Otkrivanje pravog spasitelja i posrednika islama
Muslimani se često hvale time da islam nema figuru spasitelja niti posrednika koji ljude približava Alahu. Tvrde da islam uči da nema potrebe za posrednikom koji bi pokušao da premosti ponor između Boga i čoveka, što je u oštroj suprotnosti sa hrišćanstvom, koje naglašava središnji značaj i neophodnost zamenske smrti i posredničkog dela Gospoda Isusa za spasenje.
Međutim, ništa ne može biti dalje od istine jer, suprotno ovoj često ponavljanoj tvrdnji, islam zapravo potvrđuje potrebu za posrednikom i spasiteljem, onim koji pribavlja Alahov oprost i milost za takozvane vernike. Taj posrednik kome muslimani treba da se obraćaju radi spasenja jeste, u suštini, sam Muhamed.
Na primer, Kuran opetovano naglašava neophodnost Muhamedovih molitava i zagovaranja za oproštenje grehova:
„A mi nismo nijednog poslanika poslali, osim da bi mu se pokoravalo uz Allahovo odobrenje. A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“ S. 4:64 Pickthall
„Prihvati od njihovog imetka milostinju, da ih time očistiš od greha i učiniš ih blagoslovljenim, i pomoli se za njih, molitva tvoja će, zaista, da ih smiri - a Allah sve čuje i sve zna.“ S. 9:103 Y. Ali
„Pravi vernici su samo oni koji veruju u Allaha i Njegovog Poslanika, a koji se, kad su sa njim na kakvom važnom sastanku, ne udaljuju dok od njega dopuštenje ne dobiju. Oni koji od tebe traže dopuštenje, u Allaha i Njegovog Poslanika, zaista, veruju. I kad oni zatraže dopuštenje od tebe zbog kakvog svog posla, dopusti kome hoćeš od njih, i zamoli Allaha da im oprosti - zaista Allah oprašta grehe i milostiv je.“ S. 24:62 Y. Ali
„Znaj da nema boga osim Allaha! Traži oprost za svoje grehe i za vernike i vernice! Allah zna kuda se krećete i gde boravite.“ S. 47:19 Pickthall
Kuran dalje upozorava da muslimani moraju savršeno da se pokore Muhamedovim željama i htenjima ako žele da Alah bude zadovoljan njima:
„I, tako Mi Gospodara tvoga, oni neće da veruju sve dok za sudiju u međusobnim sporovima tebe ne prihvate, a potom u dušama svojim ne osete tegobu zbog onoga što si odredio i sasvim se ne pokore!“ S. 4:65 Rodwell
Zapravo, kada Muhamed i njegovo božanstvo o nečemu odluče, musliman u toj stvari nema pravo glasa:
„Kad Allah i Poslanik Njegov nešto odrede, onda ni vernik ni vernica nemaju pravo po svom nahođenju da postupe. A ko Allaha i Njegovog Poslanika ne posluša, taj je sigurno skrenuo s Pravog puta.“ S. 33:36 Rodwell
Štaviše, prema navodno verodostojnim hadisima, Alah će Muhamedu dati vasilu, tj. položaj posrednika/zagovornika za muslimane:
‘Abdulah b. Amr b. al-As preneo je da je Alahov Poslanik rekao: Kada čujete mujezina, ponavljajte ono što on govori, a zatim prizovite blagoslov na mene, jer će svako ko prizove blagoslov na mene dobiti deset blagoslova od Alaha; zatim molite Alaha za al-Vasilu za mene, a to je stepen u Raju koji priliči samo jednom od Alahovih slugu, i nadam se da ću ja biti taj. Ko god zamoli da meni bude data Vasila, njemu je zajamčeno moje zagovaranje. (Sahih Muslim, Knjiga 004, Broj 0747 http://searchtruth.com/book_display.php?book=004&translator=2&start=0&number=0744)
I:
Prenosi Džabir ibn ‘Abdulah:
Alahov Poslanik je rekao: „Ko nakon slušanja ezana kaže: ‘Allahumma Rabba hadhihi-d-da’ watit-tammati was-salatil qa’imati, ati Muhammadan AL-WASILATA wal-fadilata, wab’ athhu maqaman mahmudan-il-ladhi wa’ adtahu (O Alahu! Gospodaru ovog savršenog poziva (u kome Ti se ne pripisuju sudruzi) i redovne molitve koja će biti uspostavljena! Milostivo podari Muhamedu pravo ZAGOVARANJA i prvenstvo i pošalji ga (na Dan suda) na najbolje i najviše mesto u Raju koje si mu obećao)’, tada će mu na Dan vaskrsenja biti dozvoljeno moje zagovaranje”). (Sahih al-Buhari, Tom 1, Knjiga 11, Broj 588 http://searchtruth.com/book_display.php?book=11&translator=1&start=0&number=588)
