Da li muslimani obožavaju samo Alaha?

Problem obožavanja grobova u islamu

Muslimanski apologeta Paul Bilal Williams objavio je odlomak iz Kurana kako bi pokazao da muslimani obožavaju samo Alaha. Odlomak na koji se poziva jeste K. 1:5, koji glasi: „Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo.“

Međutim, pažljivo ispitivanje takozvanih autentičnih izvora islama dokazuje da muslimani ne obožavaju samo Alaha, niti samo od njega traže pomoć. Zapravo, islamski podaci potvrđuju da su muslimani krivi ne samo za prizivanje mrtvog čoveka, već i za obožavanje grobova. Kao što ćemo ovde videti, Muhamedova uputstva navela su njegove sledbenike da počine ozbiljne prestupe time što posećuju grob mrtvog čoveka kako bi tražili njegovo posredovanje.

Muhamed je bio nesavršeno ljudsko biće.

Ipak, pre nego što se upustimo u to pitanje, od ključne je važnosti da najpre istaknemo činjenicu da Kuran prilično naglašeno prikazuje Muhameda kao pogrešivog grešnika koji će na kraju umreti kao i svako drugo ljudsko biće:

„Neka ti Allah oprosti što si dozvolio da izostanu! Inače bi ti se otkrili oni koji govore istinu, a znao bi i one koji lažu.“ S. 9:43 Muhammad Asad

„Ti ćeš, sigurno, da umreš, a i oni će, takođe, da pomru. A zatim ćete, na Sudnjem danu, pred svojim Gospodarom međusobno da se sporite.“ S. 39:30-31 Asad

„Pa ti budi strpljiv - Allahovo obećanje je istina - i moli da ti budu oprošteni gresi, i svoga Gospodara slavi i hvali uveče i ujutru!“ S. 40:55 Asad

Islamsko pismo čak naglašava činjenicu da Muhamed nije bio sposoban da bilo koga spase, budući da ni sam nije znao šta će njegovo božanstvo na kraju učiniti s njim:

„Ja nisam prvi poslanik i ne znam šta će da bude sa mnom ili sa vama; ja sledim samo ono što mi se objavljuje, i ja sam samo jasni opominjač.“ S. 46:9 Asad

Ovo objašnjava zašto se muslimani upozoravaju da u svom proroku ne gledaju nekakvog spasitelja:

„Muhammed je samo poslanik, a i pre njega je bilo poslanika. Ako bi on umro, ili bio ubijen, zar biste se vi nazad vratili?! Onaj ko se vrati nazad, Allahu neće ništa da naudi, a Allah će zahvalne da nagradi.“ S. 3:144 Asad

Muhamed osuđuje one koji grobove pravednika uzimaju za bogomolje

Štaviše, Muhamed je svojim sledbenicima strogo zabranio da se pri molitvi okreću prema grobovima:

Abu Marthad al-Ghanawi prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Ne sedite na grobovima i ne molite se okrenuti prema njima. (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 2121)

Abu Marthad al-Ghanawi prenosi da je Alahov Poslanik rekao: Ne molite se okrenuti prema grobovima, i ne sedite na njima. (Sahih Muslim, knjiga 004, broj 2122)

Takođe je prokleo Jevreje i hrišćane zato što su grobove Božjih proroka uzeli za bogomolje:

Prenose 'Aisha i 'Abdullah bin 'Abbas: Kada je nastupio poslednji trenutak života Alahovog Poslanika, on je počeo da stavlja svoju „khamisu” na lice, a kada bi mu postalo vruće i kada bi ostajao bez daha, skidao bi je s lica i govorio: „Neka Alah prokune Jevreje i hrišćane jer su podigli bogomolje na grobovima svojih proroka.” Prorok je (muslimane) upozoravao na ono što su oni učinili. (Sahih al-Bukhari, tom 1, knjiga 8, broj 427)

Prenosi Abu Huraira: Alahov Poslanik je rekao: „Neka je Alahovo prokletstvo na Jevrejima jer su podigli bogomolje na grobovima svojih proroka.” (Sahih al-Bukhari, knjiga 8, broj 428)

Muhamedova uputstva vode u idolopoklonstvo i obožavanje grobova

Reklo bi se da bi takva uputstva sigurno sprečila Muhamedove sledbenike da njega obožavaju ili da od njega traže pomoć. U najmanju ruku, takva učenja bi svakako sprečila muslimane da grob svog proroka uzmu za bogomolju, zar ne?

