Apologetizam by Sam Shamoun

Preokret: Alah umire i uništava Kuran?

· IslamKuranApologetikaPolemikaMonoteizam

Budući da muslimani uvek iznose pitanje Božje smrti kao način da hrišćanima pokažu apsurdnost njihovog verovanja da je Hristos Bog koji je umro https://bloggingtheology.net/2017/04/12/can-evangelical-apologists-answer-the-question-how-can-god-die/, odlučio sam da preokrenem stvar protiv njih kako bih im dao da okuse sopstveni lek.

Prema Kuranu, svaka duša (nafs) nužno mora okusiti smrt i biće suđena za ono što je učinila:

„i kada svako dobije ono što je zaslužio“ S. 3:25 Arberi

„Onoga dana kada svako ugleda pred sobom dobro koje je uradio, a i zlo isto tako“ S. 3:30 Arberi

„Svaka osoba će smrt da okusi“ S. 3:185 Arberi

„Na Dan u kojem će svaki čovek samo o sebi da brine i u kome će se svakom čoveku za dela njegova puna nagrada ili kazna dati, nepravda im se neće učiniti!“ S. 16:111 Arberi

„Svaka duša smrt će da oseti“ S. 29:57 Arberi

Kuran takođe svedoči da je i sam Alah duša / da poseduje dušu (nafs):

„Ti znaš šta je u meni, a ja ne znam šta je u Tebi“ S. 5:116 dr Laleh Bahtijar

„On je Sebi odredio da bude milostiv. On će da vas sakupi na Sudnjem danu, u to nema nikakve sumnje. Oni koji su sebe upropastili, pa - oni ne veruju.“ S. 6:12

„i izabrao sam te za Svog poslanika“ S. 20:41

Ovo, dakle, znači da će i sam Alah okusiti smrt i biti suđen za ono što je zaslužio. Obratite pažnju kako se to logički razvija:

  1. Svaka duša mora nužno okusiti smrt i biti suđena za sve što je učinila.

  2. Alah jeste duša / poseduje dušu.

  3. Dakle, Alah mora nužno okusiti smrt i biti suđen za sve što je učinio.

Sada se postavlja pitanje kako Alah može umreti kada bi trebalo da je Bog, a time i samopostojeće i večno živo biće? I kada jednom umre, ko će mu ponovo dati život? To ne može biti Alah koji će sam sebe vaskrsnuti, jer će biti mrtav i stoga više neće biti živ. A ako više nije živ, onda više neće posedovati ni svest ni spoznaju da shvati kako treba da se vrati u život.

Štaviše, kako Alah može polagati račun za ono što je učinio kada bi trebalo da je sudija svemu stvorenju? Hoće li Alah suditi samome sebi, ili će mu neko drugi biti sudija?

Ni to nije sve. Ortodoksna muslimanska teologija uči da je Kuran večni, nestvoreni govor Alaha, jedno od njegovih suštinskih svojstava:

  1. Kuran je Božja Reč koja je proistekla od Njega bez modaliteta u svom izrazu. On ga je spustio svome poslaniku kao objavu. Vernici ga kao takvog prihvataju doslovno. Oni su uvereni da je on, u stvarnosti, Reč Boga, Uzvišenog i Uzvišenoga.

  2. Za razliku od ljudskog govora, on je večan i nestvoren. (The Creed of Imam Al-Tahawi (Al-Aqidah al-Tahawiyyah), preveo, propratio komentarima i uvod napisao Hamza Jusuf [Zaytuna Institute, 2007], str. 54; podebljanje naše)

  3. Mi se ne prepiremo oko Kurana. Naprotiv, svedočimo da je on Reč Gospodara svetova, objavljena posredstvom Pouzdanog Duha, koji ju je naučio prvaka među poslanicima, Muhameda. To je Reč Boga, Uzvišenog i Uzvišenoga. Nijedan ljudski govor se s njom ne može uporediti, i mi ne kažemo da je stvorena. (Isto, str. 64; podebljanje naše)

A ipak znamo da su mnogi uništili Kuran, bilo tako što su ga rastrgli (pocepali na komade),