Upravo zato nalazimo mnoštvo predanja koja tvrde da će Muhamed biti prva osoba čije će zagovaranje biti prihvaćeno na Dan suda:
Ebu Hurejra je preneo da je Alahov Poslanik rekao: Ja ću biti prvi među Adamovim potomcima na Dan vaskrsenja i biću prvi zagovornik i prvi čije će zagovaranje biti prihvaćeno (od Alaha). (Sahih Muslim, Knjiga 030, Broj 5655 http://searchtruth.com/book_display.php?book=030&translator=2&start=0&number=5655)
I:
Prenosi ‘Abdulah ibn ‘Umer:
Poslanik je rekao: „Čovek koji neprestano traži od drugih doći će na Dan vaskrsenja bez ijednog komada mesa na licu.” Poslanik je dodao: „Na Dan vaskrsenja Sunce će se toliko približiti (ljudima) da će znoj dopirati do sredine ušiju, pa kada svi ljudi budu u tom stanju, tražiće pomoć od Adama, zatim od Mojsija, a zatim od Muhameda.” Prenosilac je dodao: „Muhamed će posredovati kod Alaha da presudi među ljudima. Nastaviće dalje sve dok ne uhvati alku vrata (Raja), a onda će ga Alah uzdići do Makam Mahmuda (povlastica zagovaranja itd.). I svi okupljeni ljudi uputiće svoje hvale Alahu. (Sahih al-Buhari, Tom 2, Knjiga 24, Broj 553 http://searchtruth.com/book_display.php?book=24&translator=1&start=0&number=553)
Muhamed je dalje učio da će biti i drugih koji će takođe zagovarati za vernike, uključujući i samog Alaha!
„… ‘„Zaista Allah ni trunku nepravde ne čini, pa ako to bude dobro delo, On će da ga umnogostruči“’ (4.40) Poslanik je dodao: ‘Zatim će zagovarati proroci i anđeli i vernici, a (na kraju) će Svemogući (Alah) reći: „Sada preostaje Moje zagovaranje.” Zatim će uzeti šaku Vatre iz koje će izvaditi neke ljude čija su tela izgorela, i oni će biti bačeni u reku na ulazu u Raj, koja se zove voda života…’” (Sahih al-Buhari, Tom 9, Knjiga 93, Broj 532s https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=93&translator=1&start=60)
A kao neposredan rezultat Muhamedovog zagovaranja, Alah će svom poslaniku dozvoliti da izvede muslimane iz pakla!
„‘… Pa će doći k meni, a ja ću zatražiti dopuštenje svoga Gospoda da uđem u Njegovu Kuću i biće mi dopušteno. Kada Ga ugledam, pašću ničice pred Njim, a On će me ostaviti (ničice) koliko bude hteo, i tada će reći: „O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan, i zagovaraj, jer će tvoje zagovaranje biti prihvaćeno, i traži (bilo šta), jer će ti biti dato”: Zatim ću podići glavu i slaviti svoga Gospoda određenim hvalama kojima me je naučio. Alah će mi postaviti granicu (do koje mogu da zagovaram za određenu vrstu ljudi). Izvešću ih i uvesti u Raj.’
„(Katada je rekao: Čuo sam Anasa kako kaže da) je Poslanik rekao: ‘Izaći ću i izvesti ih iz Pakla (Vatre) i uvesti ih u Raj, a zatim ću se vratiti i zatražiti od svoga Gospoda dopuštenje da uđem u Njegovu Kuću i biće mi dopušteno. Kada Ga ugledam, pašću ničice pred Njim, a On će me ostaviti ničice koliko bude hteo (u tom stanju), i tada će reći: „O Muhamede, podigni glavu i govori, jer ćeš biti saslušan, i zagovaraj, jer će tvoje zagovaranje biti prihvaćeno, i traži, tvoja molba će biti uslišena.”’ Poslanik je dodao: ‘Pa ću podići glavu i slaviti Ga i hvaliti kako me je naučio. Zatim ću zagovarati, a On će mi postaviti granicu (do koje mogu da zagovaram za određenu vrstu ljudi). Izvešću ih i uvesti u Raj.’