Pogrešno!

Muhamed je zapravo podsticao „verne” da u njemu vide svog spasitelja na Sudnji dan, idući čak dotle da islamsko božanstvo prikaže kao prilično gnevno i zastrašujuće biće kojem se ne može i ne sme prići mimo Muhamedovog posredovanja:

Prenosi Ibn Umar: Na Dan vaskrsenja ljudi će pasti na kolena i svaki narod će slediti svog proroka, i govoriće: „O ti i ti! Posreduj (za nas kod Alaha)”, sve dok se (ispravno) posredovanje ne dâ Proroku (Muhamedu), i to će biti dan kada će ga Alah podići na mesto hvale i slave (tj. al-Maqam al-Mahmud). (Sahih al-Bukhari, tom 6, knjiga 60, broj 242)

4435. Prenosi se da je Abu Hurayra rekao: „Alahovom Poslaniku je doneto meso i ponuđen mu je but, koji je voleo, i on je pojeo nešto od njega. Zatim je rekao: 'Ja ću biti gospodar ljudi na Dan ustajanja. Znate li šta to podrazumeva? Alah će okupiti ljude, prve i poslednje, na istoj ravnici, tako da će ih posmatrač moći videti, a govornik učiniti da ga čuju. Sunce će im biti približeno i ljudi će doživeti takvu žalost i nevolju da je neće moći podneti niti izdržati. Ljudi će reći: „Zar ne vidite šta vas je snašlo? Zašto ne potražite nekoga ko će posredovati za vas kod vašeg Gospoda?” Ljudi će govoriti jedni drugima: „Morate ići Adamu!” Doći će Adamu i reći: „Ti si otac čovečanstva. Alah te je stvorio svojom rukom i udahnuo u tebe nešto od svog duha i naredio je anđelima da ti se poklone. Dao ti je da prebivaš u Vrtu. Zar nećeš posredovati za nas kod svog Gospoda? Zar ne vidiš šta trpimo?” Adam će reći: „Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada postojati. Zabranio mi je Drvo, a ja sam bio neposlušan. O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom. Idite Nuhu.”

„'Otići će Nuhu i reći: „O Nuhu! Ti si prvi od poslanika poslat stanovnicima zemlje i Alah te je nazvao zahvalnim slugom. Posreduj za nas kod svog Gospoda. Zar ne vidiš šta nas je snašlo?” On će reći: „Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada postojati. Ja sam uputio molitvu protiv svog naroda. O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom! Idite Ibrahimu.”

„'Otići će Ibrahimu i reći: „O Ibrahime! Ti si Alahov prorok i njegov bliski prijatelj među stanovnicima zemlje. Posreduj za nas kod svog Gospoda. Zar ne vidiš šta trpimo?” On će im reći: „Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada postojati. Izrekao sam tri laži (a Abu Hayyan ih je naveo u hadisu). O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom. Idite Musi.”

„'Otići će Musi i reći: „O Musa, ti si Alahov poslanik. Alah te je odlikovao svojom porukom i svojom Rečju iznad svih drugih ljudi. Posreduj za nas kod svog Gospoda. Zar ne vidiš šta trpimo?' On će reći: „Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada postojati. Ubio sam dušu koju mi nije bilo naređeno da ubijem. Idite nekom drugom. Idite 'Isi.”

„'Otići će 'Isi i reći: „O 'Isa! Ti si Alahov poslanik i njegova Reč koju je uputio Merjemi i duh od njega. Govorio si ljudima još u kolevci. Posreduj za nas kod svog Gospoda. Zar ne vidiš šta trpimo?” 'Isa će reći: „Moj Gospod je danas gnevan takvim gnevom kakav nikada ranije nije postojao niti će ikada postojati”, I NIJE POMENUO NIKAKAV GREH. „O dušo moja! Dušo moja! Dušo moja! Idite nekom drugom. Idite Muhamedu.”

