha nema moć — taj je nevernik mušrik. Kao što je napustio veru, tako je uprljao i sopstveni razum. Jer nijedno stvorenje nije samo po sebi sposobno ni za trunku koristi ili odbrane, ni za sebe ni za bilo koga drugog, već su svi u potrebi za Alahom u svakoj nevolji koja ih zadesi. (An Explanation of Muhammad ibn ‘Abdl-Wahhab’s Kitab Al-Tawhid, str. 89-91; podebljano naglašavanje naše)

14 To jest, traženje pomoći je vrsta dove. Ova tačka je spomenuta zato što mnogi brane traženje pomoći od mrtvih tvrdnjom da to nije isto što i „prizivanje“ zabranjeno ajetima koje je autor naveo. (Isto, str. 89; podebljano naglašavanje naše)

Oni će takođe navoditi kuranske odlomke koji ne samo da kažu da će Muhamed umreti (i da je na kraju i umro),

„Muhammed je samo poslanik, a i pre njega je bilo poslanika. Ako bi on umro, ili bio ubijen, zar biste se vi nazad vratili?! Onaj ko se vrati nazad, Allahu neće ništa da naudi, a Allah će zahvalne da nagradi.“ S. 3:144 Pickthall

„Ti ćeš, sigurno, da umreš, a i oni će, takođe, da pomru. A zatim ćete, na Sudnjem danu, pred svojim Gospodarom međusobno da se sporite.“ S. 39:30-31 Hilali-Khan

nego i naglašavaju činjenicu da mrtvi koji su u svojim grobovima ne mogu da čuju žive:

„i nisu nikako isti živi i mrtvi. Allah će učiniti da čuje onaj koga On odabere, a ti ne možeš da dozoveš one u grobovima,“ S. 35:22 Y. Ali

Iz svih ovih stihova oni će potom izvesti zaključak da Muhamed, budući da leži mrtav u svom grobu, nije u stanju da odgovori ni na čije molitve:

Prorok je živ u svom grobu u smislu života el-berzaha, tako da uživa blagodati koje mu je Alah pripremio kao nagradu za velika dobra dela koja je učinio na ovom svetu. Ali život u grobu nije kao život na ovom svetu, niti kao život na onom svetu. Pre je to život el-berzaha, koji dolazi između njegovog života na ovom svetu i njegovog života na onom svetu. Otuda znamo da je umro kao što su umrli i drugi proroci i drugi ljudi pre njega…

Život el-berzaha je poseban život. Proroci i šuhade (mučenici) živi su u el-berzahu, kao što je Prorok rekao: „Proroci su živi i klanjaju u svojim grobovima.“ (Prenose el-Munziri i el-Bejheki, koji ga je ocenio kao sahih zbog potkrepljujućih predanja u Sahihajnu.)…

Ovo je poseban život čija je priroda poznata Alahu. Nije kao život na ovom svetu, u kojem duša ostaje sa telom.

Osnovno načelo u vezi sa mrtvima jeste da oni ne čuju reči živih Adamovih sinova…

Alah je potvrdio da oni koje je on (Prorok) pozivao u islam nisu mogli da čuju, poredeći ih sa mrtvima. Ni u Kuranu ni u verodostojnom sunetu nema ničega što bi ukazivalo na to da Prorok može da čuje svaku dovu ili poziv ljudi. Naprotiv, dokazano je da do njega dopiru jedino blagoslovi i selami onih koji ga blagosiljaju i selame. To je preneo Ebu Davud, 2041, sa hasen lancem prenosilaca od Ebu Hurejre, koji je rekao da je Prorok rekao: „Nema nikoga ko me poselami a da mi Alah neće vratiti moju dušu kako bih mu uzvratio selam.“ To ne znači da on čuje reči onoga ko ga selami. Pre je moguće da za te selame sazna kada mu ih meleki prenesu. Ako bismo pretpostavili da čuje reči onoga ko ga selami, to je izuzetak od opšteg pravila, kao u slučaju mrtvaca koji čuje korake onih koji nose njegov odar, i kao u slučaju ubijenih nevernika u bunaru na Bedru, koji su čuli poziv Alahovog Poslanika kada im je rekao: „Da li ste našli da je obećanje vašeg Gospodara istinito? Mi smo, naime, našli da je obećanje našeg Gospodara istinito.“ (Vidi Fataawa al-Lajnah al-Daa’imah, 1/313, 318, 321).