„(Katada je dodao: Čuo sam Anasa kako kaže da) je Poslanik rekao: ‘Izaći ću i izvesti ih iz Pakla (Vatre) i uvesti ih u Raj, a zatim ću se vratiti po treći put i zatražiti od svoga Gospoda dopuštenje da uđem u Njegovu kuću, i biće mi dopušteno da uđem. Kada Ga ugledam, pašću ničice pred Njim i ostaću ničice koliko On bude hteo, i tada će reći: „Podigni glavu, o Muhamede, i govori, jer ćeš biti saslušan, i zagovaraj, jer će tvoje zagovaranje biti prihvaćeno, i traži, jer će ti molba biti uslišena.” Pa ću podići glavu i hvaliti Alaha kako me je naučio, a zatim ću zagovarati, i On će mi postaviti granicu (do koje mogu da zagovaram za određenu vrstu ljudi). Izvešću ih i uvesti u Raj.’
„(Katada je rekao: Čuo sam Anasa kako kaže da) je Poslanik rekao: ‘Tako ću izaći i izvesti ih iz Pakla (Vatre) i uvesti ih u Raj, sve dok u Vatri ne ostane niko osim onih koje Kuran zatoči (tj. onih kojima je određen večni život u vatri).’
„Prenosilac je zatim proučio stih: – ‘„Gospodar tvoj će ti na Budućem svetu hvale dostojno mesto darovati.“’ (17.79) Prenosilac je dodao: Ovo je Mesto Hvale i Slave koje je Alah obećao vašem Poslaniku.” (Sahih al-Buhari, Tom 9, Knjiga 93, Broj 532v https://www.searchtruth.com/book_display.php?book=93&translator=1&start=60)
Međutim, Muhamedovo zagovaranje/posredovanje nije ograničeno na Dan suda. Hadisi beleže mnoštvo primera u kojima su ljudi tražili Muhamedovo zagovaranje i posredovanje.
Prvi primer
Na primer, prema nekim od takozvanih autentičnih predanja, ljudi su Muhameda koristili kao svog posrednika još i pre njegovog rođenja!
Kao primer, sledeći stih,
„I kada im je došla Knjiga od Allaha koja potvrđuje istinitost onoga što oni imaju, a još od pre su pomoć protiv nevernika molili, i kada im je došlo ono što im je poznato kao istina, oni u to ne poverovaše. Pa neka Allahovo prokletstvo stigne nevernike!“ S. 2:89 Hilali-Khan
navodno se odnosi na vreme pre Muhameda, kada su Jevreji Medine molili Alaha, na osnovu Muhamedovih zasluga, da im podari pobedu nad njihovim neprijateljima:
(„a još od pre su pomoć protiv nevernika molili“) [2:89]. Rekao je Ibn ‘Abas: „Jevreji Hajbera bili su u ratu sa Gatafanom, i kad god bi se dve strane sukobile, Hajber bi doživeo poraz. Zbog toga su smislili sledeću molitvu: ‘O Alahu! Molimo Te istinom nepismenog Proroka koga si obećao da ćeš nam poslati na kraju vremena, da nam podariš pobedu nad njima’. I tako, kad god bi izgovorili ovu molitvu, Gatafan bi bio poražen. Ali kada je Prorok bio poslat, nisu poverovali u njega. Zbog toga je Alah, uzvišen neka je On, objavio („a još od pre su pomoć protiv nevernika molili“) tj. posredstvom tebe, o Muhamede, sve do Njegovih reči („Pa neka Allahovo prokletstvo