„'Doći će meni i reći: „O Muhamede! Ti si Alahov poslanik i Pečat proroka. Alah ti je oprostio tvoja prošla i buduća loša dela. Posreduj za nas kod svog Gospoda. Zar ne vidiš šta trpimo?” Ja ću otići i stati pod Presto i pasti ničice pred svojim Gospodom, Silnim i Uzvišenim. Tada će me Alah nadahnuti nekim rečima kojima ću ga hvaliti i slaviti, a kojima pre mene nije nadahnuo nikoga. Zatim će biti rečeno: „O Muhamede, podigni glavu. Traži i biće ti dato. Posreduj i tvoje posredovanje biće prihvaćeno. Podigni glavu!” Podignuću glavu i reći: „O Gospode moj, moja zajednica! O Gospode moj, moja zajednica!” Biće rečeno: „O Muhamede, uvedi kroz desna vrata, među vratima Vrta, one iz svoje zajednice koji neće biti podvrgnuti nikakvom polaganju računa, a ostatak tvoje zajednice može deliti druga vrata s drugim ljudima.”' Zatim je rekao: 'Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, razdaljina između dva dovratka vrata Vrta jednaka je razdaljini između Meke i Hadžara ili Meke i Busre.'” (Aisha Bewley, The Sahih Collection of al-Bukhari, poglavlje 68. Knjiga tefsira; *; podebljanje i velika slova naši)

Ali to nije sve što je Muhamed učinio. Time što je podsticao „vernike” da njega uzmu za posrednika, Muhamedovi drugovi su na kraju posećivali njegov grob kako bi kod Alaha tražili njegovu pomoć!

Islamska predanja pružaju više primera muslimana koji su to činili, a neke od njih ovde navodimo.

Prvi primer

Muslimani su za vreme Umarovog halifata trpeli veoma tešku sušu. To je navelo jednog Muhamedovog druga da ode na njegov grob i da ga neposredno zamoli da posreduje za kišu:

(a) Verzija 1

Od sahabije Malika al-Dara:

Narod je pretrpeo sušu za vreme `Umarovog hilafeta, nakon čega je jedan čovek došao do GROBA Proroka i rekao: „Alahov Poslaniče! Zatraži kišu za svoju zajednicu, jer su zaista propali.” Posle toga mu se Prorok javio u snu i rekao mu: „Idi `Umaru i prenesi mu moj pozdrav, a zatim mu reci da će biti natopljeni kišom. Reci mu: Budi mudar!” Čovek je otišao i rekao to `Umaru. Ovaj je zaplakao i rekao: „Gospode moj! Ne štedim truda osim u onome što izmiče mojoj moći.” (Gibril F. Haddad, Tawassul of `Umar through al-`Abbas; podebljanje i velika slova naši)

Haddad zatim navodi konkretne autoritete koji su ovo predanje svrstali u pouzdana, čime pobija pokušaj takozvanih „selefijskih” muslimana poput al-Albanija da ga oslabe:

Ibn Kathir ga tako navodi iz al-Bayhaqijevog dela Dala'il al-Nubuwwa (7:47) u al-Bidaya wal-Nihaya (Ma`arif izd. 7:91-92 = Dar Ihya' al-Turath izd. 7:105) rekavši: „isnaduhu sahih”, a njegov lanac prenosilaca proglašava pouzdanim (isnaduhu jayyidun qawi) i u svom delu Jami` al-Masanid (1:223), u Musnad `Umar. Ibn Abi Shayba ga navodi (6:352 = 12:31-32) sa pouzdanim (sahih) lancem, kao što potvrđuje Ibn Hajar, koji kaže: „rawa Ibn Abi Shayba bi'isnadin sahih”, i navodi taj hadis u Fath al-Bari, Knjiga o istisqa, pogl. 3 (izd. 1989. 2:629-630 = izd. 1959. 2:495), kao i u al-Isaba (6:164 §8350 = 3:484), gde kaže da ga je naveo Ibn Abi Khaythama. Tako ga takođe prenosi al-Khalili u al-Irshad (1:313-314) i Ibn `Abd al-Barr u al-Isti`ab (2:464 = 3:1149).