Što se tiče prizivanja Proroka i neposrednog obraćanja njemu, to je sama suština širka koji je Prorok poslan da zabrani i protiv čijih se pristalica borio… (Islam Question and Answer, 21524: Može li Prorok da čuje one koji ga prizivaju dok je u svom grobu?; podebljano naglašavanje naše)

Ovo ima savršenog smisla, budući da Kuran i hadisi izričito svedoče da Muhamed, dok je bio živ, nije poznavao nevidljivo i nije imao apsolutno nikakvu moć da bilo kome koristi:

„Reci: „Ja ne mogu da pribavim ni samom sebi neku korist, ni da otklonim od sebe kakvu štetu; biva onako kako hoće Allah. A kada bih znao ono što je nedokučivo čulima, stekao bih mnoga dobra, a zlo bi bilo daleko od mene; ja samo donosim opomene i radosne vesti ljudima koji veruju.““ S. 7:188 Hilali-Khan

„Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.“ S. 46:9 Y. Ali

„Reci: „Ja se samo svome Gospodaru molim i nikoga pored Njega ne obožavam.“ Reci: „Ja nisam u stanju da od vas kakvu štetu otklonim niti nekom od vas neku korist da pribavim.“ Reci: „Mene niko od Allaha ne može da zaštiti; samo kod Njega mogu utočište da nađem, i samo mogu da dostavim ono što je od Allaha i Njegove poruke.“ A onoga koji Allahu i Njegovom Poslaniku ne bude poslušan - sigurno čeka vatra Pakla; u njoj će večno, zauvek da ostane. A kada oni vide ono čime im se preti, saznaće ko je slabiji i malobrojniji. Reci: „Ja ne znam da li će uskoro da bude ono čime vam se preti, ili je moj Gospodar odredio da će to posle dugo vremena biti.“ S. 72:20-25 Shakir

Prenosi Um el-Ala:
Ensarijka koja je dala zakletvu vernosti Proroku, da su Ensarije bacale kocku o tome kod koga će stanovati Muhadžiri. Odlučeno je da Osman ibn Maz'un stanuje kod njih (tj. kod porodice Um el-Ala). Osman se razboleo i ja sam ga negovala dok nije umro, i pokrili smo ga njegovom odećom. Zatim je Prorok došao kod nas, a ja sam (obraćajući se mrtvom telu) rekla: „O Ebu es-Saibe, neka je Alahova milost na tebe! Svedočim da te je Alah počastvovao.“ Na to je Prorok rekao: „Otkud znaš da ga je Alah počastvovao?“ Odgovorila sam: „Ne znam. Neka su ti žrtvovani moj otac i moja majka, o Alahov Poslaniče! Ali ko je drugi toga dostojan (ako nije Osman)?“ On reče: „Što se njega tiče, tako mi Alaha, smrt ga je stigla, i ja se nadam najboljem za njega. Tako mi Alaha, iako sam Alahov Poslanik, ipak ne znam šta će Alah učiniti sa mnom.“ Tako mi Alaha, nikada više posle njega neću ni za koga tvrditi da je pobožan. To me je ražalostilo, i kada sam zaspala, videla sam u snu tekući potok za Osmana ibn Maz'una. Otišla sam Alahovom Poslaniku i ispričala mu to. On je primetio: „To simbolizuje njegova (dobra) dela.“ (Sahih al-Bukhari, tom 5, knjiga 58, broj 266)

Prenosi Ebu Hurejra:
Kada je Alah objavio stih: „I upozoravaj svoju najbližu rodbinu,“ Alahov Poslanik je ustao i rekao: „O narode Kurejša (ili je rekao slične reči)! Kupite (tj. spasite) sebe (od paklene vatre), jer ja vas ne mogu spasiti od Alahove kazne; o Beni Abd Menaf! Ja vas ne mogu spasiti od Alahove kazne; o Safija, tetko Alahovog Poslanika! Ja te ne mogu spasiti od Alahove kazne; o Fatima, kćeri Muhamedova! Traži od mene šta god hoćeš od mog imetka, ali te ne mogu spasiti od Alahove kazne.“ (Sahih al-Bukhari, tom 4, knjiga 51, broj 16)

Ako je to bio slučaj dok je bio živ, koliko je onda tek više tako sada kada je mrtav?

Sada smo spremni da zaključimo našu raspravu.