stigne nevernike“)”. A al-Sudi je rekao: „Arapi su prolazili pored Jevreja i nanosili im izvesnu štetu. Jevreji su znali opis Muhameda u Tori i molili su Alaha da ga pošalje kako bi se zajedno s njim borili protiv Arapa. Kada im je Muhamed došao, nisu poverovali u njega iz pakosne zavisti. Rekli su: ‘svi poslanici behu iz Jakovljevog potomstva, kako to da je ovaj potomak Ismailov?’” (‘Alī ibn Ahmad al-Wahidi, Asbab al-Nuzul http://altafsir.com/Tafasir.asp?tMadhNo=0&tTafsirNo=86&tSoraNo=2&tAyahNo=89&tDisplay=yes&UserProfile=0&LanguageId=2; podebljani naglasak je moj)
Drugi primer
Islamski izvori nam takođe kazuju da je Muhamed lično rekao svom paganskom stricu da postane musliman kako bi mogao da brani njegov slučaj pred Alahom:
Prenosi Al-Musajib:
Kada je Ebu Talib bio na samrti, Prorok mu je došao, dok je Ebu Džehl sedeo pored njega. Prorok reče: „O striče moj! Reci: Niko nema pravo da bude obožavan osim Alaha, izraz kojim ću braniti tvoj slučaj pred Alahom.” Ebu Džehl i ‘Abdulah ibn Umeja rekoše: „O Ebu Talibe! Zar ćeš napustiti veru ‘Abdul Mutaliba?” I tako su mu to neprestano ponavljali, te je poslednja izjava koju im je izrekao (pre nego što je umro) bila: „Ja sam u veri ‘Abdul Mutaliba.” Tada Prorok reče: „Nastaviću da tražim Alahov oprost za tebe sve dok mi to ne bude zabranjeno.” Zatim je objavljen sledeći stih: –
„„Verovesniku i vernicima nije dopušteno da mole Boga da oprosti neznanobošcima, makar im bili i najbliži rod, kad im je jasno da će oni stanovnici u Paklu da budu.“” (9.113)
Objavljen je i drugi stih: – „„Ti, zaista, ne možeš uputiti na Pravi put onog koga ti želiš da uputiš. Allah ukazuje na Pravi put onom kome On hoće“” (28.56) (Sahih al-Buhari, Tom 5, Knjiga 58, Broj 223 http://searchtruth.com/book_display.php?book=58&translator=1&start=0&number=223)
Primetimo da je Alah „objavio” svome „poslaniku” da ne sme da se moli za nevernike, jer zagovaranje ne bi bilo ni od kakve koristi.
Ipak, uprkos ovim jasnim stihovima koji su mu zabranjivali da se moli za nevernike, Muhamed je i dalje verovao da će njegovo zagovaranje ipak pomoći njegovom stricu na poslednji dan, tako što će mu ublažiti muke u paklu:
Prenosi Ebu Seid al-Hudri: Čuo je Proroka, kada je neko pomenuo njegovog strica (tj. Ebu Taliba), kako kaže: „Možda će mu moje zagovaranje biti od pomoći na Dan vaskrsenja tako da bude stavljen u plitku vatru koja mu dopire samo do članaka. Od nje će mu ključati mozak.” (Sahih al-Buhari, Tom 5, Knjiga 58, Broj 224 http://searchtruth.com/book_display.php?book=58&translator=1&start=0&number=224)
Treći primer
Muhamed nije samo učio svoje sledbenike da se mole Alahu u njegovo ime, već ih je čak uputio da svoje molitve upućuju neposredno njemu!