Al-Albani je pokušao da oslabi ovo predanje u svom delu Tawassul (str. 120), ali je pobijen u opsežnoj analizi koju je izneo Mamduh u Raf` al-Minara (str. 262-278), koja pobija i druge slične pokušaje, up. Ibn Bazove marginalije uz Fath al-Bari, spis Abu Bakra al-Jaza'irija Wa-Ja'u Yarkudun, članke Hammada al-Ansarija „al-Mafhum al-Sahih lil-Tawassul”, takođe naslovljene „Tuhfat al-Qari fil-Radd `ala al-Ghumari”, i drugu takvu literaturu.

Ibn Hajar identifikuje čoveka koji je posetio Proroka i video ga u snu kao ashaba Bilala ibn al-Haritha, ubrajajući ovaj hadis među razloge zbog kojih je al-Bukhari poglavlje nazvao „Molba naroda svom vođi za kišu ako trpe sušu” u svom Sahihu, knjiga o istisqa'. (Podebljanje naše)

Haddad navodi još jednu verziju ovog predanja:

(b) Verzija 2 iz al-Tabarijevog Tariha (2:509):

U godini suše zvanoj al-Ramada, tokom `Umarovog naslednstva, ashab Bilal ibn al-Harith, dok je klao ovcu za svoju rodbinu, primetio je da su ovčje kosti postale crvene jer je meso koje se sušilo prijanjalo uz njih. Uzviknuo je: „Ya Muhammadah!” Zatim je u snu video Proroka koji mu je naredio da ode `Umaru s vešću o kiši koja dolazi, pod uslovom da `Umar pokaže mudrost. Čuvši to, `Umar je okupio narod i izašao da se moli za kišu sa al-`Abbasom, Prorokovim stricem.

Drugi primer

Haddad pruža još jedan primer muslimana koji odlaze na Muhamedov grob da traže njegovu pomoć za kišu:

[6] U svakom slučaju, veliki ashabi su činili tavesul preko Proroka i nakon njegovog vremena, kao što je potvrđeno predanjem naše majke `A'ishe u al-Darimijevom Sunenu, u 15. poglavlju Uvoda (1:43), naslovljenom: „Alahova darežljivost prema svom Proroku posle njegove smrti”, preneto od Awsa ibn `Abd Allaha s dobrim lancem prenosilaca:

„Stanovnici Medine požalili su se `A'ishi na tešku sušu koju su trpeli. Ona je rekla: „Idite na Prorokov grob i otvorite prozor prema nebu, tako da između njega i neba ne bude krova.” Tako su i učinili, nakon čega ih je natopila takva kiša da je izraslo rastinje i kamile su se ugojile. Ta godina nazvana je Godina obilja.”

Čitalac će naći opsežnu dokumentaciju o ovom predanju u Enciklopediji islamske doktrine (4:47-52), a proglasili su ga autentičnim svi sunitski stručnjaci za hadis, poslednji po vremenu šejh Nabil ibn Hashim al-Ghamri u svom desetotomnom izdanju al-Darimija iz 1999. s komentarom, naslovljenom Fath al-Mannan (1:564-566), gde odbacuje prigovore al-Albanija i njemu sličnih na ovaj hadis. (Podebljanje naše)

Treći primer

Sledeći kuranski tekst propisuje način na koji musliman može dobiti oproštaj od svog boga:

„A mi nismo nijednog poslanika poslali, osim da bi mu se pokoravalo uz Allahovo odobrenje. A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“ S. 4:64 Pickthall

U ovom odlomku Alah svojim sledbenicima jasno stavlja do znanja da moraju zamoliti Muhameda da posreduje za njih ako žele da im gresi budu oprošteni.

Sada, ovo naizgled stvara problem s obzirom na činjenicu da je Muhamed umro pre skoro petnaest vekova. Reklo bi se da muslimani nisu u stanju da izvrše ovaj prilično važan nalog, budući da Muhamed više nije dostupan svojoj zajednici sada kada je mrtav.