„Kao što smo sledbenike Knjige opomenuli. One koji Kur'an podeliše na delove.“ S. 15:90-91 Mohamed Šafi http://islamawakened.com/quran/15/st59.htm

bilo tako što su ga spalili, a upravo je to treći muslimanski halifa naredio da se učini sa svim Kuranima koji se nisu slagali s njegovom sopstvenom verzijom:

Preneo Enes ibn Malik: Huzejfa ibn el-Jeman je došao Osmanu u vreme kada su ljudi Šama i ljudi Iraka vodili rat da osvoje Jermeniju i Azerbejdžan. Huzejfa se uplašio njihovih (ljudi Šama i Iraka) razlika u učenju Kurana napamet, pa je rekao Osmanu: „O zapovedniče vernih! Spasi ovaj narod pre nego što se razidu oko Knjige (Kurana) kao što su to učinili Jevreji i hrišćani pre njih.“ Tako je Osman poslao poruku Hafsi govoreći: „Pošalji nam rukopise Kurana kako bismo kuranski materijal sabrali u savršene primerke i vratili ti rukopise.“ Hafsa ih je poslala Osmanu. Osman je zatim naredio Zejdu ibn Sabitu, Abdulahu ibn ez-Zubejru, Saidu ibn el-Asu i Abdurahmanu ibn Harisu ibn Hišamu da prepišu rukopise u savršene primerke. Osman je rekao trojici Kurejšija: „U slučaju da se ne složite sa Zejdom ibn Sabitom oko bilo koje tačke u Kuranu, onda to napišite na dijalektu Kurejša, jer je Kuran objavljen na njihovom jeziku.“ Tako su i učinili, a kada su napisali mnoge primerke, Osman je izvorne rukopise vratio Hafsi. Osman je svakoj muslimanskoj pokrajini poslao po jedan primerak onoga što su prepisali, i naredio da sav ostali kuranski materijal, bilo da je zapisan u pojedinačnim odlomcima ili u celim primercima, BUDE SPALJEN. Zejd ibn Sabit je dodao: „Jedan stih iz sure Ahzab mi je promakao kada smo prepisivali Kuran, a slušao sam Alahovog Poslanika kako ga uči. Pa smo ga tražili i našli ga kod Huzejme ibn Sabita el-Ensarija. (Taj stih je bio): ‘Među vernicima ima ljudi koji su bili verni svome zavetu s Alahom.’ (33:23) (Sahih al-Buhari, tom 6, knjiga 61, broj 510 http://searchtruth.com/book_display.php?book=61&translator=1&start=0&number=510)

Ovo znači da ljudska bića mogu spaliti, i da su spalila, a time i uništila, jedno od temeljnih, suštinskih svojstava samog Alaha! I ovde obratite pažnju na logiku:

  1. Kuran je nestvoreni govor Alaha, i stoga jedno od njegovih nužnih svojstava.

  2. Kuran mogu uništiti ljudi, i uništili su ga, kao što nalazimo u slučaju trećeg halife Osmana koji je spalio Kurane koji su u to vreme bili u opticaju.

  3. Dakle, ljudi imaju sposobnost da unište, da spale, jedno od večnih svojstava Alaha.

I opet, kako se jedno nužno svojstvo Alaha može uništiti a da to ne izazove dubinsku promenu u njegovom suštinskom biću? A ako se može uništiti, zar to ne poništava Alahovu svemoć i nepromenljivost? Naposletku, to što konačna stvorenja mogu spaliti ili uništiti jedno temeljno svojstvo Alaha znači da je Alah bio nemoćan da ih spreči, a dalje pokazuje i da Alahova priroda može doživeti i da je doživela dubinsku promenu, budući da je od toga da ima određeno svojstvo prešao na to da ga jedno vreme više nema.

S obzirom na sve rečeno, može li ijedan muhamedanac odgovoriti na ova pitanja a da ne argumentuje u krug ili da ne poriče jasno čitanje svojih primarnih izvora?

Povezani članci

Duša-čovek: Hoće li Alah okusiti smrt prema Kuranu? (http://answeringislam.info/authors/rogers/allah_soul.html)