1385. Prenosi se od ‘Usmana ibn Hunejfa da je jedan slep čovek došao Proroku i rekao mu: „Moli Alaha da me izleči.” On reče: „Ako želiš da sačuvaš svoju nagradu za onaj svet, to je bolje; ili, ako želiš, ja ću se moliti za tebe.” On reče: „Moli se.” On reče: „Pa mu je naredio da uzme abdest i da ga dobro obavi, da klanja dva rekata i da izgovori ovu molitvu: „Allahumma inni as’aluka wa atawajjahu ilaika BI-MUHAMMADIN NABIYYIR-RAHMA.YA MUHAMMADU inni qad tawajjahtu bika ila rabbi fi hajati hadhihi Lituqda. Allahumma fashaffi‘hu fiya (O Alahu, molim Te i okrećem svoje lice ka Tebi POSREDSTVOM ZAGOVORA MUHAMEDA, PROROKA MILOSTI. O MUHAMEDE, okrenuo sam se svome Gospodu POSREDSTVOM TVOG ZAGOVORA u vezi sa ovom mojom potrebom, da bi ona bila ispunjena. O Alahu, prihvati NJEGOV ZAGOVOR za mene)”. (SAHIH) (English Translation of Sunan Ibn Majah: Compiled by Imam Muhammad Bin Yazeed Ibn Majah Al-Qazwini, hadise priredio i referencirao hafiz Ebu Tahir Zubejr ‘Ali Za’i, preveo Nasiruddin al-Khattab (Kanada), konačna redakcija Ebu Halijl (SAD) [Darussalam Publications and Distributors, prvo izdanje: jun 2007], Tom 2, od hadisa br. 803 do 1782, 5. Poglavlja o uspostavljanju molitve i sunnetu u vezi s njom, Poglavlje 189. Šta je preneseno o molitvi u vreme potrebe, str. 329–330; naglasak velikim slovima je moj)
Isto ovo predanje nalazi se i u at-Tirmizijevoj zbirci hadisa:
3578. ‘Usman ibn Hunejf je preneo da je jedan slep čovek došao Proroku i rekao mu: „Moli Alaha da me izleči.” On reče: „Ako želiš, moliću se za tebe, a ako želiš, možeš biti strpljiv, jer to je bolje za tebe.” On reče: „Onda se moli Njemu.” On reče: „Pa mu je naredio da uzme abdest i da ga potpuno obavi, i da uputi ovu molitvu: ‘O Alahu, molim Te i okrećem se ka Tebi POSREDSTVOM TVOG PROROKA MUHAMEDA, Proroka milosti. Zaista, okrenuo sam se svome Gospodu, POSREDSTVOM TEBE, u vezi sa ovom mojom potrebom, da bi ona bila rešena, pa, Alahu, prihvati NJEGOV ZAGOVOR za mene (Allahumma Inni As’aluka WA MUHAMMADIN Nabi-Ir-Rahmati Tawajjahtu Bika Ila Rabbi Fi Hajati Hadhihi Lituqda Li, Allahumma Fashaffi‘hu Fiya).’” (SAHIH)
[Rekao je]: Ovaj hadis je hasen SAHIH garib, ne znamo za njega osim ovim putem, kao predanje Ebu Džafera, a on je neko drugi, a ne al-Hatmi, [a Usman ibn Hunejf je brat Sehla ibn Hunejfa] (English Translation of Jami‘ At-Tirmidhi: Compiled by Imam Hafiz Abu ‘Eisa Mohammad Ibn ‘Eisa At-Tirmidhi, preveo Ebu Halijl (SAD), hadise priredio i referencirao hafiz Tahir Zubejr ‘Ali Za’i [Darussalam Publishers & Distributors, prvo izdanje: novembar 2007], Tom 6, od hadisa br. 3291 do 3956, Razna predanja o poglavljima o molitvama, Poglavlje 118, str. 283; naglasak velikim slovima je moj)
Četvrti primer
Ono što ovu molitvu čini još uznemirujućom jeste to što su muslimani nastavili da koriste istu tu molitvu i dugo nakon Muhamedove smrti!
HADIS O ČOVEKU U NEVOLJI
Štaviše, Taberani u svom delu „al-Mu’džem al-sagir” prenosi hadis od ‘Usmana ibn Hunejfa da je jedan čovek više puta odlazio Osmanu ibn Afanu zbog nečega što mu je bilo potrebno, ali Osman nije obraćao pažnju ni na njega ni na njegovu potrebu. Čovek je sreo Ibn Hunejfa i požalio mu se na to – a to je bilo posle smrti (visal) Proroka i posle halifata Ebu Bekra i Omera – pa mu je Osman ibn Hunejf, koji je bio jedan od ashaba koji su sakupljali hadise i bio učen u Alahovoj veri, rekao: „Idi na mesto za abdest i uzmi abdest (vudu), zatim dođi u džamiju, klanjaj tamo dva rekata molitve i reci:
‘O Alahu, molim Te i okrećem se Tebi posredstvom našeg Proroka Muhameda, Proroka milosti; o Muhamede (Ja Muhammad), okrećem se posredstvom tebe svome Gospodu, da mi ispuni potrebu’, i pomeni svoju potrebu. Zatim dođi da pođem s tobom [kod halife Osmana].” I tako je čovek otišao i učinio kako mu je rečeno, zatim otišao na vrata Osmana ibn Afana, a vratar je došao, uzeo ga za ruku, doveo ga Osmanu ibn Afanu i posadio ga pored njega na jastuk. ‘Osman upita: „Šta ti treba?”, a čovek pomenu šta želi, i Osman mu to ispuni, a zatim reče: „Nisam se setio tvoje potrebe sve do sada”, dodavši: „Kad god ti nešto zatreba, samo pomeni.” Zatim je čovek otišao, sreo Osmana ibn Hunejfa i rekao mu: „Neka te Alah nagradi! Nije se osvrnuo na moju potrebu niti je obraćao pažnju na mene sve dok ti nisi razgovarao s njim.” Osman ibn Hunejf odgovori: „Alaha mi, nisam razgovarao s njim, nego sam video jednog slepog čoveka kako dolazi Alahovom Poslaniku i žali mu se na gubitak vida. Prorok reče: ‘Zar ne možeš to da podneseš?’, a čovek odgovori: ‘O Alahov Poslaniče, nemam nikoga da me vodi, i to mi je velika muka.’ Prorok mu reče: ‘Idi na mesto za abdest i uzmi abdest (vudu), zatim klanjaj dva rekata molitve i uputi te molitve.’” Ibn Hunejf nastavi: „Alaha mi, nismo se ni razišli ni dugo razgovarali, a čovek nam se vratio kao da mu nikada ništa nije bilo.”