Ipak, izgled može varati, jer su muslimani zaista pronašli način da zamole svog proroka da se moli svom gospodu za oproštaj njegovoj zajednici.

Na primer, muslimanski učenjak imam an-Nawawi pokazuje kako su muslimani izvršavali ovaj konkretan nalog i posle Muhamedove smrti. U svom opisu bontona posećivanja Muhamedovog groba nakon obavljenog hodočašća, u Knjizi o hadžu u delu Adhkar, an-Nawawi kaže:

[Nakon što je uputio selam Proroku, Abu Bakru i `Umaru] Zatim se on [posetilac] vraća na svoje prvobitno mesto naspram Prorokovog lica, i uzima Proroka kao svoje sredstvo u svojoj nutrini (fa yatawassalu bihi fi haqqi nafsihi), i traži njegovo posredovanje pred svojim uzvišenim i silnim Gospodom (wa yatashaffa`u bihi ila rabbihi subhanahu wa ta`ala)… i koristi ovo plemenito mesto, i slavi i hvali i veliča Alaha i priziva blagoslove na njegovog Poslanika. Neka to čini obilno. (Nawawi, al-Adhkar [Maktabat al-mu'ayyad, Ta’if 1408/1988], str. 262)

An-Nawawi kaže nešto slično i u odeljku posvećenom poseti Muhamedovom grobu, koji se nalazi u njegovoj knjizi o hodočašću pod naslovom al-Idah fi manasik al-hajj:

[Posetilac stoji i pozdravlja Proroka, zatim prelazi da pozdravi Abu Bakra i `Umara] Zatim se vraća na svoj prvobitni položaj, neposredno pred Alahovog Poslanika, i uzima Proroka kao svoje sredstvo u svojoj nutrini (fa yatawassalu bihi fi haqqi nafsihi), i traži njegovo posredovanje pred svojim uzvišenim i silnim Gospodom (wa yatashaffa`u bihi ila rabbihi subhanahu wa ta`ala), a jedna od najboljih stvari koje može reći jeste ono što su naši kolege preneli od al-`Utbija, i divili su se onome što je rekao:

Dok sam sedeo kraj Prorokovog groba, došao je jedan beduinski Arapin i rekao: „Mir s tobom, o Alahov Poslaniče! Čuo sam da Alah kaže: „A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“ (4:64), te sam došao k tebi tražeći oproštaj za svoj greh, tražeći tvoje posredovanje kod mog Gospoda…” (An-Nawawi, al-Idah fi manasik al-hajj [Dar ibn Khaldun, Damask, bez god.], str. 144)

An-Nawawi je takođe napisao sledeće u al-Majmu, u knjizi o opisu hadža, pod poglavljem „Poseta Prorokovom grobu”:

Hodočasnik treba da se okrene prema svetilištu Alahovog Poslanika, da ga učini sredstvom (tawassul) za dolazak do Alaha i da traži njegov wasilah kao posredovanje (šafa'at), na isti način kao i beduin koji je posetio Prorokovo svetilište i, stojeći kraj njega, rekao: Mir s tobom, o Alahov Poslaniče, čuo sam da je Alah rekao:

„A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“ (Sveti Kuran 4:64).

Stoga sam došao k tebi radi oproštaja svojih greha i tražeći tvoje posredovanje kod Alaha. (Al-Majmu', tom 8, str. 274; Fayd al-Qadir, tom 2, str. 134; I'anah al-Talibiyyin, str. 315)

An-Nawawi nije bio jedini učenjak koji je preneo ovo predanje. Evo još nekolicine:

(U ovom kuranskom stihu) Alah opominje grešnike i zločince da, kada počine grehe i pogreške, treba da prizovu Alahovog Poslanika i zatraže oproštaj od Alaha. Treba takođe da zamole Alahovog Poslanika da se moli za njih. Kada to učine, Alah će im se okrenuti i oprostiti im i pokazaće im milost. Zato je upotrebio reči la-wajadullaha tawwaban-rahima (oni bi (na osnovu tog sredstva i posredovanja) sigurno našli Alaha kao Onoga koji daje pokajanje, krajnje Milostivog). Mnogi su izneli ovo predanje. Jedan od njih je Abu Mansur al-Sabbagh (neki rukopisi kažu Abu Nasr), koji u svojoj knjizi Al-Shamil Al-Hikayat-ul-mashhurah piše da je, prema `Utbiju, on jednom sedeo kraj Prorokovog groba kada je došao beduin i rekao: „Mir s tobom, o Alahov Poslaniče. Čuo sam da Alah kaže: „A mi nismo nijednog poslanika poslali, osim da bi mu se pokoravalo uz Allahovo odobrenje. A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“ Došao sam k tebi tražeći oproštaj za svoje grehe i uzimam te za SVOG POSREDNIKA pred svojim Gospodom, i zbog toga sam došao k tebi.” Zatim je izgovorio ove stihove: „O ti, najuzvišeniji među pokopanima, koji si uzdigao vrednost ravnica i brežuljaka! Neka žrtvujem svoj život za ovaj grob koji si ti učinio blistavim, ti koji si od milosti i oproštenja.” Zatim je beduin otišao, a ja sam zaspao. U snu sam video Svetog Proroka. Rekao mi je: O `Utbi, beduin je u pravu, idi i objavi mu radosnu vest da je Alah oprostio njegove grehe. (Tafsir Ibn Kathir, 1:519-20)

Prenosi se od Abu Sadiqa da je imam Ali rekao: „Tri dana nakon Prorokove sahrane došao je jedan Arapin i bacio se na Prorokov grob, uzeo zemlju i posuo je po svojoj glavi. Rekao je: 'Ya Rasulallah! Ti si govorio i mi smo slušali, ti si učio od Alaha i mi smo učili od tebe. Među onim što ti je Alah poslao jeste i sledeće… K. 4:64). Ja sam onaj koji je grešnik i sada sam došao k tebi da zatražiš za mene.' Nakon toga se začuo glas IZ GROBA: 'Nema sumnje, oprošteno ti je!'” (Tafsir al-Qurtubi, tom 6, str. 439)

Ostali muslimanski autoriteti koji su navodili ovaj isti hadis uključuju sledeće:

Bayhaqi u Shu‘ab-ul-iman (3:495-6, broj 4178).

Ibn Qudamah u al-Mughni (3:557).

Ibn ‘Asakir u Tahdhib tarikh Dimashq al-kabir, opšte poznatom kao Tarikh/Tahdhib Ibn ‘Asakir, kako navodi Subki u Shifa’-us-siqām fi ziyarat khayr-il-anam (str. 46-7).

Ibn Hajar Haythami u al-Jawhar-ul-munazzam (str. 51). (Dr Muhammad Tahir-ul-Qadri, Islamic Concept of Intermediation – Tawassul, peto poglavlje, treći odeljak, 2. Oproštaj posredstvom svetog Proroka)

Abu Hamid Al-Ghazali je još jedan čuveni muslimanski učenjak koji je koristio K. 4:64 da dokaže kako je sasvim u redu posetiti Muhamedov grob i zatražiti od njega posredovanje:

Proroka treba učiniti sredstvom (wasilah) i posrednikom (shafi'), i, s licem okrenutim prema grobnici, hodočasnik treba da moli Alaha radi Prorokovih zasluga i položaja, rečima:

„O Alahu, ti si zaista rekao: „A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“ (K. 4:64); o Alahu, mi smo zaista čuli tvoje reči i pokoravamo se tvojoj zapovesti, dolazeći tvom Proroku da tražimo njegovo posredovanje kod tebe za naše grehe; kako su (gresi) teški i tegobni na našim leđima! Kajemo se za posrtanje, priznajemo svoje prestupe i svoje greške, prihvati naše pokajanje radi njega, učini svog Proroka posrednikom za nas i uzvisi nas radi njegovog položaja i njegovih prava kod tebe.”