Ovo je izričit, nedvosmislen tekst jednog Poslanikovog ashaba koji dokazuje pravnu valjanost tevesula posredstvom mrtvih. Predanje su kao strogo verodostojno (SAHIH) klasifikovali Bejheki, Munziri i Hejsemi.
VERODOSTOJNOST HADISA O SLEPOM ČOVEKU
Tirmizi je izjavio da je hadis o slepom čoveku „hadis koji je dobar ili strogo verodostojan, ali pojedinačan, budući da je nepoznat osim preko njegovog lanca prenosilaca, iz hadisa Ebu Džafera, koji nije Ebu Džafer Hatmi”, što znači da su prenosioci ovog hadisa, uprkos tome što je Ebu Džafer bio nepoznat Tirmiziju, bili prihvatljivi do stepena da je hadis u oba slučaja dobar ili strogo verodostojan.
Ali učenjaci pre Tirmizija utvrdili su da je Ebu Džafer, ta osoba nepoznata Tirmiziju, bio upravo Ebu Džafer Hatmi. Ibn Ebi Hajsema je rekao: „Ime tog Ebu Džafera, od koga prenosi Hamad ibn Selema, jeste ‘Umejr ibn Jezid, i to je onaj Ebu Džafer od koga prenosi Šu’ba”, a zatim je preneo hadis putem prenošenja od ‘Usmana, od Šu’be, od Ebu Džafera.
Ibn Tejmija je, nakon što je preneo Tirmizijev hadis, rekao: „Svi učenjaci kažu da je on Ebu Džafer Hatmi, i to je tačno.”
Razmisli o tome.
Hadiski autoritet Ibn Hadžer u delu „Takrib al-tehzib” beleži da je on Hatmi i da je pouzdan (saduk).
Ibn ‘Abd al-Bar takođe kaže da je on Hatmi, u delu „al-Isti’ab fi ma’rifa al-ashab”. Štaviše, Bejheki je preneo hadis putem Hakima i potvrdio da je strogo verodostojan (SAHIH), a Hakim ga je preneo lancem prenošenja koji zadovoljava kriterijume Buharije i Muslima, što je potvrdio hadiski autoritet Zehebi, a Ševkani naveo kao dokaz. Zehebi i Ševkani, ko su oni? Značenje ovoga jeste da su svi ljudi u lancu prenošenja ovog hadisa poznati vrhunskim hadiskim imamima, kao što su Zehebi (a ko je stroži od njega?), Ibn Hadžer (a ko je precizniji, učeniji ili savesniji od njega?), Hakim, Bejheki, Taberani, Ibn ‘Abd al-Bar, Ševkani, pa čak i Ibn Tejmija.
Ovaj hadis zabeležio je Buharija u svom delu „al-Tarih al-kebir”, Ibn Madža u svom „Sunenu”, gde je rekao da je strogo verodostojan (SAHIH), Nesai u „Amel al-jevm ve al-lejla”, Ebu Nu’ajm u „Ma’rifa al-Sahaba”, Bejheki u „Dela’il al-nubuvva”, Munziri u „al-Targib ve al-tarhib”, Hejsemi u „Medžma’ al-zeva’id ve menba’ al-feva’id”, Taberani u „al-Mu’džem al-kebir”, Ibn Huzejma u svom „Sahihu”, i drugi. Blizu 15 hadiskih autoriteta („huffaz”, hadiski stručnjaci koji napamet znaju više od 100.000 hadisa sa njihovim lancima prenošenja) izričito je izjavilo da je ovaj hadis strogo verodostojan (sahih). Kao što je gore pomenuto, došao je sa lancem prenošenja koji zadovoljava kriterijume Buharije i Muslima, tako da kritičaru ne preostaje ništa da napadne niti klevetniku da omalovaži u pogledu verodostojnosti ovog hadisa. Prema tome, što se tiče dopuštenosti moljenja Alaha (tevesul) posredstvom bilo žive bilo mrtve osobe, iz ljudskog razuma, učenosti i osećanja sledi da u toj stvari postoji sloboda.
Ko hoće, može tevesul ili prihvatiti ili ostaviti, bez izazivanja nevolja i bez optuživanja, budući da je to ovako temeljno provereno („Adilla Ahl al-Sunna wa al-Jama’a”, 79–83). Dobro je osvrnuti se na neke istaknute crte iznetog dokaza, kao što su:
(1) da postoje 2 hadisa, Tirmizijev hadis o „slepom čoveku” i Taberanijev hadis o „čoveku u nevolji”, kome je Osman ibn Hunejf ispričao priču o slepom čoveku, poučivši ga tevesulu kome je Prorok poučio slepog čoveka.
(2) Tirmizijev hadis je strogo verodostojan (sahih), budući da je predmet gornjeg ispitivanja svog lanca prenosilaca, čija je verodostojnost utvrđena van razumne sumnje i posvedočena od strane blizu 15 najistaknutijih hadiskih stručnjaka islama. Hadis izričito dokazuje valjanost moljenja Alaha (tevesul) posredstvom živog posrednika, budući da je Prorok tada bio živ. Autor članka smatra da hadis implicitno pokazuje i valjanost moljenja Alaha (tevesul) posredstvom preminulog posrednika, budući da:
Prorok je slepom čoveku rekao da ode i uzme abdest (vudu), klanja dva rekata, a zatim uputi molitvu koja sadrži reči: „O Muhamede, tražim tvoje zagovaranje kod moga Gospoda za povratak moga vida”, što je prizivanje nekoga ko je fizički odsutan, a u tom stanju su živi i mrtvi jednaki.
Moljenje Alaha (tevesul) posredstvom živog ili preminulog posrednika jeste, po autorovim rečima, „nije tevesul kroz fizičko telo, niti kroz život ili smrt, nego kroz pozitivno značenje vezano za tu osobu i u životu i u smrti, jer telo je samo prevozno sredstvo koje nosi to značenje.
A možda i najrečitiji razlog, iako ga autor ne pominje, jeste to što je sve ono što je Prorok naredio da se čini tokom njegovog života bilo „zakonodavstvo” važeće za sve naraštaje do kraja vremena, osim ako se ne dokaže suprotno naknadnim ukazivanjem samog Proroka, pa tevesul kome je poučavao tokom svog života ne zahteva ništa drugo da bi bio uopšten na bilo koje vreme nakon toga.