Preporučuje se da hodočasnik svakodnevno odlazi na groblje Baki‘ i, nakon što pozdravi Proroka, obiđe grobnice Hasana ibn 'Alija, 'Alija ibn al-Husayna, Muhameda ibn 'Alija i Ja'fara ibn Muhameda, kao i da obavi salat u Fatiminoj džamiji. (Ihya' 'Ulum al-Din, tom 1, str. 258-261; podebljanje naše)

Sledeći muslimanski autoritet je takođe podsticao „vernike” da traže posredovanje svog proroka odlaskom na njegovo grobno mesto:

Stani kraj Prorokove grobnice i reci: Došao sam TEBI radi oproštaja svojih greha i da tražim TVOJE posredovanje kod Alaha. (Ibn Qudamah Hanbali, Al-Mughni ma' al-Sharh, tom 3, str. 588; al-Sharh al-Kabir ma' al-Mughni, tom 3, str. 494; velika slova naša)

Četvrti primer

Prema određenim predanjima, abasidski halifa Mansur al-Dawaniqi došao je Maliku ibn Anasu (osnivaču malikijskog mezheba, odnosno škole islamske pravne nauke) i upitao ga da li pri molitvi treba da se okrene prema Muhamedovom grobu ili prema kibli. Malik mu je odgovorio pitanjem:

„Zašto želiš da se okreneš od Proroka kada je on wasilah (sredstvo) za tebe i za tvog oca Adama prema Alahu na Dan vaskrsenja? Okreni se njemu i traži njegovo posredovanje (šafa'at).” (Sharh al-Mawahib, tom 8, str. 304-5; Wafa' al-Wafad, tom 4, str. 1371; al-Qawanin al-Fiqhiyyah, str. 148; Sharh Ibn al-Hasan 'ala al-Risalah al-Qirwani, tom 12, str. 478; podebljanje naše)

Williamsova dilema

S obzirom na sve navedeno, jasno je da Muhamedov sunet nije samo naveo njegove sledbenike da traže njegovo posredovanje, već ih je i nagnao da posećuju njegovo grobno mesto kako bi ga prizivali da se moli za njihov oproštaj i da im pomogne u njihovim nevoljama. Time je Muhamed neposredno odgovoran za to što muslimani čine širk u svom obožavanju, tj. pridružuju nesavršeno stvorenje Alahu u obožavanju koje pripada samo njemu.

Ovo protivreči samom odlomku koji je Williams naveo, a koji naglašeno zapoveda takozvanim vernicima da obožavaju i traže pomoć SAMO od Alaha! Evo ga ponovo:

„Samo Tebe obožavamo i samo od Tebe pomoć tražimo.“ S. 1:5 Asad

Muhamedova učenja dovela su i do toga da muslimani njegov grob uzmu za mesdžid, odnosno bogomolju, uprkos činjenici da im je on to jasno zabranio, idući čak dotle da prokune Jevreje i hrišćane zato što su činili istu stvar!

Stoga, nasuprot propagandi islamskih apologeta poput Williamsa, muslimani ne obožavaju samo Alaha, niti samo od njega traže pomoć. Muhamedovi sledbenici krivi su za gnusne prestupe obožavanja grobova i nekromantije, tj. kontaktiranja mrtvih da im pomognu, što je izričito osuđeno u Božjoj istinskoj Reči, Svetom pismu:

„Kad uđeš u zemlju koju ti Gospod Bog tvoj daje, ne uči se činiti gadna djela onijeh naroda. Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, Ni bajač, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za takve gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe. Drži se sasvijem Gospoda Boga svojega. Jer ti narodi koje ćeš naslijediti, slušaju gatare i vračare, a tebi to ne dopušta Gospod Bog tvoj.“ Ponovljeni zakoni 18:9-14

„I ako vam reku: Pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju; recite: Ne treba li narod da pita Boga svojega? Ili će pitati mrtve umjesto živijeh? Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.“ Isaija 8:19-20

Toliko o tome da je islamska religija čista monoteistička vera.

Srodni članci

Odgovor na lažne tvrdnje selefije Bilala Philipsa i Albanija o tašehudu
Učenje o tavesulu u svetlu Kurana
Traženje sredstva (tavesul) preko Proroka
Message of Thaqalayn – Tawassul