(3) Verodostojnost Taberanijevog hadisa o čoveku u nevolji tokom Osmanovog halifata članak ne razmatra detaljno, ali ona zaslužuje pažnju, budući da hadis izričito dokazuje pravnu valjanost moljenja Alaha (tevesul) posredstvom preminulih, jer su ‘Usman ibn Hunejf i zaista svi Poslanikovi ashabi, po naučnom konsenzusu (idžma’), bili pravno besprekorni (‘udul) i iznad su toga da im se pripiše poučavanje nekoga činu neposlušnosti, a još manje idolopoklonstvu (širku). Hadis je strogo verodostojan (sahih), kao što Taberani izričito navodi u svom „al-Mu’džem al-sagir”. Prevodilac (Nuh Ha Mim Keler), želeći da stvar dodatno proveri, odneo je hadis sa njegovim lancem prenosilaca hadiskom stručnjaku šejhu Šu’ajbu Arnautu, koji je, nakon što ga je ispitao, saglasio se da je strogo verodostojan (sahih), kako je Taberani i naznačio, a tu je ocenu prevodiocu potvrdio i marokanski hadiski stručnjak šejh ‘Abdulah Muhamed Gimari, koji je hadis okarakterisao kao „veoma strogo verodostojan” i primetio da su se hadiski autoriteti Hejsemi i Munziri izričito složili sa Taberanijem u pogledu njegove stroge verodostojnosti (sahih). Zaključak je da je preporučljivost tevesula Alahu Uzvišenom – posredstvom živih ili mrtvih – stav šafijske pravne škole, zbog čega i naš autor Ibn Nakib al-Misri, i imam Nevevi u svom delu „Al-Azkar (281–282)” i „al-Medžmu”, izričito beleže da su „tevesul” posredstvom Proroka i traženje njegovog zagovaranja preporučljivi. Konačni članak niže, koji je napisao jedan hanefijski učenjak, zaključuje raspravu. (Nuh Ha Mim Keller, Tawassul: Supplicating Allah through an Intermediary (iz dela Reliance of the Traveller): http://seekersguidance.org/ans-blog/2011/07/02/tawassul-supplicating-allah-through-an-intermediary/; podebljani i podvučeni naglasak je moj)
Dakle, Muhamed nije samo učio muslimane da se mole njemu neposredno, nego su njegovi sledbenici to nastavili da čine i nakon što je umro!
Peti primer
Ovo nije jedini slučaj da su se muslimani molili Muhamedu nakon njegove smrti. Prema muslimanskim tumačima, sledeći stih:
„A mi nismo nijednog poslanika poslali, osim da bi mu se pokoravalo uz Allahovo odobrenje. A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“ S. 4:64 Pickthall
doveo je do toga da su neki od Muhamedovih sledbenika dolazili na njegov grob kako bi ga neposredno zamolili da posreduje kod Alaha, da bi im njihov Gospod oprostio!
(U ovom kuranskom stihu) Alah opominje grešnike i zlotvore da, kada počine grehe i pogreške, treba da prizovu Alahovog Poslanika i zatraže oprost od Alaha. Treba takođe da zamole Alahovog Poslanika da se moli za njih. Kada to učine, Alah će im se okrenuti i oprostiti im, i pokazaće im milost. Zato je i upotrebio reči la-wajadullaha tawwaban-rahima („oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“). Mnogi su preneli ovo predanje. Jedan od njih je Ebu Mansur al-Sabag (neki rukopisi kažu Ebu Nasr), koji u svojoj knjizi Al-Šamil Al-Hikajat-ul-mašhura piše da je, prema ‘Utbiju, on jednom sedeo pored Prorokovog groba kada je došao jedan beduin i rekao: „Mir s tobom, o Alahov Poslaniče. Čuo sam da Alah kaže: ‘„A mi nismo nijednog poslanika poslali, osim da bi mu se pokoravalo uz Allahovo odobrenje. A da ti oni dođu kada sami sebi učine nepravdu i zamole Allaha da im oprosti, pa da i Poslanik zamoli da im se oprosti, oni bi videli da Allah, zaista, prima pokajanje i da je milostiv.“’ Došao sam ti tražeći oprost za svoje grehe i uzimam te za svog posrednika pred svojim Gospodom, i zbog toga sam ti došao.” Zatim je izgovorio ove stihove: „O najuzvišeniji među pokopanim ljudima, ti koji si uvećao vrednost ravnica i brežuljaka! Neka svoj život žrtvujem za ovaj grob koji je tobom ozaren, ti koji si od milosti i oprosta.” Zatim je beduin otišao, a ja sam zaspao. U snu sam video Svetog Proroka. Rekao mi je: O ‘Utbi, beduin je u pravu, idi i saopšti mu radosnu vest da mu je Alah oprostio grehe. (Tefsir Ibn Kesira: K. 4:64: https://www.youtube.com/watch?v=M-UZwjZSubE&feature=related)
Svi ovi primeri potvrđuju jedno: pravi spasitelj islama nije Alah, nego Muhamed. Muhamed je taj zagovornik i iskupitelj koji pribavlja spasenje muslimanima. Kao takav, Muhamed je, u suštini, zamenio Hrista, postavši onaj kome svi muslimani moraju da se obrate ako žele da budu spaseni od Alahovog gneva i nezadovoljstva.
DALJE ČITANJE